Natrag

Beli kriminal

Beli kriminal

Raspetljavanje mafijaškog čvora u zdravstvu

 

Udarila vila na Halila

 

Tabloid - list protiv mafije, na pragu je razrešenja misterije zvane srpska zdravstvena mafija, a to unosi mnogo nemira kod glavešina ove ozbiljne kriminalne grupe

 

Piše: Insajder L-15

 

Boško Đukanović, direktor Kardiovaskularne bolnice Dedinje, koji je devedesetih godina visio u kancelariji kod Frenkija Simatovića, nakon poslednjeg članka o zdravstvenoj mafiji, objavljenog u Tabloidu, organizovao je sa aktivnim i neaktivnim udbašima sve moguće sastanke u kafanama oko Autokomande, s namerom da spasava kuma Predraga Peška, a samim tim i sebe.

Direktor Kliničkog centra Srbije Đorđe Bajec bio je zauzet pakovanjem afere Zdravstveni centar Valjevo doskorašnjoj direktorki fonda Svetlani Vukajlović, u kojoj je pomoću moćne medijske mašinerije Demokratske stranke - B92 zadao konačan udarac Dinkićevoj grupi u RZZO-u.

U toj aferi starici iz Zemuna, povređenoj i zbrinutoj u ZC Valjevo, posle određenog broja dana ZC Valjevo je morao da naplati 105.000 dinara za lečenje jer RZZO nije uplatio troškove ZC Valjevo, iako je starica trajni zdravstveni osiguranik. U stvari je Bajec sličnom nameštaljkom kao u slučaju Onkologija (hapšenje direktora Instituta za onkologiju), preko Demokratske stranke izvršio pritisak preko medija da se svi repovi Mlađana Dinkića u RZZO-u očiste, i posle ove kampanje po RZZO-u se masovno učlanjuju u DS, jer znaju da će Đorđe Bajec RZZO voditi isključivo kao stranačko preduzeće, i uz pomoć stranke.

Međutim, s obzirom na to da se u RZZO-u obrće oko dve milijarde evra, koje treba raspodeliti i opljačkati, a na koje Tadić računa za budžetske rupe i ostale potrebe, njemu je bitno samo da se Dinkić udalji od tog novca.

Novi bos u srpskom zdravstvu, docent Đorđe Bajec, dogovorio se sa Borisom Tadićem da mora na ključnim mestima imati svoje ljude. Uz blagoslov Demokratske stranke i njenog predsednika, Bajec je bivšeg direktora, i svog pajtosa, pijanog direktora Hitne pomoći u Beogradu Branislava Lazića postavio za direktora Instituta Torlak, dr Stojanovića za direktora KBC Zemun, dr Ivančevića za direktora Hitne pomoći itd. Tako je zaokružio ekipu sa kojom će da radi van RZZO-a i kontroliše protok novca, a u RZZO dovodi drugu ekipu iz Demokratske stranke, koju sprema već godinu dana. Za direktora je postavio svog zamenika i partijskog druga, urologa Aleksandra Vuksanovića,

Mlađan Dinkić, Tomica Milosavljević i G17 plus za sada nemaju odgovor na potpuni poraz Dinkića, koji, sa druge strane, još nije uzvratio udarac povodom gubitka zlatne koke RZZO-a, a dalji razvoj događaja trenutno niko ne može da predvidi. Inače, Dinkić je ovih dana visio u američkoj ambasadi i žalio se kako mu je Tadić uzeo "omiljenu igračku iz kreveca".

Nova američka ambasadorka Meri Vorlik je otresita itra. Već je Čedu Jovanovića izbacivala iz zgrade Ambasade, kada je dolazio drogiran. Ona nema lepo mišljenje ni o njemu ni o američkoj agenturi u Srbiji, ali je, nažalost, od Stejt departmenta dobila packe da ne sme tako da se ponaša prema njima, jer su im oni tolike godine bili mezimci.

Zanimljivo je da je pohapšen veći broj rukovodilaca RZZO-a u poslednjih 10 godina. To govori o kalibru srpske zdravstvene mafije, koja svoje na kraju žrtvuje zarad lagodnog života njihovih porodica, po klasičnom sicilijanskom metodu. Pogledajte samo taj krug ljudi: Tomica Milosavljević, Boško Đukanović, Predrag Peško, Đorđe Bajec... Izmešani kadrovi G17 i DS-a, a većina su bivši članovi SPS-a i JUL-a. Urnebesna tragedija!

Problem rešavanja zdravstvene mafije istraživači Tabloida su tačno locirali i načeli, navodeći i stalne opstrukcije ministra policije Ivice Dačića, koji sprečava hapšenja rukovodilaca u zdravstvu, jer Dačić ima odlične podatke o tome ko koga i za šta drži u šaci, a sam je bio akter afere koferče, pa zna kako to izgleda.

Profesor Boško Đukanović se tokom šlihtarski noći u kabinetu Frenkija Simatovića svojevremeno naoružao podacima o svim bivšim i budućim rukovodiocima u zdravstvu, i kad god mu kum Peško, ili neko od takvih pajtosa zapadne u krizu, vadi adute iz rukava, i za to koristi sve moguće veze od poznatih pacijenata, kao što su Bata Živojinović, pa do spremačica u Nemanjinoj, koje mu po stolovima Ministarstva proveravaju fascikle. Zato je on dobio da njegova bolnica može da ima privilegije u dopunskim naplaćivanjima operacija pacijenata preko kojih mlate milione dinara, ali je obećao da neće ni da zucne o tome koliki broj akcija ima ministar Tomica Milosavljević u bolnici za operacije srca u Turskoj, sa kojom je RZZO potpisao ugovor. Sve je po principu "pustio bih ja tebe, ali nećeš ti mene". A onda, kao šlag na tortu, dođe docent Đorđe Bajec, koga bosovi drže u šaci za paljenje četvrtog sprata KBC Dragiša Mišović, radi zatiranja tragova svog direktorovanja u ovoj ustanovi, kada je na mesto direktora postavljen posle smrti njegovog brata, zbog falsifikovanje ocena na fakultetu, zbog čestih pijanstava...

Dok mafija u zdravstvu, pod zaštitom Borisa Tadića, vodi podzemnu bitku oko podele kolača iz srpskog zdravstva, u pečalbu, u Jordan, Egipat, Siriju, Sudan i druge siromašne države naši specijalisti odlaze na pristojne plate. Ko će lečiti gladne, opljačkane i teško obolele građane Srbije, koji od gladi, stresova i beznađa lako obolevaju?

 

 

 

Beli kriminal

Hitna pomoć: Nastavak kriminalnog slučaja koji je godinama sklanjan pod tepih

 

Život na račun smrti

 

Da li će pravosuđe konačno početi sa čistkom u srpskom zdravstvu, od ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, pa preko njegovog miljenika Branislava Lazića, sve do poslednjeg tehničara krivog za smrt pacijenta kojem je možda mogao biti spasen život

 

Igor Milanović

 

U Višem tužilaštvu u Beogradu postoji pod brojem KTP-3190/10 krivična prijava protiv dr Zorana Miloševića i dr Milomira Tufegdžića zbog sumnje da su počinili teško delo protiv zdravlja ljudi. Istom krivičnom prijavom obuhvaćeni su i večiti ministar zdravlja Srbije, prof. dr Tomica Milosavljević, i doskorašnji direktor Hitne pomoći, a današnji lovac skalpelom na viruse dr Branislav Lazić. Ova potonja dvojica se terete za krivično delo neprijavljivanje krivičnog dela prve dvojice.

Ceo ovaj slučaj je nastavak, odnosno obnavljanje istrage iz 2006. godine koja je brzopotezno završena, pre nego što je u stvari i započela, i to pozitivno po osumnjičene. Dana 18. septembra 2006. tadašnji direktor beogradske Hitne pomoći doc. dr Borko Josifovski održao je konferenciju za štampu na kojoj je izjavio da pojedini lekari, među kojima prednjače Milošević i Tufegdžić, pokušavaju da prikriju svoju umešanost u trgovinu mrtvima. Tom prilikom je Josifovski izneo i neke zapanjujuće podatke koji su ukazivali na mogućnost da pomenuti lekari čak nisu ni pružali neophodnu pomoć pacijentima kod kojih su dolazili na intervenciju, puštajući ih tako da umru kako bi određena pogrebna preduzeća ostvarila profit, koji su zatim delila sa lekarima.

Josifovski je ove optužbe ilustrovao podatkom da su pomenuta dvojica lekara u periodu od aprila do septembra 2006. u 53 slučaja sa smrtnim ishodom samo u tri slučaja pokušala reanimaciju, a u sva tri slučaja to je učinio Tufegdžić. Obojica pomenutih lekara već su ranije bila kažnjavana zbog upućivanja na privatna pogrebna preduzeća.

Odmah po objavljivanju ove konferencije za štampu u medijima, Okružno tužilaštvo u Beogradu je od nadležnih iz Ministarstva zdravlja zatražilo izveštaj, a Josifovski je smenjen sa mesta direktora beogradske Hitne pomoći. Već 26. septembra 2006. tadašnji prvi zamenik OJT Beograda Mirjana Ilić izjavljuje da na osnovu podataka dobijenih od Ministarstva zdravlja nema osnove za pokretanje bilo kakvog krivičnog postupka. Dakle, za samo sedam dana su tužilaštvo i Ministarstvo uspeli, navodno, da pregledaju obimnu dokumentaciju beogradske Hitne pomoći i da dođu do zaključka da je postupanje lekara u svakom slučaju bilo u skladu sa zakonom.

Dan posle ove izjave zamenika tužioca u beogradsku Hitnu pomoć stiže Komisija za stručni nadzor iz Niša, koju je Ministarstvo zdravlja ovlastilo da proveri navode dr Josifovskog. Komisija je svoj izveštaj pisala sve do 6. oktobra proveravajući svaku intervenciju osumnjičenih lekara. Ovo znači da je tadašnji načelnik zdravstvene inspekcije Ministarstva za zdravlje dr Danica Mihailović dozvolila da se tužilaštvu prethodno daju nepotpune, da ne kažemo lažne informacije.

Nalaz Komisija predaje Ministarstvu zdravlja i na osnovu njega ministar Milosavljević 17. oktobra 2006. izdaje rešenje sa merama koje treba sprovesti da se slične greške ne bi ponovile. Iz ovog rešenja, koje čudnovato u Hitnu pomoć stiže tek krajem novembra, jasno proizilazi da su pomenuta dvojica lekara načinili propuste u stručnom radu.

Novi direktor Hitne pomoći dr Lazić, inače hirurg, doktore Miloševića i Tufegdžića kažnjava samo umanjenjem jedne mesečne plate u visini od deset odsto i to zbog loše vođene dokumentacije. O propustima u radu o kojima je pisala i Komisija za nadzor, a i sam ministar zdravlja, u rešenju direktora Lazića nema ni slova. Time je cela afera privremeno gurnuta pod tepih.

Posle pisanja Tabloida od pre nekoliko meseci da po izveštaju Komisije doktori Tufegdžić i Mihailović kod umirućih pacijenata nisu primenjivali reanimaciju čak ni u slučajevima kada je pacijent bio svestan i spontano disao, puštajući ga radije da na njihove oči umre, beogradski tužilac Tatjana Sekulić zainteresovala se za ceo slučaj i na uvid dobila do sada dobro skrivani izveštaj Komisije za nadzor iz 2006. godine. Moguće je da će konačno pravosuđe početi sa čistkom u srpskom zdravstvu, i to od glave - od ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, pa preko njegovog miljenika Branislava Lazića, sve do poslednjeg tehničara krivog za smrt pacijenta.

Ili će i ovoga puta da bude smišljeno neko jadno obrazloženje zašto stanovnici Srbije treba da umiru kako bi se članovi zdravstvene mafije bogatili?

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane