Sumnjivo lice

 

Pretnja Sarkoziju polako se pretvara u lakrdiju 

 

 

Nema imena na metku

 

 

Francuskom predsedniku Sarkoziju njegov budući ubica učtivo se najavio pismom, pa mu je čak poslao i kuršum. Doduše nije Sarkozi jedini dobio preteće pismo nekog anonimca, koji verovatno ima problema sa hard-diskom u glavi. Nekoliko desetina ministara i važnih ljudi svih političkih partija dobilo je istu poštu. Većina budućih mrtvaca bacila je glupa pisma u koš za otpatke, jedino je Nikola Sarkozi shvatio poruku kao neoboriv dokaz velike zavere protiv njegove visosti i ekselencije u isto vreme

 

 

Mile Urošević

dopisnik iz Pariza

 

 

 

Kada je Brut ubio Cezara, Julije nije ni pretpostavio da će baš sin da ga izbode. Ništa mu nije ni pomenuo, a doručkovali su zajedno. Pa ni Kenedi nije znao da baš u Dalasu ima  sastanak sa smrću, a bio je car sveta. El Sadat je mislio da će da odgleda paradu do kraja i mnogo se iznenadio kada je bomba eksplodirala ispod njega. Da je živa, gospođa Indira Gandi bila bi veoma ljuta što ni njoj nisu najavili da će da je ubiju. Ni pisano ni usmeno.

Ima i domaćih primera, koliko vam srce želi. Na primer, Karađorđu ni njegov rođeni kum nije poslao poruku da mu je spremio sekirče. Knez Mihailo je pošao da se prošeta Topčiderom, a ni pismo ni razglednicu nije dobio od svog ubice da bi mogao da preduzme potrebne mere. Kralja Aleksandra su doduše plašili ubistvom, ali mu nije bilo zvanično saopšteno da ga metak čeka u Marseju, inače bi obuk'o gvozdenu košulju. Predsedniku đinđiću ne samo da nisu najavili već neće ni sada da priznaju da su ga ubili.

Jedino se grandioznom i mnogo voljenom francuskom predsedniku njegov budući ubica učtivo najavio pismom, pa mu je čak poslao i kuršum kojim je trebalo da ga zakolje ili udavi, zavisi gde ga nagazi. Doduše nije Sarkozi jedini dobio preteće pismo nekog anonimca, koji verovatno ima problema sa hard-diskom u glavi.

Nekoliko desetina ministara i važnih ljudi svih političkih partija dobilo je istu poštu. Sve ubačeno u isto sanduče, u nekom selu centralne Francuske. Većina budućih mrtvaca bacila je glupa pisma u koš za otpatke, jedino je najlepši, svetski voljeni i sveopšte obožavani genije Nikola Sarkozi shvatio poruku kao neoboriv dokaz velike zavere protiv njegove visosti i ekselencije u isto vreme.

 

 

Teroristička ćelija 34

 

 Oh Bože, zar se i to može: da uzmu glavu jedinom spasiocu planete, narodnom heroju za ljudska prava i prvoborcu za zapušavanje rupa u ozonskom omotaču? Treba tog hladnokrvnog ubicu odmah uhvatiti i poslati na giljotinu, onda ga rastrgnuti na trgu Konkord, pa ga kamenovati i bičovati do smrti pre nego što se obesi - da bi ga streljali. Taj zaslužuje bar sedam smrti odjednom, ako ne i doživotnu robiju, i pre nego što počini zločin.

Francuska tajna policija je najjača na svetu. Tako bar tvrdi ona sama. Za nepunih nekoliko dana ona je uspela da uhvati jednog od svetski najvećih kriminalaca, koji je nedavno veoma hladnokrvno i usred bela dana počinio zločin nad skuterom Sarkozijevog sina naslednika iz drugog braka. Ukrao ga je i skrnavio tako što ga je i sam vozio. Sve policije države, a najviše ona visokonaučna kriminalistička, koja je uz pomoć DNK uspela da uhvati bandita. Oko 500 nestale dece, o kojima nema ni traga ni glasa, i danas su u katalogu nestalih jer policija nema vremena da bude i ovde i tamo. Nekoliko hiljada raznih kriminalnih dela je ostalo nerasvetljeno i nakon više godina. Samo tri odsto lopova je uhvaćeno, a da ne pominjemo broj nerasvetljenih ubistava. Policija je malobrojna, ima ih svega 300.000 u celoj državi, i ona mora da radi po prioritetima.

