Dežurna

Zbog Vučićevih kriminalaca narod će biti gladan i u mraku!

Ako se ne osvestimo, nestaćemo

Nakon izbijanja rata u Ukrajini i cunamija svetske krize koji je taj događaj izazvao postaje sve očiglednije da će opstati samo one države, kompanije, porodice i pojedinci koji budu istinski održivi. Iz tog razloga je neophodno osloboditi i iskoristiti sve unutrašnje potencijale kako bi se potvrdili i kao ljudi i kao nacija sposobna da ima sopstvenu državu. Međutim, trenutna situacija je takva da se svi mi gušimo u kriminalu i haosu koji je za potrebe opstanka na vlasti kreirao Aleksandar Vučić. Njemu odgovara stanje krize u svetu jer računa da će ljudi koje svakodnevno kupuje sada biti još jeftiniji i zbog toga je sve snage uložio u dodatno mračenje ioanko crne situacije kako bi na kraju mogao sebe da samoproglasi za spasitelja kada bude bacio mrvice ojađenom narodu. Da bi mogao da održi stabilno stanje haosa u vlast je uveo najveći ološ koji hoda zemljom Srbijom, a preko medija je obezbedio da se ubije gotova svaki tračak nade i energije potrebne za kvalitetne promene, tvrdi kolumnista Magazina Tabloid dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Posebno veliki problem je taj što društveni talog ima ozbiljan uticaj na kreiranje veoma važnih odluka u državi, ali i na kreiranje ukupnog ambijenta. Tako recimo imamo da je kao vrhunac razvoja Srbije proglašen Beograd na vodi, koji lagano ulazi u pesme, muzičke spotove, filmove i serije čime postaje i neka vrsta simbola novog vremena.

Inače, čitav projekat je idejno nastao tako što su kriminalci iz Srbije svojevremeno pronašli tržište za kokain u Dubaiu. Tada je osmišljen način šverca ove droge korišćenjem tzv. mula, odnosno starleta koje su za taj posao angažovane.

Princip prenosa kokaina od Beograda do Dubaia je bio takav da se u telesnim šupljinama starleta stavljala određena količina droge, a onda su one letele avionom da bi konačno na odredištu pošiljka bila vađena i dalje distribuirana ka platežno moćnim korisnicima. Pomenute stralete su imale prazan hod od nekoliko dana do povratka u Beograd koji je korišćen mahom za posao prostitucije i za usluge poslovne pranje za bogatu klijentelu.

Po nesreću Srbije u istom periodu Vučić je počeo da stvara novu poslovnu i političku elitu u Srbiji sastavljenu od običnih uličara koje je on preko noći načinio milionerima.

Sasvim logično, nova klasa je počela da se zaljubljuje u starlete pa onda one više nisu morale da rade poslove šverca kokaina u anusu, ali su svojim momcima pričale o svetlima Dubaia i svoj lepoti i raskoši koje su one tamo videle. I malo po malo došli smo do toga da je donešena odluka da se u centru Beograda napravi Dubai za siromašne kako bi mafija oprala pare, a starlete i drugi predstavnici Vučićeve elite imali svoje mesto sa koga će da pokazuju svoju moć. Na kraju su napravili sebi onu veliku kulu kako bi simbolički, ali i bukvalno mogli da uriniraju po svima nama.

U nekim ranijim vremenima naši su iz sveta donosili nova znanja i estetiku svetskih metropola. Pa je tako u prvoj verziji spuštanja Beograda na Savu napravljen vrlo lep park, kao i niz zgrada velike arhitektonske vrednosti (železnička stanica, hotel „Bristol", zgrada Geodetskog zavoda). Uzori za tadašnji razvoj bili su Pariz, Beč, Prag, a nosioci ideja su bili školovani ljudi, a ne starlete.

Među velikim ljudima koji su ranije menjali na bolje lice Srbije nalazi se i inženjer Nikola Mirkov. Ovaj rođeni novosađanin je u Budimpešti završio tehnički univerzitet i to kao pitomac Tekelijanuma, zadužbine koju je osnovao bogati Srbin Sava Tekelija kako bi na taj način pomogao svojim siromašnim sunarodnicima da mogu da dobiju visoko obrazovanje i time pobegnu iz bede, ali uz obavezu da nakon toga i oni pomažu drugima kako bi se podiglo celo društvo.

Nakon završenog fakulteta počeo je da radi kao inženjer na regulaciji vodotokova i projektovanju kanala. Veliko iskustvo koje je sticao širom nekadašnje Austrougarske i Kraljevine Jugoslavije iskoristio je da koncipira svoje životno delo, hidrositem Dunav - Tisa - Dunav, a ugled koji je imao omogućio mu je da ubedi novu komunistički vlast da prihvati projekat i u potpunosti ga realizuje. Sistem Dunav - Tisa -Dunav danas ima 960 kilometara kanala i delimično rekonstruisanih prirodnih tokova reka, a od čega je potpuno plovno preko 600 kilometara i to sa mogućnošću dvosmerne plovidbe brodova koji nose do 1.000 tona tereta.

Uz pomoć ovog sistema omogućena je kontrola svih vojvođanskih vodotokova, drastično smanjena opasnost od poplava, izvučen iz močvare bukvalno svaki hektar plodnog zemljišta i omogućeno zalivanje gotovo pola miliona hektara. Po projektu bilo je moguće sesti u brodić u Beogradu i sistemom kanala stići recimo do Sombora na način na koji se to čini recimo u Holandiji, pri tome prolazeći pored 80 sela i varošica koje su ovim plovnim putem povezane.

Bez sistema kanala koje je osmislio i delimično projektovao Nikola Mirkov Vojvodina danas ne bi izgledala ni približno isto već bi stotine hiljada hektara bilo pod močvarom, a reke bi se svako malo izlivale čak i u veća naselja. Zbog toga ne treba da čudi to što je čitav tadašnji Novi Sad jula 1957. izašao da isprati urnu sa ostacima ovog velikog čoveka.

Međutim, na isti način na koji smo nemarom kao društvo upropastili prvobitni lepi Beograd na Savi, tako je i hidrosistem Dunav - Tisa - Dunav u potpunosti zapušten i ne koristi se na način i u obimu u kojem je projektovan, a važno je reći da je po svim karakteristikama ovaj kanalsikli sistem u rangu kanala Rajna - Majna ili Sueckog i Panamskog kanala.

Mereno današnjim kriterijumima ova investicija je vredna više milijardi evra i na njenoj izgradnji je bilo angažovano na desetine hiljada radnika i hiljade radnih mašina. Nažalost, ali nedavno su vršena ispitivanja čitavog toka kanala i utvrđeno je da je zbog decenijske nebrige došlo do ozbiljnog zamuljivanja i rasta podvodnog bilja zbog čega je plovidba otežana, a za brojna manja plovila i potpuno onemogućena. Takođe, umesto projektovanog zalivanja pola miliona hektara, iz ovog kanalskog sistema zaliva se tek oko trideset hiljada hektara. Rečju, naši dedovi i očevi su izgradili i platili jednu vrednu stvar, a onda je ona izbagatelisana i stoji kao nasukana imovina umesto da bude stavljena u funkciju razvoja Srbije.

Zašto sam naveo primer hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav? Upravo zato što je to projekat koji pomaže istinskoj održivosti jednog društva i države. Građen je entuzijastički nakon Drugog svetskog rata koji je iza sebe ostavio pustoš, a kao jedan od glavnih argumenata zašto je konačno usvojen od strane tadašnjih političara bila je katastrofalna suša koja je pogodila naš region u periodu od 1950. do 1952.

Cunami krize koja je krenula ratom u Ukrajini će iza sebe ostaviti pustoš po obimu ne puno manju negoli što je bilo posle rata, a usled promene vremenskih prilika ni suše više nisu retke čak su po obimu i gore nego one sa početka pedesetih godina prošlog veka. Dakle, i sada postoje slični razlozi i motivi da se pokrenu projekti koji će istinski graditi društvo i državu i praviti jednu održivu zajednicu ljudi koja stalno stvara novu vrednost i na taj način obezbeđuje neophodna sredstva za život i dalji razvoj.

Zato u potpunosti ima smisla razvoj Srbije u vremenu koje nastupa započeti obnovom ovog kapitalnog projketa i davanje novog života jednoj velikoj ideji. Vlast planira nastavak ulaganja u besmislene stvari kao što je nacionalni stadion koji služi sa jedne strane opseni prostote, a sa druge planu kriminalne grupe koju je organizovao Vučić da se izmesti Beogradski sajam kako bi dobili novo zemljište za proširenje Beograda na vodi i ujedno da bi za velike pare prodali parcele koje su već kupili u Surčinu gde planiraju da grade stadion i novi kompleks sajma.

Mi koji pretendujemo da budemo neka buduća vlast moramo ponuditi drugačiju logiku i zato je moj predlog da se novac uloži u čišćenje i proširivanje hidrosistema DTD kako bi on ponovo postao u potpunosti plovan. Paralelno sa time treba otpočeti ulaganja u sisteme za navodnjavanje zemljišta koje se nalazi u zoni kanala kako bi se površina koja se zaliva podigla na projektovanih pola miliona hektara.

I konačno, treba postojeće kapacitete u termoelektrani Kostolac preraditi u postrojenja za sagorevanje biomase koja bi se nakon žetve sakupljala na širokom području u Vojvodini, Podunavlju i Braničevu. Svakako već u samoj termoelektrani postoji novoizgrađeni teretni terminal za brodove koji bi mogli da se koriste za prevoz biomase Dunavom, Savom, Tisom i sistemom kanala DTD. Kroz jedan ovakav projekat bi se dobila višestruka korist kroz dve žetve godišnje i proizvodnju električne enrgije iz obnovljivog domaćeg izvora.

Prodajom proizvedene hrane i električne enrgije bila bi stvorena nova vrednost u čijem stvaranju bi učestvovao veliki broj realno uposlenih ljudi koji bi na taj način postajali jedna istinski održiva zajednica sposobna da iz proizvedenog viška u nekoj budućnosti zaista i izgradi nacionalni stadion, ali tada kao simbol stvarne pobede koju bi Vučić i njegova banda posmatrali iz zatvorskih ćelija.

Na kraju, bez novog i drugačijeg pogleda na pravce budućeg razvoja Srbije bilo kakve političke promene u Srbiji neće biti moguće. Bez drugačije ponude za kojom će narod krenuti razumom Vučićev režim će nas uvesti u glad i potpuni mrak sve vreme nas ubeđujući kako je to u stvari za naše dobro.