Natrag

Knjiga

Knjiga

Zbirka nae savremenosti

 

Pisala sam...

 

Naa koleginica Sandra Skoko, koja je bila dopisnik Tabloida iz Londona u najvanijem periodu za razvoj ovog dvonedeljnika, bori se sa boleu u KBC Zvezdara u Beogradu. U meuvremenu je iz tampe izala njena nova knjiga. Urednitvo sa radou podsea itaoce na taj dogaaj i gaji nadu u njeno brzo ozdravljenje

 

Nikola Vlahovi

 

Kao publicista i knjievnik, Sandra Skoko (Beograd, 1967), stigla je da obie Evropu i svet, da vidi realnu sliku zapadne civilizacije i da je prenese itaocima u Srbiji, to kroz lepu knjievnost, to putem novinarskih reportaa koje je pisala za brojne novine u nekadanjoj Jugoslaviji, a u poslednjoj deceniji za magazin Tabloid, kao stalni dopisnik ovog dvonedeljnika iz Londona.

Pod naslovom "Pisala sam...", izala je iz tampe i njena sedma knjiga u kojoj su sabrani njeni novinarski intervjui, komentari i reportae objavljene u razliitim listovima tokom poslednjih trideset godina.

Poevi od letnje reportae iz Makarske, objavljene juna 1989. godine, pred raspad bive zajednike domovine, pa preko intervjua sa ikonama britanskog filma ser Majkl Kejnom i Roderom Murom, reportaom o britanskom propagandnom ratu protiv Srba iz 1991. godine, zavrno sa serijom dopisnikih tekstova iz Londona, specijalno za magazin Tabloid, Sandra Skoko je inteligentnim izborom svojih radova verno oslikala jedno vreme, zaustavila epohu na trenutak i pokazala kako pisana re ima smisla uprkos elektronskoj civilizaciji koja je donela nova pravila u meuljudskoj komunikaciji, ali i nove manipulacije i masovne zablude.

U knjizi "Pisala sam...", na strani 105, autorka donosi svoju reportau iz zaraene Bosne i Hercegovine pod naslovom "General Mekenzi, lino vienje krize - rat bogataa", u kojoj precizno prenosi rei jednog frustriranog generala kome su Ujedinjene nacije poverile mandat u takozvanoj mirovnoj misiji, iz ega je itaocu odmah jasno da do mira nikome nije bilo stalo, ak ni toj globalnoj organizaciji. Reportau zavrava neuspelim telefonskim razgovorom jednog UN zvaninika koji se nalazi u svom krevetu u Njujorku, i Mekenzija koji pokuava da mu objasni gde je Bosna i gde je Sarajevo...

Tu je i reportaa iz Londona o tajnoj britanskoj slubi MI6, koju je objavio Tabloid 9. marta 2006. godine, u kojoj Sandra Skoko govori o uinku ove slube u likvidaciji princeze Dajane, ali i o pokuaju likvidacije biveg srpskog predsednika Slobodana Miloevia, pod naslovom "Princeza Dajana, Miloevi i MI6".

Konano, u knjizi se nalazi i tekst objavljen u listu ena (objavljen u oktobru 1996. godine) pod naslovom "Ava Gardner, ah ljubav, ne dijamanti", u kome govori o stogodinjici filma i o slavnoj glumici, ikoni filmske industrije. Bio je to, verovatno, lagvort za ono to e Sandra Skoko tek krajem decenije novog veka uiniti. Naime, njen neverovatan poduhvat, enciklopedija Holivuda XX veka, u kojoj se nalaze sve najznaajnije glumake veliine kroz epohe filmskog stvaralatva, impresivan je i po obimu i po naporu koji je uinjen da takvo neto na jednom mestu bude sabrano.

Ni ova sedma knjiga nije mali poduhvat, i njome je autorka jo jednom potvrdila da je svesna prolaznosti ivota i venih, neprolaznih dela koja ostaju iza umetnika. A ona to svakako jeste, uprkos tome to je novinarstvo zauvek ostalo razapeto izmeu zanata i umetnosti.

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane