Uvodnik

(Pr)osudite sami

 

Zalivanje kamena temeljca

 

Milovan Brkić

 

 

Predsednik Srbije položio je 15. jula kamen temeljac za izgradnju Mosta prijateljstva preko Dunava, u prisustvu svog gosta, predsednika Svekineskog kongresa Vu Banguoa. Kineska kompanija gradiće ovaj most, koji je ugovorio gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji nije prisustvovao ovoj komendiji.

Verujem da nikom nije poznato zašto će se ćuprija na Dunavu zvati Most prijateljstva, kada Skupština grada Beograda treba da za njegovu izgradnju plati 170 miliona dolara!

I komično i tragično je delovalo šepurenje predsednika Tadića na prvom svečanom i zvaničnom otvaranju gradnje mosta, čija izgradnja, kako je najavljeno, treba da počne tek aprila sledeće godine, ako uopšte počne, jer gradske vlasti zbog komplikovane zakonske procedure još nisu rešile pitanje nacionalizacije zemljišta za prilazne puteve, a na kojima sada ima nekoliko stotina dvorišta i kuća koje treba oduzeti, srušiti i isplatiti vlasnike, a para u budžetu nema!

Ali, to nije ni važno. Važno je da je predsednik pokazao svoju ljubav prema Kini, nakon što mu je poručeno iz Brisela, iz usta nemačke kancelarke Merkel - da Srbija ne gaji nadu da će ući u Evropsku uniju.

Jedan od mojih urednika i ja, zabrinuti da se na ovoj vrućini kamen temeljac ne osuši i da ne ispuca, otišli smo da ga zalijemo. Obojica smo ga zapišali.

Dan ranije, predsednik je u Novom Pazaru, sa premijerom Turske, vođom islamističke partije, otvorio Islamski centar. I najavio je da će Turska graditi put Novi Pazar - Aljinović, dužine nekoliko kilometara. Čijim parama, predsednik nije rekao.

Dan nakon otvaranja mosta, predsednik Tadić je primio premijera Litvanije, baltičke zemlje koja je u EU, ali je u bankrotu i punom rasulu. Konstatovao je da mi od Litvanije imamo šta da naučimo, a naša robna razmena je u prošloj godini bila šest miliona dolara. Trgovina između dve nule.

Istog dana na RTS-u je išao kajron u jutarnjem programu da su Nemačka i Rusija ratifikovale deset međudržavnih sporazuma o strateškoj saradnji vrednih nekoliko desetina milijardi, a potom i vest da je turski parlament ratifikovao sporazum sa Rusijom o izgradnji nuklearke u ovoj zemlji, vredan preko milijardu dolara. Umesto od Moskve, mi učimo od njenog neprijatelja Litvanije. A od Turske, put Novi pazar - Aljinovići.

Predsednik je potom otišao u Brisel, a primio ga je premijer u ostavci, države u ostavci, jer je Belgija, kao država, u raspadu.

Gospodin Tadić je prodao deo akcija Delta Maxi kompanije, u čijem sastavu su 243 prodajna objekta, belgijskoj kompaniji, za veliku proviziju, koja će leći na njegov račun u jednoj vatikanskoj banci u Milanu.

U Srbiji koju je njegova partijska banda opelješila do gole kože, nakon što je izgubio bitku za EU i bitku za očuvanje Kosova, ovaj nesrećni i bolesni čovek krenuo je da prodaje kompanije srpskih privrednika. Gospodin Mišković je prvi na redu, a na udar će uskoro doći i ostali, po redu, a brzinom kojom će njegova vlada ostajati bez novca.

Predsednikov vozač oskrnavio je blindirani auto vredan 620.000 evra manevrišući ispred VMA, u večernjim satima, vozeći predsednika na preglede i terapiju. Šteta koju je napravio neoprezni vozač je oko 30.000 evra, a šteta koju svakog dana Srbiji nanosi bolesni Tadić, nemereljiva je. Vojni lekari njegovo zdravlje opisuju kao ''opasno po život''. Predsednik ide dalje, on želi da svi za njim pođemo u smrt.

Hoćemo li kao ćurke krenuti za njim?