(P)likovi

Vreme je da se i cela Srbija izvuče iz smrtonosnog zagrljaja poremećenog diktatora

Tiranin se jebe dok su mu noge u blatu

Kad je rasturio Srpsku radikalnu stranku, Aleksandar Vučić se nije zaustavio na tome da otme poslaničke i odborničke mandate, stranačke prostorije i novac, već je vodio najbrutalniju kampanju protiv Vojislava Šešelja. Prekomernu upotrebu sile opravdavao je narodnom mudrošću „magare se jebe dok su mu noge u blatu”. Sad se i on zaglibio. Amerikanci mu prete akcijom „Black Swan”, Rusi su mu podvalili non pejper koji ne sme da prihvati, Albanci insistiraju da odradi ono za šta je plaćen i prizna nezavisnost Kosova, naprednjački kartel puca po svim šavovima, malo zbog političkih problema, a malo više zbog otimačine oko plena. O mukama zaglibljenog diktatora piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Normalan čovek, kad mu pozli, traži pomoć lekara. Aleksandar Vučić psiho-fizičke poremećaje ne rešava pomoću medicine, nego medija. Umesto adekvatne terapije, lekovima ili elektro-šokovima, Vučić ide iz jednog u drugi televizijski studio i bestidno otkriva istoriju svojih oboljenja.

Preslab da sakrije simpotme vlastite patologije, priča kako je kriminalna grupa Veljka Belivuka, koju je on osnovao i koristio u obračunima s političkim protivnicima, mučila i klala žrtve, od ljudskog mesa pravila i jela ćufte i ćevape. Fasciniran takvom monstruoznošću, a bez neophodne zdravstvene nege, Vučić se uživeo u ulogu stradalnika, opet je istakao da “zna kako će skončati” i hrabro poručio da će “braniti Srbiju, pa makar i njega samleli u mašini”.

Nije lepo rugati se bolesnom čoveku, naročito kad je opasan, agresivan i uplašen. U takvom stanju, Vučić je spreman na sve. To i ne čudi, pošto ima opravdane razloge za paranoju. Stislo ga je sa svih strana. Da bi ohrabrio sam sebe, Vučić citira grobarsku mudrost Tomislava Nikolića, koji je znao da u kriznim situacijama istakne da “čak i groblje ima izlaz”. Da, ima, ali koriste ga samo preživeli prolaznici. Sa željom da preživi, politički i na sve druge načine, Vučić pokušava da nađe izlaz iz problema koje je sam stvorio. Pokušava, ali ne uspeva. Poverioci, politički i poslovni, stegli obruče i ne daju mu da zbriše.

Svestan da mu se bliži kraj vladavine, a samim tim i boravka na slobodi, Vučić je uložio mnogo novca, vremena i energije u potragu za prihvatljivom izlaznom kombinacijom. Uzalud mu trud. Sva vrata su zatvorena.

Toni Bler je Vučiću, na sastanku krajem marta, posle obaveštenja o prekidu saradnje, objasnio kako stoje stvari. Za Vučića i članove njegove uže porodice neće biti mesta ni u jednoj evropskoj državi. Naprosto, članice Evropske unije ne pružaju zaštitu kompromitovanim političarima tog ranga i s takvim teretom na leđima. Ko god, posle pada SNS-a, dođe na vlast u Srbiji, imaće podršku EU, a saradnja ne sme da bude opterećena privatnim problemima pojedinaca, pa makar oni bili svrgnuti diktatori. Isti stav zauzeće i šeici iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Bahreina i ostalih država Bliskog istoka.

Na Vučićevo konkretno pitanje “ko je i po kojoj ceni omogućio Miši Banani da bez problema živi u Egiptu”, Bler mu je rekao istinu: “Vas dvojica ne možete da se poredite, on je u mnogo boljoj situaciji”. Kao pobratim Bin Zajed, Vučiću utočište neće pružiti ni brat Si Đinping. Kinezi se ne bi protivili da se Vučić, ako uspe da pobegne iz Srbije, preseli u Peking, Vuhan ili gde god hoće, ali se ne bi ni sekunda kolebali oko toga da li da ga izruče kad stigne zahtev.

Iako je Vučić dobar deo kapitala, stečenog kriminalom u Srbiji, investirao u Sjedinjenim Američkim Državama, ne može da računa ni na njihovo gostoprimstvo. Razlozi su navedeni u najmanje tri optužnice, koje u protiv njega potvrđene pred federalnim sudovima. Bler je to Vučiću objasnio bez uvijanja: “Što dalje od Amerike, to si bezbedniji”. To upozorenje je dobilo na značaju pre nekoliko dana, kad su Amerikanci, i ne samo oni, intenzivirali vojne i obaveštajne aktivnosti u regionu.

Američki specijalci, zajedno s hrvatskim i mađarskim kolegama, sredinom maja su održali vežbu u Jadranskom moru. Vežbom “Crni labud 21” (“Black Swan”) testirane su sposobnosti specijalaca za sinhronizovane akcije. Kod Manjače i Glamoča održava se vojna vežba “Brzi odgovor”, a kod Tuzle “Poruka”, u kojima učestvuje više od 20.000 vojnika NATO-a.

Pored desantnih i ostalih akcija, Amerikanci su testirali i živce Aleksandra Vučića. Ne slučajno, istog dana kad je počeo da leti “Black Swan”, u Lipljanu je zaplenjeno 400 kilograma kokaina. Brod sa drogom stigao je u luku Drač početkom maja. Kokain, sakriven u kontejneru sa mesom iz Brazila, pretovaren je u kamion s kosovskim tablicama. Lokalni kriminalci nisu pretpostavili da su agenti američke agencije za borbu protiv narko trafikinga DEA još u Brazilu na tovar postavili GPS uređaj, kako bi pratili put droge do konačnog korisnika. Kokain je zaplenjen u Lipljanu 17. maja.

Rat između Škaljarskog i Kavačkog klana, u kome je ubijeno više od sto ljudi, počeo je kad je nestalo 200 kg kokaina. Gubitak duplo veće količine droge najavio je nove krvave obračune regionalnih kartela. Svestan da će se to preliti i na ulice Beograda, Vučić je odmah pokušao da prikupi što više informacija. Nije mu se svidelo ono što je saznao. Iz regionalnog centra DEA u Ljubljani srpski MUP je dobio zvanične podatke, javno dostupne. Međutim, nezvaničnu, ali značajniju poruku je Vučiću preneo Bratislav Gašić: “Amerikanci pitaju za Zvonka Veselinovića, ko mu je dozvolio da za milion evra kupi zemljište na Goliji”. Gašić tvrdi da američke obaveštajne službe imaju informacije o Veselinovićevoj poslovnoj kombinaciji na kojoj će, kad tamo počne izgradnja magistralnog puta, zaraditi nekoliko desetina miliona evra.

Vučić je dobro shvatio poruku. Jasno mu je da Amerikanci pominju Veselinovića, a nišane njega. Dok on igra predstavu u kojoj vodi medijski rat protiv Belivukovog klana, američke službe mu uvaljuju nove probleme i kvare poslove u narko trafikingu, koji predstavlja značajnu privrednu delatnost naprednjačkog režima.

Posle svega, Vučiću je jasno da političkim ustupcima, prvenstveno oko Kosova, ne može da kupi milost Amerikanaca. Tačnije, američke korumpirane diplomate, poput Metjua Palmera i Entonija Godfrija, pristaće da mu pružaju podršku za dobar honorar, ali i to će trajati samo dok vašingtonska administracija ne uskladi stavove s procenama američkih bezbednosnih službi. Do tada, oni će uzimati mito, ali istovremeno će na razne načine voditi subverzivne delatnosti. Vučić to zna, zato optužuje američku ambasadu da finansira medije i pojedince, kao što je Željko Pantić, koji, kako on tvrdi, kriminalizuju njega, njegovog sina Danila i ostale članove njegove porodice. Vučić je uveren da su Amerikanci plasirali informacije da je prestolonaslednik Danilo nezvanični vlasnik fudbalskog kluba Rad, pa i da preko svog nerazdvojnog drugara Aleksandra Vidojevića, zvanog Aca Rošavi, preuzima kontrolu nad Partizanovom navijačkom grupom “Iz principa”, čiji je vođa Velja Nevolja.

