"Nobelovci"

Predsednik SAD donosi odluke koje dovode u sumnju njegov imidž

Da li je Obama globalna obmana

Samo nekoliko nedelja pošto mu je uručena Nobelova nagrada za mir, Barak Obama je potpisao ukaz (Executive Order) koji SAD približava uvođenju vanrednog stanja

 

Marko Vasić

 

Američka armija je poslednji put dejstvovala na teritoriji SAD u Građanaskom ratu 60-ih godina 19. veka. Posle toga je američki Kongres 1878. doneo Posse-Comitatus zakon, kojim je američkoj armiji zabranio vojne intervencije u sopstvenoj zemlji. Zakon i danas važi i Bela kuća ga, kao civilizacijsku tekovinu, nameće svim zemljama koje bi sa SAD ušle u vojni ili politički savez.

Bela kuća redovno održava konferencije za štampu, na kojima obznanjuje i predsednikove ukaze (engl. Executive Order = izvršna uredba), koji iako nemaju isti rang kao zakoni, imaju istu snagu. Za one koji ovo ne prate, dovoljno je pomenuti da je jedino Kongres SAD ovlašćen da objavljuje rat. Od Drugog svetskog rata naovamo Kongres nikome nije objavio rat, a SAD su vojno intervenisale u Koreji, Vijetnamu, Kambodži, Laosu, Panami, Iraku (čak dva puta), SR Jugoslaviji, Avganistanu... Slanje američkih vojnika u pomenute ratne avanture usledilo je na osnovu istih onih izvršnih uredaba kojima je naoružan svaki američki predsednik.

Dok je svet bio zaokupljen tragedijom na Haitiju, 11. januara 2010. Bela kuća je u redovnom obraćanju medijima obznanila da je predsednik Obama potpisao ukaz bezopasnog naziva "Formiranje saveta guvernera". Skoro da niko nije ni obratio pažnju na ovaj dokument.

Barak Obama je u objašnjenju ovog ukaza naveo da on doprinosi "jačanju partnerstva savezne i lokalnih vlada u otklanjanju svih mogućih opasnosti". Sam Savet guvernera treba, po Obaminim rečima, "da rešava pitanja kao što su: upotreba Nacionalne garde pojedinih država, unutrašnja sigurnost i građanska zaštita", ali istovremeno treba i da sprovodi "dogovor i zajedničko vojno dejstvo Saveza i saveznih država Sjedinjenih Američkih Država" (podvukao autor).

Nacionalna garda je približna Teritorijalnoj odbrani u bivšoj SFRJ, ali je daleko bolje opremljena i ima šira ovlašćenja. Gardu čine profesionalci koji se mobilišu po potrebi. Svaka od 50 saveznih država koje čine SAD ima svoju gardu koja je podređena lokalnom guverneru.

Nacionalna garda, dakle, nije vojna sila saveznih organa, jer je njeno polje dejstava, u slučaju kriza, baš onaj deo koji je izuzet iz delovanja savezne vojske: teritorija samih Sjedinjenih Država.

Obamin ukaz, istovremeno, ima i prevarantski naziv "Savet guvernera", jer će ovo telo da čini tek svaki peti guverner, i to po odabiru samog predsednika, a predsedavajući će da bude lično ministar odbrane, koga takođe imenuje predsednik. Ovom telu pripadaju i ministar za nacionalnu bezbednost, predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost i antiterorističku borbu, savetnik za administraciju i javnost, zamenik ministra odbrane zadužen za unutrašnju bezbednost, kao i zapovednik U.S. Northern Command (Severne komandne oblasti), obalske straže i glavnokomandujući Nacionalne garde.

Ovim korakom Obama nastavlja politiku svog prethodnika, Džordža Buša, koji je 2007. uložio veto na "National Defense Autorization Act", odnosno zakon kojim je određen budžet za Ministarstvo odbrane za 2008. godinu. Pošto je predlog zakona promenjen jednom rečenicom kojom je priznata predsednikova suprematija po pitanju nacionalne odbrane, Buš ga je prihvatio i potpisao kao "U.S. Public Law Nr. 110-181".

Oni koji se interesuju za istorijske sličnosti odmah će da primete sličnosti sa "hitnim uredbama" za ograničenje građanskih sloboda, kao što su sloboda govora ili putovanja, a koje je "iznuđeno" doneo kancelar Nemačke Adolf Hitler, neposredno posle spaljivanja Rajhstaga.

Džordž Buš je još 2001. slavio svoju čudnovatu pobedu na predsedničkim izborima koju je omogućio Vrhovni sud (Supreme Court) neverovatnim i neustavnim mešanjem u same izbore. Iste godine, posle 11. septembra, Buš donosi "Patriot Act", zakon koji protivustavno ograničava privatnu sferu i pravo građana na slobodno kretanje.

I konačno, Barak Obama svojim najnovijim ukazom komandi Pentagona direktno podređuje izvršenje mera u okviru eventualnog vanrednog stanja.

Grupe za zaštitu ljudskih prava već sada iznose sumnju da ovaj ukaz Pentagonu daje mogućnost da u slučaju proglašenja vanrednog stanja u pojedinim oblastima (kao, na primer, posle prirodnih katastrofa, ali i građanskih nemira) preuzme kontrolu nad Nacionalnom gardom pogođene države.

Istovremeno kada je potpisao osporavani ukaz, Obama je za šefa Office of Information and Regulatory Affairs (Biro za informisanje i rešavanje slučajeva) postavio profesora Kasa Sanstajna, pravnika sa Harvard Law School.

Informativni car, kako Sanstajna već zove republikanska opozicija, ali i mnogi liberalni mislioci Amerike, objavio je 2008. izveštaj pod naslovom "Teorije zavere", u kome je predlagao da vlada podriva određene građanske grupe. Pod izrazom "kognitivna infiltracija" Sanstajn je u pomenutom izveštaju podrazumevao ubacivanje državnih agenata u grupe koje su kritički nastrojene prema vladi, a koji bi širili dezinformacije i sejali nesigurnost. 

Kao primer "zavereničkih grupa" ovaj paranoik navodi osobe koje ne veruju da izduvni gasovi dovode do promene klime, ili sumnjaju u zvanične izveštaje o ubistvu Kenedija, kao i one koji nisu spremni da bez daljnjeg poveruju u jedinu krivicu Osame bin Ladena za krvoproliće od 11. septembra.

Ovaj "informativni i regulativni car" predvodi jednu službu koja ima neverovatan uticaj na internet i ostale moderne medije, i koja je u zakonskoj mogućnosti ne samo da kontroliše već i da ograničava slobode koje građanima garantuje američki ustav.

Postavljanjem Sanstajna na ovako odgovorno mesto, istovremeno kada je doneo ukaz o podređivanju Nacionalne garde Pentagonu, Barak Obama je pokazao da je njegov prvenstveni cilj stavljanje države pod punu i neograničenu kontrolu, a ne "širenje" mira za šta je nezasluženo dobio avansnu Nobelovu nagradu.

 

 

Demokratsko vanredno stanje

Nacionalna garda Sjedinjenih Američkih Država (engl.: United States National Guard, skraćeno: National Guard, akronim: USNG) zaživela je tek 1903. godine.

Pripadnici Garde su plaćenici, dobrovoljni članovi vojno-milicijskih jedinica koje su vezane za određenu teritoriju.

Svaka savezna država SAD, kao i svaka teritorija (npr. Američka Samoa, ili District of Columbia u okviru koga je glavni grad SAD, Vašington) ima sopstvenu Nacionalnu gardu (State militias) koja je podređena nosiocu izvršne vlasti (u saveznim državama to je guverner).

"Ono" što bi uskoro trebalo da postane pesnica Obaminog vanrednog stanja u Americi, od 2003. intenzivno sarađuje sa - Vojskom Srbije. Zapovednik Nacionalne garde Ohaja, general-major Gregori Vejt, izjavio je krajem 2009. da je saradnja ostvarena na najvišem nivou.

Američke i srpske demokrate se, očigledno, odlično razumeju u vanredna stanja.

 

Da li je baš slučajno

 

Skoro sve spoljne ratove SAD su započinjale pod liderstvom demokratskih predsednika.

Za vreme vlade Grovera Klivlenda SAD su 1898. vodile i dobile američko-španski rat nakon koga su ovladale Filipinima, Portorikom, Havajima i Kubom. Nekadašnji demokratski guverner Nju Džerzija, Vudro Vilson, uveo je 6. aprila 1917. SAD u Prvi svetski rat.

Frenklin Delano Ruzvelt (Demokratska partija) bio je predsednik SAD za vreme Drugog svetskog rata. On je, takođe, bio jedini predsednik SAD koji je dobio četiri mandata (umro je u toku predsednikovanja). Dotadašnje neformalno ograničenje na dva mandata formalno je, kao zakon, usvojeno tek posle Ruzveltove smrti.

Ruzveltov naslednik Hari Truman, takođe iz Demokratske partije, angažovao je američku vojsku u Korejskom ratu (1950-1953). Demokrata Džon Kenedi je posle Kubanske revolucije prvo poslao paravojne jedinice u neuspešnu misiju u Zalivu svinja, a onda 1962. svet doveo na granicu nuklearnog rata u takozvanoj Kubanskoj krizi.

Za mandata njegovog naslednika iz Demokratske stranke, Lindona Džonsona, SAD su se 1964. vojno umešale u vijetnamski građanski rat (povukle se posle poraza 1973. kada je predsednik bio republikanac Nikson), mada su prve prikrivene intervencije izvršene još za mandata Kenedija.

Demokrata Džimi Karter je 1979. odobrio neuspešnu vojnu misiju za oslobađanje američkih talaca u Iranu, tokom koje su američki marinci izginuli ne videvši svoje neprijatelje.

Najsramniji rat SAD su vodile 1999. godine za mandata demokrate Bila Klintona protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Dva Džordža Buša, otac i sin, obojica republikanci, SAD su uveli u Prvi i Drugi zalivski rat protiv Iraka, a Buš mlađi je zaslužan i za besmislenu američku vojnu avanturu u Avganistanu. Prgavi Ronald Regan, republikanac, oba svoja mandata je proveo skoro bez ispaljenog metka, ako ne računamo sitnije intervencije u Srednjoj Americi i na Karibima. Izgleda da su republikanci veće prznice, ali su demokrate sklonije konkretnim vojnim intervencijama.

Sadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama pripada Demokratskoj partiji.