Mizerija

Slučaj "Strahinja Milošević": To je i slučaj jada i bede našeg vrhunskog sporta, medija, pravosuđa i politike

Kad Čanak lumpuje, policija opslužuje

 

 

I Tabloid je, u prošlom broju, pisao o kukavičkom, podlom i mizernom ponašanju košarkaša Partizana Strahinje Miloševića, koji je ispred novosadskog kluba "Studio" u pijanom stanju izazvao incident i izvukao - deblji kraj. Ostao bi vrhunski košarkaš da se posle svega, i otrežnjenja, izvinio i priznao makar svoj deo krivice. Umesto toga, a u njegovo ime, angažovana je i medijska i politička i sudska bagra da agresivnog prevaranta učini devičanski nevinim, a nevine momke kriminalcima, ološem, krvnicima, ubicama... Ovo je viđenje jednog od svedoka događaja, objavljeno na Fejsbuku, da i javnost i Grobari razluče vrhunskog sportistu od vrhunske ljige...

 

 

 

U noći između subote i nedelje, 10-11. aprila 2010, nekoliko Novosađana imalo je priliku da prisustvuje incidentu koji se desio ispred kluba "Studio", a o kome već danima pišu sve novine i bruje svi mediji.

Revoltirani činjenicom da je istina u ovom slučaju na najgrublji mogući način iskrivljena u korist košarkaša Strahinje Miloševića, a bez ikakve namere da pravdamo bilo koju vrstu nasilja, iznosimo istinit sled događaja te noći i činjenice koje se ne mogu pročitati nigde, a zbog političke pozadine koju je poprimio ceo događaj i uticaja koji imaju otac povređenog košarkaša i njegovi moćni prijatelji.

Naime, pomenute noći je ispred novosadskog kluba vladala uobičajena atmosfera, nekoliko momaka i devojaka čekalo je ispred kluba da neko izađe da bi mogli da uđu, da se u klubu ne bi stvarala gužva nepodnošljiva za goste, što je pravilo u svakom objektu koji drži do svog ugleda i svojih gostiju. Momci iz obezbeđenja su svakom novopridošlom gostu na uobičajen način objašnjavali da je u klubu gužva i da će morati malo da sačekaju, da bi neko izašao. Većina novosadske omladine odavno je upoznata sa ovom praksom svih klubova u gradu i sa subotnjim gužvama, tako da su neki mirno čekali svoj red, a oni manje strpljivi odlazili u potrazi za provodom na nekom manje krcatom mestu, uz poneki uzdah negodovanja. Uglavnom svi su, kao i uvek, pokazivali razumevanje za situaciju. Tačnije, svi osim košarkaške "zvezde" Strahinje Miloševića.

 

Ne zna čovek ko je On!

 

Negde oko 1.30 iza ponoći ispred kluba je došao Strahinja Milošević u pratnji nekoliko osoba, verovatno svojih prijatelja. Vidno pijan, bahato, brzim koracima probio se do samog ulaza, usput grubo odgurnuvši dve devojke koje su čekale red. Devojke su se zaljuljale i glasno vrisnule i momak iz obezbeđenja je odreagovao ugledavši devojke koje samo što nisu obrisale asfalt ispred kluba svojim subotnjim toaletama. Prišao je i zaustavio košarkaša tako što je stao ispred njega bez ikakvog direktnog fizičkog kontakta i objasnio mu da je klub krcat, da ima ljudi koji su stigli pre njega i čekaju već pola sata, uključujući i devojke koje je grubo odgurnuo, koji imaju prednost i da će morati da sačeka red, kao i svi ostali. Pošto je bilo očigledno da momak iz obezbeđenja nema nikakvu predstavu ko je Strahinja Milošević, koji ipak nije tolika zvezda (činjenica je da je većina Novosađana za njega čula tek posle ovog incidenta), košarkaš je, vidno razjaren činjenicom da ga ne prepoznaju, počeo da doslovno urla iz sveg glasa.

Rekao je da njemu ne pada na pamet da čeka, da on nije svako, unoseći se u lice momku koji je mirno stajao sa rukama sklopljenim ispred sebe, što se jasno videlo. U tom prvom naletu besa urlao je kako je on košarkaš - zvezda, kako on ide na final four! Upitao je momka "da li on zna šta je Partizan i ko su Grobari i da li je svestan šta može da mu se desi?!"

Sve ovo čulo se razgovetno i glasno pa je svako ko je stajao i na rastojanju od 30 metara, u maloj novosadskoj uličici, mogao da čuje urlanje pobesnelog sportiste. Radnik iz obezbeđenja mirno mu je odgovorio da ne zna ko je on ali da to nije ni bitno i da će svakako morati da sačeka svoj red kao i svi ostali gosti, bez obzira na to ko je i čime se bavi.

Ljudi okolo, uključujući i radnike obezbeđenja, počeli su da se smeju u neverici da jedan odrastao čovek, uz to još i navodna "zvezda", može tako da se ponaša. Osobe koje su stigle sa košarkašem, između ostalih i jedna ženska osoba, glasno su dobacivale i negodovale uz pitanja: "Jeste li gledali utakmicu, je l' znate ko su Grobari?", što je rečenica koja se najviše puta mogla čuti. Košarkaš je potom, nezadovoljan odgovorom i jer nije izazvao željenu reakciju, počeo da skače u mestu, izgovorivši niz uvreda na račun obezbeđenja - "majmuni bez osnovne škole", "klošari koje on i njegov tata mogu da kupe sa 100 dinara", "čistiće mu cipele", "jebaće im mamu klošarsku"... Tada je spomenuo i političara... (Nenada Čanka, prim. red) rečima: "Da li znate ko je (Nenad Čanak, prim. red.)... i šta sve on može, on sedi dole sa mojim ocem, oni su prijatelji, niste ni svesni šta vas čeka i koliko je on moćan u ovom gradu".

Iako se situacija uveliko otela kontroli, radnici obezbeđenja i sam momak kome se Strahinja Milošević sve vreme obraćao i unosio u lice ostali su smireni i pribrani, što je kod Strahinje izazivalo sve jači bes, koji je, kada je shvatio da svojim pretnjama i rečima ne postiže ništa, u naletu histerije prvo skinuo pantalone, a potom i gaće i pred dvadesetak okupljenih, uglavnom devojaka, uhvatio se za svoj polni organ i počeo njime da "nudi" momka koji ga nije pustio unutra. Pitao ga je da li hoće "da mu popuši", na šta je ovaj, u neverici, počeo samo da se smeje. Prisutne devojke koje su bile tu sa gađenjem i zgražavanjem okretale su glavu... Ostali radnici obezbeđenja su takođe prasnuli u smeh...

Fizički kontakt koji je usledio odigrao se vrlo brzo, u trenutku, ali Miloševića niko nije "šutirao na zemlji", niti "udarao u predelu kičme", kako su objavljivali mediji! Ubrzo je iz kluba izletelo nekoliko ljudi, uglavnom starijih, među kojima i uticajni ... (Nenad Čanak, prim. red.), koji su vikali, pretili svojim uticajem i rekli da se neće završiti na tome, da "ovi" nisu ni svesni šta ih čeka.

 

Šta ima oni da se brane!

 

U tom kontekstu zanimljiv je sled napisa i izjava po medijima, koji su se bavili tim događajem kao prvorazrednim skandalom usmerenim protiv sporta i sportista. Strahinja Milošević je u svojim prvim izjavama za novine poricao da je povređen, govorio je da sve treba zaboraviti i da je došlo do "manjeg incidenta". Međutim, samo jedan dan posle tih izjava, on na Pinku sa ocem priča da je mogao biti ubijen! Samo je Kurir u prvom članku izneo neke istinite činjenice o ovom događaju, da bi već u sutrašnjem izdanju pretencioznim i bombastičnim naslovom i neverovatnim izokretanjem činjenica pokušao da predstavi Strahinju kao žrtvu obesnih huligana. "Gledao sam kako mi ubijaju dete", "Novi Sad u borbi za bezbednost", "Ničim nisam izazvao batine" - samo su neki od naslova koji  vređaju logiku i zdrav razum svakog čitaoca, a posebno onih koji su bili svedoci dešavanja ili se te noći našli u klubu "Studio".

Kao huligani u ovoj priči predstavljeni su momci koji su se te noći našli na vratima tog lokala i sami se boreći za život i egzistenciju, zato što im je potreban novac. Našli su način da ga zarade tako što će u dogovoru sa vlasnicima nekoliko lokala u Novom Sadu, na obostranu korist, raditi poslove obezbeđenja, dakle stajati na vratima i voditi računa da ne puštaju unutra pijane goste, naoružane, bahate, problematične u bilo kom smislu, koji bi mogli napraviti probleme drugim gostima. Njihov posao je, između ostalog, i da prema svima postupaju jednako, da ne prave razliku između momaka i devojaka, lepih i ružnih, košarkaških "zvezda" i dve obične devojke koje čekaju red, već da se vode politikom bezbednosti lokala i ne puštaju pijane i agresivne goste, a ostale prema tome ko je prvi došao i ko najduže čeka. Upravo to i tako su radili te noći uhapšeni Bojan Mihajlović, zatim Damir Mihajlović, Mihailo Smiljanić i Goran Bešić, koji su bez mogućnosti da se odbrane i ispričaju svoju stranu priče ovih dana u medijima predstavljeni kao najcrnji kriminalci, ološ, krvnici, ubice u bekstvu...

 

Kako žrtve postaju zveri!

 

A koliko je atak na istinu u pitanju govore činjenice da se radi se o momcima kojima je sport prioritet, koji aktivno treniraju i ostvaruju zapažene uspehe na mnogim takmičenjima. Mihailo Smiljanić je, između ostalog, prošlogodišnji prvak Evrope u brazilskom džijudžicuu, što je postigao sam, uz pomoć trenera, bez ikakve podrške medija, sponzora ili bilo koga, predstavljajući tako našu zemlju u Evropi na najbolji mogući način, ali, nažalost, za razliku od Strahinje koji mu je ponudio svoj polni organ, u sportu koji nije toliko popularan kao košarka.

I ne samo to, Mihailo Smiljanić je student i budući inženjer informatike; od diplome ga deli svega jedan ispit koji bi odavno bio položen da nije svakodnevno radio dva posla, noćni i dnevni. Uz to je uspeo da bude prvak Evrope i ponos ove zemlje, sve to uz ogromna odricanja, kao i svi vrhunski sportisti, uz dva treninga na dan. Kao dete je iz manjeg mesta došao u Novi Sad i sam sebe izdržavao godinama tokom studija, zarađujući novac tako što je preko dana radio u računovodstvenoj agenciji, a noću na vratima novosadskih lokala. Svakog dana. Ipak je postizao zapažene uspehe na svakom takmičenju na koje se prijavio poslednjih nekoliko godina.

Damir Mihajlović ima sličnu priču momka iz manjeg mesta koji se snalazi u velikog gradu. Student je elektrotehnike sa preostala samo dva ispita, što bi takođe odavno bilo završeno da nije, zajedno sa bratom, uhapšenim Bojanom Mihajlovićem, otvorio školu brazilskog džijudžicua u Novom Sadu, držao treninge polaznicima dva puta dnevno, uz to trenirao druge borilačke veštine i postizao uspehe koji su javnosti već poznati iz medija. Braća Mihajlović umnogome su doprinela širenju kulture ovog malo poznatog sporta u našoj zemlji, jer su druga škola te vrste u našoj zemlji, pored one Ivana Žerijala u Beogradu.

Imali su više od 100 polaznika svakog meseca, uz minimalne i simbolične mesečne nadoknade članova, dovoljne samo da pokriju zakup hale na novosadskom "Spensu" i neophodne rekvizite. Svi su širom grada poznati kao sportisti koji se strogo pridržavaju pravila sportskog života. Nikada nisu konzumirali alkohol i slične opijate. Strogo su im bile zabranjene i cigarete i bilo koja vrsta poroka. Uspesi koje su postizali mogli su da se ostvare samo uz asketski način života, koji je vodio svaki od momaka o kojima smo proteklih dana čitali kao o zverima i ubicama u bekstvu.

 

Je l' Zorić normalan?

 

Nema sumnje da svako treba da odgovara za svoje postupke, bez obzira na to da li je grubo i agresivno isprovociran i da li mu neko pred desetak devojaka nudi polni organ. Strahinjina drskost da uradi tako nešto u potpunoj je suprotnosti sa kukanjem po novinama, a njegovo bahato ponašenje pred dvadesetak Novosađana ostaće ovde dobro upamćeno. Međutim, svi oni pitaju se koliku kaznu će Strahinja Milošević platiti za krivično delo ugrožavanje javnog reda i mira i prikazivanja golotinje na javnom mestu, što se u našem Krivičnom zakoniku vodi pod krivično delo "bludne radnje"? To su pitanja na koja bi, umesto vređanje zdrave pameti, i njihove i svakog prosečnog građanina Srbije, Novosađani takođe voleli da dobiju odgovor.

Dalje, samo po sebi nemeće se i predlog za istragu. Naime, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv četiri osobe osumnjičene za nasilničko ponašanje i nanošenje teških telesnih povreda košarkašu Partizana Strahinji Miloševiću, izjavio je portparol Republičkog tužilaštva Tomo Zorić. On je precizirao da su oni osumnjičeni za krivično delo "nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi u sticaju sa krivičnim delom teške telesne povrede, pošto je Milošević napadnut zbog toga što je sportista, košarkaš Partizana, a u vezi sa utakmicom koja je odigrana dva dana ranije." Zanimljivo će biti pratiti ovu istragu i proces, jer svakog laika interesuje kakva je to sportska priredba odigravana u subotu ispred "Studija" u dva posle ponoći, kao i da li ovakav opis ovog "krivičnog dela" u Zakoniku dozvoljava podvođenje ove situacije pod njegove paragrafe.

Isto tako, s obzirom na to da se radi o delu za koje je zaprećena maksimalna kazna od 12 godina zatvora, postavlja se pitanje da li je ta činjenica možda razlog ovog nečuvenog i sa pravničke strane neobjašnjivog, gotovo suludog optužnog predloga.

 

Sramna invalidnost

 

Konačno, zanimljivo bi bilo i Zorića i javnost podsetiti na još jedan komplet činjenica. Naime, Strahinja Milošević odlazi na "final four" i svakog dana trenira sa navodno "teškim telesnim povredama" i napukla čak dva pršljena, što je sramotna tvrdnja lekara koji je obavio pregled. Pa, ili je Strahinja Milošević jednostavno medicinski fenomen i čudo prirode, koje može da skače, zakucava i trči sa dva polomljena kičmena pršljena, i to posle pauze u treniranju od svega nedelju dana. I sam trener Partizana Duško Vujošević je izjavio da je Milošević "prošao dobro, kako je mogao da prođe" i izrazio čuđenje nad tekstovima, koji su se ovih dana pojavili u pojedinim dnevnim listovima: "Začuđen sam objavljivanjem neproverenih verzija. Dijagnozu daju neki lekari, koji ga nisu ni pregledali, ali to je već pitanje stanja u kojem se nalaze ti lekari. Ne mogu da uređujem novine, ali kao što novinari mogu da komentarišu moj rad i ja dajem mišljenje o tome kako se neki događaj tumači", izjavio je Vujošević, a prenelo nekoliko medija.

Šlag na sve je politička, tačnije privatno-politička pozadina celog događaja, koja je nametnuta samim mešanjem Nenada Čanka u ceo slučaj. On saziva konferencije za štampu na kojima ističe svoju ulogu u celom događaju, iako mu nije prisustvovao, dok sve nije bilo završeno, po sopstvenom priznanju. Reaguje i gradonačelnik, i formiraju se radne grupe "za bezbednost grada", sve zbog naduvanog incidenta čiji je inicijator "beli medved" Strahinja Milošević, dok su po Novom Sadu krađe, narkomanija, nasilje i silovanja svakodnevica.

Verovatno sve dok u njima ne bude žrtva neki Strahinja Milošević, košarkaš i sin.

 

 

 

 

 

 

 

Duško Vujošević: Dijagnozu daju neki lekari, koji ga nisu ni pregledali, ali to je već pitanje stanja u kojem se nalaze ti lekari.

 

 

 

Tomo Zorić: Milošević napadnut u dva posle ponoći, pijan, u Novom Sadu, u vezi sa utakmicom koja je odigrana dva dana ranije, u Beogradu (!?).

 

 

 

 

Svedok: Milošević je učinio krivično delo ugrožavanje javnog reda i mira i prikazivanja golotinje na javnom mestu, što se u našem Krivičnom zakoniku vodi pod krivično delo "bludne radnje".

 

 

Primer karakterističnog odnosa prema slučaju:

"Strahinja Milošević: Molitve za ozdravljenje

Majka pretučenog košarkaša Strahinje Miloševića, Gordana, priča o tome kako se zajedno sa svojim bivšim suprugom i ocem svog sina, Dušanom, moli za zdravlje njihovog naslednika" (Story).