 Zar pored ganc novog skutera, sin predsednika treba da ide pešaka? Koja bi to bila država? I taman odrade jedno, a evo novog posla za svu policiju Francuske. Sada treba naći budućeg ubicu predsednika. Radi se i prekovremeno, hapsi se na sve strane, na desetine sumnjivih. Pre svega u selu San Pons i okolini odakle su pisma došla. Svi oni koji znaju da pišu pisma, a njih ima dosta, sumnjivi su. Zatim oni koji imaju pare da kupe toliko markica za silna pisma, potencijalni su krivci. Tu je već broj drastično smanjen. Tako je priveden prodavac markica sela San Pons - jer je on mogao i da proneveri markice ili da ne prijavi prodaju. Hapšeni su vojnici - jer oni imaju metke. Zatim svi oni koji ne vole Sarkozija. Statistički gledano, u celoj Francuskoj nema više od jedanaest takvih, tako da je ceo tim priveden i ispitivan.

Ovde bi zajebanciji trebalo da bude kraj jer ne zajebavaju Francuzi Sarkozija, već, izgleda, obrnuto. Celo selo od nekoliko hiljada duša diglo se i protestuje protiv takvog ponašanja policije i istražnih organa, koji na slepo hvataju ljude i privode ih bez razloga. Da li je predsednik tolika kukavica da mora da angažuje ovoliko ljudi zarad budalaština nekog anonimca, koji se potpisuje kao neka teroristička ćelija 34 i tako se pronalazi u piskaranju pretećih pisama i razglednica, pita se pred kamerama televizije jedan od osumnjičenih pa puštenih. Stvar se polako pretvara u lakrdiju.

Nakon što je svojim srčanim udarom maratonac Sarkozi možda i nesvesno podigao sebi rejting, sada će mu ova smrtna opasnost doneti nove poene ili poslužiti da se malo zaboravi povećanje bolničkih usluga, porez na vazduh, policijska proganjanja automobilista, štrajkovi radnika, grip A i kriza u Africi, francuskoj dojilji.

 

 

Bongo - Sarko, sava sava

 

U Gabonu su nedavno bili veliki slobodni i veoma fer organizovani predsednički izbori. Bar tako tvrdi najbolji svetski ministar inostranih poslova, Kušner. Na izborima je van svih očekivanja i veoma ubedljivo pobedio Bongo junior, sin nikada prežaljenog tate Bongoa koji je preko četiri decenije bio "ljubičica plava" sretnih Gabonaca.

Neki tvrde da su Francuzi umešali svoje prste u ovu priču, i u samom Gabonu izbile su manifestacije i progon Francuza koji tamo lepo žive. Naročito je pogođen primorski grad Gentili u kome su popaljene i opljačkane kuće francuskih naseljenika. Mržnja prema Francuzima je tako dostigla novi stepen opasnosti, te su svi pobegli u sigurniji grad Librovil, gde ih čuva vojska.

Posle slične ljubavi prema Francuzima u Novoj Kaledoniji, gde ima rude nikla, ili sve češćeg ubijanja francuskih mirovnjaka u Avganistanu, da se čovek zapita: kako to da niko ne shvata veličinu i lepotu francuske odanosti i da ne poželi njihovo prisustvo u svojoj zemlji.

Niko osim nas Srba ne voli te Francuze. Niko im ne podiže spomenike. Od Amerike do Kine, preko Afrike i Australije, svuda su se zbog nečega nekom zamerili. Naravno da su sve aluzije na francuski hobi, mešanje u poslove jedne suverene i nezavisne države - neosnovane. Zašto bi se Francuzi, koji u Gabonu imaju svega petnaestak hiljada ljudi i nekoliko hiljada vojnika u vojnim bazama, mešali u slobodne izbore svoje bivše kolonije? Zar samo zbog kojih par miliona tona petrola koje kompanija ELF tamo ispumpava svaki dan, ili zbog nekoliko brodova egzotičnog drveta i raznih ruda dnevno treba kvariti odnose koji su doneli toliko dobra i jednoj i drugoj strani? Zaista nema logike.

Zato ovim dopisom želim da stvari postavim na svoje mesto i da otklonim svaku sumnju u francusku politiku po celoj Africi, njihovo mešanje u unutrašnja pitanja drugih naroda i bilo kakvu podlost kada su u pitanju lični interesi. Francuska je primer za sve države sveta. Jedino ona i njen hrabri predsednik, okean mudrosti i vaseljena hrabrosti, imaju muda da ovih dana krize uvedu novi porez na ugljen-dioksid. Sve radi spasa planete. Jer, ne zaboravimo, Francuska država predstavlja celih 0,9 odsto čovečanstva, a kad toliki broj ljudi smanji za 10 odsto svoju potrošnju benzina, to je za veoma značajnih 0,09 odsto manje otrovnog gasa u atmosferi! I sad da nam neko utepa takvog čoveka mirotvorca i dobričinu! Apelujem na sve kriminalce sveta i sav pošten narod koji nešto zna, da nam prijavi onoga ko je pisao preteće pismo francuskom najmilijem sinu. Naša redakcija će predati informaciju nadležnim organima, a dotični svedok će biti zaštićen i biće mu dodeljena vredna nagrada: godinu dana besplatne pretplate i pride kaficu u našoj redakciji. Anonimnost zagarantovana.