Kontranapad

Sportska oligarhija u poimanju odgovornosti

 

Da je ministarka mudonja!

 

     Laž, prevara, manipulacija, nedoslednost, segmenti su današnjih vrednosnih postulata (ne)odgovornosti

 

Miroslav Vislavski

 

 

Šta to bi i kome služi pozivanje na odgovornost? Ova karakterna vrlina iz perioda drugog vrednosnog poretka bila je i ostala jedna od najupečatljivijih osobina čoveka. I danas postoji kod običnog i pristojnog sveta. Najčešće postoji i nalazi se iza zadate, časne reči, obećanja, dogovora, dobronamerne kritike ili poštovanja zakona, sprovođenja programa, izvršenja ugovora... Odgovornost krasi čoveka i ljude, ilustruje porodicu, lokalnu zajednicu, državu... Ona je ogledalo sistema. Ona je vrednosna kategorija i mera pomoću koje razlikujemo ozbiljnost od šarlatanstva. Tu divnu vrednosnu barijeru koja se odvajkada suprotstavljala eroziji i propasti svega na čemu počiva pojedinac i njegova svakojaka organizacija u našim doskorašnjim otadžbinama, a pogotovo u najnovijoj u kojoj ne prepoznajemo sistem niti su joj definisane granice, uništava novokomponovana biznis-politička elita.

Laž, prevara, manipulacija, nedoslednost, segmenti su današnjih vrednosnih postulata (ne)odgovornosti. Lansirala ih je i pod plaštom demokratije poturila narodu i njihovim organizacijama i zajednicama politička oligarhija, bila ona vlast ili opozicija. Svejedno. Manje-više sve razne "demokratske" opcije na političkoj pozornici višestranačke Srbije bile su na vlasti i pokazale svoje lice u minule dve decenije. Po njihovom modelu vrednosnog sistema, uspostavljen je poredak u kome odgovornost ne postoji.

Odgovornost je floskula iz arsenala "mračnih vremena" u kojima su nosioci funkcija snosili posledice prilikom kršenja zakona, odstupanja od strategije, programa ili opštih ciljeva... Danas za njom posežu i njome verbalno mašu u cilju manipulisanja i lažnog predstavljanja svi oni koji su na vlasti, sa koje nemaju nameru da se pomere i sa koje se "nepristojno bogate" ili pripremaju teren da se "nepristojno obogate" na račun "kukavnog srpstva" i ojađenog naroda. Zar primeri današnjih političara, nekadašnjih "šetača sa šerpama" i "bageristima" koji su u revolucionarnom zanosu na putu ka sretnijim vremenima palili najviši državni dom po uzoru na nemački Rajhstag, dokazujući da su za demokratiju, ljudska prava i slobode, nisu najbolja ilustracija i potvrda njihovog poimanja odgovornosti? Danas se najveći broj njih guši u milionima "evrića", sa kompanijama ili debelim žiro-računima na kojekakvim ostrvima, a u najmanju ruku u nekoliko stanova ili kuća sa voznim parkom na kome bi pozavideo i sam Eklston, sa svojim junacima Šumaherom i ostalim velikanima Formule. Po njima: narod treba i mora da je odgovoran i da se uvek povinuje njihovoj (ne)odgovornoj vladavini.

 

Bez čistih računa

 

(Ne)odgovorna vlast je podloga njihovim službenicima koji su raspoređeni da kontrolišu i vladaju u njihovo ime i na polju njihovih stranaka. Prilike u sportu su jedna od ilustracija ovakve tvrdnje. Ako Snežana Samardžić-Marković zaista misli da radi za dobro sporta, onda ima sama sa sobom ozbiljan problem. Iz prostog razloga što svi čelnici srpskog sporta koji je okružuju i koji joj se dodvoravaju, lažu da su joj blagonakloni i lojalni.

Svi oni u njoj vide vreću novca iz koje žele da zahvate što veću količinu za svoj savez ili organizaciju, za određeni interes koji ih čini značajnima u svojoj organizaciji i javnosti. To je tako kada ne postoji valjan sistem i kada se novac ubiran iz poreza naroda deli po volji ministra. A kada ministarka odluči, onda kaže "Država je prepoznala svoj interes...". To zvuči autoritativno i ozbiljno. Ima za cilj da "impresionira" javnost rečju "prepoznala?!" Istovremeno, stavlja se znak jednakosti između ministarke i države Srbije. A ona je samo činovnica u vlasti koja treba da pokaže odgovornost u kreiranju sistema i ambijenta za funkcionisanje sporta.

Na žalost srpskog sporta, za sve ove godine u vlasti ministarka se nije izborila, niti ponudila prihvatljiv Zakon o sportu od koga počinje uspostavljanje primerenog sistema u jednoj oblasti. U više navrata je obećavala i najavljivala rokove kada bi trebao da bude usvojen zakon o sportu. Svi rokovi su prošli, a danas se i ne usuđuje da ih nagovesti. Potvrdu je dala na TV Avala 13. jula kada je gostovala u emisiji Čist račun. Na pitanje voditelja: "Kada će biti donet novi zakon o sportu", gospođa ministarka je odgovorila: "Što se mene tiče - što pre, to bolje!" Na insistiranje voditelja, ponovila je isti nesuvisli odgovor! Ista ta gospođa ministarka je u mojoj emisiji Kontranapad na TV Jesenjin pre dve i po godine najavila da će za godinu dana biti donet zakon! Slične izjave je davala i u drugim nastupima.

Poslednja izjava pokazuje njenu nemoć ili nesposobnost da reši krucijalno pitanje bez kojeg nema perspektive srpskom sportu. Ali pokazuje i njenu (ne)odgovornost prema jednoj od najuspešnijih oblasti sa kojom se Srbija legitimiše i promoviše u svetu. Ili je reč o "odgovornosti" koju je legalizovala politička oligarhija. Na ostavku kao moralni gest i čin zbog odlaganja donošenja zakona u nedogled, gospođa ministarka i ne pomišlja. A i zašto bi, kada je njen partijski patron mnogo više i mnogo gore izvarao birače i narod, dajući ličnim primerom na znanje svojim aparatčicima kako se treba ponašati u novom vrednosnom poretku!

 

Sebe ne kažnjava

 

Po modelu političke oligarhije u poimanju odgovornosti, bez Zakona, spontano i vaninstitucionalno ponašaju se i lideri srpskog sporta, ali i svi drugi sportski liderčići i moćnici. Često se čuje iz njihovih oglašavanja upozorenje, opomena ili poziv na odgovornost! Doduše, niko od njih nije definisao njen značaj i sadržaj.

Nedavno je predsednik Fudbalskog saveza Srbije prilikom pokretanja kampanje protiv selektora nacionalnog tima Radomira Antića, zbog "neuspeha na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi" (Tomislav Karadžić) poručio da "nema kolektivne odgovornosti, već samo pojedinačne" i dalje: "Ne bežim ni od sopstvene odgovornosti!". On nije rekao na koji način će se snositi odgovornost i u čemu će se manifestovati.

Ako je u slučaju Antića mislio na reviziju Ugovora i iznosa primanja koja selektor po tom osnovu ima, a koji je sa njim zaključio Tole Karadžić, onda je nakon sednice Odbora za hitna pitanja FSS takva mogućnost posledica Radomirove (ne)odgovornosti - otpala! Mnogo bi skupa bila takva mera po Kuću fudbala. Na drugu meru nije bio spreman, jer bi posledice po Savez bile još veće, da je kojim slučajem izdejstvovao smenu Antića. Istovremeno, Tole ne govori o sadržini svoje odgovornosti, mada je odlučan da od nje ne beži! Nije ponudio sankcije za sopstvenu (ne)odgovornost zbog zaključivanja, ispostavilo se štetnog Ugovora po Savez! Nije rekao kako će "da se kazni" zbog "neuspeha na Svetskom prvenstvu", nije rekao da će se skloniti sa predsedničke funkcije ukoliko se "neuspeh u Južnoj Africi" nepovoljno odrazi na poslovnost Fudbalskog saveza Srbije i investicionih poduhvata u srpskom fudbalu... O drugim pitanjima odnosa i prilika u fudbalskom sportu koje se odnose na nepostojanje planova i programa, dugoročnije vizije, kriminala u fudbalu, neregularnosti takmičenja u pojedinim ligama da se i ne govori.

Tek se tu ogleda (ne)odgovornost celine organizacije, njenih organa i nosilaca funkcija, posebno najviših. Ostavka - to je nepoznanica Toletu Karadžiću! A i zašto bi on kao vrhovna vlast u srpskom fudbalu bio drugačiji od ministarke sporta, raznih drugih funkcionera i drugih mudonja u Srbiji? Da li bi se stvari promenile ukoliko bi Tole podneo ostavku na funkciji predsednika FSS? Ne bi, ni pošto! Sve dok se čitav sistem oko njega, njegovih podanika i klimoglavaca ne promeni! Dok svi ne podnesu ostavke i ne odu na "zasluženi" odmor ili u penziju. Ali, retki su primeri nekorumpiranih poput prof. dr Zorana Bingulca koji je podržao Karadžića na izborima u konkurenciji sa Acom Bulićem, ali koji je već nakon nekoliko meseci podneo neopozivu ostavku, uvidevši bogatstvo licemerstva koje poseduje večiti predsednik Tole. I što-šta drugo zbog čega ga u fudbalskoj javnosti smatraju vrhom kumovske piramide.

Ili, primer Radeta Đurovića, predsednika FS Beograda, koji je još uvek "unutra" u Savezu, ali koji je zbog sopstvenih oprečnih mišljenja i stavova, najčešće na periferiji predsednikovih projekcija: To se najbolje pokazalo u slučaju određivanja lokaliteta Nacionalne kuće fudbala.

 

Pitanje sveca

 

Karadžićevo ćutanje nakon salve kritika na Radomirov račun, utisak je, nastalo je u lošoj proceni u vezi sa detaširanjem selektora. Odmah nakon saopštene kazne koju je FIFA izrekla našem selektoru kojom je novčano kažnjen, ali i zabranom vođenja reprezentacije na četiri zvanične utakmice, imao sam nekoliko poziva fudbalskih ljudi sa pitanjem koje se i meni nametnulo: Nije li reč o manevru preko druge strane da se Radomir Antić skine sa mesta selektora? Pitanje jeste jeretičko ali ne i bez osnova, ako se ima u vidu da je Tole "veliki igrač". Takav, da je rektor Alfa univerziteta iz Beograda, prof. dr Đorđe Mačvanin, u emisiji Sport iz drugog ugla TV Kanal 9 iz Novog Sada izjavio: "Ako vidite Tomislava Karadžića da skače sa osmog sprata, slobodno skočite za njim! Ništa vam se neće desiti, a naučićete šta treba u životu raditi i kako se ponašati!"

Neki doduše isto veliki igrači nisu spoznali ili ne prihvataju veliku moć "najodgovornijeg" u našem fudbalu. Ratko Bata Buturović, predsednik FK Vojvodina, oglasio se posredstvom dnevnog lista Alo (14. jula) i stao na stranu Radomira Antića, uprkos zamerki zbog lošeg tretmana Vojvodininih igrača u misiji Južna Afrika. Iako nije poveo golmana Brkića na put i nije omogućio nastup na Mondijalu Draganu Mrđi, najboljem strelcu srpskog prvenstva, Bata Buturović ne vidi krivicu za rezultat u selektoru. Za razliku od drugih sličnih fudbalskih autoriteta iz prvog ešalona, poručio je: "Tole, odlazi!" Okrivio je predsednika FSS za neuspeh naših na Svetskom prvenstvu, a "...igračima i selektoru uputio čestitke za napor koji su uložili na prvenstvu, dodavši da oni nisu krivi, pošto nisu imali adekvatnu podršku ljudi sa Terazija". Dodao je: "Gde su bili čelnici FSS? Ja ih nisam video u prvom redu kada je trebalo da podrže selektora Antića i igrače!"

Ostaje nepoznanica zašto se Bata Kan Kan oglasio? Da li je svestan da ugrožava svoj jedini argument u predstojećoj sezoni za ostanak na čelu Vojvodine, a to je rezultat - naslov prvaka ili pobednika Kupa? Ako misli da će ga ostvariti rezultatom, prevario se. Naprosto zbog toga što Tole drži pod ključem sve relevantne činioce i pojedince u fudbalskoj Srbiji. Oni su moćniji od snage kvaliteta Vojvodininog sastava. Tole je pet puta duže u fudbalu od Bate! Za razliku od Bate, umeo je da komanduje na širokom frontu i da ostane "svetac". Bata se trudi da ga prepoznaju kao "sveca". Ako je Bata prošao bez posebnih trzavica i posledica sa petim mestom u Srpskoj ligi, ne misli li da će ga Voja Gajić ili Mirko Dubroja sutra prozvati na način na koji je on prozvao Toleta Karadžića? Sa istim kredibilitetom koji Bata ima da zahteva Toletov odlazak!

I opet dolazimo do pitanja odgovornosti! Ako je Bata Buturović vaskrsao Vojvodinu i dao joj evropski imidž sa zidovima i farbama, delom i takmičarski, ozbiljnost koju ispoljava insistirajući na sopstvenoj odgovornosti, dobija farsičnu sliku. Iz prostog razloga što mu se ne ostvaruju značajni ciljevi - da Vojvodina bude vodeći srpski klub, šampion ili pobednik kupa (ove godine bez Evropskih kvalifikacija). Vojvodina je malo uticajan faktor na fudbalsku organizaciju jer je nema u forumima. U Gradu nema posebnu komunikaciju niti poseban ugled van onih par stotina organizovanih navijača. Veterani koji su stvarali mit o Vojvodini su daleko od kluba. Značajnije javne ličnosti u Gradu - takođe. Bata je okružen saradnicima niskokredibilnim, bez izgleda da nešto promeni od Upravnog odbora do menadžmenta. Umeo je da obećava i najavljuje, ali sve je ostajalo na tome. Jedna od poslednjih najava bila je rekonstrukcija direktorskog sastava. Ništa se nije desilo, ni promenilo. Fudbalska javnost ga sve više relativizuje, sumnjajući u njegovu ozbiljnost - i doslednost! Da li Vojvodina može više? Ili je samo jedan od izdanaka i slika srpskog sporta bez odgovornosti?

 

 

 

 

 

Danas se najveći broj jučerašnjih šetača i bagerista guši u milionima "evrića", sa kompanijama ili debelim žiro-računima na kojekakvim ostrvima... Po njima: narod treba i mora da je odgovoran i da se uvek povinuje njihovoj (ne)odgovornoj vladavini.