Zakonopravila

Da ne bude zabune: Dogodilo se prošle godine, a dešavaće se i ove

Sine Marko, ti si diler narko

   Šta rade takozvani policijski baroni u okolnostima kad najavljene spektakularne akcije protiv narkodilera završavaju kao neuspela premijera u Ateljeu 212, kako javno saopštiti operativne podatke, ko može da naudi bauku narko-tržišta u Srbiji i šta je uzrok očiglednoj nemoći policije da se obračuna sa njim, piše Tabloidov urednik Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

Josip Bogić

Prošlogodišnja policijska akcija simptomatičnog imena Morava (zašto baš Morava, a ne Drina ili Sava) koja je gromoglasno obznanila istorijski obračun sa narkodilerima u Srbiji, propala je u tišini.

Epilog je bio takav da je od masovnog hapšenja došlo do masovnog puštanja zbog nedostatka dokaza, čime je propagandna rešenost države da razularenoj bandi prodavaca narkotika pokaže ko je gazda u kući, potpuno propao. Ali, ovde je dokazano nešto drugo. Naime, postalo je jasno da je ovde svaka vlast impotentna pred pravim kriminalcima, te da hapšenje lokalnih narko-kokošara u čijem vlasništvu je pronađeno droge u količini jednake dnevnoj potrošnji nekoliko političkih i estradnih zvezda u Beogradu, nije nikakva impresivna policijska akcija posle koje će pasti neki kralj pacova zajedno sa svojim nevladinim preduzećem.

 Tragikomične apologete borbe protiv narko-tržišta nikada nisu uhapsile nijednog kriminalca niti znaju kako on izgleda, ali im to nije smetalo da se hvale kako država tačno zna, ima spisak svih ličnosti koje ispred kola i kafića prodaju drogu po Srbiji, pa čak i kako se zove svaki od dilera, za koga rade, gde žive... Bilo bi to fino da nije smešno. Ali, majka svih pitanja je: zašto ta država neće da upozna javnost sa članovima upravnih odbora srpskih narko-kartela, jer je izvesno da zna i imena i adrese te gospode, pa čak i njihovih ekskluzivnih korisnika u takozvanoj društvenoj eliti Srbije?

I ove, 2010. godine, dešavaće se da će srpski policijski baroni najavljivati bespoštedne obračune sa narkodilerima, da će ih čak i sprovoditi (u vreme novogodišnjih praznika u Beogradu je bilo tretirano na desetine stanova tim povodom, ali o efektima niko nije ni reč progovorio). Osim najava, biće i dojava. Dojaviće neko nekome da je neko negde prosuo 3,77 grama heroina u WC šolju, što je inače prosečno uzapćena količina supstance prilikom prošlogodišnje racije. Što da ne, povikaše policijski baroni, u redu je prosek, držimo se proseka! Jer, hapsiti vrh narko-kartela u bilo kojoj državi u kojoj je droga katalizator nacionalnog bruto dohotka, znači seču grane na kojoj se sedi. U takvim okolnostima, vrh policijske vlasti, kao uostalom i celokupna vladajuća struktura, obično su zabavište za velike domaće narkobosove i njihove narkodonove u regionu i u svetu uopšte.

U tom smislu je obračun odozdo, verovatno kao ideja da se ukine delić narko-tržišta, svakako korisna stvar, ali je u konačnom zbiru potpuno besmislena i tragikomična. Ko nije spreman da bije velike bitke sa kriminalom, a predstavlja lokalne desante na kokošare kao impresivne policijske akcije i kao rešenost države, morao bi da to javno prizna. Na taj način bi i neki drugi državni organi dobili priliku da se uključe u obračun protiv narko-tržišta.

Predsednik Srbije Boris Tadić, u vreme prošlogodišnjeg pribavljanja slave i zasluge za akciju Morava, utvrdio je, ne trepnuvši, da to uopšte i nije bila akcija policije, već da je ceo posao obavio Savet za nacionalnu bezbednost, na čijem je čelu on! Dakle, dominus litis pretkrivičnog postupka nije tužilac već Savet za nacionalnu bezbednost! To je kasnije potvrdio i direktor policije rekavši da Savet ima naredbodavnu funkciju u odnosu na policiju. Tadić je, treba podsetiti, tom prilikom čestitao premijeru Mirku Cvetkoviću na uspešno izvedenoj akciji, a onako usput pomenuo je ministre policije i pravde, šefove službi bezbednosti i tužioce. A šta je sa službenim tajnama? Kako je moguće da sa najvišeg mesta budu saopštavani operativni podaci celokupnoj javnosti?

 Prošlogodišnja izjava direktora policije da se vrše obrade nad dilerima, bila je toliko diletantska da deluje više edukativno na male i srednje dilere droge (velike još niko nije video!) nego što može da ih zaplaši. Ako policija javno kaže da je pod obradom, nije li to otvoren poziv narkodilerima da se sklanjaju?

 Borba protiv mafije mora da ima oslonac na one koji vode policiju, pravosuđe, bezbednosne službe i tužilaštvo. Pored toga iz policije treba najuriti sve one koji su do sada bili poslušnici raznih gospodara i koji su u mnogim slučajevima podmetali dokaze i nevine privodili pravdi (čak su u nekim slučajevima toliko bili drski da su i kolegama koji su im smetali u poslu podmetali drogu!).

Ako je sve ovako kako je, a jeste, onda sve ove institucije treba ukinuti i sav posao staviti u ruke samom predsedniku republike i Savetu za nacionalnu bezbednost, a akcenat borbe protiv narkotika i organizovanog kriminala treba staviti na Evropu i ceo svet jer ispada da u poslednje vreme naše bezbednosne službe imaju više uspeha u suzbijanju kriminala u Švedskoj, Norveškoj, Urugvaju itd... nego u Srbiji koja plaća njihov nerad. Neko je tu suvišan.

 

Znamo li se odnekud?

Pretpostavljamo da su koristili lažnu dokumentaciju, zbog čega sada, na osnovu otisaka prstiju, radimo na utvrđivanju njihovog pravog identiteta. Ovako je anonimni policijski službenik iz vrha MUP-a Srbije govorio prošle godine kad je bio suočen sa podacima kolega iz Grčke o narkodilerima čija se prezimena završavaju na "ić".

Okuražen podacima koje je dobio od policije iz Grčke, bezimeni policijski baron nastavio je superiorno da izlaže svoje (optimističko) viđenje ove stvari: Hapšenje dvojice osumnjičenih, koji su očigledno bili kuriri u poslu, omogućiće grčkoj policiji da uđe u trag kontaktima koje su njih dvojica imali sa većim bosovima u krijumčarskom lancu! Jednom rečju, da ne beše naših baraba, njihove nikad ne bi ni pohvatali!

A istina je ovo. Grčka policija je saznala da grupa narkodilera Srba pokušava da prenese veću količinu kokaina iz Perua u Crnu Goru koristeći zakupljeni brod. U slučaj je odmah uključen i tim američkog odeljenja za borbu protiv narkotika DEA. Krijumčarski kanal trebalo je da počne iz pomorskog gradića Kalao u Peruu, pa preko Pacifika i Panamskog kanala do Crne Gore. Pregovori su trajali nekoliko meseci, da bi 5. novembra ruta Karakas-Lima profunkcionisala. Nosioci droge tu su se sreli sa operativcima za narkotike iz Perua, koji su se pretvarali da su posada koja treba da preveze drogu. Srbin po nadimku Mario predao je operativcima 20 kilograma kokaina, 45.000 dolara i 9.000 evra za troškove transporta. Plan je međutim promenjen, pa je umesto Crne Gore, kao cilj označena Grčka. Tako su 16. decembra u Atinu 20 kilograma kokaina doneli operativac za narkotike i tužilac iz Perua i specijalac iz američke DEA. Predaja droge Srbima izvršena je u hotelu Elektra. Po izlasku iz hotela, dvojica Srba su uhapšeni.

Naravno, ovu takoreći filmsku akciju pojedini naši policijski baroni svojatali su kao da su lično u njoj učestvovali, ali to je već priča o birokratskim skorojevićima a ne o čestitim policajcima.