U svom maniru, Vučić je odlučio da Amerikancima pokaže zube, odnosno Ruse. Ako u Hrvatskoj i Bosni mogu da silu demonstriraju američki vojnici, to mogu i ruski u Srbiji. U antiterorističkim vežbama “Zajedinički odgovor 2021”, pored srpskih specijalaca učestvovalo je i 200 ruskih vojnika i 11 jedinica vojne tehnike i padobranskog sistema “Arbalet”. Još pre tri godine, u vreme Donalda Trampa, Pentagon je napravio opsežnu analizu vojne i bezbednosne saradnje Srbije i Rusije, za koju je procenjeno da ugrožava interese SAD-a. Baš zato, iz inata, Vučić je sada naredio da se organizuje zajednička vežba srpskih i ruskih vojnika.

Međutim, za razliku od Amerikanaca, koji Vučića progone zbog kriminala, Rusi su mu naneli težak politički udarac, po najosetljivijem pitanju. Nemački portal zuerst.de objavio je non pejper, koji je nazvan “ruskim dokumentom”. Taj papir sadrži nekoliko predloga rešenja kosovskog problema kakvi nikad pre nisu pomenuti, a svi su usklađeni sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Osnovna ideja je da Kosovo ostane u Srbiji u narednih 99 godina. Svi kosovski Albanci, njih 873.000, trebalo bi da dobiju državljanstvo Srbije, da učestvuju na izborima i da budu zastupljeni u parlamentu i Vladi, pa i da imaju svog predstavnika u srpskoj misiji u UN-u.

Rusija je i ranije prezentovala stavove o Kosovu i Metohiji koji su smetali Vučiću i njegovim zapadnim mentorima. Međutim, objavu ovog non pejpera Vučić je shvatio kao težak udarac. On, kao i svi ostali učesnici u pregovorima o Kosovu, dobro zna da ruski predlog neće biti uzet ni u razmatranje nigde u svetu, osim u Srbiji. Ovde će, svojim glasačima, Vučić morati da objašnjava zašto insistira na hitnom rešavanju pitanja Kosova, kako on od milja naziva izdaju, i zašto odbacuje ideju da sledećih 99 godina ta pokrajina ostane u sastavu Srbije. Koliko god vrdao i spinovao kroz svoje medije, opet neće uspeti nikoga da uveri u opravdanost svoje namere da Kosovo prepusti svojim albanskim poslovnim partnerima i tako ispuni obaveze prema američkim političkim sponozorima, s kojima se trampio - njima Kosovo, njemu vlast. Rusi su ga, ovim non pejperom, isterali na čistac.

Kad je saznao šta mu se sprema, Vučić je u Moskvu poslao specijalnog izaslanika, jedinog saradnika u čiju lojalnost ne veruje, Aleksandra Vulina. Tokom zvaničnog dela programa, ministar policije se sreo sa Nikolajem Patruševom, sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije. Posle sastanka, Vulin je izdao saopštenje u kome je istakao spremnost srpskih i ruskih struktura bezbednosti da zajedno rade na borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala i narko dilera. Vulin je istakao da se Srbija neće pridružiti “antiruskoj histeriji i neće uvesti sankcije Rusiji”. Dok je Vulin još sedeo u Moskvi, Vučić ga je demantovao. Nije smeo baš da uvodi sankcije Rusiji, ali opet je podjario antirusku histeriju.

U novembru 2019. godine, takođe u vreme posete srpskog ministra policije (tada se na toj funkciji nalazio Nebojša Stefanović) Nikolaju Patruševu, Vučić je u medije plasirao aferu s “ruskim špijunom” Georgijem Klebanom. Snimak, koji je navodno napravila srpska BIA, na kome se vidi Kleban u društvu nepoznatog muškarca na nekom parkingu, prvo je objavljen na jednom bugarskom You Tube kanalu, zatim na televizijama s nacionalnom frekvencijom, da bi ga emitovale i mnoge strane TV stanice, među kojima su bili HRT i CNN. U istom stilu, opet u vreme sastanka srpskog ministra policije i šefa ruskih bezbednosnih službi, Vučić je montirao novu aferu. Umesto Klebana, ulogu ruskog špijuna dodelio je Dragani Trifković, direktorki Centra za geostrateške studije i bivšoj narodnoj poslanici u Skupštini Srbije. Umesto bugarskog jutjubera Hriste Grozeva, posao je sada obavio kosovski istraživač Agim Musliu, za koga se ne zna da li je u rodbinskim vezama s predsednikom Srpske napredne stranke.

-Nemački časopis Zuerst objavio je nezvanični dokument koji se tiče uređivanja odnosa Beograda i Prištine. Kao reakcija na to, albanski separatisti su napali Manuela Oksenrajtera, glavnog i odgovornog urednika Zuersta. Upućena su mu mnogobrojna preteća pisma, a, očekivano, našao se i na stranicama albanskih novina. Fejsbuk istraživač Agim Musliu izneo je tvrdnje da objavljeni dokument ima veze sa srpskim i ruskim službama. Ovaj “stručnjak za bezbednost”, kako se predstavlja, opsednut je Rusijom, a posebno ruskim obaveštajnim službama i agentima. U tekstu pod naslovom “Povratak pod Srbiju na 99 godina - ko je autor najnovijeg non pejpera za Kosovo”, Musliu navodi da je Oksenrajter posetio Kosovo sa “agentom ruske FSB Draganom Trifković”. Uz tekst je objavio i našu zajedničku fotografiju iz Prizrena, koja je još 2014. objavljena u nemačkim medijima, kao deo reportaže gospodina Oksenrajtera o Kosovu. Ovo nije prvi puta da se Oksenrajter susreće s pretnjama albanskih terorista zbog objektivnog izveštavanja o dešavanjima u južnoj srpskoj pokrajini. Takođe, nije ni prvi put da mene etiketiraju kao ruskog špijuna ili šefa ruske obaveštajne mreže za Balkan. Takvu kampanju Albanci sa Kosova vode već sedam godina, gde na svakih par meseci objavljuju moje fotografije sa Fejsbuka u albanskim i kosovskim medijima, uz tvrdnje da sam ruski špijun. S obzirom na to da Musliu nema nikakvo formalno obrazovanje, koje bi mu dalo osnova da se predstavlja kao “ekspert za bezbednost”, nije iznenađujuće da se zapravo bavi propagandom i etiketiranjem onih sa čijim stavovima se ne slaže. U suprotnom bi znao da se špijuni ne bave javnim, već tajnim poslom i da FSB nije spoljno obaveštajna služba, već služba za unutrašnju bezbednost. U kratkom roku, koliko je bio saradnik srpske obaveštajne službe, Musliu nije stigao da savlada ni osnovne pojmove iz bezbednosti, a očigledno ni da zadrži to radno mesto. U svakom slučaju, na osnovu dosadašnjih napada u albanskim i kosovskim medijima i informacija do kojih sam došla, mogu da zaključim da postoji veza između “eksperata” sa Kosova i Metohije i srpskih vlasti, koje očigledno vrše napade na svoje neistomišljenike preko angažovanih eksperata iz Prištine - kaže Dragana Trifković za Magazin Tabloid.

Gde je jedan Musliu, tu je i Čedomir Jovanović, obojica na usluzi Vučiću. Jovanović je i inače pogodan za službu Vučićevim interesima, naročito kad su usmereni na konfrontaciju s Rusijom. Sad je upotrebljen da pojača utisak o zlim ruskim špijunima koji vršljaju po Srbiji.

-U leto 2019. godine, moja ćerka Jana je bila u tržnom centru sa drugaricom. Nakon bioskopa sele su u “Mek”, onda su im prišla trojica muškaraca. Drugaricu su odgurnuli, a Jani su sipali neki prah u sok i terali je da popije. To je video gost, koji je pitao da li je sve u redu, a zatim ga je jedan od tojice udario i oborio na zemlju. Drugarica je pozvala moju suprugu, a ona policiju. Kada su došli, trojica muškaraca su izvadili ruske diplomatske pasoše, a zatim je po njih došao neko iz ruske ambasade i izveo ih - ispričao je pre nekoliko dana Čedomir Jovanović, koji tvrdi da je utvrđeno da su ruski agenti koristili ekstazi kako bi drogirali njegovu ćerku.

Kao što Vučić koristi svoju decu u političke svrhe, to sad radi i Jovanović, takođe zarad Vuči-

ćevih propagandnih trikova. Možda se zaista dogodilo to što je lider LDP-a opisao, ali da jeste, teško da bi on, policija i ruska ambasada o tome ćutali do danas. A, sad je ta misteriozna priča baš dobro poslužila Vučiću da Rusima pokaže kako može da ih kompromituje.

Pored non pejpera, kojim su gurnuli prst u oko Vučiću, i to u ono kojim namiguje ortacima iz Prištine, Rusi su mu se zamerili i odbijanjem da mu pruže utočište, kad dođe vreme za bekstvo iz Srbije. Vučić je još pre tri godine pokušao da se dogovori o uslovima udomljavanja u Rusiji, ali nije dobio dobru ponudu. Rusi se drže stare prakse - kad nekome garantuju bezbednost, on ne mora da brine, nikad, ni pod kakvim pritiscima, neće ga izručiti bilo kojoj državi. Rusi daju azil, solidan smeštaj i potpunu sigurnost. Problem je što uzimaju ono što Vučić najviše voli - novac. Pohlepan, kakav je, Vučić će pre rizikovati u Srbiji, nego što će se odreći novca koji je zgrnuo za ovih devet godina.

- Znam kako ću skončati, ali dok sam živ boriću se, pa makar i mene samleli u mašini - rekao je predsednik SNS-a u jednom od poslednjih nastupa patetične patologije na Televiziji Prva.

Morbidnom pričom o tome kako su kriminalci iz Belivukove grupe mleli žrtve i od njihovog mesa pravili ćevape, Vučić je pomerio granice ludila i dokazao spremnost da sve upotrebi u predizbornoj kampanji koju vodi. Po istim principima, koji se zasnivaju na odbijanju medicinske terapije, Vučić privodi kraju pripreme u svojoj stranci i medijima.

Glavni odbor Srpske napredne stranke, na sednici koja je zakazana za 29. maj, odlučivaće o spajanju sa Srpskim patriotskim savezom Aleksandra Šapića i izbacivanju Nebojše Stefanovića iz stranke i Vlade. Pored Stefanovića, Vučić je na listu za odstrel stavio Zlatibora Lončara, Mariju Obradović i Zoranu Mihajlović. Samo od Vučićeve volje zavisi rezultat čistke, pa i to da li će biti izazvana kriza Vlade, koja bi trajala celo leto, kako bi se stvorio izgovor za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u oktobru ili novembru. S obzirom da je vlast pristala na dva paralelna dijaloga s opozicijom, a u jedan su uključeni i posrednici iz Evropskog parlamenta, zdrav razum ukazuje da Vučić neće smeti da rizikuje i naprasno raspisuje izbore. No, s obzirom da se zna da su zdrav razum i Vučić odavno u svađi, sve je moguće. Kad se pokrene zvaničan zahtev za smenom Stefanovića s mesta ministra odbrane, a možda i još nekog od targetovanih ministara, eto prilike da se raspisti kabinet Ane Brnabić.

U istom paketu unutarstranačkih reformi, Vučić na velika vrata uvodi Šapića. Po tom pitanju nema podele u SNS-u, svi su protiv Šapića, ali samo Goran Vesić sme da pisne. Ali, tiho, podvijenog repa.

-Aleksandar Šapić će biti naša udarna pesnica protiv Dragana Đilasa - rekao je Vučić na sednici Predsedništva SNS-a početkom maja, kad je predložio ujedinjenje sa SPAS-om.

Lagao je i sebe i druge. U to se uverio samo nekoliko dana kasnije, kad su svi funkcioneri SNS-a dobili nalog da najbrutalnije napadnu Đilasa, tobože u odbranu Danila Vučića. Nema gadosti koju na račun lidera Stranke slobode i pravde nisu izrekli svi naprednjački ministri, plus Vladimir Orlić, Milenko Jovanov, Darko Glišić i drugi nesrećnici. Svi su se izređali, osim Šapića. I Šapić je izdao saopštenje u kome je molio sve političare da ne pominju nečiju decu, deca ništa nisu kriva... U lepo sročenom traktatu, baš kao što je naučio u školi Vese Jevrosimovića, Šapić je propustio da prozove Đilasa.

Šapić, očigledno, ne može, ne želi ili ne sme da napadne Đilasa. Šapić je na političkoj sceni debitovao ulaskom u Demokratsku stranku, u beogradskoj vlasti, gde je dobio funkciju pomoćnika gradonačelnika Đilasa. Naprednjaci su godinama koristili tu vezu za zajedničku kompromitaciju njih dvojice. Sad naprednjački bilteni brišu tragove s interneta. Informer i Alo su već skinuli većinu tekstova u kojima jednako vređaju Đilasa i Šapića.

Na Guglovom pretraživaču ostali su samo naslovi, a izbrisani su tekstovi u kojima se opisuje “lopovsko-tajkunska družina iz DS, koja bi da ponovo demolira Beograd”, šta je “Šapić sa ocem pevao u policiji” ili zašto se “Šapić ponaša kao da mu je Novi Beograd dedovina”. Međutim, naprednjački mediji su nesposobni u svemu, pa i u autocenzuri. Isti tekstovi, koji su objavljeni, pa izbrisani sa sajta Informera, još se nalaze na sajtu Pinka, koji ih je uredno prenosio. Među njima je i tekst o tome kako su Đilas i Šapić, u saradnji s Milijom Milosaveljevićem, zvanim Ktitor, “pljačkali decu”.

“Đilas i Šapić, dok su vladali Beogradom sklopili su dil sa Milijom Milosavljevićem, po kome Grad Beograd svakog meseca do 2020. mora da mu plaća 23.710 evra za zakup vrtića u Altini (u prvih godinu dana 'kirija' bila čak 29.627 evra). Ktitor u gradnju vrtića uložio 1.113.500 evra, a od grada će za zakup dobiti 2.898.482 evra”, navodi se u Informerovom tekstu.

tim navodim preciznije se odredio Viši sud u Beogradu, koji je osudio Informer da plati odštetu Draganu Đilasu zbog povrede časti i ugleda.

-Analizom sadržine spornog teksta i nesumnjivo utvrđenim činjenicama, uzevši u obzir sadržinu navedenih materijalnopravnih odredaba sledi zaključak da se zahtevu tužioca za pružanje zaštite zbog objavljivanja informacija koje nisu sa dovoljnim stepenom pažnje proverene, niti je u ovom postupku njihova istinitost dokazana, a koje su pri tom i nedozvoljene s obzirom da su uvredljive, a za posledicu su imale povredu časti i ugleda tužioca, ima delimično udovoljiti - navodi se u obrazloženju presude, koju je doneo Viši sud u junu 2019. godine.

Vučić se zaglibio, tone u blatu koje je sam stvorio. U toj pozi privlačan je samo Šapiću, ali to ima više veze sa seksualnim, nego političkim opredeljenjem. Svi ostali beže od Vučića, da ne potonu s njim u mulj. Vreme je da se i cela Srbija izvuče iz smrtonosnog zagrljaja poremećenog diktatora.