Lagano se kotrljaju dani u Banatu. Malo ih pogura košava, ali život stoji. Treba nam zato još jedan život... Još jedan, ne predugačak, ali dovoljan. Da vratimo što je izgubljeno, da ispravimo pogrešno, da oprostimo neoprošteno. Treba nam još jedna šansa da pokušamo drugačije. Da sve kockice skupimo i pomešamo, eeej... Da imamo pravo na još jedno bacanje. Ništa od toga.
Milica Gardinovački
Polako se zahuktava i u srcu Banata. Bili smo kao grad privilegovani da tercet PROglasa prvu tribinu održi u Zrenjaninu. I sve je lepo počelo. Dostojanstveni Bojković, Majić, Bjelogrlić trio i mnogo posetilaca koji nisu mogli da prisustvuju tribini jer je sala bila mala za sve zainteresovane obratili su se građanima sa gorućim problemima koje stvara trenutna vlast, a na pomen LINLONGA iz publike se javio ni manje ni više nego zamenik gradonačelnika Santovac i republička poslanica Stanislava Janošević.
Saša Santovac je došao namenski da minira tribinu ili da izazove nerede, ali uzalud. Stanislava je u tri mandata republički poslanik i valja opravdati ukazano sektaško poverenje. Možda ona i juri po čuvenju nadaleko poznatu Elviru Kovač, poslanicu SVM koja je opet na listi za poslanike odmah iza Pastora Balinta. To joj je kontinuitet od punoletstva pa verovatno do izlaska iz klimaksa. Prisutni i gosti su ih zajedno sa pojačanjem od dva SNS jurišnika zamolili da odu uz glasno negodovanje, zvižduke i komentare. Jadno je šta je lokalni maneken (gradonačelnik Salapura) dozvolio. Prvo su se članovi SNS sekte ne tako davno i zvanično sukobili na ulici sa Milošem Jovanovićem i aktivistima na njihovom promotivnom štandu, a sada je zamenik gradonačelnika sebe i režim maestralno izblamirao pred svim onim kamerama i sugrađanima. Presušile im ideje za destrukciju ili su zaista tako oholi da u svojoj iluziji nezameljivosti i otvoreno iritiraju, opstruišu i konkretno napadaju neistomišljenike. Da li je to bio režimski zadatak ili je odluku Santovac doneo samoinicijativno u cilju dodvoravanja establišmentu na nekom nivou? U svakom slučaju prilično jadno i čist fijasko.
Čim nije znao gde-eto njega u Zrenjaninu... Kako je rasla tenzija zbog mega prevare oko izgradnje fabrike vode (posebno nakon Brnabinog obećanja da će država da reši problem) i otkako je počeo Linglong da ordinira od Obraćatora ni traga. E, tada počinje zabava. Ostrviše se kojekakvi opozicionari, divljaju režimlije na veliko, veće i najveće. Grad u rasulu, gradonačelnik manekeniše po selima u opštini Zrenjanin sve nas ubeđujući kako je dobrodošao, a seljani mu vrata ne otvaraju (ili otvaraju na moranje i silu) i to uz pomoć lokalnih trač-budžetskih medija. Stranačka boranija paja sve što stigne: od pakovanja papira za štampač do hemije iz klozeta JP. Narod kapira da SVETAFOR nije luksuzna radnja nego prehrana sirotinje i sve lagano ide nekim novim tokom. Dokle i gde videćemo. Titra nešto u daljini, ne vidim dobro, ali osećam.... a vi?
Inače, kao gost Maja Gojković je pre par dana bila u Zrenjaninu. Ovog puta nije viđena na ulici, ni na plakatima, već samo na Fejsbuk stranici Gradskog odbora SNS. SA OVDAŠNjIM NAPREDNJAKINJAMA, članicama Unije žena Gradskog odbora SNS RAZGOVARALA I O PREDUZETNIŠTVU... Namerno velikim slovima obzirom da je čak i ova upriličena poseta neko zavitlavanje samo ne znamo koga. Naime, najmlađa preduzetnica iz svite oko dotične je uveliko prešla šezdeset godina. O čemu su pričale na zadatu im temu niko sa strane ne zna, ali obzirom da je bio prisutan (kao najbolja preduzetnica) i gradonačelnik Salapura moguće je da su potkovano ćaskale o crnim rupama u svemiru, komparativnom slikarstvu, kvantnoj fizici i štrikeraju sa motivima iz lokalne sredine. Da li je gradonačelnik pozvan kao obezbeđenje dotičnoj ili kao neko ko treba da zvoni za kraj druženja? Ako je tema bila i isplativost preprodaje političkih uverenja, stranačkih lidera, partija i onih koji im veruju, onda su ovdašnje naprednjakinje imale odličnog predavača. Neke bi mogle i Maji Gojković da pomognu kao asistenti kada se radi o razradi pomenute teme. Ova informacija GO SNS završava se kao i većina drugih uobičajenom rečenicom: „Sredstva za realizaciju ovog događaja prikupljena su ličnim sredstvima članova i simpatizera stranke". Nema podatka da li su Maju Gojković interesovao rad ovdašnjih ustanova kulture ili se raspitivala o razlozima zbog kojih iz grada nestaje rodna kuća Aleksandra Sandića, sekretara Vuka Stefanovića Karadžića i najznačajnijeg srpskog lingviste 19. veka. Možda je došla da pokupi stranačke potpise za podršku podizanju spomenika Miklošu Hortiju u Novom Sadu jer to nju kao novosađanku sigurno više dotiče, a itekako nas je kao naciju UDAVIO kulturom.
A što se medija tiče na drugom konkursu za medije ove godine najviše para je očekivano dobio iz gradskog budžeta TV Santos- 3.500.000 dinara. To je tačno polovina od ukupno 7 miliona koliko je konkursom trebalo da se podeli. U pitanju je emisija koja je slična dnevniku, tačnije informativnog karaktera koju retko ko i gleda jer je van svih kablovskih operatera, ali .... eto, zaslužila je 2.100.000 dinara. Preostali novac je dobila radio emisija Radio SANTOSA - "Fruštuk" za koju garantovano ne zna 99% zrenjaninaca. Njoj je dato 1,4 miliona dinara. Najvažnije je to što je Santos u bilo kom smislu režimski medij i što ni na kom programu nema ni jednu emisiju političke sadržine. To je verovatno zato što je gradu najvažnija vest kada će koja ulica da ostane bez vode i koliko je golova u lokalnom fudbalskom klubu za uzrast do 10 godina favorit trenera dao golova... Računajući i prethodni konkurs SANTOS je od građana Zrenjanina ove godine dobio 13.950.000 dinara za ne znamo šta. Novosadska TV je dobila 560.000 za emisiju KULTURA PLUS koja se bazira na vestima iz kulture u Novom Sadu, a produkcija iz Subotice, koju niko u Zrenjaninu ne može da prati, 810.000 dinara. List ZRENJANIN je za rubriku o kulturi dobio 560.000, a fejsbuk stranica ZR klik (Željko Šemić) 400.000 za promociju sporta u gradu. Zašto zrenjaninci finansiraju radio stanice iz Vojvodine koje su gotovo anonimne, posebno što su namenski date pare za određene emisije tih radio stanica koje su nepoznate u Zrenjaninu, a samim tim i neslušane - niko ne zna ili neće da kaže.
Zrenjaninci ćute, a njihov novac odlazi širom Vojvodine za neke medijske autsajdere koje niko ne kontroliše ili ne zna baš ništa o njima. Tako je novac dodeljen RADUJU 105 iz Novog Sada (emisija : prevencijom do zdravlja), Večernjim novostima za projekat ZAPOŠLJAVANJE MLADIH, internet grupi iz Beograda za emisiju o Romima (ima li neki konkurs da oni ne profitiraju?) i Bogoljubu Grujiću (čak nije navedeno zbog čega). Da nije (O)tužno bilo bi smešno ovako- bezobrazno je. Konkursnu komisiju za ocenu medijskih projekata ocenjivale su "nezavisni medijski stručnjaci" iz Stare Pazove, Srbobrana i Sombora - Zdenka Kožik, Aleksandra Pataji i Marina Velez. Konačnu odluku donosi Simo Salapura, gradonačelnik tako da duboko verujemo da dotične gospođe ne znaju ništa o medijima kojima su dale zeleno svetlo za budžetske novce, ali smo nekako sigurni da se iz ove priče neko ili prodao ili ovajdio. A Salapura je kompetentan za medije jedino u smislu kada kaže sa koje strane da ga slikaju jer ipak je to gradonačelničko- režimski profil pa se nije za šaliti. Jedina nezavisna televizija u Zrenjaninu je KTV koja se gleda i na jugu Srbije i koja ima angažovani politički serijal, što govorne emisije sa gostima, što informativne na istu temu. E, ta KTV nije dobila ni dinar jer nije režimska, ali je zato vlasnik televizije proganjan od režima i policije. Oni znaju zbog čega mu policija organizuje sačekuše na različitim mestima i pretres kuće u nekoliko navrata. Nekako svi u gradu veruju da put istine vodi ka emisijama u kojima su bili gosti ljudi poput Cvijana... I ajkule su puštene na njega pa je sada samo pitanje da li će on da shvati ko su mu insajderi u životu. Želimo mu sreću...
Prošetajte malo, građani, po gradu, javnim ustanovama, šalterskim naplatama i pijaci... Odjednom mnogi progledaše... odjednom prazilukovi, jurišnici i sendvičari počinju pljuvačinu svoje režimske stranke. Istina, lagano i oprezno, ali... pljuju. Da li to znači da i oni osećaju prevrat (kroz krv ili izbore svejedno) ili preventivno čiste prostor za neko sutra, a?
Trenutno su najjače vesti vezane za estradu i protest poljoprivrednika. Ovo prvo može lako da se reši. Eto, kandidujmo Prijovićku za neku od lista... neka bude nosilac i prva osoba neke stranke, pokreta, udruženja... Ionako smo se pretopili u antiprotivne i razne podele možemo sa njom da kanališemo u dva pravca - protiv nje i za nju. Možda bi tako bili jednako plitki, ali manje razjedinjeni. Ako može da puni Arene u lepoj njihovoj možda uspe da napuni birališta kod nas. Ako je mogao Beli Preletačević... Primitivnost, istrajnost i DA KOMŠIJI CRKNE KRAVA, pravdanje: MORAM , IMAM DECU ili MORAM ZBOG POSLA, samoponižavanje i VOLIM ONOG KO LUPI RUKOM O STO nas dovedoše dovde. No, biće i gore i treba... Zaslužismo.
Gledamo kako nestaje sve što nas je vodilo ovih godina. Otupesmo. Ljudi ne veruju, sve je mahom forma, unakaženo, prekrojeno, prilagođeno. Tope se običaji i tradicija. Nestaje izvorna vera i vera u bolje sutra. Pretvaramo se u čipovane budale i posmatrače veštačke inteligencije. Samo još po neka pesma za dušu... ko je još ima. Hoće li izbori nešto uspeti da promene? Teško. A da li će biti agresivnog naroda na ulicama nakon (ponovo pokradenih) izbora - sigurno.
U Srbiji ne možemo da se dogovorimo ni oko elementarnih istina kao što nikako ne može da bude DAN PRIMIRJA nego DAN POBEDE. Kako onda da usaglasimo stavove vezane za šarolikost takozvane opozicije? U Zrenjaninu je opozicija čista farsa i grehota je uopšte i pominjati neke bitnije rezultate. Bez želje za opstrukcijom, ali nekako je ljudima jasno da Stranka slobode i pravde i takozvani PUF imaju dvostruku ulogu. Ne može se verovati stranci koja u lokalu pokušava da se ogradi od besmislenih Đilasovih obećanja poput vraćanja para otetih od penzija i Marinikinih kosmopolitskih izjava. Pokušaj da se kao stav stranke plasira samo što narod u lokalu želi da čuje je u startu prevara i to je samo početak. Ako se pogleda nastup pomenutih "opozicionara" odmah se primeti da javno barataju samo izjavama koje su osmišljene u Beogradu, a prijaju banatskom uhu. Većina uličnih komentara je da su oni kao Kurta i Murta, ali i da bi bili gori od režima da se dokopaju pozicije u vlasti. Posebno što barataju slovenačkim pasošima, a sve upućuje da put SNS para ide iz grada prema Sloveniji pa negde dalje.
Lagano se kotrljaju dani u Banatu. Malo ih pogura košava, ali život stoji. Treba nam zato još jedan život... Još jedan, ne predugačak, ali dovoljan. Da vratimo što je izgubljeno, da ispravimo pogrešno, da oprostimo neoprošteno. Treba nam još jedna šansa da pokušamo drugačije. Da sve kockice skupimo i pomešamo, eeej.... Da imamo pravo na još jedno bacanje. Ništa od toga. Preostaje nam juriš.