Tabloid istražuje

 

Progon u srcu Evrope: Sezona lova na Tabloid, Tabloid u lovu

 

Masni prasac i isprašene krmače

 

U svetlu skandaloznog napada krajiškog tajkuna Petra Matijevića i njegove pretorijanske garde na novosadsku štampariju Grafoprodukt koja štampa magazin Tabloid, a sve zbog istraživanja njegovih kriminalnih dela objavljenih u nekoliko nastavaka, oglasili su se i izvori iz vrha vojvođanske policije koji ovom prilikom daju detaljan pregled organizovanog kriminala, od Subotice preko Novog Sada do Beograda, od lokalnih načelnika do direktora policije, od Petra Matijevića do Vojislava Gajića, Mirka Dubroje i drugih... Tabloid objavljuje samo deo ovog dokumentovanog materijala.

 

Mile Ješanov

Arpad Nađ

 

Redakcija magazina TABLOID - lista protiv mafije, bila je ovih dana primorana da se obrati srpskoj javnosti, diplomatskom koru u Beogradu, predstavnicima međunarodne zajednice i Udruženju novinara Srbije, očekujući zaštitu i pomoć.

Naime, vlasniku štamparije GRAFOPRODUKT iz Novog Sada g. Nebojši Rađenoviću, u sredu 3. marta oko 12 časova, telefonom se obratio Petar Matijević, vlasnik Mesne industrije ''MATIJEVIĆ" iz Novog Sada, zahtevajući od njega da više ne štampa magazin Tabloid, uz pretnju da će mu dići štampariju u vazduh, ako već odštampani broj bude sutradan na kioscima. Gospodin Matijević je Nebojši Rađenoviću pomenuo i njegovu porodicu, govoreći da joj se može svašta desiti...

Oko 14 časova gospodin Nebojša Rađenović prijavljuje slučaj Policijskoj upravi Novog Sad, a policijski inspektor Maksić koji ga je primio, slučaj komentariše sledećim rečima: "…Pa tu budalu Brkića, (misleći na glavnog urednika Tabloida, prim. red.) treba ubiti". Inspektor Maksić, između ostalog, odbija da uzme izjavu od g. Rađenovića, ali zato u njegovom prisustvu zove Petra Matijevića i obaveštava ga (ili savetuje?) ''...da se sa Rađenovićem ne zajebavaju sa službenog broja kompanije Matijević".

Oko 14.30 redakcija magazina Tabloid je zatražila pomoć od ministra unutrašnjih poslova  Srbije. Nakon izvršenih  provera, od 3. marta štampariju Grafoprodukt u Novom Sadu obezbeđuje policija sa dugim cevima, jer je specijalna policija utvrdila namere Matijevićeve klike da štampariju dignu u vazduh, i na taj način spreče štampanje magazina Tabloid!

Redakcija je odmah pozvala i predstavnike međunarodne zajednice da spreče ovaj do sada nezapamćen napad na štampariju, čiji je cilj bio sprečavanje štampanja jedinog preostalog opozicionog lista...

Dok ispisujemo ove redove, policija i dalje čuva kuću Nebojše Rađenovića i štampariju Grafoprodukt.

Kako je Tabloid pisao u nekoliko prošlih brojeva, Petar Matijević, izbeglica iz Kninske Krajine i tajkun iz Novog Sada, nakon bekstva iz Zagreba, stvorio je u Vojvodini, svom novom prebivalištu, čitavu imperiju koja je danas na staklenim nogama, zahvaljujući njegovoj bolesnoj pohlepi, nekulturi investiranja, opštoj nekulturi, bahatosti i diletantizmu. 

Po dolasku u Novi Sad, počeo je kao prodavac mesa na tezgi na Futoškoj pijaci (mada je u Zagrebu prethodno radio u preduzeću Slavija kao poslovođa u jednoj prodavnici široke potrošnje), te tako počinje da se bavi otkupom masnih svinja, isprašenih krmača, izmuženih krava i iznošenih kokoški, koje nakon klanja skladišti u hladnjači u Bečmenu... Ali, ubrzo mu taj posao preuzima drugi biznismen.

Ipak, u čvrstoj nameri da igra na najvišem nivou, kako i priliči skorojevićima njegovog ranga, Matijević se povezuje sa tadašnjim ministrom poljoprivrede Đorđem Širadovićem, i uoči bombardovanja NATO alijanse, imajući keš, počinje masovan otkup tovljenih svinja, oko 10.000 komada, koje skladišti u hladnjači u Batajnici.

Većinu svinja otkupljuje na odloženo plaćanje. Nakon okončanja ratnih dejstava, Matijević je u svojoj klanici, daleko od očiju veterinarskih i sanitarnih inspekcija, započeo proizvodnju mesnih prerađevina.

Uzgred, shvativši da ne može biti elita bez pedigrea, počinje lažno da se predstavlja kao priznati vrhunski majstor u čuvenoj mesnoj industriji Gavrilović iz Petrinje, i da su njegovi proizvodi po receptu iz Gavrilovića. Dovodi i sedam mesara iz Gavrilovića, koje plaća na crno, kako bi mu otkrili potrebne recepture. 

Shvatajući da prodaje meso najsumnjivijeg kvaliteta, Matijević pažljivo otkupljuje kioske oko pijaca u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima. Na čudan način preuzima i neke objekte bivše mesne industrije Gavrilović. Većina prodajnih objekata mesne industrije Matijević ima plagirani logotip industrije Gavrilović, pa čak nemaju ni takozvani mokri čvor, ali Matijević to, kao i sve drugo, rešava podmićivanjem i pretnjama.

Od 1994. godine njegov veliki zaštitnik postaje Mihalj Braca Kertes, zvezda ondašnjeg Miloševićevog režima. Kertes Matijevića doslovno vadi iz zatvora, kad je bio uhapšen u Novom Sadu i stavljen pod istragu.

 Mesne prerađevine Matijević prodaje isključivo u svojim prodajnim objektima, jer su one najlošijeg kvaliteta, često opasne po zdravlje i život. Njegove proizvode ne prodaje niko od velikih prodajnih lanaca: Maxi diskont, Idea, Tempo, Merkator... Prirodno, jer bi u konkurenciji drugih proizvođača ubrzo bankrotirao.

Veliki potez Matijević pravi nakon što je isplatio otkupninu za otetog sina Bojana, od oko milion maraka. Naime, njegov sin otet je u Novom Sadu 19. aprila 2001. godine, a otkupninu je otmičarima na crnogorsko-albanskoj granici isplatio Žarko Bogunović, tadašnji pomoćnik načelnika SUP-a Novog Sada Đorđa Ostojića!

Posle ovog nezapamćenog skandala, Bogunović prelazi na rad kod Petra Matijevića, koji mu daje veliku platu i mogućnost da kupuje policijske glavešine da rade za njega.

U Novom Sadu Matijević postaje značajan čovek, jer se udružuje sa svojim kninskim prijateljima Mirkom Dubrojom i Vojislavom Gajićem.

Petar Matijević prodaje svoje proizvode dosta jeftinije, jer bez kontrole državnih organa uvozi meso iz Italije, Holandije, Mađarske, kome ističe rok upotrebe. Meso kupuje budzašto, jer njegovo uništavanje je skuplje od proizvodnje. Hladnjačama ih prevozi, često na ilegalane prelaze, i prerađuje u proizvode, koji su, često, opasni po život.

 

Sa Šarićem šarao

 

 

Tabloid je opisao u prethodnim nastavcima kako posluje gazda Pera. Otpad skladišti ne poštujući standarde, trujući vojvođanska sela i zemlju. Veterinarski inspektori zaobilaze njegovu klanicu.

Policijski načelnici za račun gazda Pere i dalje otkupljuju bolesne svinje, izmužene krave, iznošene koke nosilje, plaćajući ih u kešu, i bez potvrde o poreklu. Apetiti gazda Pere su narasli, tako da je on rešio da kupi i novu klanicu. Za taj poduhvat uzeo je novac, pod kamatu, od biznismena Darka Šarića. Investicija je teška nekoliko miliona evra.

Mesni proizvodi donose Matijeviću lepu zaradu. Najveći njegov promoter u medijima je vremešni Zaharije Trnavčević. Tako je pre tri nedelje gazda Pera izjavio da on kolje 70.000 do 80.000 svinja godišnje. Istina je drugačija. Dnevno se u Matijevićevoj klanici zakolje oko 700-800 svinja. A kolju se svakog dana, osim nedelje. Gde je razlika u zaklanim svinjama od 150.000 godišnje? Koliko poreza utaje Petar Matijević i njegova družina?

