Do koske

 

Preki sud kao konačno rešenje srpske političke prakse

 

Zakon motke i bubotke

 

 

Uprkos tragediji i velikom bolu koji su nedavno doživele porodice žrtava fabrike municije "Prvi partizan" u Užicu, srpskim ministrima ne pada na pamet da potegnu pitanje ostavke najodgovornijih među njima, nego će krivac po običaju biti neuka sirotinja koja je radila u ovoj namenskoj industriji.

 

M. Grabež

 

Makedonski ministar za transport i veze Mile Janakieski podneo je ostavku odmah posle nedavnog potonuća turističkog broda na Ohridskom jezeru kada je poginulo 15 turista iz Bugarske, rekavši tom prilikom da ga "moral obavezuje" na takav čin. Nešto ranije, njegov kolega, ministar mora, prometa i infrastrukture Hrvatske, Božidar Kalmeta, zbog tragične železničke nesreće koja se dogodila kod Kaštela podneo je takođe ostavku predsednici vlade Jadranki Kosor, takođe smatrajući sebe "moralno odgovornim".

Ali, šta o moralu i ostavkama zna ministar odbrane Srbije Dragan šutanovac, ovdašnja javnost je saznala tek kad se desila užasna tragedija u fabrici municije "Prvi partizan" u Užicu, kad je poginulo sedam radnika, među kojima su uglavnom bile žene, od kojih je jedna bila čak i trudnica sa poodmaklom trudnoćom u četvrtom mesecu, majka dvogodišnje  devojčice, koja je u takvom stanju radila u toj noćnoj smeni.

 Ukoliko istraga o nesreći u toj fabrici navede mene kao odgovornog, podneću neopozivu ostavku.

 Ovu, slobodno treba reći, najsramniju izjavu decenije, dao je povodom tragedije u Užicu ministar odbrane Srbije Dragan šutanovac, pa je pred zgranutim novinarima ušao u detalje objašnjavajući svoje shvatanje morala podsećanjem da u srpskoj političkoj praksi niko nije podneo ostavku: ni kada je u Tisu sleteo autobus pun ljudi, ni kada se dogodila eksplozija u "Prvoj iskri" u Bariču. Naravno, istragu će sprovesti Ivica Dačić, koga je on u intervjuu za Politiku označio kao veoma sposobnog ministra, sa kojim bolje sarađuje nego sa Draganom Jočićem! Dačić se i zaista, umesto šutanovca, našao na mestu nesreće da primi udarac umesto njega.

 Ova sramna odbrana sopstvene zadnjice i fotelje, slobodno može da uđe u enciklopediju sveukupnog nemorala srpske političke prakse novijeg doba, a lako može da postane i manifest nove srpske političke prakse koja ne poznaje drugi obrazac osim vladavine po svaku cenu. Nije poznato u današnjoj Evropi da je neko tako sladostrasno obožavao vlast, kao što je  srpske vlade i njeni ministri obožavaju. Dokaza za to ima bezbroj...

Odmah nakon ubistva premijera Zorana đinđića, ondašnji ministar policije Dušan Mihajlović je kao najodgovorniji čovek za bezbednost javnih ličnosti bio viđen za hitnu ostavku. Ona se, naravno, nije desila. Mihajlović je to objasnio lakonski: "...U ovom trenutku i u ovoj situaciji, bio bi to dokaz slabosti ministarstva i cele vlade".

Ovih dana, skoro citirajući bivšeg ministra policije, dugotrajni ministar svih potonjih vlada, Mlađan Dinkić, u zahtevu javnosti da podnese ostavku kao odgovorna ličnost zbog ekonomskog sloma zemlje, kratko je odgovorio:

"... Najlakše je podneti ostavku, ali to bi u ovoj situaciji bilo neodgovorno".

Koliko je srpske ministre strah od ostavke i koliko im je vlast mila, najbolje govori jedan uplašeni član sadašnje vlade koji je na sam pomen teme, u krugu od nekoliko ljudi uzviknuo: "...Nemojte da prizivate crne slutnje!"

 Ovakva srpska politička praksa i njen beskrupulozni odnos prema sopstvenom narodu, u prošlosti su pre ili kasnije bili surovo kažnjavani. Ovakva i slična vlastela znala je da preko noći nestane u pobunama koje niko nije mogao da zaustavi.

 Da li su Dragan šutanovac i njemu slični ljudi, u svojim neuspešnim pokušajima da se obrazuju, ikada pročitali šta je Srbija radila svojim vladarima, kad bi joj jahanje i gaženje preko gladnih i mrtvih dozlogrdilo?

Zna li Dragan šutanovac i pripadajuća odnarođena banda ko je odgovoran što je onoliko poginulih majki u Užicu ostavilo svoju siročad da čekaju bedne jednokratne pomoći, isto onako kako su one robovski radile u noćnoj smeni za bednu platu? Zna li Dragan šutanovac i njemu potčinjena banda ko je odgovoran što je jedna trudnica u četvrtom mesecu trudnoće radila u noćnoj smeni, i to u fabrici municije? Da li bi Dragan šutanovac dozvolio da njegova neprivlačna supruga radi u noćnoj smeni, da je kojim čudom ona u četvrtom mesecu trudnoće?

Ima li Dragan šutanovac šta da kaže svome šefu Borisu Tadiću povodom svojih sramnih izjava ("...ako se dokaže da sam kriv i slično"), ili će ga šef pomilovati i sam podneti ostavku, kao lični primer sledećim generacijama političara?

Da li se šutanovac, koji je u javnom sukobu sa Tadićem, uplašio da će njegova ostavka, za razliku od onih koje su podnele njegove kolege iz Makedonije i Hrvatske, odmah biti usvojena?

šta treba da se desi pa da narod u Srbiji shvati da je na sceni linčovanje svakoga ko pomene ostavku kao jednu demokratsku tekovinu? Treba li ta politika linča da se okrene u drugom pravcu, da neki nesrećni otac, majka, sin ili brat poginulih u Užicu uzme stvar u svoje ruke i umesto traženja ostavke šutanovca i sličnih, zavede preki sud kao konačno rešenje srpske političke prakse?

 

 

 

 

 

Prasići i dugmići

 

Prema informacijama Tabloida, u Nišu bi uskoro trebalo da počne sa radom kancelarija ruskog ministarstva za vanredne situacije na čijem čelu se nalazi Sergej šojgu, a sve zbog obezbeđenja buduće trase gasovoda u dužini od 430 kilometara kroz Srbiju. Istovremeno, ministar šutanovac u ovom regionu snažno promoviše krečenje seoskih škola kao vid odbrambene moći Srbije, a sve u saradnji sa američkom gradom iz Ohaja! Ova nezapamćena sprdnja, iz američkog ugla, uopšte nije sprdnja: sa jedne strane, reč je o ubijanju preostalog dostojanstva srpskog vojničkog duha, a sa druge, o jasnoj poruci Ruskoj Federaciji o američkom vojnom prisustvu.

No, Dragan šutanovac ide dalje: uoči aeromitinga (13. 9. 2009) na aerodromu Batajnica, viđen je kako sedi na sedištu kopilota, u jednom školskom avionu. Pilot mu je jasno stavio do znanja da se ne igra sa komandnom tablom. Pred prisutnim medijima, šutanovac mu je odgovorio uvredljivom porukom: "...Narani prasići, ne diraj dugmići!".  Zaista, čemu Srbija da se nada dok je budu vodili nesrećno udati seoski đilkoši?