EPIZODA 13

Nismo mi od juče

Zoran Milojević

U jugoistočnoj Evropi se igra fudbal i nogomet. Fudbal igraju fudbaleri, a nogomet nogometaši. Razlika između fudbalera i nogometaša je što fudbaleri idu u Južnu Afriku. Iako fudbaleri uz ljutnju selektora često ostaju u ofsajdu, nogometaši ipak ostaju u zaleđu, uprkos svom "izborniku". Drago mi je što fudbaleri nisu u istom timu sa nogometašima, bar zbog toga što se fudbaleri raduju kada daju gol i nije im važno što nisu dali "zgoditak".

Crnogorci i Šiptari razmenjuju ambasadore. Ateisti i okupatori stvaraju diplomatske odnose. Ateisti će okupatore naučiti kako da kradu, a da ne misle na Boga, a okupatori će ateiste naučiti kako da ne misle na boga, dok kradu. Kad je pitanju krađa, ne mislim na Mila Đukanovića, drogu, Ukrajinke ili ne daj bože na duvan ili mog studentskog druga Filipa Vujanovića.

A Tompson i Tadić bili kod pape. Svaki iz svog razloga. Obojica bi u Evropu, Tompson sa svojim ustaštvom, Tadić sa srpskom demokratijom. I ustaštvo i demokratija su zapadnjački izumi. Papa je blagoslovio Tompsona. Papa je podržao put srpske demokratije u EU. Jednog dana neće biti granica među državama. Jednog dana neće biti granice između ustaštva i demokratije. Biće svejedno hoće li Jasenovac biti na starim temeljima ili će mu naći novu lokaciju u Evropi. A Srbima će biti omogućeno da uđu u taj Jasenovac kad god požele. Usred bela dana!

Otvara se nova perspektiva za Srbe sa Kosova i Metohije. Posle lokalnih izbora Srbi će jednog dana, sa svoje tri nove opštine, preko multietničnog Kosova ući u Evropu. Ako i to malo Srba uđe u Evropu, ko će od Srba ostati na Kosovu? Jedan Čankov čankolizac mi kaže: "Ako mogu Srbi sa Kosova sa tri opštine u EU, što mi Srbi iz Vojvodine ne možemo u EU sa celom pokrajinom! Ko će da čeka Srbe iz uže Srbije dok se ne vrate sa putovanja u Rusiju! A za statut Vojvodine ja ne marim. Dao bih im i ustav. Jer samo ako im damo ustav, mogu da popuste sve ustave i da pokulja voda i očisti Srbiju!"

Sanjam preksinoć kako stojim na Trgu Nikole Pašića. I vidim: stiže grupa ljudi sa transparentima, a svaki ima tamne naočare i štap u desnoj ruci. Pred njima čovek sa šeširom, u iskrzanom kaputu ispod kojeg se vidi košulja ko zna koliko puta prana na ruke! Na prvom transparentu piše: "Želimo da vidimo pravog Srbina". Neka dvojica nose dugačak transparent na kome piše: "Neka živi slepilo građana Srbije". Jedan uglađeni nosi poruku: "Sa slepilom u Evropu - od nas zavisi". Neki drčni se dere: "Radikalno u slepilo!", a umiruje ga tip koji nosi poruku "Za evropsko slepilo". Neki ćutljivi napisao na karton "Napred Srbijo - u slepilo!". Eto i čičice, napisao na beloj hartiji: "Slepilom do 70% od plate", a neka dobro odnegovana srednjoročna dama u miniću nosi poruku "Kosovo je Srbija do slepila". Priđoh gospodinu sa šeširom. "Odakle Vas znam?", upitah. "Pogledajte u svojoj biblioteci!", viknu i povede ljude dalje. Trgoh se iz sna i odmah počeh da prevrćem po knjigama. Nađoh jednu i gotovo se ukočih. Videvši sliku, pretrnuh - "Domanović"!