Svedočanstvo

Filmom "Oteto Kosovo" češkog reditelja Vacvala Dvoržaka do istine (2)

Čišćenje Srba i nealbanaca

Češka televizija (ČT-javni servis), koja je učestvovala u finansiranju dokumentarnog filma "Oteto Kosovo" Vaclava Dvoržaka više je puta odlagala njegovo emitovanje. No, posle emitovanja zbog "neizbalansiranosti" i "pristrasnosti u korist jedne strane (Srba)" ČT nije emitovala film 17. marta na godišnjicu talasa nasilja nad kosovskim Srbima. U međuvremenu je dokumentarac, podeljen na šest delova, postavljen na server YouTube na kome je izazvao veliko interesovanje i diskusije. To je rukovodstvo češke televizije protumačilo kao flagrantno kršenje ugovora sa autorom i, ima se utisak, počelo da traži način da se oslobodi ovog "vrućeg krompira". No, nedavno je film "Oteto Kosovo" emitovala i Radio televizija Srbije. Dok traje konflikt samih autora filma sa sobom i sa onima koji ga sa ili bez prava emituju, Tabloid ekskluzivno za svoje čitaoce, donosi autentične transkripte iz češkog dokumentarnog filma "Oteto Kosovo"

Priredio: Miodrag Dinić

Situacija na Kosovu je bila sve dramatičnija. Srbi i nealbanci su bili na udaru kosovskih Albanaca. Niko nije bio pošteđen. O tome govori i svedočenje braće Spasić iz sela Sibovac 1982. godine: "Za vreme okupacije opljačkani smo tri-četiri puta. Samo smo živu familiju izvukli odavde, posle smo se vratili ponovo, pravili smo kuće stvorili život, onda evo sad pre četiri godine morali smo da napustimo kako su nam kuće srušene, kako su nam vrata prozori, paljevine česme... I vidi kuću mi zapalili, skinuli građu sa kuće, podruma, razvalili zidove, vrata uzeli i sve mi zapalili. Kad sam došao kod kuće skinuli su mi sve. Kada sam to primetio otišao sam u stanicu milicije to da javim. No milicija ni do dan danas nije ništa preuzela. Ponovo su mi kuću zapalili, opet sam bio u stanici milicije, prijavio sam, oni su prijavili SUP-u, SUP je opet došao na lice mesta i snimao i nikakve mere nisu preduzeli. Vidimo da nema nikakve pomoći od vlasti i više od danas, neka gori kuća, neka nose nikom neću da javim."

Titov ustav iz 1974, značio je  za Kosovo apsolutnu vlast za Albansku administraciju. Srbi i ostale etničke grupe su započele revolt. Njihove vođe su uhapšene. Protestni marš do parlamenta nije doneo poboljšanje.

Nezadovoljni Srbi govore: "Mi od opštine do pokrajine nemamo nikakve pomoći, radne grupe dolaze, samo se najedu, samo se kalajišu sve im je ravno. Da vi kažem pravo mi ne možemo više da izdržimo ovaj teror."

No, Srbi organizuju odbranu... ali je većina otišla na mirni sever. Kada je Jugoslavija htela da reorganizuje zakon i red na jugu naišla je na organizovan otpor, kao da je zakon i red bio pritisak na Albance. Crvene zastave sa petokrakom, albanski orao i simboli islama, mešavina komunističke agitacije, vere i nacionalizma. Tu nema govora o borbi za ljudska prava. Uprkos svemu Kosovska policija je gotovo isključivo progonila Srbe sa Kosova. Od onoga što se zatim desilo, antisrpska propaganda je napravila izuzetan slučaj. Novi šef Srpke komunističke partije Milošević je došao na Kosovo. Srbi su opet protestovali. Jedan od protestanata je stigao čak do novog sekretara i predstavio svedočenje o tome ko je naredio Kosovskoj policiji da tuče Srbe. Milošević je tada izjavio: "Vas niko ne sme da bije." Te reči su kasnije interpretirane kao primer velikog srpskog šovinizma.

Ustav iz 1974. je ukinut i Kosovo je vraćeno pod direktnu upravu Srbije. Sva prava Albanaca su ostala, ali je Albanska većina protestovala zatvaranjem u svoju zajednicu i stvaranjem paralelnih institucija. Albanska omladina često demonstrira. Separatistički pokret je podržavan od komunističke Albanije i albanske emigracije iz celog sveta. Početkom 90-ih albanske separatističke demonstracije su dobile oblik demokratske revolucije u bivšim komunističkim državama. Da li  je cilj te borbe borba za ljudska prava? Ili etnički čisto Kosovo? U to vreme 1998. godine je objavljena knjiga "Terorizmom do nezavisnosti" (jedan od autora ove knjige je i novinar koji je priredio ovaj tekst).

Albanski pokret na Kosovu vođen od strane OVK (Oslobodilačka vojska Kosova). Godine 1998, gotovo 400 Kosovskih Albanaca je ubijeno jer se nisu slagali sa odvajanjem od Jugoslavije. Iste godine, vlada SAD je označila OVK kao terorističku organizaciju povezanu sa organizovanim kriminalom. Borci OVK su obučavani i naoružavani u Albaniji. Albanija je pogazila pravila UN i internacionalno pravo... postajući agresor. Borbe su širom Kosova. Milošević, novi predsednik, pokušava da smiri Albance ekonomijom otpisivanjem kredita, jeftinim pozajmicama, izuzimanjem Albanaca iz poreskih obaveza, i neplaćanjem struje.

U redovima OVK je gotovo 2.000 arapskih mudžahedina. Njihovo oružje je kupljeno od taksi koje je širom sveta sakupila heroinska mafija. Kada su teroristi počeli da gube od Jugoslovenske armije ponudili su primirje. Kada je primirje odobreno, iskoristili su ga da zaposednu opet teritorije sa kojih su oterani i započeli obračun sa svima koji su bili za suživot sa Srbima.

O tome priča i Albanac sa Kosova Rama Tamei iz Ovčareva: "Uhvatili na kola kad smo se spustili u Ovčarevo jedan mali dečko je repetirao pištolj i hteo da me ubije. Onaj stariji kaže ne, ne, pusti sada njega ćemo srediti u štabu. Gore su me bacili u jednu sobu, grudi mi izlomili. Dve ženske osobe su me tukle. Još su mi rekle zašto ideš sa Milanom Lalovićem, Špirkom Zlatkovićem, ideš kod njih piješ kafu, oni dolaze kod tebe i piju kafu. Ja reko' moram da idem kod njih jer oni su mi komšije."

Policija je oslobodila jednu celu Albansku porodicu koju je OVK držala u toru za koze ceo jedan mesec bez hrane i vode. Jedan član te porodice žena Džema Jeti  govori: "Držali su nas ovde ceo mesec, tukli su mene i muža drškom sekire držali su nas ovde i tražili novac. Hvatali smo kišnicu u lonac. Zašto?Ako smo za Srbe onda moramo da se gubimo odavde."

Dragan Stolić Srbin sa Kosova objašnjava šta se dogodilo kod njega u selu : "Ovde je jugoslovenska armija, na primer sela koja su neka porušena odatle je UČK (OVK) pucala na vojsku, vojska je morala da čisti taj teren da ne bi došlo do pogibije civila i da nastradaju vojnici. Od toga je došlo da su neke kuće uništene, ali je iz tih kuća UČK otvarala vatru svakako."

Na Kosovu je besneo građanski rat. Jugoslavija se borila protiv terorista, ali su oni već imali jako uporište u lokalnoj populaciji. U borbama, policija je pokušavala da skloni žene i decu koje je OVK koristila kao živi štit. Nakon operacija čišćenja policija ih je pratila do kuća. Mnogi su na silu vrbovani u OVK. Takve je Jugoslovenska policija pustila kućama. Uhapšeni oficiri OVK su zatvoreni i suđeno im je. U celom svom postojanju Jugoslovensko društvo nije uspelo da stvori trajnu kohabitaciju. Desetine hiljada ljudi je napustilo teritorije gde su vođene borbe. Odbijali su da budu mete ili živi štitovi. Otišli su u okolne zemlje, uključujući i Srbiju. Albanska propaganda je tvrdila da Srbi vrše genocid nad Albancima. Kosovske šume su počele da otkrivaju svoje tajne. Masovne grobnice Jugoslovenskih nacionalnosti i manjina žrtava OVK. Mnogi od ubica, uhvaćeni pripadnici OVK pomagali su u otkrivanju tela žrtava. Kada dokazi budu prikupljeni biće optužen i biće mu suđeno. Posle rata, te ljude je UN vratila na Kosovo i nikada nisu odslužili svoje kazne.

Mnoge informacije nisu nikada stigle do zapadnih medija. Na primer o starom rudniku Klečka. Tu su takozvani borci za slobodu i demokratiju iz OVK palili tela ubijenih građana Jugoslavije, a među njima i žena i dece. Pred istražiteljima i medijima braća Albanci Mazrek odgovarali su  na pitanja.

Na primer, jedan od braće pokazao  je  mesto gde su streljali desetoro ljudi, civile. Tu je bilo dvoje dece, tri žene, dvoje mladih momaka i tri čoveka. On misli da su bili Srbi.

Drugom bratu su postavili pitanje: "Jeste li nekog silovali?"

Njegov odgovor je glasio: "Da."

"Koliko ste silovali žena?"

"Ja samo jednu."

"Koliko je imala godina?"

"Petnaest? A nakon toga  mi je komandant naredio da joj odsečem uši i da je ubijem."

"'Odsekao si joj uši?"

"Da."

Braća Mazrek su osuđena, ali su posle rata prebačeni u misiju UN na Kosovu. Još uvek su na slobodi kao i ostali.

Na primer, Hašim Taći, poznat kao Zmija je tražen od Interpola zbog organizovanja bombaških napada. Isti taj Hašim Taći je premijer Kosova koji je u februaru 2008. proglasio nezavisnu Republiku Kosovo.

                                                                                                                                                                                                 (Nastaviće se)

Reagovanje javnosti

Nakon emitovanja filma "Oteto Kosovo" na  RTS-u pojavili su se  komentari na sajtu RTS o emitovanom filmu. Prenosimo neke od njih:

Nepostojanje nacionalne strategije

Ovo je podsetnik sa čime mi zaista imamo problem. Ovaj film treba emitovati još mnogo puta, kao podsetnik gledaocima, da razmisle o strankama za koje su glasali, čime se uopšte te stranke bave, o 28. 000 zaposlenih u administraciji države, o 250 poslanika, a pri tome o oslabljenoj vojsci bez pravog budžeta.  Da li bi Izrael opstao sa ovakvom vlašću i oslabljenom vojskom kakvu mi imamo?

                                                              Bane (neregistrovani) sreda 18.februar 2009, 11:56

 

Oteto KOSOVO

Film u potpunosti je istinit jer sam većinu doživeo i video lično na Kosovu. Dobro je da je dokumentarac napravila strana televizija, RTS sigurno ima sve te snimke i mnogo tog još potresnije i brutalnije samo što te materijale na Zapadu niko neće da pusti jer im nisu od koristi. Italijanska televizija je skoro objavila sličan dokumentarac može se videti na italijanskom jeziku "La guerra infinita". Bilo bi dobro da RTS prevede i pusti ovaj film na srpskom jeziku.

                                                   Miroslav  (neregistrovani) sreda 18. februar 2009, 13:46

 

Konačno istina

Živimo u Hrvatskoj, točnije u Rijeci i sretna sam da konačno istina izađe na vidjelo. I ovdje imamo puno stanovnika albanske nacionalnosti koji se bave kriminalom i svakojakim prljavim poslovima. Problematični su svugdje u svijetu. Imam osjećaj da će i ovdje za 50 godina biti isto kao na Kosovu. Ovaj dokumentarac obavezno prikazati i na hrvatskoj televiziji. Uz srdačan pozdrav Vaši vjerni gledatelji

                                                   Anonymous (neregistrovan) sreda 18.februar 2009, 17:09

 

Oteto Kosovo

Gledao sam ovaj film na internetu i hvala Bogu da najzad i širi auditorijum ima prilike da ga pogleda i na našoj televiziji. Film je sjajan, pogotovo imajući u vidu da su ga snimali strani novinari i da nije delo naše domaće produkcije. Iskreno preporučujem svima koji mogu da pogledaju ovaj film, ali takođe i da javite svima koje znate u zemlji i inostranstvu da pogledaju ovaj film na "domaćoj" ili satelitskoj RTS (iskreno se nadam da će ga RTS emitovati i preko satelita, što bi imalo daleko veći značaj čak i od samog emitovanja za teritoriju Srbije). Pored ovog filma, preporučujem svima da pogledaju i film jedne ruske televizije koji sam takođe našao na internetu, na sajtu YouTube, a zove se "Kraj-osuđeni na progonstvo". Na YouTube ćete ga naći ako ukucate "Russian film about Kosovo 1/7". Videćete prvi deo filma, kad se završi ukucajte "Russian film about Kosovo 2/7" i tako do "7/7". Vredi videti!

                                                   Miloš (neregistrovani) ponedeljak 16. februar 2009. 21:29