Gazda Pera je poželeo da kao i njegovi junaci Vojislav Gajić i Ratko Boturović, poznatiji u Novom Sadu kao  slavni Bata Kankan, ima i hotel. Dobio je bez problema lokaciju u centru Novog Sada, preko puta Srpskog narodnog pozorišta.

Investitor je bio, lako je pretpostaviti, Darko Šarić! Samo je on imao keš novac, dajući ga Matijeviću pod kamatu. Sa hotela koji je pušten u rad, gazda Pera je skinuo svetleću reklamu Matijević. Sada je u neprilikama, jer mora da vrati ogromnu količinu novca, a hotel ima samo jednog gosta dnevno, i mnogo košta, umesto da zarađuje. Stari Novosađani su zgranuti njegovom pojavom. Kažu uglas: ni većeg bogataša, ni većeg primitivizma. Njegov hotel je uvreda za sve građane Novog Sada, jer je najgori kič koji liči na svojevrsni zatvor.

Istina je da je Darko Šarić sada pod poternicom, ali se njemu dugovi moraju platiti. Ko poznaje pravila igre sa one strane zakona, tu praštanja nema.

U svojoj egomaniji, Matijević javno priča po Novom Sadu da je pod zaštitom Borisa Tadića! Njemu je, navodno, platio dva miliona evra. Sastanak je, kaže gazda Pera, ugovorio njegov zemljak Branko Radujko, među viđenijim Kninjanima poznat kao Branko Pičkica, danas direktor Telekoma.

Kabinet srpskog predsednika, u pismu Tabloidu, odlučno je demantovao da je predsednik Tadić od gospodina Matijevića primio bilo kakvo mito, i da se predsednik sa Matijevićem bilo kada sreo, tim povodom. U pismu iz predsednikovog kabineta navodi se da će državni organi proveriti navode gospodina Matijevića, ako ih je on stvarno saopštio javnosti!

 

Iznenađen... I uvređen

 

Nakon saopštenja redakcije Tabloida o napadu klana Matijević na direktora štamparije Grafoprodukt, oglasilo se i Udruženje novinara Srbije oštrim protestom i zahtevom da nadležni državni organi Srbije do kraja istraže slučaj, i pruže zaštitu i vlasniku štamparije i našim novinama.

Neočekivano, ali opširan tekst o ovom događaju prvo je objavio dnevni list ALO, potom dnevni list Politika, a oglasio se i novosadski Nacionalni Građanski list, izveštavajući o ovom nesvakidašnjem napadu na štampariju. Vest je pročitana i u nacionalnom dnevniku RTV Vojvodina, a saopštenje redakcije emitovala je i državna agencija Tanjug.

Istraga o Matijevićevim pretnjama poverena je Upravi za obezbeđenje ličnosti i imovine Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Gazda Petar Matijević se našao u čudu. Očigledno ga je njegov konsiljero Žarko Bogunović, bivši rukovodilac novosadskog SUP-a, pogrešno obavestio o ''lakoći obračuna sa štamparijom i njenim vlasnikom". U stvari, gospodin Bogunović je računao na uticaj bosanske grupe u Policijskoj upravi Novog Sada koju čine Nikola Brkić, pomoćnik načelnika uprave, šef kriminalističke službe Miladin Korica, Milovan Forkapa, šef grupe za privredni kriminal, i Nikola Lazarević, šef grupe za krvne i seksualne delikte.

Oni, u stvari, rukovode Policijskom upravom Novog Sada, i sudbina Matijevićevih, Dubrojinih i Gajićevih neprijatelja nalazi se njihovim rukama.

Tabloid podseća da je pre dve godine na našim stranicama objavljena ispovest inspektora PU Novi Sad Milana Dodiga, o njegovom stradanju jer se ne krčka u bosnaskom loncu, koji čine pomenuti rukovodioci.

Opštinski sud u Novom Sadu uvažio je Dodigovu tužbu i naložio Republici Srbiji - Ministarstvu unutrašnjih poslova da mu, zbog maltretiranja na radnom mestu od strane pomenute grupe, isplati ripadajuću novčanu naknadu!

Kompanija Matijević, verovatno zatečena snažnom reakcijom beogradskih i novosadskih medija na junačenje gazda Pere, menja taktiku, pa umesto uobičajenih metoda, pretnji i potkupljivanja, oglašava se jednim saopštenjem. Mada ga mediji nisu preneli, u njemu piše da je podneta krivična prijava protiv vlasnika štamparije i glavnog urednika "...zbog organizovanog kriminala, kojim ugrožavaju lik i delo poznatih biznismena"! Kakav tragikomičan pad dojučerašnjeg samouverenog vojvođanskog gazde!

Ali, za bolje razumevanje takve reakcije, treba napomenuti i drugi niz iznenađenja kojima je gazda Pera tih dana bio izložen, a pre svega iznenađujućem privođenju u PU Novog Sada na informativni razgovor, zajedno sa svojim konsiljerom Žarkom Bogunovićem, neizbežnim sabratom iz perioda patriotske pljačke Mirkom Dubrojom, te pratećom kamarilom.

Na taj način, počeo je da se ruši mit o njemu kao uspešnom poslovnom čoveku, kako je sebe uvek voleo da predstavi.

Ova družina, u stvari, nalazi se pod višegodišnjom istragom nekih specijalizovanih američkih tajnih službi, jer raspolaže novcem od prodaje narkotika, prethodno ili u međuvremenu opranim...

Da je gazda Pera u velikoj nuždi, svedoči i podatak da se on dana 8. marta u restoranu Rodić, koji se nalazi na autoputu Subotica - Novi Sad, oko 17 sati, sreo sa Borom Mucaljem, načelnikom Policijske uprave Subotica. 

Njihovo dvočasovno prisustvo sa upadljivo skupim vozilima na parkingu restorana, ali i sam razgovor kome je prisustvovao i Žarko Bogunović, registrovala je patrola saobraćajne policije. Iste večeri, o susretu je obavešten i direktor policije Milorad Veljović, koji je odmah pozvao načelnika Mucalja na razgovor. Prema svedočenju Tabloidovih izvora iz najbližeg Veljovićevog okruženja, on mu se, sutradan, 9. marta, obratio sledećim rečima:  "...Budalo jedna, gde se sad nalaziš sa Matijevićem, kada je on pod nadzorom. Hoćeš li da nas sve pohapse?"

 Prema istom izvoru, Veljović mu tom prilikom daje i instrukcije kako da prikrije tragove njihovog kriminala u Subotici.

Ali, to je takoreći nemoguće prikriti jer Boro Mucalj, kao načelnik PU Subotica, preko svojih ljudi vrši otkup tovljenih svinja za Petra Matijevića! Matijević pare za otkup direktno daje Mucalju! Kao protivuslugu Matijević je Mucalju napravio kuću na čuvenom Tatarskom brdu kod Novog Sada, leglu bogataša i kontroverznih biznismena.

 

 

Gospodin Kista i računa trista

 

Nije samo Petar Matijević Mucaljev donator. Tu je i izvesni Veselin Vidaković zvani Kista iz Subotice, poznati švercer cigareta, koji je Mucalju kupio stan u Subotici.

Mucalj, dakle, omogućava Matijeviću uvoz smrznutih polutki iz Mađarske, preko ilegalnih prelaza takozvane zelene linije, pa vrši sprovod i obezbeđenje te robe do Matijevićevih hladnjača!

Veselin Vidaković Kista, uz pomoć Mucalja, omogućio je i sad već (ne)slavnom Darku Šariću kupovinu hotela na Paliću, i još neke firme. Gospodin Kista sada čuva Šarićevu imovinu, koju niko ne ispituje ili koju niko ne sme da ispita, posebno njeno poreklo i vlasništvo.

Na ovaj način Mucalj je u posao uvukao, takoreći, pola policijskog sastava u Subotici, a sve sa jakom podrškom direktora policije Veljovića!

Prilikom Veljovićevih dolazaka u Suboticu, Kista organizuje smeštaj i bahanalije za direktora i puni mu gepek poklonima.

Dana 29. januara ove  godine pomenuta gospoda viđena je i na sahrani Jelisavete Marković, tašte Vujadina Vilotijevića zvanog Rašo iz Nikšića, koji sada boravi u Subotici, i koji se takođe stara o imovini Darka Šarića.

Na sahranu u Subotici išao je takođe Darkov drug, koji stanuje u Subotici i bavi se kupovinom nekretnina za Darka, a tu je bio Vidaković Veselin Kista, izvesni Vladeta Marić i Vlado Vujović, te načelnik Uprave policije Subotice Boro Mucalj sa kumom, načelnikom odeljenja policije Daliborom Kojićem, ali i kompletnom operativom na čelu sa Vladimirom Cicmilom koji uglavnom prebiva u objektima Veselina Vidakovića i  Vujadina Vilotijevića.

Posle sahrane otišlo se u kafanu Bečki restoran (nekadašnji naziv u ulici Vladimira Nazora, sada u vlasništvu Darka Šarića, jer je bila vlasništvo hotela Patrija).

U objektu je došlo do svađe između načelnika PU Mucalj Bore i Veselina Vidakovića  Kiste, gde mu je Kista rekao: "Mamu ti j..., kako si mogao dozvoliti da se privede (neki Halilović ili Alilović, prim aut.),  jesmo li se dogovorili da moje ljude ne diraš, bitango jedna, važno ti je kad neko dođe iz Beograda da ubacim u gepek i na zadnje sedište, za ovo ću ti j..... majku, a stan i kuću moraš da vratiš ili isplatiš."

Mucalj je probao da ga ubedi, da je to uradila beogradska policija, ali Kista to nije prihvatao, galameći da se zna ko je gazda u gradu, i da je odgovoran on, Mucalj, te da će mu on sve to platiti.

Budući da je moglo da dođe do fizičkog obračuna, Mucaljev kum Kojić i operativac Cicmil, već u odmaklom pijanstvu, odvode ga u susedni objekat hotel PDG, u Harambašićevoj ulici. Tu Mucalj, okuražen prijateljskom logistikom, poteže pištolj, počinje njime da vitla i da viče: "...di su sad, mamu im jebem, kome oni prete, jeb... ću ja njima majku, sve ću ih pobiti...".

Gosti koji su bili prisutni dali su se u panično bekstvo, među kojima je bio i najbogatiji sugrađanin Bambalić, govoreći: "Bežimo, ovde ćemo od policije izginuti". Nekako su načelnika Mucalja smirili, i njegov telohranitelj, policajac Smiljanić, koji ga je odneo kući.

U zadnje vreme česti su sukobi Kiste i Mucalja, i sve se radi oko nekog novca koji je dužan Mucalj, koji momentalno pravi dve kuće u Subotici, a jednu već ima u Sremskoj Kamenici i već sagrađenu u Subotici, plus stan.

Inače, svako druženje, kada dolazi direktor policije Veljović, glavni sponzor je Kista koji određuje objekte, hranu i drugo za gosta.

Takođe, sva gore pomenuta lica bave se švercom cigareta, alkohola, belog roblja, droge... Momentalno ih u Subotici ima oko 100 do 150, i svi su crnogorskog porekla ili državljanstva.

Poznati su njihovi sastanci sa biznismenom  Miletom Jerkovićem, te njihovi pregovori o otkupu zemlje koja je u njegoom vlasništvu a za potrebe klana Šarić

Na već pomenutoj sahrani pokojne Jelisavete Marković bili su policajci iz takozvanog poretka 7 ili 8 i iz interventne brigade. Vence su poslali i načelnik regionalnog centra granične jedinica Miroslav Janić,  Mladen Mrdalj, komandir graničnog prelaza Horgoš i  Miodrag Jajić, komandir sa graničnog prelaza Kelebije, a telegram je  poslao i pukovnik Milan Blanuša iz Uprave za granicu, koji je godinu dana bio v.d. načelnik regionalnog centra, i tu se pričalo da je dobio velike pare da bi smenio komandira sa Horgoša Đuru Đurđeva i sa graničnog prelaza Đala, zamenika Dragana Subotičkog, a da se postavi Mladen Mrdalj, te bi tako zaokružili sve prelaze na čelu sa šefom carine Zlatkom Rajčićem, koji je glavni finansijer za kupovinu starešina...

 

Potraži Zeca radi bekstva

 

U svim ovim pričama pominje se i Ninko Tarbuk, izbeglica iz Zagreba, koji je pre penzionisanja radio u Upravi saobraćajne policije na mestu nekog načelnika. On je i doveo načelnika uprave Stojadina Jovanovića, koji je sada u penziji. Pre samo par nedelja dogovarali su se da treba da doktorira na Poslovno-pravnom fakultetu u Novom Sadu, a mentor bi bio Milorad Bejatović, profesor, koji je navodno radio u u AMSJ i bio direktor osiguranja Morava... Sponzor će mu biti Branislav Joka, bivši zamenik komandira u Subotici, sada najveći uvoznik automobila, vlasnik čak tri firme u Trsteniku, poznat po tome što stalno kuka da mu smetaju komandiri u Jagodini, Smederevu, Valjevu i na autoputu Novi Sad.

Da bi sve bilo kako treba, Branislav Joka je sugeriše Stojadinu Jovanoviću da zaposli njegovog sina Gorana u upravu saobraćajne policije, što je uslov da uopšte stigne do doktorata! 

Ali, odmah se pojavio i problem: Goran ima nekoliko krivičnih prijava, a jedno je za gaženje pešaka. Ovo nije pokolebalo budućeg doktora nauka Stojadina Stoleta Jovanovića, pa odmah poručuje Branislavu Joki da je već sve dogovoreno pa će Goran biti prebačen u drugi grad.

Taj posao je zapravo već odradio izvesni Zebić, pa je usput napomenuo da će po dogovoru šefovi odseka biti neki Srećko Bogićević, Boban Milinković i drugi...

Inače, treba dodati da u prilikama kad dolazi direktor policije Veljović (koji obično odseda u hotelu Prezident ili Vinskim dvorima), objekti su redovno po dva dana zatvoreni za goste. U tim prilikama dolaze mali i (ve)liki privrednici, uvek ih sačekuje načelnik PU Subotica Boro Mucalj, pa su ti susreti su dirljivi (dugo pozdravljaju i ljube svakom mogućom prilikom).  Mucalj često zna u alkoholičarskoj euforiji da kaže kako nijednu direktorovu (Veljovićevu) želju ne može da odbije.

Ali, sve ima svoje razloge. Naime, nije poznato kad je Mucalj, zahvaljujući ovoj odanosti, imao posetu unutrašnje kontrole...

Trenutno je aktuelno izdavanje pasoša Albancima sa Kosova. Niko u vezi sa tim ne radi takozvanu terensku proveru, uobičajeni policijski posao u ovakvim prilikama. Te osobe postaju stanovnici Subotice (samo u prošlom mesecu na taj način ih je prešlo preko 200). Oni policajci koji su se zanimali za slučaj jer im je bilo sumnjivo pa su pitali za ulicu i broj gde te osobe stanuju, odmah su imali problema. Komandir policije sa graničnog prelaza Horgoš, Mladen Mrdalj, lakonski izjavljuje kako to nije njegov problem, te da su u pitanju falsifikovane isprave. Cena takvog pasoša, kako kažu sami Albanci, već je dostigla cifru od 3.000 evra, a lice u subotičkoj policiji kome se treba obratiti za pomoć zove se Zec, i radi na pasošima!

 

Pajtićev pajtos

 

U svojim nezajažljivim apetitima, uz to polupismen, ali pohlepan, Gajić je podmićivanjem čelnika lokalne samouprave, pre dve godine kupio atraktivnu lokaciju u Novom Sadu, na uglu Bulevara oslobođenja i Novosadskog sajma, na kojoj je 90-ih godina započeta izgradnja poslovno-stambenog objekta.

U to vreme Gajić je bio predsednik FK "Vojvodina ". Novcem od prodaje igrača započeo je izgradnju sa kalkulacijom od preko 3.000 kvadratnih metara. Međutim, desile su se dve nepredviđene okolnosti. Smenjen je sa mesta prvog čoveka "Vojvodine". Najpre, svetska ekonomska kriza koja je najviše pogađa građevinare...

Pošto su mu izvori prljavog novca presahnuli, tražnja i cena naglo počele da padaju, Gajiću priskače u pomoć niko drugi nego Surčinac Ljubiša Buha Čume. Daje mu 7 miliona evra, sa mesečnom kamatom od 4 odsto, sa rokom vraćanja od 6 do 12 meseci. Tim novcem Gajić nije mogao da privede kraju izgradnju ovog objekta. Zatražio je novac od Darka Šarića, a transkcije su išle preko Pajtićeve Metals banke. Zauzvrat, gospodin Gajić bi Šariću, za uloženi novac, morao da odvoji određen broj kvadrata stamenog iposlovnog prostora. Gajićev objekat se privodi kraju, ali za poslovinu proslovnog i stambenog prostora gospodin Gajić nema građevinsku dozvolu, i tek sada će nastati problem sa uknjižbom. Gospodin Gajić će, sigurno je, imati probelma sa porodicom Šarić! A možda i Ljubišom Buhom Čumetom, ako ne vrati novac.

Nije slučajno premijer Mirko Cvetković, odgovarajući na poslanička pitanja u Narodnoj

Skupštini Srbije, u dva navrata, zamenio Šarića sa Dulićem, potvrđujući klasičnu Frojdovu teoriju omaške.

 

Kradljivac ikona ne poznaje Boga

 

Nemoralnom ljudskom uhu prosto je neshvatljivo koliko daleko može ići nemoralnost čoveka, ako se Vojislav Gajić uopšte može tako nazvati. Gajića nazvati čovekom, uvreda je za sve one ljude ovog sveta koji se ponašaju poštujući opšte norme čovečnosti.

Na stranu što je opljačkao svoje sugrađane u rodnom selu Bobota u Hrvatskoj, što je ukrao osnovno sredstvo kooperacije iz tog sela (utovarivač ULT), nego se ozbiljno sumnja i da je iz pravoslavne crkve u Boboti ukrao i prestone ikone, koje još uvek nisu vraćene!

Sve ovo još donekle može i da se razume, ali ovaj (NE)čovek nema milosti ni prema svojim najbližima - majci i rođenoj sestri. Posle smrti oca, na prevaru i podmićivanjem, prodao je imanje u Boboti, a majci i sestri nije dao ni prebijenog centa. Majku je doveo u Novi Sad i smestio je u nekakvu bednu nus-prostoriju, a sestra koja je u Novi Sad došla sedamdesetih godina, udala se, ostala bez posla i ona i muž, teško bolesna, bez bratove pomoći, živi kao poslednja beda...

Veliki brat ugošćava i poziva svoju sestru, i to preko sekretarice, jednom godišnje - samo za krsnu slavu. No ni to nije sve. O kakvom se (ne)čoveku radi govori još jedan događaj. Naime, sin Aleksandar, po kome je imperija Gajić i dobila ime, rođen je 1981 godine. Veliki tata je svom sinčiću, još kao maloletnom, kupovao skupocene automobile, a ovaj ih je nemilosrdno u svojoj bahatosti razbijao, dovodeći u opasnost i svoj život i živote drugih ljudi.

Tako je 1998. godine mlađani Gajić (tada je imao samo 17 godina!) doživeo tešku saobraćajnu nezgodu u blizini sela Vojka kod Inđije. Na mestu suvozača nalazila se njegova devojka Nevena Palić iz sela Trpinja koje je oko 3 kilometra udaljeno od Bobote. Nevena je tom prilikom zadobila izuzetno teške povrede, posebno glave, slom je preživela sa posledicama trajne naruženosti i gubitkom funkcije jednog oka.

U trenutku i neposredno posle udesa, nastupa tata Voja i njegov prljav novac...

 Debelo podmićuje ekipu koja je vršila uviđaj, pa se tako sirota Nevena ne spominje u zapisniku o uviđaju kao da uopšte i nije bila u kolima. Nad Nevenom je izvršen veliki broj operacija kako bi joj se spasao prvo život, a potom bar delimično otklonile posledice pošto se radilo o mladoj osobi.

 Lečenje je trajalo dugo i bilo je veoma skupo pošto ona nije bila osiguranik i nije imala zdravstvenu zaštitu u Srbiji. Sve troškove lečenja platila je Nevenina porodica. Porodica Gajić nije kupila ni buket cveća, niti je i jednom posetila u toku lečenja, a kamoli da snosi troškove lečenja. Nevenina porodica je, na jedvite jade, uspela naknadnom sudskom postupku o svom trošku da dokaže šta se stvarno tada dogodilo. Tako je dobijeno obeštećenje ali od osiguravajuće kuće po osnovu polise osiguranja trećeg lica. Ni tada Gajići nisu platili ni prebijene pare, i nikada se više nisu ni interesovali za Nevenu.

Nepoznato je da li je osiguravajuće društvo ikada refundiralo isplaćenu štetu, iako se sigurno zna da je mladi Gajić vozio pijan i sa falsifikovanom vozačkom dozvolom.

 

 

 

 

Gordo posrtanje direktora policije

 

Direktor srpske policije Milorad Veljović, kome uskoro ističe mandat, odlučio je da se oda čarima života. Ovaj Novopazarac rođen 1958. godine, oženjen je, otac je dva punoletna sina. Supruga mu radi u beogradskoj Komercionalnoj banci. Jedan od urednika Tabloida, uprkos tome što ima nezaposlenu suprugu, zaposlio je svojim autoritetom Veljovićevu suprugu Stanicu u ovoj uglednoj banci i to sa velikom platom. 

Direktor Veljović bio je crna ruka bivšeg ministra policije Dragana Jočića. Na ovaj položaj dovela ga je njegova zemljakinja Mira Orašanin, koja je bila državni sekretar u MUP-u Srbije, a nakon udesa u kome je teško nastradao Dragan Jočić, obavljala je i funkciju prvog čoveka policije.

Mnogi visoki ofirciri policije sumnjiče direktora za malverazacije oko kupovine stana i uzimanje stambenih kredita.

Dirketor policije često odlazi u posetu Policijskoj upravi Subotica, gde mu načelnik Boro Mucalj i njegova svita priredjuju doček i bahanalije. Naime, direktor voli da pije rakiju dunjevaču, ali posle tri čašice, narodski rečeno, skroz pobrljavi.

Voli da se provede, i domaćini mu podvode mlade prostitutke, ne starije od dvadeset godina. Gospodin Veljović voli mlade devojke sa malim dojkama, veličine divlje kruške, kako sam poetično ume da kaže.

Policajci koji obezbeđuju snošaj direktora policije, prenose ispovesti devojaka koje svedoče o tome da se direktor mnogo muči. Budući da su za te usluge lepo plaćene, policajci često ''dovrše već plaćene usluge''.

Načelnik PU Subotica Boro Mucalj, desna ruka Petra Matijevića, obezbedio je i gradnju kuće direktoru policije Miloradu Veljoviću, u elitnom delu u Beogradu!

Nije nikakva tajna da je direktor srpske policije duže od godinu dana na ''merama'' i da je pod nadzorom i domaćih i stranih operativnih odeljenja službi bezbednosti.

Istine radi, treba napomenuti da je Milorad Veljović, sve do poslednje dve godine, bio uzoran čovek i policajac. Dve decenije je, kao pošten policajac, bio i sam izložen progonima u službi od svojih starešina. Šta se to desilo ovom uzornom čoveku pred penzijom?

 

 

 

 

Podrška diplomata, kolega i prijatelja

 

Redakciju Tabloida je poslednjih dana posetilo više stranih diplomata, ali i kolega iz dopisništava stranih medija, dajući podršku nameri uredništva da ne stane sa istraživanjem kriminalnih gangova u Srbiji. Istovremeno, više stotina građana ali i članovi oba policijska sindikata, javili su se ovih dana sa redakciji Tabloida nudeći da svojim telima čuvaju štampariju Grafoprodukt. Upravni odbor i uredništvo im ovom prilikom zahvaljuje u nadi da ta pomoć neće biti potrebna.

 

 

 

 

Nije slučajno premijer Mirko Cvetković, odgovarajući na poslanička pitanja u Narodnoj skupštini Srbije, u dva navrata zamenio Šarića Dulićem, potvrđujući klasičnu Frojdovu teoriju omaške.

 

 

 

U objektu je došlo do svađe između načelnika PU Bore Mucalja i Veselina Vidakovića  Kiste, gde mu je Kista rekao: "Mamu ti jebem, kako si mogao dozvoliti da se privede (neki Halilović ili Alilović, prim aut.),  jesmo li se dogovorili da moje ljude ne diraš, bitango jedna, važno ti je kad neko dođe iz Beograda da ubacim u gepek i na zadnje sedište, za ovo ću ti jebati majku, a stan i kuću moraš da vratiš ili isplatiš."

 

 

 

Budući da je moglo da dođe do fizičkog obračuna, Mucaljev kum Kojić i operativac Cicmil, već u odmaklom pijanstvu, odvode ga u susedni objekat hotel PDG, u Harambašićevoj ulici. Tu Mucalj, okuražen prijateljskom logistikom, poteže pištolj, počinje njime da vitla i da viče: "...di su sad, mamu im jebem, kome oni prete, jeb... ću ja njima majku, sve ću ih pobiti...".