Do koske

 

Telekom: Zašto najbolje što imamo mora da se proda hitno, obavezno i jeftino

 

Njih mrzi i da muzu

 

Iz nekih izjava u vezi sa Telekomom i promenljivom vlašću, nije za bacanje pomisao da je Telekom dobra ali možda poslednja prilika da se jednim udarcem, iz jednog izvora, napune sve partijske guzice pre nego što se, eventualno, promeni vlast

 

Ivan Molotok

 

Postoje stvari i pojave koje je lako objasniti bez obzira na teške i komplikovane posledice koje za sobom vuku. Isto tako, postoje objektivno neobjašnjive stvari i pojave, koje je, dakle, nemoguće objasniti i pored velikog truda i napora, a oni koji to bezuspešno pokušavaju iz nekih razloga se ponašaju kao da dokazuju notornu činjenicu, aksiom koji se i ne dokazuje.

Čini se da je takav slučaj i sa prodajom Telekoma, prema kojem, iako i sam spada u otuđene centre moći i izvor novca za neke još otuđenije centre moći, zbog misterioznih motiva i načina na koji vlast želi da ga otuđi, građani počinju da gaje osećanja kao prema kravi muzari, koja hrani celu porodicu i koja nema nikakvu manu, a onda pijani otac definitivno poludi i proda je za gajbu piva sve tvrdeći kako je to super i za kravu i za porodicu i za tamo nekog kupca. Ako se za nešto tvrdi da je najbolje što država ima, a za Telekom se kaže da je najprofitabilnije srpsko državno preduzeće, što znači da sigurno donosi dobit i donosiće kad i ako se sve drugo bude raspadalo i propadalo, pa se to ultimativno prodaje prvom koji naiđe kao da je najsmrdljiviji otpad, onda sve počinje da liči na hipnotizersku farsu sa mentalno poremećenim učesnicima.

Nemušti glasnogovornici kojekakvih vladinih sektora i političkih stavova prvo su rekli da Telekom mora da se proda (nije rečeno zašto mora, ako je svaki sekund sa neprodatim Telekomom čist dobitak, što znači da ne mora); potom je rečeno da je baš krajem ove godine idealna prilika i da su povoljne okolnosti  za prodaju (što je notorna laž, ako nije glupost, jer je u celom svetu idealno vreme za kupovinu, što znači da je katastrofalno za prodaju); potom je rečeno da se unapred zna kupac, Dojče Telekom (s kojim, takođe je rečeno, u vezi sa Telekomom uopšte nije bilo kontakata); potom je rečeno da će se ići na tender, ali da Dojče Telekom, kao većinski vlasnik grčkog OTE-a, koji ima 20 odsto akcija u Telekomu, ima pravo preče kupovine; onda je ministar ekonomije Mlađan Dinkić na novinarsko pitanje odgovorio da Dojče Telekom - nema pravo preče kupovine (možda je čitao Tabloid u kojem se potcrtava da Dojče Telekom jeste najveći pojedinačni akcionar, ali nije većinski vlasnik OTE-a, pa mu je pravo preče kupovine malo pomućeno, a uz to, da bi postao većinski vlasnik Telekoma, treba mu više akcija Telekoma nego što je javno ponuđeno na prodaju).

Telekom-šaradu su u nedelju, u emisiji "Utisak nedelje" TV B92, posvećenoj prodaji Telekoma, začinili ministarka za telekomunikacije Jasna Matić i pogotovo poslanik DS-a u Skupštini Srbije i bivši (čuveni) ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović.

Pored ponovljenih i dodatno elaboriranih gornjih gluposti, Vlahović izreče i dve nove, koje bi, da u pitanju nije psihijatrija, bile razlog protiv prodaje Telekoma, ali u poremećenom i zloslutnom vrednosnom sistemu imaju smisla i ovako. Prva je tvrdnja da kupovina 65 odsto akcija Telekoma Republike Srpske (646 miliona evra) 2006. godine i pokretanje mobilnog operatera M:tela u Crnoj Gori 2007. godine, nisu imali za motiv nikakvo "okupljanje srpskog etnosa pod jednu, makar i telekomunikacionu kapu", kao što su neki mislili, nego da su predstavljali najobičniju "akviziciju", kakve su uvek prednost kad se firma prodaje. Ispade da je država Srbija zaista platila 650 miliona evra za "akvizicije" da bi Telekom mogla da lakše proda za najavljenih milijardu evra (dakle pokloni), kako bi postala nečiji prirepak, a ne da bi granala i razvijala unosne poslove u regionu u oblasti telekomunikacija.

Ali ni to nije najgore. To je samo najskuplje. Vlahović reče i da je jedan od razloga zbog kojih Telekom mora da se privatizuje i činjenica da će time biti sprečeno da se kompanijom upravlja partijski!? Neki stranac pomislio bi da Telekomom trenutno drmaju radikali,  naprednjaci ili neka druga odvratna opozicija, a ne buljuk udomljenih i velikim prinadležnostima opskrbljenih demokrata. Ovakva provokacija iz usta čoveka koji je, zaogrnut partijskim šinjelom (preko partijskog pancira) pola zemlje zavio u prosjačku odoru, više nego neke druge gluposti govori o bahatosti i primitivizmu onih koji bi i preko Telekoma da se frljaju tuđim milijardama. Kad se tome doda i takođe izrečena tvrdnja da finansijsko stanje u Telekomu, zapravo, uopšte nije idealno, tačnije da je toliko neidealno da inženjeri napuštaju firmu i prelaze u neke druge platežno sposobnije firme, pljuvačka među oči gledaoca i slušaoca postaje još gadnija. To pre svega zbog toga što se demokratskih partijskih kadrova tamo nagomilalo toliko da telekomunikacionim stručnjacima zaista ostaje malo prostora i novca (ne treba zaboraviti da je i današnji predsednik države, DS, nekada kao psiholog po struci bio ministar za telekomunikacije).

Kao potvrdu takvog stanja, insajder Tabloida iz Telekoma navodi primer direktora PR sektora Telekoma, gospođe prosečnog intelekta i fizičkog izgleda, koja je na to mesto instalisana sa srednjom školom. Zato su joj na raspolaganju plata od oko 180.000 dinara (dobila i bonus od 1,7 miliona dinara), reprezentacija koja se doslovno meri milionima dinara, vozač, kompjuteri, mobilni... U njenoj službi je 15 zaposlenih, od kojih je 12 nekvalifikovano za taj posao (što se vidi i po njihovim saopštenjima), ali sa platama od 50.000 do 80.000 dinara. Radi mentalne higijene čitalaca bolje je ne ulaziti dalje u prava i privilegije PR-a, dok oni inženjeri napuštaju firmu...

Koji su, dakle, motivi i čiji je specifičan interes da povodom Telekoma, srpske krave muzare, pravi farsu, biće jasno uskoro. Ali, i iz nekih Vlahovićevih formulacija u vezi sa Telekomom i promenljivom vlašću, nije za bacanje pomisao da je Telekom dobra ali možda poslednja prilika da se jednim udarcem, iz jednog izvora, napune sve partijske guzice pre nego što se, eventualno, promeni vlast. Moguće da su otuda one reči - mora, hitno, bezuslovno i sl.