Do koske

Sasvim novi svetski poredak i njegova nova moralna načela

 

Fini zlotvori i albanski zatvori

 

Da li je medalja koju je u Prištini pre nepunih pola godine Hašim Tači okačio bivšem britanskom premijeru Toniju Bleru, nagrada za saučešće u zločinu? Šta je ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner pokušao da sakrije i da li je ćutanje saučesništvo u zločinu? Kako svetski mediji, nakon izveštaja Dika Martija, Tačija i njegove pokrovitelje opisuju kao opasne zločince, a srpski predsednik Tadić tvrdi da to za njega nije dovoljno, već samo pravnosnažna presuda, i da će, uprkos tome, gospodina Tačija, smatrati relevantnim pregovaračem

 

Nikola Vlahović

 

 

Samo pola godine pre nego što će svetska javnost biti zgranuta izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, o zločinima Hašima Tačija, bivši britanski premijer Toni Bler je došao u posetu Kosovu kako bi upravo iz Tačijevih ruku primio ni manje ni više nego neku kolajnu pod nazivom Zlatna medalja slobode.

Održan je i prigodan govor, pa je Tači posebno istakao kako je Bler imao "glavnu ulogu u oslobađanju Kosova od srpske vladavine".

 Izveštajem Dika Martija izazvan je pravi politički zemljotres među nekadašnjim saveznicima u otimanju Kosova, a sa stranica britanske štampe sručilo se toliko besa i teških optužbi na Blerov račun da je na vidiku i sudski proces. Dejli mejl je, ovih dana, bio precizan pa je Tačija nazvao "velikim ratnim zločincem".

Internešenel herald tribjun poseduje podatke da je u Martijevom izveštaju Tači optužen za vođenje  šest tajnih zatvorskih centara za trgovinu ljudskim organima, i to uglavnom u Albaniji.

U martu 2010. godine, u Gračanici, ministar spoljnih poslova Francuske i bivši šef misije UN na Kosovu Bernar Kušner, najružnijim rečima je napao dopisnika Glasa Amerike Budimira Ničića, kad se ovaj usudio da ga pita da li nešto zna o trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji, te njegovoj eventualnoj umešanosti u to!

 Kušner, inače poreklom Albanac,  tada je, naočigled miliona TV gledalaca, zapao u neopisiv bes pa je nazvao Ničića "bolesnim ludakom" i "počastio" ga je još brojnim drugim uvredama za koje nije zapamćeno da ih je neki strani šef diplomatije u Srbiji javno izgovorio. Ničić je kasnije najavio i tužbu protiv Kušnera zbog svega što mu se desilo, ali je kasnije od toga odustao.

Još ranije, bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte optužila je upravo Bernara Kušnera za umešanost u trgovinu ljudskim organima (ne treba ni podvlačiti da je u pitanju kasapljenje otetih Srba), te je njegovo divljanje u Gračanici zbog Ničićevog pitanja sasvim razumljivo. Tom prilikom se oglasio i bivši srpski ministar Nebojša Čović koji je primetio da: "...Kad se neko tako ponaša, sa onim kreveljenjem, pokazuje da mu savest nije mirna. Kušner ne može da pobegne od odgovornosti za sve ono što se dešavalo na prostoru Kosova. On je imao ingerencije nad civilnom misijom UN na Kosovu, pa bi trebalo da odgovori na mnoga pitanja..."

Gospođa Del Ponte je, prošle nedelje, nakon izveštaja Dika Martija, ponovo saopštila, da je njen istraživački tim došao  do šokantnih saznanja o Tačiju i Kušneru, ali da joj je naređeno da to zaboravi. Ona se s tim nije složila, i kazala je, otišla je iz Tužilaštva.

Bivši prvi čovek kosovske tajne policije (ŠIK), Sabit Geci, najbliži saradnik Hašima Tačija u vreme dok je bio premijer, jedan od tri ključna čoveka u komandnom lancu OVK u vreme opšteg pogroma koji je činila ova, čak i prema američkom tumačenju teroristička organizacija, dopao je u zatvor misije Euleksa u Prištini  pod sumnjom da je u vezi sa ratnim zločinima počinjenim između aprila i juna 1999. godine. Nalog za hapšenje izdala je Kancelarija specijalnog tužioca na Kosovu.

Pre tog hapšenja, došao je u ozbiljan sukob sa Hašimom Tačijem i Fatmirom Ljimajem, po svemu sudeći, zbog sumnje da je Euleksu donosio dokaze o njihovim zločinima.

Uzgred, Sabit Geci, u stvari, Big Bos, kako na Kosovu zovu Gecija, bio je i sam rukovodilac jednog improvizovanog zatvora u selu Likovac u opštini Srbica, gde su zlostavljani i ubijani Srbi, ali i sami Albanci lojalni Srbiji, trgovao je takozvanim belim robljem, drogom, švercom oružja i reketirao imućnije Albanace nakon rata, koji su pokušali da se drže podalje od politike. Sud UN na Kosovu je još 2001. godine Gecija proglasio krivim za iznuđivanje i osudio na petogodišnju zatvorsku kaznu.

Nakon nedavnog izveštaja izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o Tačiju kao vođi monstruoznog projekta vađenja i preprodaje ljudskih organa, Sabit Geci je postao svedok zlata vredan.

Prema stranim diplomatskim izvorima iz Prištine, Geci je doslovno "u poslednjem trenutku spasen zatvaranjem", jer je "bio viđen" za likvidaciju od strane svojih bivših saboraca iz OVK.

I ne samo to već isti izvor potvrđuje da je Geci odlično upućen u poslove koje su pojedini strani diplomatski predstavnici vodili sa Tačijem i Ljimajem kako bi se "pokrili" spolja za korupciju i zločine za vreme i nakon rata.

Najzad, nema nikakve sumnje da je svetska politika krenula u smeru koji je nemoguće zaustaviti, a reč je o masovnim kompromitacijama američke spoljne politike (Vikiliks), što podrazumeva i kompromitacije na Kosovu svrstavanjem uz najgore zločince za koje zna savremena Evropa.

Izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima i Hašimu Tačiju kao mozgu te operacije teška je optužba na račun onih američkih saveznika i njihovih "poklisara", tim pre što Marti s razlogom tvrdi "da se za ovo odranije znalo".

 Ko je sve "odranije znao" i zašto je ćutao, pokazaće vreme koje je neumorni sudija nad svim sudijama.

Njegov izveštaj jednoglasno je usvojio Komitet za ljudska prava Evropskog parlamenta, koji će ga prihvatiti na sednici zakazanoj za 25. januar 2011. godine.

Svetski mediji su izveštaju Dika Martija posvetili najveću moguću pažnju, opisujući Tačija kao užasnog zločinca, a Blera kao njegovog promotera.

Međutim, srpski predsednik Boris Tadić je izjavio da je za njega Hašim Tači  ''nevin sve dok ne bude pravnosnažno osuđen'', i da će s njim rado pregovarati. U skladu s njegovom ocenom, list Politika je skandaloznim tekstom na naslovnoj strani zahtevala od EU da dokaže i dokumentuje paušalne optužbe Dika Martija!

U trenutku dok ovaj tekst nastaje, na ovu nerazumnu izjavu, reagovala je samo predstavnica stranke Nova Srbija Dubravka Filipovska i niko drugi sa srpske političke scene. Valjda i to govori o vremenu u kome živimo. I o takozvanoj srpskoj opoziciji.