Zadnja

Don ko Korleone iz Kruševca čuva najvećeg mafijaša

Alek, pazi metak

Bog se dragi na Srbe razljuti...

Nakon što ga je Veliki Vođa abolirao od krivične odgovornosti za smrt sedam duša u helikopteru koji je po nevremenu iz Novog Pazara prevozio majku sa detetom do Beograda, umesto u Kragujevac, da bi se tadašnji ministar zdravlja slikao kao i Veliki Vođa kako pomaže sirotoj raji, Bratislav Gašić, poznatiji kao Bata Santos, odlučio je da u Kruševcu sagradi crkvu pokajnicu. Pod Bagdalom. Sve radove su izvodili dunđeri koji znaju posao, Bata ovoga puta nije radio keramiku, mada je taj zanat, zlata vredan, izučio u srednjoj školi. Kada ga je Vođa ustoličio za direktora Bezbednosno informativne agencije, Bata je odlučio da pokajnicu pretvori i u svetilište tajne službe. U pokajnici je oslikana freska sa njegovim i likom rođenog brata, a freska majke i oca je odmah do njih. Da se zna ko su Gašići... I Bati se javilo. Evo nastavka priče

Beležio: Zoran Stanić

Sin Batin je spevao pesmu o Don Bati. A kad Don, uz to i šef tajne službe, nešto poželi, tako mora i da bude. Postavio je starog druga, monaha Sergeja, za starešinu pokajnice koju je sagradio u ovom gradu. Tajna služba pod Batom dobija konačno i svoje svetilište sa svojim monahom... Ostaje među zidovima, a Bata je proveravao da li su mu iz Služe dodali na freskama i "uši". I sve to po Vođinom nalogu. Da ne čuje kako se Don Korleone moli Bogu "Svevišnji, pomozi da ga smaknu od prvog metka".

Sve je moguće u zemlji Srbiji. Da ovejani kriminalac, koga sin zove Don Korleone iz Kruševca, odgovoran za višestruko ubistvo i velike pljačke, posle smenjivanja sa mesta ministra vojnog, zbog afere sa novinarkom, po isteku ''vremena za pokajanje'', postane direktor tajne službe! Da sazida crkvu pokajnicu, da dovede privatnog monaha, da ga ustoliči za vladiku. A patrijar' Irinej je to, za lepu paru, odobravao. Možda će napisati i Jevanđelje po Don Bati, jer on i to može da plati. Bog je svevideći i najveći, veruju smrtnici. Oni se nadaju da će ostatak života don Bata provesti u Zabeli. Da će se po ceo dan (noću to nije dozvoljeno) moliti Bogu u tamošnjoj kapeli za oprost grehova. Možda će se sresti u ambulanti sa dr Lončarom iz sedmog paviljona, ali će odbiti da uzme lek. Izbegavajući i sve članove Vođine lopovske družine.

Veliki Vođa je u smrtnom strahu. Sve se sjatilo oko njega. Svi traže. On je naučio da daje, ali nema više od koga da uzima. Ovi koji ga traže mnogo opasni ljudi. Opasniji od Velikog Vođe, njegovog bate Andreja i kumova.

Don Gašić pozvan u vilu "Mir". Šef sedi i plače. Suzi mu navlači čiste gaće. On nastavlja da rida.

"O bože moj, Bato, moram doći u tvoju pokajnicu. Ti si je za života sazidao, ja ovoj stoci ništa ne ostavljam, osim dugova. Mamu im jebem, svima ću da nateram. I oni bi meni." Suzana mu drmnu šamar i glasno viče - "ZIS-e, pičko jedna, nemoj ovo da snimaš. Obriši". Upišani se štrecnu. "Zar i ti brate ZIS-e, to nisam očekivao".

Bata Gaša snishodljivo obaveštava - "ZIS-a smo oćerali zbog prodaje usnimljenog. On kaže da nije bilo ništa lično, samo je ispunjavao zahteve klijenata iz Londona i Lenglija. Sada smo postavili da nas sluša Milana Popovića. On je Ziceraš ..."

"Gde je Zvicer, lebac Ti jebem" jauknu Picosuti i poče da šora. Suzana ga udara nogama u dupe.

I pade dogovor. Bata će da uhapsi tu Zvicerovu grupu. "Ne sme da ih bude manje od 20, nikako" - sikće Picosuti. Bata đipi na noge, pa se saplete, Iskapio je celu flašu, kada je pozvan u "Mir" krišom je popio još pola, u klozetu.

"Kada dođem iz Pariza, ako me živog vrate, hoću da svi budu okovani" -naređuje, a Bata Korleone klima glavom.

I pohapsiše te "Vračarce". Zvicerove ljude, kako ih nazvaše.

Velika propaganda poziva na opštu odbranu života i nedela Velikog Vođe. Niko ne pita šta je sve prodao i kome u Parizu.

Prema gradskoj policiji sa Makiša idu 40 bliniranih auta. Ko su ti, pitaju me iz Tavistoka.

Kasnije ću objasniti, odgovaram.

Vesko Milić naredio Gašiću da svi uhapšeni budu privedeni kod njega u Stanicu.

Prilično našmrkan, Vesko stoji na ulazu, pozdravlja uhićenike. Odnosno oni njega. "Šta bi Vesko ovo. Ko nam to jado radi o glavi". Drugi konstatuje - "Veso, Bogumi, Džoni (označen kao Vođa "grupe") će biti jako ljut, kada čuje za ovo".

Načelnik podavija jezikom. Smirite se momci, sve će biti u redu. Javio sam ovim dolje...

Don Gašić i Vesko se izdvajajau, "idu na važan dogovor".

"Veso, Ti znaš mene, ja to moram, ovaj je mnogo, mnogo uplašen" - pravda se Don Gašići, potvrđujući da mu je ispunio želju da vidi svoje momke, umesto da ih vodi u zatvor. Vesko mu doliva punu čašu. Valjda mu Gašić rukom pokazuje da nazdrave, ali Vesko stavlja nos na crtu. On toga uzme po ceo gram.

"E, bogumi Don Gašo, teška vremena. Ovaj naš neće nikom da plaća, a ovi dolje to ne praštaju. Što mu ne rečeš da plati, pa da se smiri" - predlaže Vesko Don Bati.

Ministar policije se češka po glavi.

"Jes, pa da prođem kao Aco (Vulin)" - jedi se Don.

Onda se Don pljesnu rukom po čelu. "Bog te jebo Veso, šta će biti ako ovog stvarno neko kokne. Znaš koliko ima takvih koji bi ga nanišanili", razmišlja naglas.

Veso približi nos "crti"‚ i iz sveg srca odgovara "Moj Don Bato, onda bi se nas dvojica uradili, našikali bismo se i našmrkali, jedva bi nas drugi dan probudili, a mi bismo se pravdali da nas je strefila srčka".

Neko ulazi bez kucanja. Načelnik Cmolić šapće na uvo Vesi - "Zvao je Radoje, pita jel će biti sve uredu? Pominje nekog Daču, šta da mu odgovorim"- pita.

Reci načelniče Zviceru da je sve pod kontrolom, da ne brine!- vrlo službeno mu odgovara Veselin M.

"Pa to je ovaj iz Paname", izgleda preneraženo Cmolić i odgovara - "drugi put, ako ga smaknu, ja ne učestvujem u ovakvim istragama".

Javlja se Picousti. Služben je, čestita Gašiću i pita za Veselina. Don odgovara da je na ispitivanju i da mu ručna obrada privedenih dobro ide.

Picousti i jeste i nije zadovoljan. Zna on šta ga čeka.