Likovi i senke

 

Slučaj unutrašnjeg neprijatelja

 

Nikola Vlahović

 

 

Jedinstvena i neponovljiva pojava, kakav je legendarni reporter RTS-a Risto Kubura, provodi dane i godine u borbi da preživi i naplati svoj minuli rad.

Ne ide mu dobro. Posle maratonskog sudskog procesa sa televizijom u kojoj je proveo svoju mladost i zrelo doba, pretvoren je u "piplmetar". Da anketira građane i pod stare dane ispituje gledanost takozvanog nacionalnog servisa. I to je prihvatio sa zahvalnošću ("plata mala ali značajna"). Bila je to kratkotrajna epizoda o birokratskoj proizvodnji velikih u male.

Mnogo ranije, mračnih devedesetih, uspeo je da ode u Australiju i napravi nezaboravnu seriju reportaža sa ovog dalekog kontinenta. Bivši ambasador Australije u Beogradu Kris Lemb nije krio oduševljenje pa je rekao: "...Ovo je nešto najbolje što je ikada snimljeno o Australiji, nemoguće da je ovo uradio stranac!" A da je Lemb znao koliko je Risto stranac u svojoj domovini...

Ne tako davno, na kanalu jedne beogradske televizije sa nacionalnom frekvencijom, jedan deo te serije ponovo je emitovan, ali opet, ne zadugo...

Nešto je stalno bilo smetnja njegovom boravku na jednom mestu. Po svemu sudeći, reč je o staromodnoj, sad već neoboljševičkoj potrebi za unutrašnjim neprijateljem.

A Risto je idealan unutrašnji neprijatelj. Lako ga je prepoznati. Velikih je dimenzija (preko dva metra visine), a sklon je i epskom izražavanju, do granica šifrovane poruke.

Kad neoboljševici nešto ne shvate na pravi način, ili kad im je rečnik sumnjiv, onda je "linija unutrašnjeg neprijatelja" prva na koju kreću svim sredstvima. Tako se, verovatno, i Kuburi desilo...

Primenjeno je provereno oružje. Sprdnja je ubitačna, posebno kad je javna i kad žrtva nije vaspitana da odgovori na isti način. Nicali su i grafiti, poput onog od deset metara na zgradi Trgovinskog suda u najprometnijoj beogradskoj ulici Kneza Miloša ("Jedan je Kubura Risto!"). Trajao je nad njim jedan socijalni teror, a i danas traje. Je li to odmazda zbog epskog duha kojim se isticao u prevratničko nedoba, ili je u pitanju još jedna žrtva mentalne tranzicije, u njegovoj ličnoj drami nije od velike važnosti.

Nije važno ni to što je dosadašnji direktor RTS-a koji je neopozivo podneo ostavku koliko juče, sada ponovo direktor sa mandatom od četiri godine, kao da je američki predsednik.

Važno je znati da sezona unutrašnjih neprijatelja traje.