Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

aak, podeljen grad: Fabrika u ipsu, radnici u gipsu

 

Posle emotivnog govora, sledi hladnokrvno ubistvo

 

Zato se vlasnik Slavia Puri nalazi u zatvoru? Zvanino zbog kriminala. No, pravi razlog je likvidacija aanske ipsare, da bi se novoj ipsari u Vojvodini otvorilo trite. Kad investira u Srbiji, strani kapital postavlja uslov - prvo trite. Pogasite fabrike, pogasite svetla, pa da trgujemo u mraku

 

Miodrag Milojevi

 

Srba Dani sitnu knjigu pie: - Jesi primila alementaciju?

Ali nije tako. ta ima da se pie. Srba i Dana, oboje rade u aanskoj fabrici ipsa, ista su firma, viaju se svakodnevno. Ista su im primanja - ne primaju platu.

Radnici gledaju u Milana, Milan, kau, ima kliker. Milanu se otkaila vijuga. Srba i Dana su razvedeni. Milan e napraviti eksperiment sa Srbom i Danom. Dobar su primer da se utvrdi ko krade, da se ue u trag kriminalu. Milan u privatnom detektivskom poslu. ta je pokazala Milanova privatna istraga? Srba je proverio, Srbi odbijaju alimentaciju, Dani ne daju alementaciju.

Ko otima od Srbe za Danu, a Dani ne daje? Nema tu mnogo da se pria, krug je suen. Uzima vlasnik ili drava. Jedna grupa vie: krade vlasnik. Milan vie: nije vlasnik ve drava!

Nemam komentar. Kapu dole pred radnicima iz aka. Inteligentno je Milan postavio zamku, ali Milanu, a ni radnicima, to nee pomoi.

 

Ko preivi priae

 

Podela aka je izvrena. Do fabrike ipsa pokorene u travi, u ravnici, u aanskoj industrijskoj zoni, nije lako doi. Ulazi se iz sporedne ulice. Ulaz tesan, pritiskaju ga privatne firme okovane gvoem. Gvozdene ograde, do tri metra visoke, putniku se ini - to je zatvor. Svee peake staze, crne su puteljci, preseene gvozdenom ogradom. Privatna firma, ekaju dugaki leperi, vetar zaviruje pod cirade, verovatno je zauzela, ila u krug fabrike ipsa. Geometri nemaju ta da trae, aak je podeljeni grad. Fabrika u ipsu, radnici u gipsu!

Ista slika, jednolina, stoji godinama. Danas se mora gledati u krompir, krompir je problem aka. Halo, halo, stani malo, grickaj ipi-ips! Bila je to reklama iz prastarog vremena. Krompir je sirovina, ips je proizvodi od krompira. Vlasnik, Slavia Puri, uhapen. Radnici bili u trajku, dva i po meseca, 1. juna ove godine poeli sa radom. Ministar Mlaan Dinki posetio aak. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja izjavio da preduzee, bez obzira na to to ima trite, ne moe dugo da radi sa dugom od 820 miliona dinara. Dinki predlae steaj, to e, prvi put biti - "radni steaj." Ministarstvo ekonomije, poslovodstvo i sindikat firme sainie protokol i nai reenje iz "pravnog galimatijasa."

Ministar je radnicima iz aka doneo lepu vest. Primae plate, i to dva meseca. Zvae se to "radni steaj." I ne samo to. Sedite firme e iz Beograda biti prebaeno u aak. - Niko od radnika nee ostati bez posla. Samo e prei iz stare firme Slap Group u novu firmu koja e se zvati PIK aak. Na taj nain bie razreeni svi dugovi i osnovana nova firma sa novom perspektivom. Reiemo i problem radnog staa radnicima kojima godinama nisu uplaivani doprinosi i overene radne knjiice, da bi ovi ljudi mogli da se lee kao svi ostali graani.

Ko preivi, priae. Ovi radnici nisu mogli da se lee pet-est godina, od privatizacije. Meutim, neki radnici nisu izdrali, nisu leeni, nego su poumirali. Ali ta se moe. Takav je ivot. Samo najjai opstaju!

U procesu steaja dugovi e biti namireni, novi PIK e biti dravna firma. Drava e biti garant da e svih 115 radnika ostati na poslu, da e poljoprivrednicima bie plaen sav otkupljeni krompir, da e kombinat ponovo biti simbol aka.

Ministar je odrao emotivni govor: - Pamtimo aanski ips iz perioda kada nije bilo nijednog drugog u bivoj Jugoslaviji i zbog toga neemo dozvoliti da taj brend propadne, ve naprotiv, uiniemo da bude jo bolji.

Emotivno govori, hladnokrvno ubija. Dinki je nekoliko dana ranije otvorio ipsaru - stranog investitora. trajkovi esto menjaju planove.

 

Dinkiev diktat

 

Vlasnik Slavia Puri uhapen je zbog kriminala. Cilj je zatvaranje aanske fabrike. Ministar Dinki je pre samo nekoliko dana otvorio fabriku ipsa u jednom malom mestu u Vojvodini.

Dnevnik, Dinki govori: - Investitor je zadovoljan, naroito kvalitetom krompira. Investitor e obuiti seljake kako da proizvode krompir i za izvoz.

Zato da ih obuava ako je kvalitet krompira odlian, bez obuavanja? Zato to ovaj glupi, kretenasti narod nita ne zna.

Vekovima ive od proizvodnje krompira, ali sada moraju u kolu.

Fabrika ipsa privatizovana pre est godina, fabrika radi dobro, radnici u agoniji. Najgore je to su gladni. Pravda je zakasnila. Dinki donosi pravdu: - Pravda e stii one koji su upropastili vau fabriku. Drava e nastojati da vrati imovinu, opremu i maine koji su izvueni iz aanske fabrike.

Zato se vlasnik Slavia Puri nalazi u zatvoru? Zvanino zbog kriminala, a pravi razlog je likvidacija aanske ipsare, da bi se novoj ipsari otvorilo trite. Kad investira u Srbiji strani kapital postavlja uslov - prvo trite. Pogasite fabrike, pogasite svetla pa da trgujemo u mraku.

Dinki odgovara zato drava nije reagovala na vreme: - Tek poto je donet Zakon o oduzimanju imovine steene korupcijom i kriminalom, moglo je da bude zapoeto reavanje ovog i slinih sluajeva u privatizovanim firmama.

Kada je donet Zakon o oduzimanju imovine steene kriminalom? Vlasnik aanske fabrike ipsa uhapen je na vreme. Pred otvaranje nove fabrike ipsa. Moglo je ranije, nije bilo potrebe. Meutim, Radomir Vasilijevi, zastupnik radnika i akcionara koji su tuili firmu, ne veruje da e ministarstvo reiti problem. Vasilijevi trai da se okona sudski spor i utvrdi ko je pravi vlasnik ipsare. - Radnici i akcionari su na legalan i nelegalan nain opljakani, i to je dokazano tokom sudskog procesa. Firma za zarade i dividende duguje od 2002. do 2004. dva miliona evra. Da bismo to dokazali, morali smo da platimo 12.000 evra za sudske trokove.

Radnici sa neredovnim primanjima su i te pare platili iz svog depa. Prodavali su nametaj i televizore iz kua. Ni to nije dovoljno. Kriminalna drava postavila novu zamku: - Sada su presude postale pravosnane, nemamo mogunosti da za trokove izvrenja platimo 50.000 evra.

Dragan Radulovi, v. d. direktora, zahvalio je Dinkiu to je "predloio i to je pronaao pravi put kojim e biva ipsara izai iz krize." Direktor v. d. kae "biva", iako ona radi punom parom. Puri iz zatvora posluje preko erke Slap fud, jer je raun firme u blokadi.

 

Niko nikom ne veruje

 

Treba nai firmu, tu fabriku zastrtu kronjama, tu fabriku ipsa. Sad se zemljaci, sad se krompiri bore za trite. Krompir iz Vojvodine, Dinki otvorio fabriku sa krompirom iz okoline aka.

Nije lako pod nadvonjakom - dole je neka kola, pre toga dolazi aanski Roda centar, mastiljav u staklu - pronai firmu, zatvorenu, uaurenu u industrijskoj zoni. Firmu Slap Group o kojoj se pria. Privatnici, biznismeni su zatvorili svoj atar. Stalno udaram, odbijam se o teke gvozdene ograde. Iz fabrike koju su stisli kamioni i privatne firme izlaze ene, neke su i naminkane.

Radnicama, kao da su neto izgubile, pogled luta po trotoaru i travi. Prazan stomak se ugiba kao posle torture. Najgore je to firme u okruenju, privatne firme, uglavnom rade, radnici primaju platu. Biti sam i biti otpisan, biti baen u reetke i ograde.

Pui se asfalt, isputa crn i otar miris. Tabla, na kojoj pie Slap. Drvoredi, visoke lipe zaklanjaju vidik. Moe se proitati pod ovalnim krovom - HLADNJAA.

Portir je bio razborit i miran, kao student koji ima znanje, kao optuenik koji ima alibi. Pred portirom tri dugmeta. Dva crvena i jedno plavo. Jede paradajz, beli plastini anak, pustio je bradu.

- Radniki skup je zavren, bio je skup, doi sutra.

Portir je siguran da pravda stie, sve e se razjasniti, da je bio neki nesporazum: - Proizvodimo hranu, ips, a mi gladni. To nema nigde u svetu. Radili smo do zadnjeg dana. Ne moemo da napravimo. To ide za Bosnu i na Kosovo. Viali smo vlasnika. Dolazio je. On je iz apca, Beograda.

- Je l' kriv, vlasnik je uhapen.

- Kako nije kriv. Nego ko je? Ne mogu ja da budem kriv.

Portir mae paradajz po anku, kipi sok, drugom ruku nevidljivo pritiske dugme, kapija se otvara, vozila ulaze. Portir mi ne savetuje da idem u kafanu. Tamo su radnici, mogu svata da ujem. Najbolje je da se informiem preko sindikata. Shvatam u trenu, firma je izdeljena, pocepana kao trula zastava, radnici su se podelili. Nikome ne veruju. Samo, jedni ne veruju Dinkiu, a drugi Puriu.

 

Ko za koga radi

 

Drvee je stajalo mirno, ukoeno i preparirano.

Priznajem, retko se to gde moe videti. Autobusi su iz industrijske zone vukli radnike i ake.

ta je ovo? Ni kafana, nije ni prodavnica. SUR "Hladnjaa", vlasnik Milisav Smolovi. Prazni rafovi. Dve crvene konzerve - mesni narezak. Izbrojao sam, jedna preko druge, 22 jetrene patete, boje zlata. Dve polovine hleba, meke, upljikave, suneraste, preseene. Jedna cela vekna. Milisav Smolovi, povrnuo kosu, kao povrnut rukav, oguljeno elavo elo. Prodavnica li je, kafana li je, privrena uz samu fabriku kapiju. Zaneti razgovorom, radnici me i ne primeuju. Gledam ta piju, naravno, naruujem isto.

Visoki, preplanuli Jorgovan, nema ivaca: - Puri, o njemu neu da priam nita. Ne, ne. Nema oveka u firmi ko o njemu ima dobro miljenje...

Milan pije, Milan naruuje pivo svakome ko ue. Ne vidim mu lice: - Ne, ja ou da te pitam neto, drugarski.

- Idi pa pitaj radnike. Otii u podrum i pitaj ako ti devedeset posto ne odgovori ono to sam ti reko, seci mi glavu. Niko nema lepo miljenje o njemu.

- Ou ja tebe da pitam neto drugo, to nema veze s Puriem. Pitam ja tebe ta misli, da li Zoran Beli radi za Puria, drugarski te pitam. Ja tebe pitam misli li ti da on radi, to nema veze sa Milanom Nikoliem, to nema veze sa Puriem i nekom politikom koja je vezana za to. Je l' ja ne mogu da razgovaram sa Canom, ta sam ja radio, gde sam bio, kome sam... Je l' ona ena toliko shvata, njen okvir je toliki. Cana pljuje. to je nii stadijum obazovanja bolje pljuje. Ja ti kaem da je Zoran Beli korektan to se tie toga, drugar je nevien. Moje miljenje.

...to kau, kod gazde ima pare i za sitnu raju. Ko je napravio Puria, ko je napravio Puria?

Vladimir Cvijan, sad kod Tome Nikolia, iz kruga Borisa Tadia, postavljen je za direktora. Da se, kao pravnik, suprotstavi Dinkiu. Dinki nudi plate za dva meseca. Za ljude koji godinu dana nisu videli platu, to je mnogo. Niko ne misli ta e biti posle. Misli Milan. Milan je i protiv Cvijana: - Doe ova budala.

- On je poslat.

- Ma nije on poslat...

- Nije on sam mogo da doe.

- Ludak. Ja sam njega gledao u Skuptini. Isto se ovako ponaao.

- Trae u paniji onog direktora, kako se zove. Duli, Duli-Markovi...

- Radulovia.

Milan se smeka: - Trae ga. Za milion evra ima pored Bele kue da mu sazidaju sklonite.

- Uhapsili troje ljudi na eleznici, jednog iz aka.

- Uhapsili ga to je Veljov ovek. To nema ni na filmu. Ne hapse iz Poege, iz Stalaa, gde su vorovi, nego iz aka. U aku nema putnika nego do Poege i nazad. Ljudi, ja to ne razumem.

Nama je odbijano od plate penzijsko i socijalno. Tebe e, moda, drava da povee sta, moda. Ima da ti povee na ono najminimalnije to moe.

- ta misli da l' je Puri prijavljen inspekciji, to inspektori nisu reagovali? Puri nije plaao porez. Zamisli, Srbi odbijali alimentaciju, ali Dani nisu uplaivali, kud e gore.

- Kud e gore!

- Sedamdeset hiljada ljudi u Srbiji nema uplaeno penziono i socijalno. Sedamdeset hiljada. Je l' kriv Puri za sedamdeset hiljada? Pa je l' kriv Puri za to, ja ga ne branim. Nego, on je imao informaciju za oni sedamdeset hiljada to su objavljeni, pa nije uplaivao ni on. ta je drava radila? On bi zavrio za dve godine da mu je drava traila penziono i socijalno, ne bi mu dozvolili da pljaka pet godina. A ko je to dozvolio? Ima li bolesnih u tih sedamdeset hiljada? Ima li neko bolestan?

 

Kad je narod lud, lako mu je iveti

 

Milan se okrete, pue zategnuta koulja. - Al' mora da je Puri nekom neto davao da ga ne diraju pet godina. Dola inspekcija kod mene, pre dve, tri godine, ne znam tano. I nikom nita. On pria da je uplaeno penziono i socijalno. Ode u socijalno, kae - nije uplaeno. Kolko je Puri kriv tolko je drava. Jer je Puri krao i drava je preko njega krala. Da su ga odma udarili po nosu....

A ja se seam devedeset tree, kad je bila propast, da nije mogao da ode kolega u penziju dok se ne uplati radni sta. Bilo je tako. Moglo je i da se kupi. Uplati etir hiljada i ide u penziju.

Penzioneri su krivi, misli Milan: - Sad kod god da pita - on penzioner. Penzioner. Ko da ti zaradi? Nema nigde besplatan ruak. Neko mora to da plati. Nema besplatan ruak, samo je pitanje ko e da plati. I ovo pivo mora da se plati.

Drava, dok je preko njih radila, krpila se... Jo pria, doi e kapital sa Zapada, ivela u snovima. Pria narodu, lagala. Zna ta su meni rekli - saekaj, Milane, jo deset godina pa e imati platu hiljadu evra. Deset godina?

Jege skotrlja: - Jebi ga... ivot proao. Za deset godina ti e da bude invalid, penzioner.

Po fabrikom krugu Rado juri kera, tri puta ga juri. Kapija se povukla ka zemlji. Luk se digao iznad kronji. Crvena slova, pie - HLADNJAA.

Milan je, rekao bih, Puriev ovek. Nije Puriev nego Milan ne veruje Dinkiu. Drava je Puria uvela u firmu. Milan sumnja da je Puri uplaivao sta radnicima, drava je otimala te pare. Otimala alimentaciju, otimala, penziono, socijalno.

Otkud toliki penzioneri? Milan lutao po aku. Koga god sretne - on u penziji.

Uao je naglo, ispod sijalice. Milan mu naruuje pivo. - Ti si sad... Ti ima firmu...

- Nije privatnik onaj ko ima firmu. Ti si vei privatnik od mene. Nije privatnik samo ko ima firmu, privatno je sve to radi. Proizvodi krompir. Kad si ga prodavao i radio u fabrici, tad ti bilo lepo. Ja sam tad jo bio podstanar.

- Je l' tebe gledaju, kako te gledaju? Je l' tebe gledaju kao Purievog oveka?

- Ja ne znam ni ko je Puri. Ko me proglasi za Purievog oveka, nek jede govna.

- Alo! Treba mi Rade Simovi. Ovde Ljubo Milutinovi, tvoj bivi prijatelj!

- Kako ti ree pre neki dan: svi e oni da budu dobro a narod e da bude go i bos. Sea se, priali smo, ovi kapitalisti, tajkuni, klinci, penziono, socijalno...

- Ne znam ta sam reko. Ako sam ja to reko.

Ostade Milan, on ima za pivo. Drugi radnici nemaju za kiflu.

Dobro zamilja Milan: - Ako je nas unitio Puri, ko je unitio ostale, sve firme po Srbiji?

 

 

 

 

- Pamtimo aanski ips iz perioda kada nije bilo nijednog drugog u bivoj Jugoslaviji i zbog toga neemo dozvoliti da taj brend propadne, ve naprotiv, uiniemo da bude jo bolji - rei su ministra Dinkia. Emotivno govori, hladnokrvno ubija. Dinki je nekoliko dana ranije otvorio ipsaru stranog investitora.

 

 

 

Vladimir Cvijan, preleta kod Tome Nikolia, iz kruga Borisa Tadia, postavljen je za direktora. Da se, kao pravnik, suprostavi Dinkiu. Dinki nudi plate za dva meseca. Za ljude koji godinu dana nisu videli platu, to je mnogo. Niko ne misli ta e biti posle.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane