Mizerija

Elita internacional: Možda najbrutalnija krađa u istoriji srpskog kriminala

Elitni bandit opljačkao siromašne

 

Neverovatan slučaj krađe 35 miliona evra, uglavnom otpremnina nakon izgubljenog posla, od čijih je kamata trebalo da prežive porodice koje sada nemaju od čega da žive

 

Milica Grabež

 

Poznat je slučaj u kome je izvesni g. Bernard Mejdof opljačkao građane Amerike za 65 milijardi dolara. Nadležne institucije demokratske Amerike munjevito reaguju. U roku od šest meseci sprovode opsežan istražni postupak, imenovanom izriču maksimalnu kaznu zatvora od 150 godina, uz nalog da se oštećenima na osnovu ugovornih dokumenata vrati dug sa kamatom. Taj skandal je oslabio poverenje ulagača i postavio zabrinjavajuća pitanja o efikasnosti regulatornog sistema.

I Srbija ima svog Mejdofa, ali javnost o tome ne zna ništa. On se zove Nikola Lazić i bio je vlasnik firme Elita internacional. Poznat je po tome što je oko 1.700 građana ove zemlje oštetio za oko 35 miliona evra (zvaničan podatak iz Tužilaštva)! Pretpostavlja se da je ukupan broj oštećenih ulagača preko 4.000!

Stavljanjem u odnos tri parametra - broja stanovnika, BDP-a i sume - dolazi se do podatka da je dovoljno da neko u Srbiji ošteti građane za tri miliona evra pa da postane srpski Mejdof. Imajući u vidu navedenu sumu, Nikola Lazić je desetostruki Mejdof!

Tužilaštvo, koje bi po službenoj dužnosti trebalo da informiše javnost o ovoj pljački ogromnih razmera, to ne čini. I poslušni mediji o tome ćute, ali ne ćute opljačkani. Istražujući kome su poverili svoj novac, došli su do zanimljivih podataka...

Firma Elita internacional registrovana je u Agenciji za privredne registre, kao preduzeće za promet nekretnina i plasmane novca. Poslovala je punih 15 godina u samom centru Beograda, u Nušićevoj ulici br. 3, uz svakodnevno oglašavanje u gotovo svim dnevnim novinama pod motom "Plasirajte svoj kapital, garancije čvrste, svi dobijaju".

Ko je dobio iz ovakvog poslovanja, koje očigledno nisu na adekvatan način kontrolisale nadležne institucije? Građani su verovali da nadzor vrše državni organi, s obzirom na dugogodišnji rad i nesmetano i neskriveno obavljanje delatnosti.

Firma je početkom 2009. godine iznenada zatvorena, a srpskom Mejdofu se izgubio svaki trag.

I dalje nema informacija za javnost, a ni za Odbor grupe građana koji uporno traži odgovore na brojna pitanja i svojim aktivnostima čini sve da rasvetli ovaj slučaj. Razmišljanja sežu od toga da se srpski Mejdof izuzetno vešto krije, preko nesposobnosti nadležnih, do verovanja da se iz nepoznatih razloga slučaj marginalizuje, te se proces neadekvatno i sporo odvija.

Nakon gubljenja traga prevarantu Nikoli Laziću, usledila je velika prepiska između Odbora grupe (opljačkanih) građana i državnih institucija. Pojedini odgovori državnih organa bili su krajnje površni, nelogični pa i nebulozni. Neke institucije nisu našle za potrebno ni da odgovore.

Da je neko zaista hteo, nije bila potrebna velika umešnost da se jednostavnim sagledavanjem postojeće dokumentacije dođe do jasnih zaključaka.

Elita Nikole Lazića pozivala je građane da ulože svoj novac, uz pristojne kamate, a da im njegova firma garantuje isplate.

Naime, većinu novčanih uloga čine otpremnine koje su dobijene usled gubitka posla, te su kamate bile sredstvo za preživljavanje porodica koje sada nemaju od čega da žive.

Grupa građana je uputila tužilaštvu krivične prijave protiv zaposlenih u Eliti (oni sada imaju isti status kao i oštećeni građani - status svedoka, što je potpuno neshvatljivo, jer su bili direktni učesnici u poslu izdavajući kamate građanima), protiv NN lica u Poreskoj upravi Beograda, zbog neadekvatne kontrole, protiv bliskog prijatelja i osnivača firme Elita, koji je u decembru 2009. godine napustio zemlju (dakle, skoro godinu dana nakon zatvaranja Elite!).

On je saslušan u MUP-u tek nakon prijave, dakle u decembru!

Iz tužilaštva je oštećenjim građanima stigao odgovor da su sve prijave prosleđene nadležnim institucijama i da od njih nema odgovora o njihovom daljem postupanju. Dosadašnja iskustva oštećenih građana u komunikaciji sa državnim tužilaštvom kažu da neće biti iznenađenja, ako saznaju da tužilaštvo nema i ne traži odgovore na sopstvene zahteve upućene drugim institucijama...

Da li je čovek koji je opelješio građane za 35 miliona evra nedostižan ruci pravde zahavljujući rasulu u tužilaštvu i kriminalističkoj policiji, ili je od opljačkanog novca odvojio neku svotu i platio čoveka iz vrha vlasti da ga štiti nakon što nestane iz zemlje i javnosti?

Da je gospodin Lazić u nekoj ozbiljnoj džavi uzeo 35 miliona evra na prevaran način, iza rešetaka bi se našli i tužioci, poreznici i svi oni koji su, po službenoj dužnosti, morali da kontrolišu njegov rad. Jer, najjednostavnije je pitanje: kako je mogao da iz zemlje iznese toliko keša?

Konačno, treba reći i to da je tužilaštvo dopisom obavestilo Odbor grupe građana da je 10 novembra 2009 godine dalo nalog Narodnoj banci Srbije radi obavljanja kontrole poslovanja osumnjičenog Nikole Lazića što podrazumeva dostavu podataka o stanju i kretanju novčanih sredstava na njegovim računima u poslovnim bankama od otvaranja do danas. Zašto je tek nakon 11 meseci od zatvaranja dat takav nalog?

 Do današnjeg dana ostalo je nepoznato da li je takva kontrola izvršena i šta je tada utvrđeno. Predsednica Odbora grupe građana Jasmina Tomić, kao i mnogi drugi opljačkani u ovoj zemlji nestabilnog pravnog sistema, pravdu će potražiti na sudu u Strazburu ukoliko je u Srbiji ne bude u ovom slučaju.

 

Tužilaštvo, koje bi po službenoj dužnosti trebalo da informiše javnost o ovoj pljački ogromnih razmera, to ne čini.