Beli kriminal

Povodom pljački u zdravstvu: Pokradoše i poklone

 

Kako su žuti prevarili Japance

 

Zajam za privredni preporod Srbije je najsitnija moguća pljačka u odnosu na pljačkanje u zdravstvu. Pljačkaju se pacijenti i svi zdravstveni osiguranici, zatim strani donatori, humanitarne organizacije, svi redom - od slučajnih prolaznika do zdravstvenih radnika

 

Piše: Insajder L - 12

 

Organizovanu kriminalnu grupu predvode čelnici Munove sekte (Rakić i Peško) i ministar zdravlja Milosavljević. Njihovi interesi se često sukobljavaju, ali se podelom plena kriza uvek  prevazilazi. Pošteni borac za oporavak posrnulog zdravstva Dragana Jovanović predala je  bitku zbog odsustva pomoći predsednika Tadića, koji je na sve načine osujetio hapšenja Peška i Rakića, Milosavljevića očuvao na funkciji, a Draganu Jovanović naterao na ostavku, pošto nije smeo da naredi Čedi Jovanoviću da je opozove sa funkcije jer bi tada bilo jasno da on stoji iza zdravstvenog kriminala.

Nema potrebe za pretvaranjem pošto svi znaju ko je šef parade i zašto je okorele kriminalce održao na vlasti. Njegova Demokratska stranka je, samo od jedne donacije u zdravstvu, isfinansirala celu njegovu predsedničku kampanju. Reč je o japanskoj donaciji Kliničkom centru u Beogradu u iznosu od šest miliona evra, koju je Peško malverzacijama sveo na donaciju ne celom Kliničkom centru, nego samo njegovoj Prvoj hirurškoj klinici, za koju je bilo dovoljno 2,6 miliona za rekonstrukciju, a ostalih 3,4 miliona evra prebačeno je na račun Demokratske stranke. Donacija od šest miliona evra poboljšala bi usluge pacijentima, ali je umesto za lečenje, završila u džepovima Nebojše Krstića i Srđana Šapera, koji su tim parama vodili računa o "mejkapu" predsedničkog kandidata Tadića.

Peško je tako stekao doživotnu milost Tadića i mučenik Đorđe Bajec sada sedi kao ikebana u Kliničkom centru Srbije, gledajući kako mu Peško ispred nosa vodi tu ustanovu uz Tadićev blagoslov i stalno preteći prstom Bajecu da ne sme da pisne protiv Peška. Kako i ne bi, pa hlebom ga hrani.

Japanska vlada je na sednici decembra 2007. godine, na insistiranje ministra inostranih poslova, kratko raspravljala o izveštaju njihovog ambasadora iz Beograda, koji je izrazio ozbiljnu sumnju u trošenje sredstava iz te donacije, ali je premijer presekao diskusiju rečima da to i nisu neka sredstva i rekao im: "Dali ste za bolnicu i šta sad... gotovo je to... nećemo valjda da ih špijuniramo kako troše donacije... neka njihov premijer vidi gde su pare".

Veseli, topli dečaci iz Idola uspeli su na japanskim krilima da poraze Tomu Nikolića prozivkama za utamničenog lidera iz Haga, a da niko nije ni posumnjao da su u to utrošene pare zdravstvenih osiguranika. Nije to jedini primer, ali je najdrastičniji, jer zadire u suštinu ove vlasti i način perfidne pljačke kako građanstva tako i inostranih partnera koji beže od srpskog zdravstva kao đavo od krsta. Po Zapadu se priča da je zdravstvena mafija u Srbiji direktan poslušnik režima, da se u Srbiji naveliko trguje organima, bebama, zabranjenim lekovima, vrše eksperimenti na ljudima i preporučuje onim lekarima koji kane nešto protivzakonito da urade ili za šta nemaju sve potrebne dozvole matičnih država, samo da dođu u Srbiju, gde pod okriljem zdravstvene mafije sve može, pod uslovom da je na što veću štetu građana i države.

Niko ne može da veruje da je vaš list toliko pisao o činjenicama delovanja zdravstvene mafije, a da su pohapšeni samo žrtveni jarci iz beogradskih ustanova. Znamo da i Tadić i Đilas čitaju ovaj list od korice do korice, pa evo i ovo neka pročitaju, ako do sada nisu smeli javno da objave ovde navedene činjenice, jer je iz pouzdanih izvora poznato da su o celokupnom delovanju zdravstvene mafije u Srbiji redovno i revnosno obaveštavani.        Nažalost, te informacije su koristili da na vreme upozore svoje pulene iz zdravstvene mafije kako i kada da se primire, sklone, nestanu itd. Na taj način napravili su od obaveštajnih službi u Srbiji običan servis zdravstvene mafije, a uskoro i celokupnog podzemlja, tako da ćete, gospodo policajci, vrlo skoro biti pro forma na budžetu. Plaćaće vas, u stvari, vaše prave gazde, čelnici srpske mafije!

 

 

 

 

Sajonara, donacije

 

Glavni urednik magazina Tabloid - lista protiv mafije, uputio je 10. novembra pismo Njegovoj ekselenciji ambasadoru Japana u Beogradu, gospodinu Tošiu Cunozakiju, obaveštavajući ga o saznanju da je donacija Vlade Japana srpskom narodu - namenjena kao pomoć Kliničkom centru Srbije - najvećim delom završila na računu Demokratske stranke. Glavni urednik je zamolio ovim pismom da ga Njegova ekselencija ambasador Tošio Cunozaki obavesti o informacijama kojima raspolaže Vlada Japana o utrošku ove donacije, inače jedne od mnogobrojnih donacija japanskog naroda upućena srpskom narodu.

Pozivajući se na odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, glavni urednik je zatražio od direktora Kliničkog centra Srbije, docenta Đorđa Bajeca, da mu pruži informaciju o načinu na koji je utrošena donacija Vlade Japana. Pismo sa istim zahtevom istog dana uputio je i pres službi predsednika Srbije.

Istog dana kada je pismo upućeno ambasadoru Japana, glavnog urednika pozvao je prvi sekretar Ambasade Japana, koji se interesovao da li redakcija raspolaže validnim dokazima o zloupotrebi sredstva iz ove donacije, te da li su naši izvori pouzdani, poverljivi i kog stepena. Gospodin prvi sekretar Ambasade Japana napomenuo je da je, po njegovom mišljenju, nemoguće zloupotrebiti ovakvu vrstu pomoći, jer Vlada Japana plaća tek po ispostavljenim fakturama! Ipak, zamolio nas je da ga obavestimo ako dobijemo odgovore iz kabineta predsednika Republike i od direktora Kliničkog centra Srbije docenta Đorđa Bajeca.

Do slanja ovog broja u štampu, odgovora nas nisu udostojili ni gospoda savetnici predsednika Borisa Tadića, a ni direktor Đorđe Bajec.

 

Opet vapaj iz Klinike za plastičnu hirurgiju

 

Pod Slavojkinom zaštitom

 

Molimo vas da objavite naše pismo, kao dokaz da je u srpskom zdravstvu sve moguće. A i kao potvrdu da je vaše pisanje za poštovanje, jer ste razotkrili mafiju u zdravstvu i poimenice opisali njihova nedela.

Dr Zoran Jovanović, iz vašeg članka o pijanom kočijašu, nastavlja da hara Klinikom za plastičnu hirurgiju. Ovoga puta u saradnji sa novim direktorom, prim. Milanom Todorovićem, koji ga je odmah privio uz grudi i stavio na svoju stranu.

Nakon vašeg pisanja o nasilju dr Jovanovića nad zaposlenima na našoj klinici, direktor Kliničkog centra Srbije smenio je direktora naše klinike profesora Colića, i na njegovo mesto doveo primarijusa Milana Todorovića, inače vlasnika lanca apoteka Meduza. Dr Jovanović ga kao "najkompetentniji" upoznaje sa stanjem na Klinici, kao osoba od poverenja daje mu savet šta i kako da radi, a sam je pod istragama koje se nad njim vode u više sudova (jedan je u prilogu). On sam više vremena provodi po sudnicama i sa advokatima, kao i u kafanama, nego na poslu.

Dr Jovanović je u opasnoj sprezi sa glavnim anesteziologom Klinike dr Slavojkom Peško, ženom akademika Predraga Peška, koji je i zamenik direktora Kliničkog centra Srbije, direktor Prve hirurške klinike, prodekan na Medicinskom fakultetu... Zajedno pokušavaju da preuzmu Kliniku za svoju privatnu praksu (čitajte: dopunski rad i večernje bolnice ministra Milosavljevića).

Ipak, efikasnost novog direktora pada već na prvom koraku, jer nikako ne uspeva da sa klinike izbaci bivšeg pacijenta Zorana Jovanovića, izvesnog Jova Milušića, i za kojim takođe tragaju sudovi i policija (pozivi u prilogu). On mu je pružio azil na klinici, gde leži više od dve godine ni zbog čega, i odakle ga niko ne može izbaciti i pored svih otpusnih lista. On dr Jovanoviću služi kao lični špijun, kontroliše i usmerava pacijente, uči ih kako da tuže kliniku i doktore, a zauzvrat je u bolnici na besplatnom stanu i hrani jer ga je žena izbacila zbog nasilja u porodici. Gospodin Milušić, dakle, boravi dve godine u bolnici, što verovatno nije zabeleženo ni u jednoj bolnici, za koje vreme bi se verovatno i mrtvac izlečio. Ali Jova Milušića ne mogu izbaciti nikakve inspekcije, policijske snage, direktori, Bajeci i slični, jer, ko zna, možda svi oni njega štite, kao i Jovanovića.

 U međuvremenu dr Jovanović nesmetano tuče spremačicu (dostavljamo vam povrednu listu i psihijatrijski nalaz u prilogu), novine o tome pišu, direktora klinike smenjuju, drugi mediji izveštavaju, a direktor Bajec ga, posle svih pritisaka, kažnjava sa pet dana suspenzije. Da se čovek malo odmori i skupi snagu da bije i tuče!

 Da li to zaslužuje naše zdravstvo, i ima li koga da tome stane na put? Odgovor je - ne.

Uz pismo vam dostavljamo CD sa snimcima povređene čistačice, dopise sudije Drugog opštinskog suda u Beogradu Dušana Agatonovića, kojim traži u više navrata da se izjasnimo o zdravstvenom stanju Jova Milušića, kao i dopis sudije Trećeg opštinskog suda u Beogradu Zorice Milosavljević da uručimo poziv za suđenje dr Zoranu Jovanoviću.

 

      (Imena potpisnika pisma poznata redakciji)

 

 

 

 

Bez stida i srama

 

 

Moj brat od strica Radojko Brkić prebačen je 27. avgusta zbog povrede kičme iz Šapca u Institut za ortopediju na Banjici, u Beogradu. Primio ga je dr Oleg Krneta i bez pregleda ga  sutradan iz odeljenja intenzivne nege prebacio na muško odeljenje Spinalnog centra.

Sa teškim povredama kričme, unutrašnjim krvarenjem, moj brat je umirao sve do 6. septembra u najtežim mukama. Umesto nege, dobijao je, iako potpuno nepokretan, porciju pasulja za ručak!

Ništa nije pomoglo. Ni moje pismo ministru zdravlja, ni njegov odgovor da će učiniti sve da se mom bratu pruži zaštita. Ministar je to, moram priznati, zaista želeo. Ali, nije mogao.

U tekstu "Poslednji pasulj tanjira", objavljenom u broju 189, opisao sam bahatost lekara sa Banjice, jedne opasne pljačkaške družine koja na pacijenta baci oko tek kada im se džepovi napune evrima.

Nakon smrti moga brata, istražni sudija Opštinskog suda u Šapcu naložio je obudkciju njegovog tela. Utvrđeno je da je umro od unutrašnjeg krvarenja i vode koju su mu davali na Institutu na Banjici, a da pri tom nisu napravili ni rutinski snimak njegovog tela. Umro je na odeljenju, umesto na odeljenju za intenzivnu negu, kojoj je morao biti piodvrgnut od dana prijema.

Umesto da mi se Mengelei sa Banjice izvine, novopostavljeni direktor mi šalje pismo, kojim traži od mene da mu otkrijem ime autora pisma!

Pre nedelju dana pozvao me je na mobilni telefon izvesni lekar Dožić sa Banjice. Vidno pijan počeo je da mi preti, da me vređa, navodeći da je u društvu Danice Drašković. Ona mi se potom izvinila, pravdajući lekara pijanstvom.

Novinari Tabloida danima istražuju nedela bande sa Banjice. Opisaćemo ih u sledećim brojevima. Ako mrtva usta ne govore, živi mogu da se brane od kriminalaca u belim mantilima.

 

 

 

Pančevo: I specijalci MUP-a spasavaju lekarsku komisiju

 

Gorile suzama ne veruju

 

 

U pančevačkoj filijali RZZO-a nastavljen teror direktorke Ksenije Krehov-Radović i njene pomoćnice dr Jelene Kovačević, predsednice prvostepene lekarske komisije, nad bolesnima i članovima njihovih porodica. Iza svega stoji lični interes u raspolaganju novcem građana

  

 

Nigde u Srbiji bolesni ljudi ne doživljavaju takva poniženja kao poslednjih godinu dana u Filijali RZZO-a Pančevo, niti igde ispred vrata lekarske komisije stoji profesionalno obezbeđenje (firme "Sfinga" porodice Marković iz Loznice).

Neprijateljski raspoloženo obezbeđenje ulaz u prostoriju u kojoj radi lekarska komisija dozvoljava samo pojedincima, po nepoznatom kriterijumu.

Nedavno su revoltirani građani, koji su od ranog jutra pa do poslepodnevnih sati čekali da čuju da li im je uput overen ili ne, iznervirani i poniženi pokušali da probiju gvozdene rešetke i fizički se obračunaju sa članovima lekarske komisije. Obezbeđenje je reagovalo munjevito, a u pomoć su pozvani i specijalci iz MUP-a, koji su delovali brzo i efikasno.

Taj događaj nije nimalo uznemirio Kseniju Krehov-Radović,  direktorku Filijale od pre godinu dana, iako se pokazalo da ovakvo maltretiranje bolesnih ljudi nije zabeleženo nikada i nigde u Srbiji (zaključivanje bolovanja ljudima kojima postoperativne rane još nisu zarasle, osiguranicima kojima prelomi još nisu srasli, koji se nisu oporavili od hemoterapija i slično). Ali, zato su naknade za bolovanja u Filijali Pančevo za prvih osam meseci 2009. iznosile 93 miliona dinara, dok su za prvih osam meseci 2008. iznosile 128 miliona dinara. U svim drugim filijalama, osim u Filijali Pančevo, došlo je do povećanja ukupne naknade isplaćene za bolovanja.

Uz sve to, poznato je da je Južnobanatski okrug, a pre svega opština Pančevo, nažalost teritorija sa mnogo bolesnih ljudi, jer su za 30 godina zagađivanja od rafinerije, petrohemije i azotare, na kraju i NATO-a, ostavile nesagledive posledice na zdravlje građana.

Mnogi građani znaju kako se troši novac sa podračuna Filijale, jer je Vojvodina premala da bi bilo šta moglo da se sakrije.

Prihod na podračunu Filijale Pančevo u prvih osam meseci 2009. bio je 253 miliona dinara. Od ovih sredstava isplaćuju se bolovanja, ortopedske sprave i pomagala i, ako preostane sredstava, po odluci posebne komisije Pokrajinskog ZZO-a u Novom Sadu (direktor Rade Nikolić), a na predlog direktora Filijale, novac se može prebaciti zdravstvenim ustanovama sa teritorije Filijale, ali samo za prioritete.

Direktorka Filijale Pančevo Ksenija Krehov-Radović "oberučke predlaže" da se sredstva sa podračuna prebacuju za nabavku neprioritetne, nekvalitetne i preskupo plaćene opreme od dobavljača koje je nametnuo pomoćnik pokrajinskog sekretara za zdravstvo Boris Kopilović, zajedno sa direktorom PZZO-a Radetom Nikolićem i direktorkom Filijale Pančevo Ksenijom Krehov-Radović. Tako je u ovoj godini sa podračuna Filijale Pančevo prebačeno zdravstvenim ustanovama 97,5 miliona dinara, a prošle godine 63 miliona. Dakle, tačno 35 miliona više, a to je upravo onih 35 miliona koje je uskraćeno bolesnim ljudima za bolovanje.

RZZO u Beogradu je marta 2009. doneo odluku da se sa podračuna Filijale ne prebacuju sredstva zdravstvenim ustanovama, s obzirom na to da su neizvesni ukupni prihodi i da će se doneti zajednička odluka o prioritetima. Filijala Pančevo nije poštovala ovu preporuku i novac je prebačen kako bi se slio u privatne džepove preko rezervisanih i dobro poznatih dobavljača medicinske opreme.

Zbog smanjene naknade za isplaćena bolovanja, Ksenija Krehov-Radović pohvaljena je u PZZO-u, jer je, za razliku od ostalih direktora filijala, maltretirala bolesne građane.

Na teritoriji Filijale postoje još dve prvostepene lekarske komisije, koje, nažalost, rade na isti način, u Vršcu i Kovinu, i obuhvataju svih osam opština Filijale Pančevo i koje su takođe više puta pozivale policiju da smiri revoltirane osiguranike.

Ksenija Krehov-Radović ne prima osiguranike u svoju kancelariju, nedostupna je za razgovor sa običnim građanima, koji nemaju kome da upute svoje žalbe, jer ih drugostepena lekarska komisija po njenom nalogu takođe nemilosrdno odbija. Osiguranici koji ulože žalbu ne mogu da uđu u prostoriju drugostepene lekarske komisije. Njen predsednik doveden je iz Beograda i dobro je plaćen za "prljav posao" koji obavlja, jer je već više godina u penziji.

Uz sve to, proglašenje epidemije gripa sprečilo je okupljanje nezadovoljnih građana ispred zgrade Filijale sa jednim jedinim zahtevom da Ksenija Krehov-Radović podnese ostavku i ode iz Pančeva. Odmah.

 

(Imena građana Pančeva, nezadovoljnih, bolesnih i zabrinutih za svoju i budućnost svoje dece, poznata redakciji)