Natrag

Tabloid istrauje

Tabloid istrauje

Ekskluzivno: Zato je i kako ruska tajna sluba "pisala" nemakoj poverljive analize i izvetaje o katastrofalnom bezbednosnom stanju na Kosovu

 

Provereno, mina ima, bitte

 

Hapenje nemakih obavetajaca na Kosmetu krajem 2008. godine predstavljalo je svojevrsni meunarodni skandal. Najvaniji deo te afere bio je izvetaj tzv. vlade Kosova iz koga je javnost mogla da se upozna ne samo sa injenicom da se radi o slubenicima nemakog BND-a ve i sa njihovim biografskim i dr. podacima, pa ak i fotografijama. Ovako neto je nezapameno u odnosima dve zvanino prijateljske i saveznike zemlje. U meuvremenu smo prikupili dovoljno podataka da bismo u potpunosti mogli da razumemo pomenutu aferu i sagledamo skoro neverovatne dogaaje koji se kriju u njenoj pozadini

 

Milan Malenovi

 

Nema nikakve sumnje, Euleks na Kosmetu nema nikakvog znaajnijeg uticaja na tzv. vladu Kosova. Priznanje da su politike strukture samoproklamovane drave van svake kontrole proizilazi iz dopisa Euleksovog funkcionera Tomasa Bua upuenog 5. avgusta 2009. komandantu Euleksa Ivu de Kermabonu.

Poto se prvo osvrnuo na prethodnu faktiku amnestiju albanskih ratnih zloinaca od strane samoproklamovane vlade Kosova, Bu je izrazio verovanje da su ovakvi upadi u nadlenosti meunarodnih pravosudnih institucija mogui i u budunosti i naveo naine kako da meunarodna zajednica reaguje u tim sluajevima. Sve to Euleks u takvim situacijama moe da uini jeste da se obrati medijima i da preko njih iznese svoje neslaganje, smatra Bu, priznajui na taj nain da je EU potpuno nemona da direktno utie na kosovske institucije.

Jasno je da meunarodna zajednica nije mogla ni u 2008. da sprei hapenje nemakih obavetajaca, posebno jer im je misija bila toliko tajnovita da niko zvanino nije ni bio obaveten o njihovom boravku u Pritini, a jo manje o njihovoj funkciji. ak je i sama nemaka vlada izgledala nedovoljno obavetena o boravku i zadacima uhapene trojke, pa je na poetku afere davala kontradiktorne izjave za javnost, ali se preciznou nije proslavila ni na Odboru za nadzor rada tajnih slubi nemakog parlamenta (Bundestag).

Predstavnik Stranke levice u Bundestagu Volfgang Nekovi ocenio je jedan sastanak pomenutog odbora s kraja novembra 2008. reima: "Sve to sam danas uo mogla je da objavi i Vlada. Ovo je bila suvina priredba. Stanje stvari je i dalje sasvim nejasno. Nijednu u javnosti iznetu optubu Odbor nije mogao da rasvetli."

Prvo pitanje koje se postavlja glasi: kako je jedna pomou tapa i kanapa sklepana tajna sluba, kao to je kosovska, uopte mogla da zna da su trojica Nemaca visoki funkcioneri BND-a? Od svoje pameti sigurno nije mogla da doe do tih informacija.

Raunajte na nas

Odgovor na pitanje o identitetu pravog izvora ovako znaajne informacije moemo da naslutimo iz jedne studije nemakog Instituta za evropsku politiku (IEP) iz 2007. godine. Studija je uraena na zahtev nemake obavetajne slube BND i prosleena joj na vie od stotinu strana sa naznakom "Poverljivo - samo za slubenu upotrebu". Studija koju su potpisali dr Martin Jop i Sami Sandavi bavila se pitanjima u vezi sa reformama bezbednosnog sektora (RBS) Zapadnog Balkana, sa teitem na Kosovu.

Iz Studije jasno proizilazi da u sektoru bezbednosti Zapadnog Balkana Nemci treba da zamene Amerikance, dok se kao jo jedna od svetskih sila zainteresovanih za ovaj prostor pominje Rusija. Poto Rusi nemaju mogunosti da sami interveniu na Kosmetu, koji su okupirale NATO snage sa celom armijom svojih obavetajaca i strunjaka za bezbednost, uloga izvrioca u sluaju nemake obavetajne trojke morala je da bude preputena nekom drugom.

Ruski obavetajci su jo od vremena hladnog rata prisutni u nemakim obavetajnim strukturama, tako da je za njih relativno mali problem da dou do nekog za njih interesantnog dokumenta. U ovom sluaju interesantan u smislu da predstavlja inicijalnu kapislu za hukanje Haima Taija na Nemce bio je poverljivi izvetaj BND-a iz februara 2005. u kome je detaljno opisana kriminalna struktura kosovskih Albanaca sa navoenjem velikog broja imena. Izmeu ostalih, kao voa jedne od najvanijih mafijakih grupa oznaen je - Haim Tai.

Osim ovoga, u pomenutom izvetaju stoje i konkretne mere za suzbijanje organizovanog kriminala na Kosovu, od kojih neke predviaju politiku eliminaciju Taija i njegovih tienika. Konano, i na strani 108 Studije IEP-a iz 2007. predloeno je da Zapad okona svoju saradnju sa vlastodrcima tzv. Republike Kosovo i vie panje posveti Albinu Kurtiju i njegovom pokretu Samoopredeljenje.

Ruske slube ne samo da su ova dokumenta dostavile Haimu Taiju ve su neke njihove delove pustile i u javnost, kao opomenu vlastima u Pritini da ne oklevaju sa protivudarom na BND. Na kraju je bilo potrebno od besa prokljualom Taiju jo samo ukazati na metu (u ovom sluaju na trojicu funkcionera BND-a), pa da cela operacija skretanja panje Nemcima da sa Rusima mora ozbiljno da se rauna, dobije uspeni epilog.

Kriminal protiv bede

Pomenuta studija IEP-a iz 2007. godine sadri i mnoge druge detalje znaajne za nau javnost. Poinjui svoj izvetaj o samom Kosovu, IEP na strani 20 iznosi prvo samo brojke. Na Kosovu ispod granice siromatva (manje od 1,37 evra na dan po odrasloj osobi) ivi 37 odsto stanovnitva, a ak 15 odsto stanovnitva ivi ispod granice ekstremnog siromatva (0,93 evra po danu i odrasloj osobi). Da su studijom obuhvaena i deca, postotak siromanih na Kosovu bi premaio 50 odsto. Po blagim procenama, broj nezaposlenih odraslih iznosio je 43 odsto, pri emu su najvie pogoeni mladi (njih 75 odsto nije zaposleno). Od oko milion radno sposobnih stanovnika Kosova samo njih 337.900 ima stalni posao, a od tog broja njih 42,8 odsto radi u poljoprivredi. Odnos uvoza prema izvozu je po proceni IEP-e 27:1, tako da je godinji spoljnotrgovinski deficit vie od 900 miliona evra.

Jo pre izbijanja svetske ekonomske krize prihodi kosovskih porodica su pali za skoro etvrtinu i u trenutku pisanja studije iznosili su tek 253 evra po domainstvu. Za visoku stopu nezaposlenosti svoj deo odgovornosti morali bi da snose i oni koji su skoro dve decenije albanskoj deci branili da idu u zvanine kole, tako da je po proceni Kosova Education Center danas svaki peti Albanac nepismen.

Koristei ove podatke IEP zakljuuje da je projekat "Republika Kosovo" srednjorono ekonomski neodriv. Ekonomskoj besperspektivnosti se pridruuje i ona politika, budui da Studija navodi Kosovo i BiH kao regione u kojima u svakom trenutku moe da doe do nove eskalacije nasilja. Kada je Kosovo u pitanju, IEP navodi jedan veoma vaan faktor nestabilnosti. Tradicionalno patrijarhalno drutvo kosovskih Albanaca samo prvoroenom sinu daje ansu da postane ugledni lan drutva, dok su ostali viak koji svoje nezadovoljstvo razlikama izmeu sopstvenih elja i realnosti esto lee agresijom i sklonou ka radikalnom delovanju. Organizovani kriminal za njih postaje nain izlaska ne samo iz bede ve i iz anonimnosti.

Na strani 35 Studije iznosi se miljenje sagovornika pod konspirativnim imenom A42 da bi ve dve godine posle proglaenja nezavisnosti na Kosovu mogli da izbiju revoluciji slini nemiri irokih razmera, kada stanovnitvo shvati da je iluzija bilo verovanje o privrednom procvatu posle otcepljenja od Srbije. Kako je manjina sve manje na Kosovu, upozorava IEP, otrica buduih nemira lako moe da se okrene protiv stranih predstavnika i vojnika. Na ovom mestu sastavljai studije upozoravaju BND kako su martovski nemiri iz 2004. bili "pripremljeni i organizovani", pa nastavljaju: "Posebno su akcije protiv UNMIK policije bile dirigovane od kriminalnih grupa."

Kada se govori o organizovanom kriminalu Studija ponavlja ranije poverljive izvetaje obavetajnih slubi, posebno BND-ov izvetaj iz 2005, o neraskidivoj sprezi mafije i politiara, pri emu kriminalci ne moraju uvek da postanu politiari. Deava se ponekad da visokorangirani i meunarodno poznati mafijai odustanu od line politike i partijske karijere, ali zato obavezno imaju nekoliko znaajnih funkcionera na svom platnom spisku. IEP bez navoenja konkretnih podataka skree panju na injenicu da ni meunarodni predstavnici u kosovskim strukturama vlasti nisu gadljivi na mito, to dodatno jaa pozicije kosovske mafije.

Anketa sprovedena u vreme nastajanja Studije pokazala je da 44 odsto stanovnika Kosova smatra da je centralna vlast korumpirana, dok njih 41 odsto to isto misli za lokalne institucije.

Fisovi kao pre vie vekova

Nastajanju organizovanog kriminala veoma su pogodovali i strani vojnici i slubenici stacionirani na Kosovu, smatra IEP. Zahvaljujui njihovim prohtevima na Kosovu je nastala itava mrea prostitucije, kakvu Evropa jo nije videla. Do zakljuenja Studije izbrojana su 104 bordela, a otkriven je i veliki broj logora u kojima su devojke sa Kosova, iz Albanije, Moldavije, Rumunije i drugih drava obuavane za prostituisanje u zemljama Evropske unije, u koje su prebacivane kanalima pod kontrolom albanske mafije.

Jo jedna pogodnost nastajanju i jaanju organizovanog kriminala tvorci Studije vide u tradicionalnom fisovskom ureenju albanskih zajednica. Jedan fis (porodica u irem smislu, slino starim srpskim porodinim zadrugama) obuhvata izmeu 60 i 100 lanova, dok vie fisova zajedno ine klan. Prema ovoj studiji, na Kosovu se za prevlast bori izmeu 15 i 20 klanova, koje je BND u svom izvetaju iz 2005. podelio u etiri grupe.

IEP smatra da je vraanje fisovskim podelama nastalo kao rezultat ponovne primene Kanona Leke Dukainija, a to je prirodna reakcija na neprijateljsko i korumpirano okruenje. Fis sam regulie svoje probleme, a meufisovski problemi se reguliu talionskim odredbama Kanona, to sve zajedno ini svojevrsni balans straha iz koga zatim proizilazi agresivnost ka spoljnom svetu. Udruivanje na osnovama srednjovekovnog Kanona IEP vidi kao rezultat dugovekovnog nepostojanja jasno izraene nacionalne svesti kod veine albanskog stanovnitva.

Dalje jaanje klanova nastalo je za vreme gerilskog rata tzv. OVK u periodu pre NATO okupacije, u leto 1999. Pozicija klana odreena je njegovim doprinosom ovoj borbi, i to ne samo zbog stvaranja herojskih mitova ve i stoga to u dananjim strukturama vlasti gotovo da nema mesta na koje mogu da dospeju oni koji nisu ratovali. Osim toga, paravojno ustrojstvo tzv. OVK potenciralo je lojalnost prema stareinama, a ta mesta su zauzimale voe klanova i fisova.

Ogromne prihode steene nezakonitim poslovima (po proceni Directorate of Organized Crime, albanska mafija je 2006. dnevno zaraivala 1,5 miliona evra, odnosno 550 miliona godinje, to odgovara etvrtini nacionalnog bruto proizvoda) mafija je morala nekako da legalizuje i vrati u redovne tokove. Za pranje para posebno su interesantne graevinska brana i prodaja goriva.

Poto su zajedno sa svojim, albanski mafijai prali i novac belosvetskih kriminalaca, na Kosmetu danas ima preko 400 benzinskih pumpi, iako bi ih, s obzirom na veliinu i razvijenost zemlje, bilo dovoljno i manje od 150. Samo na 90 km dugakom putu od Skoplja do Pritine na kosovskoj teritoriji ima 36 benzinskih pumpi. U okolini onih koje su u predgraima nalaze se "moteli", u kojima ordiniraju prostitutke i tako dodatno poveavaju prihod mafijaa-vlasnika benzinskih pumpi.

Radikalizacija stanja

Raspad komunistikog sistema u Albaniji doveo je do prvog znaajnog jaanja albanske mafije, jer je veliki broj od oko 10.000 otputenih saradnika tajne slube (Sigurimi) svoje usluge ponudio podzemlju. Sledei vaan podstrek daljem irenju i jaanju bila je propast piramidalnih banaka u Albaniji 1997, posle ega su usledili nemiri u toku kojih je iz vojnih magacina ukradena velika koliina vatrenog oruja, a zatim prodata mafiji i teroristima iz OVK.

Istovremeno je zbog naglog siromaenja gubitkom uteevine veliki broj Albanaca iz Albanije, ali i sa Kosova (pretpostavlja se ukupno skoro pola miliona ljudi) emigriralo u Zapadnu Evropu. Oni su zatim postali plodno tlo za ekspanziju albanske mafije, smatra IEP. Vodei italijanski tuilac i lovac na mafijae Kataldo Mota potvruje ovo miljenje o nezadrivom rastu albanofone mafije svojom primedbom: "Putevi droge, oruja i ilegalnih emigranata su u rukama Albanaca."

Albanofona mafija je ve odavno prela i okean, pa tako klan Aleksa Rudaja u Njujorku ak i sam FBI naziva "estom porodicom" aludirajui na tradicinalnih "pet porodica" italijanske mafije. U ovom gradu je vie od 26.000 omladinaca albanskog porekla okupljeno u Albanian Boys lncorporated, meavinu tinejderskih ulinih bandi i mafije, od kojih oko 5.000 ima iskustva u nasilju iz ratnih dana na Kosovu.

Teroristi iz tzv. OVK i inae su znaajna zatitna sila albanske mafije na Kosovu, najee pod imenom Kosovskog zatitnog korpusa (KZK). Nemaki analitiar Volf Olis jo je u leto 2004. objavio postojanje koncepta "generaltaba" KZK po kome bi korpus ubrzo imao 10.000 aktivnih vojnika i jo 20.000 u rezervi, koji bi se "rame uz rame borili sa NATO trupama" (Bltter fr deutsche und internationale Politik, 8.2004, str. 973). Iako je po jo uvek vaeoj Rezoluciji 1244 SB UN, na koju ukazuje i IEP-ova studija, Kosovo striktno demilitarizovana zona, zapadni okupatori su utke preli preko provokacije pritinskih vlasti da oruanoj jedinici snage 3.000 ljudi i jo 2.000 u rezervi daju naziv koji podsea na tradiciju zapoetu zvanino rasformiranom tzv. Oslobodilakom vojskom Kosova.

IEP u svojoj studiji predlae da se dalja radikalizacija stanja na Kosovu, koja je u perspektivi neizbena, predupredi odravanjem ideje o ulasku u EU i boljim ivotom koji bi onda nastao. Zanimljivo je da IEP ovde ne govori o konkretnim, vidljivim koracima u napretku ka EU, ve se ovom temom bavi u okviru marketinkih poteza. Kosovo, dakle, uopte nema jasnu evropsku perspektivu, ve se ova fama odrava u ivotu samo zarad odlaganja novih masovnih nemira.

Na kraju, IEP Studija pokazuje ne samo besperspektivnost same tzv. Republike Kosovo ve i celokupne nemake i EU politike u ovom regionu. Sa jedne strane Nemci ispred EU treba od SAD da preuzmu najvanije poluge uprave nad kriznim podrujem Zapadnog Balkana, dok sa druge strane nemaju konkretne odgovore ni na jedno od najvanijih problema koji mue ovaj deo Evrope.

Ve i o pitanju svih pitanja kojima se bavila Studija, potrebi RBS-a, ne postoji jednostavno, pa ak ni sprovodivo reenje. Studija u ovom delu podsea i na organizatore ubistva srpskog premijera Zorana inia ukazujui da je kriminal duboko prodro u bezbednosne strukture i same Srbije, dok je na Kosovu situacija jo gora: tamo OK bukvalno kontrolie snage bezbednosti.

 

Nema nade

U analizi borbe kosovskih institucija protiv organizovanog kriminala, Studija objanjava da do eventualnih hapenja mafijaa na Kosovu dolazi iskljuivo kada konkurentska organizovano-kriminalna grupa preuzme vlast na nekoj teritoriji i onda krene u obraun sa protivnicima iz podzemlja koristei pri tom dravne ili okupatorske institucije.

Ekonomska situacija na Kosovu je po miljenju IEP-a potpuno bezizlazna. ak ni u sektoru energetike, gde se pre okupacije procenjivalo da bi Kosmet mogao da postane znaajan izvoznik, vlada nestaica. U hladnim zimama Kosovo jedva da je u stanju da pokrije polovinu svojih potreba za elektrinom energijom, a viak struje u letnjim mesecima uglavnom nastaje zato to privreda uopte ne posluje.

Kosovo se, prema istraivanju IEP-a, izdrava od stranih kredita, donacija iz dijaspore i prihodima iz ilegalnih poslova mafije. S obzirom na to da se prva dva izvora novca polako gase, ili bar znatno smanjuju, preostaje jo samo organizovani kriminal kao privredni segment koji donosi neke prihode. I tu se krug zatvara: borba protiv kosovskog organizovanog kriminala ne samo da je nemogua bez drastinih reformi bezbednosnog sektora, ona bi uruila ionako slabu privrednu strukturu ove nazovidrave i izazvala masovne nemire.

IEP zato predlae blagu promenu elite, to znai: investiranje u lidere budunosti, njihovo kolovanje i obrazovanje. Taj proces dugo traje, a za sve to vreme EU i Nemaka morae da nau naina da sarauju sa politiko-mafijakim voama na Kosovu.

amar koji je Haim Tai udario nemakoj obavetajnoj slubi u bliskoj budunosti ostaje nekanjen. Bar do onog trenutka dok se na Kosovu ne bude naao neki novi Tai koji e prihodima od mafijakih poslova uspevati da ouva kakav-takav socijalni mir.

Ni za ostatak Zapadnog Balkana IEP ne vidi neko brzo i povoljno reenje. Oigledno je da nemaki analitiari, bar u 2007, nisu polazili od mogunosti brzog i bezbolnog ulaska zapadnobalkanskih zemalja u EU. Zbog toga se u Studiji stalno govori o nastavku medijske kampanje ukazivanja na ulazak pomenutih zemalja u Uniju. Istovremeno Studija ni na jednom mestu ne preporuuje bilo koje druge mere koje bi izgladnelim stanovnicima Balkana nedvosmisleno pokazale da se kreu putem ka EU.

Takvih mera jednostavno nema, jer i sam IEP za ove akcije koristi izraze kao to je "psiholoko delovanje". Realno, Nemaka bar u 2007. nije gajila nikakve iluzije da bi preostale zemlje bive Jugoslavije u dogledno vreme mogle da postanu bilo ta vie od obinih kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji.

Kada je u pitanju Nemaka pozicija u regionu, IEP podvlai da je reavanje balkanskog problema, odnosno njegovo dranje pod kontrolom, najvaniji test za nemaku verodostojnost u meunarodnom kriznom menadmentu. Ako ovde ispusti dizgine iz ruku, smatraju tvorci Studije, Nemaka e dugorono na svetskom planu izgubiti kredibilitet velike evropske sile, koji stvara poslednje dve decenije.

I sve se svodi na onu narodnu "dri vodu dok majstori odu". Evropskoj uniji i Nemakoj na njenom elu, Balkan e biti interesantan samo do onog momenta dok isto kao SAD pre njih ne pronau bezbolnu - izlaznu strategiju.

 

 

 

 

Haradinaja spasli Amerikanci

 

 

Sukobi konkurentskih grupa Albanaca ne odvijaju se samo po Kanonu Leke Dukainija ve sve vie lie na prave male ratove u kojima uestvuju i zapadni okupatori june srpske pokrajine. Primer za ovo je vendeta izmeu porodica Haradinaj i Musaj.

Pripadnici porodice kosovskog politiara i biveg premijera Ramua Haradinaja bili su lanovi tzv. OVK, dok je porodica Musaj podravala konkurentsku organizaciju FARK, vojno krilo LDK Ibrahima Rugove. Odmah po okupaciji Kosova od strane NATO snaga u junu 1999, grupa pod nazivom Dukaini petorka, pod vostvom Ramuevog brata Dauta Haradinaja ubila je FARK borce: Brakima Balaja, Redu Osaja, Sinana Musaja i Idriza Peju.

Posle toga porodica Musaj je zapoela spiralu krvne osvete (u kojoj svako ubistvo trai ubistvo lana ubicine porodice) koja je na kraju dovela skoro do potpunog istrebljenja porodice Musaj.

U julu 2000. Ramu Haradinaj je lino predvodio grupu od 40 svojih boraca koja je napala posed Musaja. Po tvrdnji amerikog publiciste Nika Vuda, suenje Ramuu, koji je u toku napada i sam bio ranjen, spreila je Amerika tako to je svog saveznika hitno prebacila u vojnu bazu Ramtajn u Nemakoj (NickWood: US Covered Up For Kosovo Ally, The Obsenver, 10. septembar 2000).

 

 

 

 

Banditska spirala

 

BND izvetaj iz februara 2005. navodi i neke od kljunih pripadnika albanske mafije sa detaljnim opisom meusobnih odnosa.

Haim Tai, predvodi tzv. Dreniku grupu, kojoj su na elu i Davit Haliti, Kadri Veseli, Redep Selimi, Fatmir Limaj i Jakup Krasnii. Taija podravaju i sledee osobe: Ali Ahmeti, ro. 4. januara 1959. u Zajasu u Makedoniji, predsednik stranke DUI. Od 1984. ga zbog terorizma trae jugoslovenske vlasti, a od 2001. ga zbog terorizma i ratnih zloina trae makedonske vlasti i to putem meunarodne poternice. Bardil Mahmuti, 7. januar 1960, Tetovo, Makedonija, preselio se u Pritinu 1972, od 1981. do 1988. u zatvoru zbog antijugoslovenskih delatnosti, a od 1990. ivi u Veveju u vajcarskoj. Od 2001. na elu Nacionalno-demokratske partije u Makedoniji. Braa Raica, Bakim i Elmi, takoe su bliski sa Taijem jo od vremena zajednike borbe u OVK. Zajedno sa svojim ocem preuzeli su PTT u Uroevcu, preko kojeg se sakuplja novac za PDK. Raica Bakim je verovatno identian sa Reica Bakimom, preko koga Tai moe da bude doveden u vezu sa meunarodnom OK mreom Princa Dobroija koja operie iz eke.

Na nivou kriminalnih poslova grupa oko Taija sarauje i sa grupom oko Ramua Haradinaja. Kljuni veznik je Ekrem Luka, vlasnik Dukaini poslovne grupe, iji je saradnik Sali Nimani veoma blizak sa Haradinajem.Glavna veza izmeu Taija i porodice Luka na politikom nivou je stariji Ekremov brat, Riza Luka.

Bajru Aliu, poznat i kao "Bajru od Kumanova", albanski biznismen i pripadnik stranke DPA, sa Taijem je povezan preko svoje supruge, Haimove roake. Sabri Aliu je prijatelj sa Taijem i uz njegovu pomo vodi nekoliko turistikih agencija. Konkurenciju nasilno eliminie. Tai se dovodi i u vezu sa verovatno u Hamburgu naseljenima Ibrahimom i Mohamedom Keljmendijem, preko kojih uestvuje u trgovini orujem i drogom. Veliki sponzor OVK i samog Taija je Nazar Memeti, nazvan Nik, voa OK grupe u Dalasu, Teksas (SAD).

Bliska Taijeva roaka (neki veruju i roena sestra) udata je za Bajrua Sejdiua, zvanog Milano, vlasnika Milano Merchandising Group u Kumanovu, Makedonija. On i njegov brat Naim glase za voe jedne opasne OK grupe. Za takoe opasnog predvodnika jedne OK organizacije slovi i Taijev finansijer iz vremena OVK-a, Ismet Osmani, zvani Curi, trgovac marihuanom i heroinom sa bazom u Kosovskoj Mitrovici.

Zanimljiva je Taijeva veza sa Florimom Maljokuom, odnosno njegovom firmom Salbatring iz Pritine u kojoj suvlasniki deo ima i Davit Haliti. Firma se dovodi u vezu sa pranjem para i vercom cigareta i goriva. Haliti i Tai ve godinama sarauju i preko Kosova Petrola (vlasnitvo Taija), koji prodaje od strane Halitija vercovano gorivo.

Za Davita Halitija BND tvrdi da je bio viestruki agent. Sa albanskim slubama je saraivao jo od vremena komunistikog Sigurimia, a to je nastavio i sa SHISH-om (albanska OS za inostranstvo) i kosovskim SHIK-om. Istovremeno je radio i za jugoslovensku Udbu, a srpskom RDB-u je redovno javljao za ilegalne transporte oruja konkurentske FARK organizacije. Halitijev bodigard je ef bezbednosti pritinskog Grand hotela, Rifat eku, roen 19. februara 1960, sa stanom u Dardania SU 7/1 u Pritini, za koga BND u svom izvetaju navodi i broj telefona: 03823397.

Ramu Haradinaj, roen 3. jula 1968. u Deanima, zavrio srednju kolu, vojsku sluio 1987. u okolini Nia, predvodi Dukaini grupu. U tome mu pomau njegovi roaci Daut (roeni brat), do hapenja 2002. zaduen za verc oruja preko fantomskih firmi u celoj Evropi, kao i Nazim i Enver.

U kriminalnim delatnostima njegovi najblii saradnici su, po BND-ovom izvetaju: Ekrem Luka, Sali Nimani, Naser Keljmendi, grupa oko Rustema Mustafe, Daut Bljakaj iz sela Kovrage na Kosovu (vlasnik benzinskih pumpi), Florim Maljoku, Fadilj Demiri (iz Vuitrna, u Bratislavi, Slovaka, predvodi grupu od 30 kriminalaca koja prebacuje drogu u zapadnu Evropu), Babaljija klan (deluje oko akovice, bavi se vercom cigareta i goriva), Azem Tuzi iz sela Dobrua kod Istoka, Ratko Musi iz Roaja, Crna Gora, vlasnik benzinskih pumpi...

Haradinaj je u sukobu sa grupom oko Ramiza i Veselja Muriia iz Pei, porodicama Musaj (oko Sadika Musaja) i Zemaj iz Gornjih Streoca kod Deana.

 

 

 

 

 

Tajna A07

 

Na jednom mestu se u IEP-ovoj studiji iz 2007. pominje razgovor sa osobom nazvanom A07, koja im je otkrila da se smatra dokazanim da je Milo ukanovi jedan od glavnih organizatora meunarodnog verca cigareta, dok je slovenaki politiar Janez Jana devedesetih bio ukljuen u meunarodni verc oruja.

Iako IEP ne otkriva identitet sagovornika bilo bi znaajno saznati da li se radi o ubijenom uredniku zagrebakog Nacionala, Ivi Pukaniu, koji se i proslavio iznoenjem podataka o duvanskoj, ali i mnogim drugim mafijama. U tom sluaju bi kao nalogodavac Pukanievog ubistva mogao da figurira i crnogorski premijer.

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane