Natrag

Tajkunska posla

Tajkunska posla

Ispovest Stanka Subotia Caneta: (Ne)verovatan sluaj jednog tajkunskog siroeta, ili kako je nova srpska politika nastala na kriminalu

 

Hronika demokratskog reketa

 

Danas tako veleizdajniki zvui svaka kritika na raun pokojnog premijera Srbije Zorana inia i njegove nekadanje politike i ekonomske strategije. A upravo je ona povezala radni sta srpskom podzemlju (zbog ega je i ini pao kao rtva), pa je kriminalno preduzee nekadanjih ratnih liferanata iz devedesetih ostalo uglavnom neoteeno. Subotieva verzija je lina, dakle i verovatno neobjektivna, ali sadri dovoljno informacija znaajnih za neku buduu pravu istinu od dogaanjima pre, za vreme i posle 5. oktobra

 

Priredio: Nikola Vlahovi

 

Pisao je svojevremeno Fajnenel tajms (nemako izdanje) o tome kako je pokojni Zoran ini, u vreme studentskih nemira 1997. godine, dobio 500.000 maraka u keu od duvanskog kralja Stanka Subotia, te da mu je srpska kriminalna elita vie puta spasavala glavu u vreme kad je zbog bombardovanja i pretnji Miloevievih slubi da e ga ubiti, privremeno odbegao u Crnu Goru. Ali, ispostavie se ubrzo, bio je to samo deli male pomoi prijatelju, iji e sledbenici nakon njegove smrti zaboraviti na prijateljstvo, ali nee zaboraviti na pare...

Mada je temelje srpske mafijake zgrade sagradio prethodni reim i njegova ratna ekonomija sa najveom hiperinflacijom u istoriji oveanstva, njenu vertikalu do krova sagradile su takozvane tranzicione vlasti u sadejstvu sa kriminalcima lojalnim novom reimu i preobraenim mutivodama odanim prethodnom vladaru.

Svako od njih je dobio zadatak ili shvatio potrebu da pomae nove vlasti na isti nain kao i prethodne. Mnogi od njih su, to javno to tajno, finansirali tu nekadanju opoziciju, ulaui tako u svoju budunost i prosperitet svojih kriminalnih tvorevina. Na taj nain doekali su promenu vlasti bez teih posledica.

Ko se nije povinovao novim pravilima, bio je ekspresno kanjen javnim linom, krivinim gonjenjem, meunarodnim progonom, oduzimanjem imovine bez pravosnane presude i na druge naine.

Meu onima koji su, barem za sada, izbegli dugu ruku srpskog demokratskog mraka, nalazi se i Stanko Cane Suboti, multimilioner koji je obilato finansijski pomagao svoje sadanje progonitelje, sve dok i sam nije postao rtva milionskih iznuda od nove politike elite.

 

Tajkunsko siroe

 

Ovaj sada ve slavni dravni neprijatelj ivi mirno u vajcarskoj. Pravosudne vlasti njegove druge domovine nemaju nita protiv njega, ali imaju protiv kompromitovanog srpskog pravosua. Da je drugaije, Suboti bi ve iz nekog razloga bio izruen srpskim vlastima.

U meuvremenu, on sam se potrudio da na svom internet sajtu ispria na nekoliko jezika, ukljuujui i maternji, celokupnu svoju privatnu i poslovnu biografiju, te genezu nastanka njegovog ogromnog bogatstva.

Jedan uveni protivnik svih reima nazvao ga je "tajkunsko siroe", to je najblia mogua kvalifikacija onoga to Suboti metaforino danas predstavlja. Jer, zahvaljujui svojim bivim tienicima, nekadanjoj opoziciji a kasnije pobednikoj koaliciji, uprkos velikom bogatstvu, ne moe da doe u svoju zemlju, ak ni do rodnog Uba.

Upravo na njegovom primeru, i na osnovu njegovog svedoenja, ispisanog prema seanju ali i sa dokumentima u prilogu, lako je uoiti poreklo patoloke pohlepe savremenih srpskih vladara. Njihova e za milionima bila je i jeste jaa od svake druge potrebe. Subotievo svedoanstvo iz vajcarskog egzila reito govori o tome zato je drava poput Srbije idealan teren za kriminal, i o tome da je dravni kriminal iznad svakog.

Privatna i poslovna ispovest koju nerado i kriomice na njegovom veb sajtu itaju Subotievi prijatelji i neprijatelji, daleko je od oiju najire srpske javnosti. Toga u strogo kontrolisanim novinama nema. Upravo zbog toga, iz preobimnog svedoenja Tabloid je svojim itaocima priredio najinteresantnije delove hronologije demokratskog reketa koji je zadesio srpskog tajkuna Stanka Caneta Subotia...

 

Bilo kuda, Vueli svuda

 

Godine 1979. otiao sam u Pariz, gde sam se zaposlio u jednom ateljeu za visoku modu u kojem je radilo 150 radnika. Zahvaljujui tako steenom iskustvu, osamostalio sam se i otvorio sopstveni atelje za konfekciju. Godine 1990. sam se vratio u Jugoslaviju, osnovao preduzee MIA i otvorio dve fabrike za proizvodnju konfekcije. Istovremeno sam investirao u uvoz graevinskog materijala i poljoprivrednih proizvoda. Sve te aktivnosti proveravala je NBJ, u skladu sa tadanjim zakonima i normativima.

Godine 1991. poeo je rat, a UN su nametnule Srbiji embargo. Inflacija je tada prela 1.000 odsto na dan, tako da je bilo nemogue vriti meunarodne transakcije u devizama to je dovelo do primene barter aranmana koji je vrlo brzo zamenio plaanje u novcu.

S obzirom na veliki broj radnika ija je ekonomska egzistencija bila ugroena, Ministarstvo finansija Jugoslavije je dozvolilo preduzeu MIA, sa seditem u Ubu, u Srbiji, da vri naplatu za izvezenu robu u cigaretama koje je isporuivalo jedno makedonsko preduzee. Potom sam dobio dozvolu da otvorim radnju koja se nalazila u bescarinskoj zoni, u kojoj su se prodavale cigarete koje su tako dobijane, kao i magacin za uvezenu robu koja nije potpadala pod carinski reim (za sve postoje dokazi).

Tako sam zapoeo da trgujem cigaretama ime sam se bavio desetak godina...

Poto sam bio uticajan poslovni ovek, sa reputacijom, kontaktirali su me predstavnici reima.

Tokom jednog fudbalskog mea na stadionu Partizana 1994, bio sam predstavljen Radovanu Stojiiu, naelniku Slube javne bezbednosti i zameniku ministra unutranjih poslova Srbije, kao i Jovici Staniiu, koji je bio naelnik SDB-a. U to vreme su takva "upoznavanja", sluajna samo na prvi pogled, bila esta pojava i organizovana od naelnika policije i DB-a.

Iste godine sam se upoznao i sa Miloradom Vueliem na granici Srbije i Bugarske. On je tada bio generalni direktor RTS-a i ef poslanike grupe SPS-a. Ova trojica su u to vreme bili meu najmonijim ljudima u Srbiji.

Poetkom 1995, na jednoj zabavi kod Vuelia, na kojoj su bili prisutni i Stanii i Stoji, upoznao sam Zorana inia.

Stanii, Stojii i Vueli su znali da sam ja bio pristalica demokratskih struktura i da sam podravao srpsku opoziciju protiv Miloevia, a i oni sami su shvatali da takva politika nema budunost i smatrali su da ini moe da bude zamajac demokratskih promena u Srbiji. Uz to, Vueli je tada bio smenjen sa svih svojih funkcija zbog ega je eleo da se osveti Miloeviu.

Zbog toga mi je Vueli predlagao da finansijski pomognem iniu. Tu njegovu inicijativu odobrili su i Stanii i Stojii. Pored pomoi DS-u, od mene je traeno da pomognem i Miloradu Vueliu. Za uzvrat mi je bilo ponueno da otvorim radnju i magacin u bescarinskoj zoni u Srbiji, na graninom prelazu eneral Jankovi, poput onih koje sam ve imao u Baru, u Crnoj Gori.

 

Markova volja

 

Prihvatio sam tu ponudu i otvorio radnju na srpsko-makedonskoj granici poto sam smatrao da ta inicijativa ima ekonomskog smisla. Meutim, ubrzo po otvaranju te radnje, shvatio sam da sam postao predmet iznuda i ucena zbog toga to sam bio primoravan da vodim posao na osnovu primljenih instrukcija. Isto tako, imao sam obavezu da radim iskljuivo sa Komercijalnom bankom (KB), iji mi je direktor Ljuba Mihajlovi izdavao dozvole za trgovinu cigaretama.

Nain rada je bio sledei: svakog meseca mi je Savezna uprava carina izdavala dozvolu da uvezem odreenu koliinu robe, a banka mi je na osnovu toga izdavala dozvolu za iznoenje deviza iz zemlje u gotovini. Novac je bio iznoen u gotovini i bio je uplaivan na raune mojih kompanija u inostranstvu, nakon ega bi bio korien za plaanje robe dobavljaima. Za te usluge, KB je uzimala proviziju od 25.000 DEM po kontejneru uvezene robe, a tu sumu sam dostavljao u gotovini Ljubi Mihajloviu.

Finansijski sam pomagao i Vueliu, a 1996, po izbijanju velikog protesta zbog izborne krae, predao sam mu sumu od 2.000.000 DEM. To se desilo u prostorijama producentske kue Komuna, gde je Vueli bio zaposlen, a u prisustvu Makse atovia, direktora preduzea. Novac je bio namenjen DS-u.

Malo posle toga ponovo su me kontaktirali Stojii, Vueli i Stanii, koji su od mene traili da dravi dodelim kredit od 20.000.000 DEM. Odbio sam upuujui ih da se obrate Vanji Bokanu, koji je bio moj najvei dobavlja cigareta. Bokan je prihvatio da dodeli pomenuti kredit.

To odbijanje bilo je poetak preokreta. Iako su Vueli, Stanii i Stojii nastavili da odravaju korektne odnose sa mnom, distancirali su se. U prolee 1997. Stojii je ubijen u jednom beogradskom restoranu.

Iste godine, tokom mog boravka na jednom brodu sa Vueliem, moji stan i radnju koja se nalazila u bescarinskoj zoni, kao i moje kancelarije u Beogradu, Ubu i Murgasu, pretresala je policija. To je obavljeno u potpunoj suprotnosti sa zakonom. Policija je odnela brojna dokumenta bez ikakve potvrde i bez navoenja razloga za intervenciju.

Ni Vueli ni Stanii nisu bili u stanju da mi ukau ko je naredio pretrese, iako su mi stavili do znanja da Mira Markovi eli da me izbaci iz posla sa cigaretama da bi omoguila svom sinu Marku da se time bavi i da u tome ima monopol.

Posle toga je moj advokat Radoslav Tadi podneo tubu, koja je proizvela dve krivine istrage protiv mene u pokuaju da opravdaju preduzete mere. Obe istrage, meutim, tuilac je odbacio.

Paralelno sa tim istragama, reim je poeo da iri glasine o ubistvu Radovana Stojiia, navodei da je njegovo ubistvo u vezi sa vercom cigareta i da ja stojim iza ubistva. Tako sam tokom 1997. odluio da napustim Srbiju i da se nastanim u Parizu, a potom u enevi, gde i danas ivim.

 

Sveto trojstvo

 

Nijedna od tih lai nikada nije dokazana, jer je moje i poslovanje mojih preduzea uvek bilo vreno na regularan nain i u skladu sa zakonom. Cilj mojih protivnika je u isto vreme bio politike i ekonomske prirode: eleli su da me unite zbog moje podrke demokratskoj opoziciji, ali i da preuzmu moje poslove jer su bili profitabilni...

Radi boljeg razumevanja mehanizama koji su primenjeni u prolee 2001, treba podsetiti da su za vreme Miloevia tri proizvoda bila glavna u ekonomiji: gorivo, alkohol i cigarete. Oni koji su zaradili milione zahvaljujui tim delatnostima protivili su se svim preduzetim merama Vlade Srbije koje su imale za cilj da se suzbije verc tih proizvoda. Slino je bilo u svim zemljama bive Jugoslavije. Meu velikim gubitnicima nalazila se hrvatska Tvornica duhana Rovinj (TDR) koja je tokom Miloevieve ere imala privilegovanu poziciju u Srbiji. Ta kompanija je posedovala dozvolu za distribuciju marke filip moris. Poslovala je sa sinom Slobodana Miloevia i bila je glavni nabavlja duvana za crno trite koje se tada bilo razvilo.

Strahujui od posledica promene reima, rukovodioci te kompanije su potroili ogromne svote novca da kupe novinare i da, uz pomo agenata-novinara koji su pripadali vojnoj kontraobavetajnoj slubi (KOS), pokrenu veliku medijsku kampanju koja je poznatija pod imenom duvanske afera.

Ivo Pukani, koji je tada bio vlasnik i glavni urednik hrvatskog nedeljnika Nacional, a i lini prijatelj vlasnika TDR-a Ante Vlahovia, 7. aprila 2001. objavio je narueni lanak u kome me je optuio za verc duvana u to vreme. lanak je posluio kao alibi pravim vercerima, koji su se plaili da bi EU mogla da otvori sudski postupak. Taj tekst se pojavio u isto vreme kad se dogodilo i hapenje Slobodana Miloevia, 1. aprila 2001.godine, obavljeno po naredbi predsednika Vlade Zorana inia, tako da nema sumnje da je cilj te kampanje takoe bio da naudi reputaciji Zorana inia, kome sam ja bio glavna podrka.

Poto sam odravao prijateljske odnose i sa iniem i sa Milom ukanoviem, predsednikom Vlade Crne Gore i politikim protivnikom Vojislava Kotunice, bio sam idealna meta tog medijsko-politikog rata koji su zapoeli Kotunica i njegovo okruenje. Meutim, poto ta kampanja nije bila dovoljna da ukloni inia sa vlasti, njegovi protivnici su odluili da ga ubiju, to je i uinjeno 13. marta 2003. inieva smrt omoguila je Kotuniinom DSS-u da se vrati na vlast posle izbora 3. marta 2004. Kotunica je tada izabran za predsednika Vlade Srbije, dok je njegov stranaki kolega Dragan Joi doao na mesto ministra unutranjih poslova.

 

Finansiranje Demokratske stranke

 

Posle politikih promena 2000. prihvatio sam da finansiram DS. Tako sam se poetkom oktobra 2000. godine obreo u prostorijama DS-a u Beogradu sa mojim vajcarskim bankarom i tom prilikom smo se dogovorili da otvorimo raun u Lihtentajnu na ime jedne fondacije.

Na taj raun sam uplatio sumu od 5.000.000 USD, a raun je bio stavljen na raspolaganje DS-u. Takoe sam DS-u ustupio potraivanje od 2.000.000 DEM koje sam imao prema Komuni i koje je DS kasnije uspeo da naplati.

Po izboru Borisa Tadia za predsednika Srbije sreo sam ga u vie navrata, pa sam ga podsetio na postojanje spomenutog rauna. Tadi je potom predloio da organizujemo susret sa Ruicom ini i Sranom Kerimom, da bismo razgovarali o daljoj sudbini novca koji se nalazio na raunu fondacije. Ruica ini je izrazila elju da primi u gotovini ostatak novca sa tog rauna, to je iznosilo 1.300.000 EUR, dok je Tadi potvrdio da DS odobrava takav transfer.

Iako to nije bilo u skladu sa svrhom fondacije, nisam imao drugog izbora nego da prihvatim Tadiev nalog i 1.300.000 EUR je potom bilo dato Ruici ini u gotovini, u vie isplata koje su obavljane od januara do marta 2007. Tom operacijom se bavila Olivera Ilini, koja je u to vreme bila direktorka jedne od mojih kompanija, Future Plus.

U to vreme, krivina procedura pokrenuta protiv mene pri Specijalnom sudu ve je bila u odmaklom stadijumu poto je policijska istraga ve bila zavrena, pa ni Tadi ni Ruica ini nisu mogli da ne znaju za njeno postojanje. To ih, meutim, nije spreilo da mi trae da ih pomognem finansijski ili da prime moj novac...

 

Stvaranje zloinakog udruenja

 

Stvorena je neformalna i nezvanina grupa koja se nazivala EC ekspertska jedinica kabineta Predsednika. Tu grupu su sainjavali lanovi kabineta Vojislava Kotunice Ljiljana Nedeljkovi, Aleksandar Nikitovi, Rade Bulatovi, Aleksandar Tijani, Boris Begovi... Na taj nain je oformljeno zloinako udruenje ija sam ubrzo postao jedna od glavnih rtava.

Naime, zahvaljujui saradnji Ive Pukania iz Zagreba, to udruenje je naruilo i omoguilo publikaciju serije lanaka koji su me opisivali kao mafijakog kuma na elu verca cigareta i odgovornog za brojna ubistva poinjena u Srbiji i regionu tokom prethodnih godina. Ono je takoe prosledilo Ambasadi Italije u Beogradu seriju lanaka u kojima sam opisivan kao vercer, mafijaki bos pa ak i ubica biznismena Vanje Bokana. Toj poiljci italijanskoj ambasadi bio je ak dat privid zvaninog dokumenta. Naime, EC ekspertska jedinica kabineta Predsednika obratila se Ambasadi Italije sa propratnim pismom na engleskom jeziku odtampanim na zaglavlju SRJ, ali je taj dokument bio nepotpisan, bez zvaninog peata i referentnog broja.

Mislei da se radi o zvaninim dokumentima SRJ, Ambasada Italije je prosledila dokumenta italijanskim pravosudnim organima kao i Evropskoj kancelariji za borbu protiv prevara Evropske komisije (OLAF). Ovi poslednji su dokumenta prosledili istranim organima vajcarske, Francuske i Lihtentajna, zemljama u kojima imam profesionalne aktivnosti. Na bazi tih dokumenata otvoreno je vie istraga radi provere legalnosti mog poslovanja.

Posle detaljne istrage, vajcarska, Francuska i Lihtentajn su doli do zakljuka da su moji poslovi potpuno legalni i obustavili su istrage. Jedino je italijanska procedura jo uvek otvorena.

Novembra 2008. podneo sam krivinu tubu za zloupotrebu slubenog poloaja dravnom tuiocu u Beogradu, ali od tada nisam imao nikakvih novosti u vezi sa mojom tubom. Ni ja ni moj advokat. Iz toga proizilazi da dravno tuilatvo nije nita preduzelo ve vie od godinu dana, niti je pokrenulo istragu niti je preduzelo ikakvu istranu radnju, a nije ni odbacilo tubu, to bi mi omoguilo da koristim pravni lek predvien zakonom.

 

Tajna istraga

 

Po ubistvu Zorana inia 2003. bilo je uvedeno vanredno stanje i zapoeta policijska akcija Sablja. Duan Mihajlovi, tada ministar unutranjih poslova, iskoristio je tu akciju da naredi tajnu istragu koja je za cilj imala prikupljanje itavog niza informacija koje bi on potom mogao da iskoristi radi ucenjivanja ljudi poput mene. Ta istraga, nazvana Mrea, zvanino je imala cilj da suzbije kanale verca cigareta. Istraga je bila poverena Miodragu Vukoviu i trebalo je da ostane tajna, ak i u okviru MUP-a. Mihajlovi ak o tome nije obavestio ni specijalnog tuioca za organizovani kriminal, u ijoj se kompetenciji, inae, nalazilo da naredi takvu vrstu istrage. Istraga je zapoeta jula 2003, dva meseca posle ubistva inia, i trebalo je da omogui Mihajloviu da se dokae Kotuniinom zloinakom udruenju i da izbegne istragu, tavie osvetu, i protiv njega samog...

Mihajlovi je postao ministar unutranjih poslova 25. januara 2001. Bilo mu je povereno i da kontrolie Crvene beretke, nakon to je kontrolu nad tom jedinicom Kotunica oduzeo predsedniku Vlade. Mihajlovi je esto bio u sukobu sa iniem, koji je vie puta od njega traio da podnese ostavku. Uvek je bio blizak Kotunici, ijem se taboru pridruio odmah po inievom ubistvu. Vladu je napustio 3. marta 2004. posle poraza na izborima.

Tokom leta 2003, dok je jo bio ministar i u jeku izborne kampanje za Skuptinu, kada je njegova stranka nastupala samostalno, Mihajlovi je zatraio da se sretne sa mnom. Obratio se za posredovanje zajednikom poznaniku Vladimiru Popoviu. Konano smo se sreli u novembru 2003. u seditu ND-Liberali, iji je on bio predsednik. Ve nakon nekoliko minuta on mi je otvoreno zatraio da finansiram kampanju njegove stranke u zamenu za njegovo "prijateljstvo", podseajui me da obojica potiemo iz istog regiona Srbije i da bi zato trebalo da se drimo jedan drugog.

Pitao sam ga zato je nekom stalo da otvara istrage protiv mene u inostranstvu a da se ni ne zna ko nareuje takve stvari, da li su tane glasine da sam pod policijskom istragom i, ukoliko jesu, rekao sam mu da elim da budem sasluan. Odgovorio mi je da prvi put uje za jednu takvu istragu i da jedino zna da neki inspektor pie knjigu o devedesetim godinama i o vercu cigareta.

Na kraju sam uplatio 50.000 EUR agenciji koja se bavila njegovom izbornom kampanjom.

U januaru 2004. Mihajlovi me zamolio da hitno doem u Beograd da se sretnem sa njim. Sreo sam ga u seditu privatne kompanije Lutra u Beogradu, u prisustvu Vladimira Popovia. Uruio mi je nacrt izvetaja policijske akcije Mrea, koji je bio oznaen kao poverljiv, kao i vie grafikih prikaza verca cigareta u periodu od 1996. do 2000. Na moje zaprepaenje, otkrio sam da sam bio obuhvaen izvetajem i da se moja fotografija nalazila na jednom od grafikih prikaza u vezi sa jednom od mojih kompanija u Srbiji.

Pokuao je da me "utei" govorei da ne bi trebalo da se brinem zato to je inspektor Vukovi, koji je trebalo da napie knjigu, jednostavno proirio svoj istraivaki rad i da je pristupio policijskoj istrazi, ali da Ministarstvo pravde zna da ta istraga nije ozbiljna. Sastanak je zakljuio reima da eli da se ponovo sretne sa mnom, ali u inostranstvu, jer "ima da mi otkrije druge stvari ali da to ne moe u Srbiji". Istog trenutka sam shvatio da u stvari sprema dosije protiv mene pa sam posredstvom Vladimira Popovia uspeo da izdejstvujem sastanak sa tadanjim ministrom pravde Vladanom Batiem.

Tokom tog susreta pokazao sam mu dokumenta koja mi je uruio Mihajlovi. Bati mi je tada odgovorio da nikada nije uo za tu operaciju i da pravosue takoe nije bilo upoznato sa njom.

 

Mihajlovi kao krpelj

 

Po povratku u vajcarsku informisao sam moje vajcarske i francuske advokate o situaciji. Potom sam otiao u Austriju gde sam uruio dokumenta koje sam dobio od Mihajlovia jednom agentu britanske obavetajne slube, obavestivi ga da Mihajlovi eli da me ucenjuje. Za to vreme, Mihajlovi me zvao vie puta i insistirao da se sretnemo u inostranstvu. Na kraju sam pristao i sreli smo se u u hotelu Dolden u Cirihu. Od samog poetka Mihajlovi me upozoravao da sastanak treba da ostane tajan i da niko ne treba da zna da smo u kontaktu, pa ni Vladimir Popovi. Potom mi je uruio novi grafiki prikaz operacije Mrea, na kojoj sam imao manju ulogu nego na prethodnoj. Na kraju me pitao sledee: "Reci mi, zemljae, ta je za tebe velika suma novca? Ova dokumenta bi ti nanela veliku tetu ako bi se objavila. Koliko ti ima novca? Investirao si u vinograde, a sada ti predlaem da investira gde ti mi kaemo".

Pitao sam ga ko su to mi, na ta mi je odgovorio: "Ti jednostavno treba da mi kae koliko novca ima. Mora samo da mi da novac, a ja u da se pobrinem za ostalo". Pitao sam ga o visini investicije koju je eleo i za garancije koje bi bile ponuene za investiciju, na ta mi je on rekao: "Milion evra mora da se da odmah u keu. Mora da to uradi zato to emo ti mi popraviti imid".

Da bih dobio na vremenu, objanjavao sam da ne mogu da postupim kako trai, jer banka ne daje tako lako autorizacije za podizanje tolikih sredstava, ali sam ga i upitao zato insistira da postupam tako ako je znao da je izvetaj policije netaan. Odgovorio mi je: "Zemljae, ba nas briga ta je tano, ono sto se rauna je ta moe da bude".

Odmah posle sastanka, kontaktirao sam vajcarsku i srpsku policiju da ih obavestim o uceni i pokuaju iznude. Po njihovom savetu, nastavio sam da kontaktiram sa Mihajloviem. On me je ponovo kontaktirao u februaru 2004. Prihvatio sam da se sretnem sa njim u Parizu, u kancelariji mog advokata Veronik Lartig. Mihajlovi je doao na sastanak sa velikom torbom koju je stavio ispred mene govorei da u nju stavim kako je dogovoreno. Tada sam mu rekao da ne mogu da podignem toliko novca iz banke. On je nastavio razgovor satima i objasnio mi je da "ostali" postaju vrlo nervozni i da uskoro nee vie moi da kontrolie situaciju.

Nakon toga sam ga drao u uverenju da u da platim ali da moram prvo da razgovaram sa mojom bankom u vezi sa potencijalnim investicijama. Na moje pitanje ta se desilo sa istragom Miodraga Vukovia, Mihajlovi se nasmejao i ponovio da su ostali vrlo nervozni i da ve dugo ekaju taj novac...

Posle tog sastanka, moji prijatelji i lanovi porodice su poeli da dobijaju pretnje od saradnika Duana Mihajlovia. On je bio pred naputanjem funkcije ministra, ali me je uveravao da e zajedno sa bliskim saradnicima nastaviti da se bavi operacijom Mrea. Jedina bitna stvar na svetu bila da ja platim da bi se taj dosije zatvorio. Zakazao mi je novi sastanak, ovog puta u Marbelji, u paniji, februara 2004.

 

Standardna ema

 

Mihajlovi je doao zajedno sa Slobodanom Raduloviem, direktorom C-marketa, koji je bio najvaniji distributerski lanac prodaje na malo u Srbiji. Mihajlovi je izrazio interes za to preduzee koje je bilo u postupku privatizacije. Od mene je traio novac za kupovinu tog preduzea, u iznosu od 15.000.000 EUR. Drugim reima, eleo je da me uceni da bi on i njegovi sauesnici mogli da postanu vlasnici C-marketa bez plaanja ijednog centa.

Zamolio sam ga da mi pokae plan privatizacije tog preduzea i pokuavao da saznam kakva e biti vlasnika struktura. Mihajlovi se na to iznervirao i rekao mi da se udi da ja jo uvek ne shvatam da je jedino bitno da im ja dam novac. Radulovi, koji je prisustvovao sastanku, potvrdio je da mu je novac bio hitno potreban.

Rekao sam mu da u poslati finansijske strunjake u Beograd, pa smo se dogovorili da ih Slobodan Radulovi primi. Cilj mi je bio da dobijem na vremenu i da pokuam da izbegnem ucenu.

Za to vreme medijska kampanja je besnela u Beogradu svom estinom i sva sredstva su bila koriena da bi se na mene izvrio pritisak.

Dana 8. maja 2004. bio sam pozvan da uestvujem na proslavi u manastiru Soko grad. Tada sam se naao pored vladike Lavrentija, koji se nalazio pored Mihajlovia, a preko puta se nalazio novi ministar policije. Posle proslave, Mihajlovi mi je rekao da je apsolutno potrebno da mu predam novac. Zbog bojazni od policijskih mahinacija i lanih dokaza koji su bili fabrikovani protiv mene, dao sam mu 200.000 EUR u gotovini.

Malo posle toga, Mihajlovi je ponovo doao u Francusku sa Raduloviem na sastanak sa mnom. Poeo je da mi preti i da povisuje ton. Odbio sam i posle tog sastanka sam prekinuo svaki kontakt s njim. Nisam vie odgovarao ni na njegove telefonske pozive.

Onda je on poeo da mi alje pretee poruke. Tokom mog boravka u Ubu, nazvao me je i rekao mi da zna gde se nalazim i da me eka odmah pored, u crkvi u Ubu. Otiao sam na sastanak, a Mihajlovi mi je ponovo pretio, tvrdei da sam mu navodno obeao novac za C-market i da ne potujem sopstvena obeanja. Insistirao je da se ponovo sretnemo u inostranstvu.

Posle tog sastanka zatraio sam sastanak sa UBPOK-om.

ef te specijalne uprave Mladen Spasi prihvatio je da se sastane sa mnom, ali van kancelarije, negde u gradu. Sastanak je odran u prisustvu Miloa Cicmila, biznismena koji me je povezao sa Mladenom Spasiem, i tasta Mladena Spasia. Ispriao sam mu ceo istorijat ucene i iznude od strane Mihajlovia. Spasi mi je rekao da je Mihajlovi vrlo opasan ovek i da niko u UBPOK-u nije znao za tu navodnu policijsku akciju protiv verca cigareta. Objasnio mi je da moja pria odgovara uobiajenoj emi po kojoj Mihajlovi ucenjuje ljude.

U septembru 2004. Mihajlovi je ponovo stupio u kontakt sa mnom, nakon ega smo se sastali u hotelu Dolder u Cirihu. Objasnio mi je da je cela kampanja protiv mene voena od strane inspektora policije Gluia i Puia. Oni su bili sakupili dosta lanih dokumenata i nameravali su, uz podrku tuioca Pavlovia, da pokrenu krivini postupak protiv mene. Ponudio mi je da onemogui pokretanje krivinog postupka u zamenu za novac. Ljut je na mene zbog C-marketa i nudi mi poslednju priliku da se izvuem.

(Uporedo sa raznim sastancima koje sam imao sa Mihajloviem, on me je takoe uznemiravao telefonom, slao desetine SMS poruka, ije sam sadraj svaki put beleio.)

Kampanja ucena i iznude konano je prestala zahvaljujui intervenciji Vladimira Popovia. Naime, on je ubedio Vladana Batia da ode u preduzee Duana Mihajlovia i da insistira na tome da prestane sa tim, ukazujui mu na to da u u suprotnom ja lino podneti krivinu tubu protiv njega.

 

Krivini postupak

 

Posle smrti Zorana inia... obnovljena je debata o iniu i vercu cigareta... Poput maioniarskog trika, tuilac Slobodan Radovanovi je iz fijoka izvukao dosije o vercu cigareta, pa je 7. juna 2007. naloio istragu o vercu cigareta u periodu 1995-1996. kojom je bilo obuhvaeno petnaestak osoba, ukljuujui i mene. Od samog poetka bilo je jasno da sam ja glavna meta. S obzirom na flagrantna krenja mojih osnovnih prava, moj advokat se obratio Evropskom sudu za ljudska prava 27. decembra 2007.

Ukoliko je tano da je tokom tog perioda postojala paralelna mrea distribucije cigareta koja je bila na margini zvanine mree distribucije, takav posao nije mogao da se obavlja bez odobrenja najviih sfera moi a ne uz pomo pojedinaca ili privatnih kompanija.

 

Dijabolizacija medijske kampanje

 

Tokom 2009. zloinako udruenje je pokrenulo novu medijsku kampanju protiv mene, koja je bila jo ea nego prethodna. Trebalo je da se popune rupe u nedoreenom krivinom postupku, u okviru kog tuilatvo apsolutno nije imalo ozbiljne dokaze protiv mene, da se sprei moj povratak u Srbiju i da mi se oduzme sva imovina pomou ilegalnih radnji.

Alarm je dat kada sam dao intervju hrvatskom Jutarnjem listu 12. maja 2009. i koji je bio objavljen na sajtu lista Borbe na francuskom i engleskom jeziku. Tokom intervjua sam citirao neke od lanova zloinakog udruenja koji su godinama radili protiv mene. Zloinako udruenje poseduje iroku mreu, poto meu svoje lanove ubraja i Aleksandra Tijania, direktora RTS-a. Zahvaljujui jednoj takvoj mrei, Ivo Pukani je mogao da realizuje emisiju koja je bila prikazana na RTS-u, srpskoj nacionalnoj televiziji, u kojoj je on optuio inia da je kriminalac i u kojoj je izneo niz neosnovanih tvrdnji na raun Srbije i Srba uopte.

Treba podvui da takva vrsta kampanje nikada nije voena ni protiv koje druge osobe u Srbiji i da sam ja bio izabran kao meta zloinakog udruenja.

Ratko Kneevi je ponovo poeo da me optuuje za verc cigareta da bi potom intenzivirao svoje napade optuujui me da sam odgovoran za itav niz ubistava koja su poinjena u Srbiji i okolini tokom prethodnih godina. ak me je optuio da sam naruio ubistvo Ive Pukania. Tu informaciju je preneo i Blic, poto je njegov glavni urednik, Veselin Simonovi, pristupio zloinakom udruenju.

Tako sam, tokom vie meseci, konstantno bio na naslovnoj strani Blica i ostalih vanijih listova koji su tvrdili da sam ja naruilac ubistva Ive Pukania, iako ne postoji nijedan dokaz da sam povezan sa tim ubistvom, a pri tom nisam nikada bio predmet nijedne istrage s tim u vezi ni u Srbiji ni u Hrvatskoj.

Zloinako udruenje je poelo da me povezuje i sa svakom drugom kriminalnom aktivnou. Tako je Blic tvrdio da sam ja odgovoran za pretnje predsedniku Borisu Tadiu, kao i za pretnje smru upuene ministarki pravde Sneani Malovi. Moje ime je zatim povezivano sa vercom kokaina iz June Amerike. Sve je bilo organizovano tako da ja budem predstavljen kao notorni kriminalac i osoba van zakona. Zloinako udruenje je nastojalo da utie na postupak u toku tako da presuda osim osuujue ne bude mogua.

Naglaavam, novac je bio glavna motivacija, poto su moji protivnici gledali na sve naine da se domognu moje imovine u Srbiji.

Ti manevri su urodili rezultatom poto mi je oduzeta kompanija Futura Plus. To preduzee, koje upoljava 3.500 radnika, koje vredi 200.000.000 EUR i iji su najvei potraioci kompanije koje mi pripadaju, stavljeno je pod prinudnu i pod dravnu kontrolu. Drava je zaplenila i teren za izgradnju koji pripada kompaniji. To zemljite se nalazi na stratekom poloaju, poto je blizu aerodroma, i njegova vrednost je najmanje 150.000.000 EUR.

Takoe je preduzeta zaplena nekretnina koje posedujem u Srbiji, ija vrednost je procenjena na preko 30.000.000 EUR, kao i mojih nekretnina u Crnoj Gori ija je vrednost oko 15.000.000 EUR.

Ove mere zaplene su donete potpuno proizvoljno i neproporcionalno, s obzirom na to da teta koju drava navodi protiv mene iznosi 2.000.000 EUR.

Evidentno je da moja prava nimalo nisu potovana tokom tog postupka i da je sud bio izloen takvom pritisku da nije imao drugog izbora nego da me osudi.

Gore od injenice da sam uvuen u proceduru koja ne potuje ni osnovne pravne postulate, da sam izloen raznim oblicima ucene, da mi je onemogueno poslovanje i da raspolaem sopstvenom imovinom, jeste da mi je povrh svega ugroen - ivot.

Naime, metoda kojom se koriste moji protivnici je ve bila koriena u prolosti prilikom ubistva Zorana inia... Na taj nain su bili likvidirani brojni politiki disidenti tokom devedesetih godina. Od tog perioda, mete su bili poslovni ljudi koji nisu prihvatali da se povinuju ucenama i korupciji ili koji nisu prihvatali da se uputaju u ilegalne radnje. Ja se ubrajam u takve osobe i kao takav imam razloga da se oseam ugroenim.

 

Nije mogue biti toliki kriminalac

 

Medijska kampanja koja je voena protiv mene nije prestajala da se intenzivira tokom 2009. godine, a od 22. jula 2009. praktino ne proe dan a da nisam predmet nove publikacije pune lai.

Blic se posebno obruavao na mene stavljajui me na naslovne strane u vie navrata.

Brojni klevetniki lanci objavljivani su i u drugim listovima, posebno u Vijestima i Danu.

Te klevete su dobile na zamahu u toku sledeih meseci. Na RTS-u je 24. oktobra 2009. emitovana reportaa u trajanju od deset minuta, tokom drugog Dnevnika, kada je ponovljeno da sam odgovoran za ubistvo Ive Pukania. Nakon toga je usledila serija lanaka koji su sadrali lai i koji su bili objavljivani u najveim listovima od oktobra do novembra 2009. godine.

Iznoene se sledee lane optube:

- Ja sam naruilac ne manje od devet ubistava,

- Ja sam ef duvanskog kartela,

- Taj kartel ima vojno krilo i grupu istreniranih ljudi koji su spremni da ubiju za malo novca,

- Umean sam u operacije pranja novca koji je zaraen vercom droge,

- Optuen sam u okviru krivinog postupka koji se vodi protiv mene u vajcarskoj,

- Otetio sam Srbiju za 300.000.000 EUR tako to sam sebi prigrabio dravnu imovinu,

- Grupa ljudi se sastaje kod mene i odluuje o ivotu i smrti drugih,

- Ja stojim iza pretnji koje su poslate predsedniku Borisu Tadiu itd.

 

Putem te izuzetno estoke kampanje, ja sam milionima italaca i gledalaca, koji ne mogu a da ne budu ubeeni u istinitost takvih informacija koje prenose nacionalna televizija i najvei listovi, predstavljen kao najvei kriminalac na Balkanu. Pri tome sam ja u potpunoj nemogunosti da pokaem istinu.

Najei napadi dolaze od Ratka Kneevia koji je lino bio doveden u vezu sa vercom i koji je daleko od toga da je vredan poverenja.

Inae, ja nikada nisam osuivan, a lai koje su iskazane na moj raun su posebno ozbiljne s obzirom na to da nikada nisam bio osuivan ni u jednoj zemlji u kojoj sam iveo, ak ni za lake prekraje, a radi se o ozbiljnim zemljama kao to su vajcarska, Francuska ili panija.

Nema nikakve sumnje da su sva spomenuta krivina dela bila mogua samo zato to su vinovnici zloupotrebili svoje funkcije i poloaje koje su uivali u drutvu, to zahteva kaznu za primer.

 

 

 

 

 

 

Nikada nisam osuivan, ni u jednoj zemlji u kojoj sam iveo, ak ni za lake prekraje, a radi se o ozbiljnim zemljama kao to su vajcarska, Francuska ili panija.

 

 

 

Napisali su da sam ef duvanskog kartela, koji ima vojno krilo i grupu istreniranih ljudi koji su spremni da ubiju za malo novca.

 

 

 

Zaplenjena mi je u Srbiji imovina ija vrednost je procenjena na preko 30.000.000 EUR, a teta koju drava navodi protiv mene iznosi 2.000.000 EUR.

 

 

 

ef UBPOK-a Mladen Spasi objasnio mi je da moja pria odgovara uobiajenoj emi po kojoj Duan Mihajlovi ucenjuje ljude.

 

 

 

 

 

"Reci mi, zemljae, ta je za tebe velika suma novca? Ova dokumenta bi ti nanela veliku tetu ako bi se objavila. Koliko ti ima novca?", pita me Duan Mihajlovi

 

 

 

Nisam imao drugog izbora nego da prihvatim Tadiev nalog i 1.300.000 EUR dam Ruici ini, u gotovini.

 

 

 

 

Vueli i Stanii stavili su mi do znanja da Mira Markovi eli da me izbaci iz posla sa cigaretama kako bi omoguila svom sinu Marku da se time bavi i da u tome ima monopol.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane