Natrag
Kragujevac
Crvena đavolja varoš u rukama kriminalaca
Čišćenje džepova građana
Kragujevac je osiromašeni grad. Kako napuniti gradsku kasu? Pare su otišle na prigodne proslave, jubilarne nagrade prosvetnim radnicima... Gradonačelnik Veroljub Stevanović troši, a gradska kasa je prazna. Kako doći do para?
Piše: Miodrag Milojević
Kragujevac - Đavolja varoš. Jedini grad u Srbiji u kome se na prosečnoj fudbalskoj predstavi okupi dvadeset-trideset hiljada ljudi. Kragujevac je crveni grad, pa su se navijači, po engleskom uzoru, prozvali ''crveni đavoli''.
''Đavoli'' su paravojna formacija gradonačelnika Veroljuba Stevanovića. Navijači pođu, na primer, za Smederevo, to im je najveći rival. Prati ih kragujevačka policija, valjda u civilu. Kad su se Smederevci, čitaj smederevska policija, pokazali fizički spremniji i tehnički nadmoćniji, koristeći svoj domaći teren, kragujevačka policija je pobegla. Navijači su pregaženi, premlaćeni, prebijeni na mrtvo ime.
U nedostatku drugih dešavanja, Kragujevac je, uz prigodne serijale i monografije, proslavljao četrdesetogodišnjicu ulaska u Prvu fudbalsku ligu bivše Jugoslavije, gde se ulazilo dugo, a ostao kratko. Povodom proslave, gradonačelnik Verko priređuje prijem za petoricu-šestoricu živih igrača. Nije po protokolu, jedan lupi pa reče: - Ja sam tada bio zaslužni građanin, danas ne radim nigde, ja sam socijalni slučaj.
Gradonačelnika obli znoj i njegov prst zađe duboko u čelo.
Gradonačelnik održa kratak prigodni govor: - Ne samo da su bili izvrsna generacija nego su izvrsni i ljudi, ja ih dobro poznajem. Uostalom, kao i ja... Između mene i njih nema razlike...
Kako napuniti gradsku kasu? Pare su otišle na prigodne proslave, jubilarne nagrade prosvetnim radnicima. Kako doći do para? Kragujevac je grad automobila. Preko registracije automobila.
U maju je registracija juga koštala 10.600, sada je 12.100 dinara. Jugo jeste star, ali nije najjeftiniji, što znači da je odlukom gradske uprave registracija juga povećana za oko 3.000 dinara. Registracija jačeg automobila povećana je za 10.000 dinara!
Neko se setio da ekološka taksa, koju naplaćuje Republika, plaća i gradu Kragujevcu u kome radi Gradska čistoća. Da počisti džepove građana, da bi grad bio čistiji. Da grad bude ekološki čist ko crkveni miš. To je kazna građanima što žive u gradu automobila, kazna što to je gradska kasa prazna.
Registracija - najskuplja u Srbiji. Zatim najskuplja obdaništa.
Slavica Otović, direktorka svih obdaništa, listala je po kompjuteru, gde je među roditeljima evidentirala one sa solidnim primanjima. Prvo je izdvojila situirane roditelje, pa im je račun sa 6.000 povećala na 11.000 dinara. Zašto?
Direktorka je objasnila da oni toliko mogu da plate. Ali zašto? Moguće je da bi roditelji, uz specijalni program, pristali da se njihova deca izdvoje iz mase.
Nema nikakvog specijalnog programa. Bila bi to čista diskriminacija. Razlog je što pojedini roditelji imaju - zbunila se Slavica Otović.
Njoj je rečeno da namakne pare, da se snađe kako zna i ume. Ali ona ne zna da se snađe.
Mala žena
Saznalo se ko su svetosavci koji su napisali poruke ljubavi Veroljubu Stevanoviću da u njegovom kabinetu ''gori kandilo vere.''
Potpisnik je Verkov pobratim. Pobratimstvo je nastalo iz interesa da se ukloni lokalni lider Nove Srbije, po struci maksiofacijalni hirurg. ''Maksiofacijalni hirurg često menja lica" zbog čega mu se ne može verovati - kako jednom reče Veruljub Stevanović.
Kao pravim sledbenicima Svetog Save - mesto im je u manastiru. Ali oni neće u manastir nego traže zaposlenje. Pismo su, u kabinetu, sastavljali pobratim i Veroljub Stevanović, da bi trećeg, pobratimovog prijatelja, Verko zaposlio.
Lokalna ministarka poljoprivrede neće u svoje selo.
- Sneg je opet, Snežana. I opet. Opet, pa opet. Opet, sneg je opet, Snežana.
- Mala žena od velike slađa. Mala žena od velike slađa.
Stoj! Muzika, stani!
- Stani, stani Ibar vodo, Ibar voooodoo!...
- Stoj! Mala žena nije došla.
Mala žena je Snežana Živanović-Katić, gradski stručnjak za poljoprivredu.
Prošle godine je mala žena u svom rodnom selu ustanovila proslavu. Organizatori seoske svetkovine bili su njeni rođaci, mala žena ih je sponzorisala sa 30.000 dinara da bi se u neko doba pojavila sa opštinarima. Uz pesmu ''Mala žena od velike slađa.''
Sledeće godine: isti datum, ista proslava. Prijavili su se drugi organizatori. Računali su da će se uz piće i muziku zbližiti sa opštinarima, računali su da će poznanstvo naplatiti preko kredita iz Fonda ra razvoj agrara.
Međutim, raspoloženje je odlično, sve je pijanije, proslava je u toku, mala žena ne dolazi. Mala žena ima pare samo za rođake. Prošle godine je mala žena bila slađa i izdašnija.
Organizatori shvataju da su izigrani, doživeli su bankrot, troškovi padaju na njihov račun. Za to ne mari muzika, ne mare pijani gosti.
- Mala žena, zajebana žena! - kaže organizator koji je investirao u proslavu da bi ga selo videlo u društvu opštinara.
Da su došli opštinari, došla bi i gradska televizija. Ona nikud ne ide sama.
Ko će platiti polupane čaše, flaše, polomljene tanjire?
Mala žena, a veliki račun.
Pljačka
Popovski, Suvački - ortački u pljački!
Kriminalistička policija u Kragujevcu uhapsila je Jovicu S., starog 48 godina, zbog falsifikovanja diploma.
Jovicu S., kao generalnog direktora gradskog prevoznika Autosaobraćaj, policija sumnjiči da je nabavio falsifikovane diplome trojici radnika ovog preduzeća.
Dvojici radnika sa osnovnom školom nabavio diplome trećeg razreda Srednje tehničke škole u Kikindi. Trećem radniku, koji ima srednju školu, nabavio diplomu Više ekonomske škole u Novom Sadu. U tim školama je navedeno da nema podataka da su ti radnici pohađali ove obrazovne ustanove.
Jovica S. je za direktora postavljen prošle godine, kada je firmom rukovodila radna grupa, kad je Dragan Popovski, direktor, takođe bio u zatvoru.
Naglašeno je da je Jovica S., kad je kao član JUL-a obavljao funkciju finansijskog direktora preduzeća Zastava transport, takođe optužen za zloupotrebu službenog položaja. Suđenje je u toku.
Jovica sa inicijalima - to malo govori. Ali Jovica Suvački - za njim se kotrlja desetak afera.
Mediji koje kontroliše Verko dobili su i nalog da vest plasiraju tako da su u kriminal umešani JUL, Mira Marković, iako je danas Jovica Verkov direktor. Kakve veze Verko Stevanović, nekada SPO, ima veze sa JUL-om? Ali Jovica Suvački postavljen je prošle godine na odgovorno mesto.
Vozači nisu zainteresovani za politiku, ali dispečeri, kondukteri Autosaobraćaja, nose majice sa natpisom ''Šumadija je svet''. Znači, golim okom se vidi da Verko Stevanović upravlja Autosaobraćajem.
Braća Milutin i Milivoje Bulatović, uhapšeni prošle godine, pored direktora Popovskog, članovi su Verkove stranke, ljudi od poverenja.
Sad su se setili da je Jovica S. bio julovac. Prošle godine, kad su ga postavljali, to im nije smetalo.
Direktor Dragan Popovski pušten je na slobodu. Pokazalo se da je mafija jača od zakona. Brojni potražioci zbog hapšenja Popovskog blokiraju račun firme, radnici ne primaju platu. Radnici su stavljeni pred svršen čin. Ili će vratiti Popovskog pa će primati zarade - ili će gladovati.
Kad je Popovski vraćen u firmu potražioci odustaju od potraživanja, firma radi.
Na mesto Dragana Popovskog dolazi Jovica Suvački. Formalno, Popovski je savetnik Suvačkom, mada sve konce u svojim rukama i dalje drži on.
Jedan radnik je imao odličnu ideju. Većina je nije razumela: - Oćemo Popa ponovo za direktora!
- Zašto? - Zato, on je navikao da krade. Lakše ćemo ga se otarasiti kad ostane direktor.
Iako je Suvački, omladinski funcioner u vreme saomoupravnog socijalizma, u gradu poznat samo preko kriminala, postavljen je za direktora jer nemamo boljeg.
Jovica Suvački pogled nema. Ne vidi se od naočara, koje su srasle s licem. Ima držanje strogog i arogantnog profesora matematike. Deluje umišljeno, usamljeno, kao da živi na drugom svetu.
Za Jovicu Suvačkog susret sa šoferima predstavljao je veliki izazov. Tog direktora su zbog kriminalnih radnji šoferi Zastava transporta gotovo linčovali. Premlaćen je jednom, to se zna, tada je bio jači od smrti. Jednom se zna, ostalo se ne zna.
Poučen lošim iskustvom, Suvački mnogo polaže na bezbednost. Kancelariju je opremio najsavremenijim alarmima strane i domaće proizvodnje. Nije žalio pare kad je bezbednost u pitanju.
Noću sanja šofere kako ga voze nepoznatim putem u nepoznatom pravcu. Sanja pajser, sanja francuski ključ.
U strahu su velike oči, Suvački se nije osećao bezbedno. Veroljub Stevanović preporučuje ''Đavole'', navijače Radničkog, za telesnu gardu. Suvački oduševljeno prihvata ovu ideju.
- Može! Ali pod oružjem! - rekao je Suvački.
Policija ne dozvoljava. "Đavoli'' iz obezbeđenja imaju policijski dosije. Neki je debljine Kamijevog Stranca, neki je debljine Tolstojevog Rata i mira.
Po direktivi iz Beograda, policija ne izdaje dozvole kriminalcima.
Tako su počele noćne more Jovice Suvačkog. Direktor je šoferima - on, koji ima loše iskustvo sa šoferima. ''Đavoli'' jesu verni, ali bez oružja nisu paravojna formacija. Bez obzira na maskirna odela.
Hapšenje Jovice Suvačkog pokazuje da se steže obruč oko kriminala u Kragujevcu, naravno i oko Veroljuba Stevanovića.
Zašto su pored javnih nabavki, pored toliko kriminala, počeli baš od Suvačkog? Zato što mu je takva reputacija. Portir na fabričkoj kapiji ne pretresa sve radnike nego pravi izbor.
Dosad se događalo da radnik kupi diplomu da bi podvalio kadrovskoj službi, direktoru. Ovo je nazabeležen slučaj da generalni direktor radnicima donosi diplome.
Kad se stvar posmatra sa druge strane - logično je. Direktor je verziran u mutnim radnjama. Direktor je veći autoritet. Po školama, po ustanovama.
Po svoj prilici Suvački je zaposlio trojicu radnika. Može samo da se nagađa da li su radnici Suvačkom platili prvo radna mesta, bilo kakva, ili je pogodba bila takva da podrazumeva i radno mesto, visinu primanja i ostalo. Moguće je da je to bila pogodba ''đuture''. Takvo i takvo radno mesto - diplome i ostalo direktor preuzima na sebe.
''Đavoli'', vođe navijača, rade u Autosaobraćaju. Neki kao kondukteri, neki imaju bolja nego radna mesta, kako kaže Veroljub Stevanović. Vođa navijača rordbina je braći Bulatović. Oni su na gradskom trgu, pred Verkom, igrali pobedničko crnogorsko oro.
Dragan Popovski, direktor Autosaobraćaja, uhapšen februara 2008, došao je na originalnu ideju da postane većinski vlasnik firme tako što će mu radnici pokloniti akcije. Jedna grupa radnika poslušnika smesta pristaje, iz moralnih razloga. Imaju moralnu obavezu - direktor im je zaposlio decu. Drugu grupu radnika uplašio je privatizacijom, novim direktorima, otpuštanjima... Trećoj grupi radnika obećavao je šefovska mesta. Ovi budući šefovi vrše pritisak, vrbuju, ucenjuju radnike, priređuju nemile scene, vrše kućne prepade u kasne noćne sate. Ubeđivanje ide kroz priče da su akcije ionako bezvredne. Radnike koji ne daju poklon Popovski i kompanija šikaniraju, prebacuju na sporedni kolosek, bacaju na ponižavajuća radna mesta. I prete otkazom.
Iza leđa
Dok privatizuje preduzeće, Popovski pravi dugove. Dug je februara prošle godine na ime neisplaćenih zarada bio 100 miliona dinara, dug za PIO i zdravstveno osiguranje bio je krajem 2006. godine 122 miliona dinara, dug prema dobavljačima 500 miliona dinara.
Bez obzira na to poslovi idu dalje, direktor bi, po sopstvenom planu, inkasirao oko milion evra.
Popovski je bio samouveren: - Verujem da ću zaštiti firmu od tehnološkog viška, jer da ne verujem ne bih se upustio u preuzimanje akcija zaposlenih.
Dok je Popovski zbog nezakonitog posla ležao u zatvoru, šoferi Autosaobraćaja mu rade iza leđa. Izveli su tajnu akciju vrednu divljenja. Iskoristili su trenutnu indisponiranost Popovskog da ponište većinu ugovora o poklonu. Insajder Autosaobraćaja nije razjasnio da li su ugovori cepani ili poništavani. Bilo kako bilo, Popovski je oboren na zemlju, po izlasku iz zatvora on staje na 3,6 odsto akcija.
Insajder se trudi da slikovito opiše radničku dramu: - Ne smemo! - Šta ne smete? Sad je trenutak, sad kad je u zatvoru!
- A kad se vrati?
- Sad je trenutak! Je l' vam treba da vam se vrati? Ja ne mogu da vam ga vratim!
Stručne službe Autosaobraćaja i doušnička mreža dostavljaju podatke. Ima radnika što ne daju akcije, što daleko stanuju, nemaju automobile, prevoza nema. Prebačeni su prošle zime, u vreme dubokog snega, na kapiju autobuske stanice. Radno vreme počinje u četiri sata.
- U četiri sata posle ponoći na autobuskoj stanici u Kragujevcu vladala je napetost, bila je gužva. Ne od putnika, jer tada putnika nema, stanica ne radi. Gužvu su napravili direktori sa poslušnicima. Čekali su me. Čekali su moje zakašnjenje, otkaz je bio napisan. Ali ja, u pet minuta pre četiri, dubokim tragom stižem na biciklu.
Da li je Jovica Suvački falsifikator diploma ili su diplome kupljene u Kikindi i Novom Sadu? O tome vredi razmišljati.
Ako su diplome kupljene, direktori ovih škola to neće priznati, dok Suvački ne uperi prst. Sve tri potiču iz Vojvodine, odakle je Jovica Suvački. Falsifikator, koji radi sam i na svoju ruku, odlučio bi se za srednju školu u Čačku ili u Nišu. Moguće je da je nostalgija pritisla Suvačkog da se obrati na pravu adresu.
Da kuca na otvorena vrata.
Jutro po hapšenju. Kakvi su šoferski komentari? Na čistom, na sočnom šoferskom jeziku. Beli stolnjak kafane gde su vozači Autosaobraćaja stalni gosti.
Za stolom je čovek iz kruga direktora. Znači, cenzura.
Neoprezni radnik reče, u prolazu, čuo je, komentariše lokalni radio. Javio se jedan slušalac: - Zašto je falsifikovao diplome? Evo, nudim na prodaju diplomu kuvara, ne treba mi... Što će mi, kad nemam posao.
Razgovor usmerava direktorov čovek. On je čovek Popovskog, ali je duševan čovek. Žali i Suvačkog: - Kad je čovek u nevolji, ne valja se smejati!
Sve je prevara
Situacija je loša pa mora da se krade: - Situacija je takva. Ne radi ništa. Ne radi 21oktobar, ne radi Filip, ne radi Zvezda. Mi smo platili državi 200 miliona dinara, Zvezda ne radi, nije dala ništa.
- Radnički, fudbalski klub, veći je to kriminal nego tri šugave diplome. Radnički - to je udruženje građana. U redu. Ali ko je kriv, mora da bude neko od direktora? Napravili su gubitak 70 miliona za poslednjih petnaest godina. Šta je veći kriminal: tolike pare ili jedna diploma, pišljiva? U tom kriminalu učestvuje ceo grad. Trenutno se, da se kriminal sakrije, pravi fuzija Šumadija i Radnički. Posle godinu dana, Šumadija se zaboravlja. Ostaje samo Radnički.
- Nama će blokada u ponedeljak!
- Sada blokada? Sada, kad je dug 220 miliona dinara? Trebalo je, kad se napravi dug od milion dinara, blokirati račun, direktora odmah u zatvor. A ne sad...
Za drugim stolom sedela je Rumunka sa crnom majicom. Počela je razgovor sa šoferima. Šoferi nisu više interesanti, nego Rumunka, njen krivudavi put...
Parking servis naplaćuje parkiranje, para nema.
Ko je opljačkao kragujevačku firmu Parking servis? Poreska uprava Kragujevac od Parking servisa potražuje 32 miliona dinara što iznosi oko 336.000 evra.
To preduzeće od 2006. do 2009. godine ne plaća PDV na prihode dobijene od građana za nepropisno parkiranje.
JKP Parking servis naplaćuje parkiranje od građana, znači osnovno zanimanje mu je da uzima, da nema nikakvi troškova. Kako je moguće da toliki dug napravi preduzeće koje ima sigurne prihode? Gde su pare, ako nisu otišle na koncerte i proslave?
Direktor Nenad Vasiljević priznao je da je informacija tačna. Prvi put u životu informaciju je potvrdio Veroljub Stavanović, koji je rekao da dug postoji, da Parking servis nema para da plati.
Preduzeće svakog dana vrši naplatu parkiranja, nema nikakvih obaveza osim da isplaćuje zarade? Gde su pare?
Telohranitelj Veroljuba Stevanovića, Željko Buntić, koji je pre nekoliko godina zaklan, fiktivno je bio zaposlen u MZ Beloševac gde ga niko nikada nije video, gde ga nisu ni poznavali. Koliko telohranitelja i poslušnika fiktivno radi i prima platu u Parking servisu?
Beli mantil suza kvasi... Presuda doktoru, naručena u Beogradu, stigla doktora u Kragujevcu.
Dragan Marković, radiolog iz Kragujevca, osuđen je u Opštinskom sudu u Kragujevcu na kaznu od 8 meseci zatvora i 3 godine zabrane bavljenja lekarskim poslom.
Presudno je bilo mišljenje sudskog veštaka, dr Gradimira Dragutinovića, zaposlenog u KC Beograd, koga osuđeni Marković ocenjuje kao čoveka ''sumnjivih stručnih i moralnih kvaliteta.''
Marković je osuđen zbog smrti deteta koje je pregledao samo jednom. Dijagnoza - smrt od galopirajućeg raka mozga. Marković je pregled vršio u privatnoj ustanovi 10 meseci pre smrti. Dete je lečeno po renomiranim medicinskim ustanovama u Srbiji, kolege iz Beograda su, da izbegnu odgovornost za svoje propuste, optužile radiologa iz Kragujevca.
Sramna presuda će pod pritiskom kolega i javnosti biti poništena, to je sasvim izvesno.
U Opštinskom sudu nemaju ništa protiv.
Zbunjuje da ni doktor Marković, u takvoj situaciji, nije bio hrabar da kaže ime ''uticajnog lokalnog gospodina'', koji je toliko moćan da usmerava i vodi sudski proces.
Zato što do sada nije osuđivan i ''zato što je porodičan čovek'', sud je Markoviću dodelio kaznu od osam meseci, mada je maksimalna godinu dana. Ime sudije, koji poznaje medicinu i sudske veštake, nije obelodanjeno.
Natrag