Nefer

 

Zašto Uprava za izvršenje sankcija istura penzionere   

 

Bez starca nema po zatvoreniku udarca

 

 

Srpska država je većini stanovnika maćeha, ali je nekima više nego blagonaklona majka. Dok funkcioneri razmaženo biraju da li će da idu u penziju ili da nastave da rade, obični zaposleni ne mogu da ostvare ni elementarna prava iz Zakona o radu

 

Igor Milanović

 

Krajem 2009. Slobodan Arsenijević, upravnik Kazneno-popravnog zavoda za maloletnike u Valjevu, odlazi u penziju. Na njegovo mesto iz Ženskog zatvora u Požarevcu dolazi Željko Gradiška. Interesantno je da je Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija zabranjeno da sa osuđenicama rade muškarci, ali se to, izgleda, nije odnosilo na Gradišku. Posle mesec ili dva, Slobodana Arsenijevića, kao penzionera, ponovo vraćaju na funkciju u zatvor za maloletnike u Valjevu. Arsenijević prvo postaje zamenik upravnika, a zatim i upravnik, pošto Gradiška prelazi u KP Zavod u Zabeli za upravnika.

Protiv Arsenijevića je napisano mnogo krivičnih prijava, a i nadzor Ministarstva pravde je utvrdio veći broj nepravilnosti u njegovom radu. Međutim, Arsenijević ima jaka leđa u Demokratskoj stranci u Valjevu, gde je na funkciji i jedan njegov rođak koji vodi neku nevladinu organizaciju. Ta NVO skoro jedina dobija plaćene projekte od KP Zavoda za maloletnike. Baš čudno!

U KP Zavodu u Valjevu radi i bivši zamenik upravnika, takođe penzioner.

Prethodnik kratkotrajnog upravnika KP Zavoda za maloletnike, Gradiške, u Zabeli je bio Vidić, raniji upravnik Okružnog zatvora u Padinskoj Skeli. Krajem prošle godine Vidić odlazi u penziju, ali ubrzo biva reaktiviran kao specijalni savetnik ministarke pravde Snežane Malović.

Bilo je mnogo primera u prošlosti da se penzioneri ponovo vraćaju na posao kao zasluženi kadrovi koji su mnoge zadužili. Tako je bivši ministar pravde Dušan Petrović penzionisao upravnika Okružnog zavoda u Šapcu, a na njegovo mesto postavio prijatelja svoga oca, koji je bio stariji od penzionisanog upravnika!

Zoran Tasić, upravnik KP Zavoda u Nišu, odlazi u penziju pre neku godinu, ali ga Velja Čavić postavlja za predavača u Nastavnom centru. I sam direktor Centra, Čavić, jedno vreme oprobao se kao vojni penzioner, ali mu se mirovanje nije dopalo.

Miško Radoman, bivši upravnik CZ-a, postavljen je posle smene za specijalnog savetnika ministra Vladana Batića. Nakon odlaska Batića, Radoman se i dalje vodi da je savetnik, ali uopšte ne dolazi na posao ili dolazi samo na pola sata, jer je istovremeno bio i predavač na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. U međuvremenu je otvorio svoj fakultet u Crnoj Gori.

Poseban problem u Upravi za izvršenje zatvorskih sankcija predstavlja veliki broj funkcionera koji ne ispunjavaju zakonske uslove za vršenje dužnosti. Zato je svojevremeno izmenjen i ZIKS u delu koji se odnosi na iskustvo stečeno u pravosuđu, pa se sada navodi samo radno iskustvo. Međutim, i dalje je problem nesposobnost pojedinih funkcionera da polože stručni ispit, pa tako o poslu znaju manje od svojih potčinjenih.

Milan Obradović, sadašnji direktor Uprave za izvršenje sankcija, uz pomoć ovakvog ZIKS-a je mogao da dovede čak četiri operativca iz Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su napravili paralelnu policiju u Ministarstvu pravde.

Da bi funkcioneri pored penzije mogli da dobijaju i honorare kao "specijalni savetnici", mora negde da se štedi. A štedi se, po ustaljenom pravilu, na najslabije plaćenima. Tako zatvori u Srbiji hronično pate od manjka čuvara i drugog, običnog, osoblja. Funkcionera, kao što vidimo, ima na pretek, jer za njih ima uvek novca koji se zakida od zaposlenih.

Ovo zakidanje se, neretko, ostvaruje tako što se zaposlenima u državnoj administraciji uskraćuju i elementarna prava zagarantovana Zakonom o radu. U Agenciji za privredne registre, na primer, već četiri godine radi nekih pedesetak istih službenika na crno. Od kako je G17 plus ovu agenciju stavio pod svoju kontrolu oni potpisuju samo ugovore o privremenim i povremenim poslovima. Zbog toga im je plata umanjena za oko pola, ne ostvaruju pravo na nadoknade za prevoz i topli obrok, ne obračunava im se minuli staž, a nemaju ni pravo na plaćeno bolovanje ili slobodne dane. Moderno roblje.

Po našoj računici, direktor Agencije Zvonko Obradović godišnje na ovaj način od svojih radnika zakine 12.000.000 dinara. Sa druge strane, radnici Agencije koji imaju zaleđinu u G17 plus bez problema dobijaju stalni posao i to na mestima za koja nisu kvalifikovani.

 

 

 

 

Iako zatvori pate od manjka čuvara i drugog običnog osoblja, zapošljavaju se neproduktivni i dobro plaćeni penzioneri.