Beli kriminal

Iz zatvora na visoke državne položaje

Mafijaški razmeštaj medicinskog nameštaja

Serbian Anticorruption Trust dostavio je brojnim srpskim i evropskim institucijama sadržaj krivične prijave koja pokazuje da je zdravstvena provalija danas duboka isto koliko i onda kada je iskopana 

Krivična prijava

 

Specijalnom tužiocu za borbu protiv organizovanog kriminala protiv grupe veštaka i advokata NN lica zaduženih da veštače visinu štete učinjene teškom krađom od strane više direktora zdravstvenih ustanova grada Beograda pri nabavci tzv. medicinskog nameštaja za KBC Bežanijska kosa, bolnicu Sveti Sava, KBC Zvezdara, Dom zdravlja Palilula i advokata zaduženih da brane optužene, a u vezi sa krivičnim delom zloupotrebe službenog položaja iz KZ Republike Srbije.

Obrazloženje:

 

Bivši član Gradske vlade u Beogradu zadužen za zdravstvo Vladan Šubarević i više bivših direktora zdravstvenih ustanova uhapšeni su 22. oktobra 2009. godine zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj pri nabavci medicinskog nameštaja za potrebe Kliničko-bolničkog centra Bežanijska kosa, specijalne bolnice Sveti Sava i domova zdravlja Zvezdara i Palilula. Kako je tada saopštio MUP Srbije, policija je, u saradnji sa Specijalnim tužilaštvom, odredila pritvor do 48 sati dr Vladanu Šubareviću (1962), Slobodanu Paunoviću (1957), Đovaniju Akroljanu (1969), dr Nikoli Miliniću (1963), dr Jasminki Jelić (1953), dr Milanu Saviću (1962), Dobrili Vekić (1955) i dr Zoranu Ivankoviću (1951). Na taj način oštetili su gradski budžet za 65.495.224,98 dinara, u periodu od 1. juna 2007. do 1. juna 2008. godine.

Mediji su mesecima izveštavali, a dradonačelnik Dragan Đilas kao merodavni organ osnivača ovih ustanova potvrdio je da je, na primer, KBC Bežanijska kosa nabavila, navodno, medicinski nameštaj, ali i baštenski suncobran po ceni od 279.000 dinara. Među uhapšenima su direktori dva preduzeća, Resipi medikal suplajz i Kedrion SPA, preko kojih je i išla nabavka nameštaja.

Za propuste u javnim nabavkama i nenamensko trošenje novca nekadašnje direktore zdravstvenih ustanova u Beogradu u oktobru prošle godine optužila je sada već bivša sekretarka za zdravstvo prof. dr Dragana Jovanović.

 

Epilog

 

Posle višemesečnog istražnog zatvora (više od osam meseci, a dr Šubarević čak godinu dana) pomenuta grupa se vratila na početne pozicije. Šubarević je načelnik ORL odeljenja Instituta za majku i dete, znači odgovorno lice. Milinić je načelnik gastro službe u KBC Bežanijska kosa. Milan Savić je čak direktor bolnice Sveti Sava, poslovodni organ sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima.

Prema tome, kada neko u Srbiji nešto pokrade vrati se na državnu funkciju direktora javne ustanove!

Pravda ne samo da nije zadovoljena već je maksimalno izigrana. Pomenuta družina se danas podsmeva policiji i njenom ministru Ivici Dačiću nazivajući ga "skraćenim pajacom", tužiocima Radisavljeviću i Radosavljeviću da su svirači (na) "onom" instrumentu, a posebno gradonačelniku Draganu Đilasu, nazivajući ga "riđanom" i "oberstšturmbanfirerom bez vojske i mozga".

Profesorki Dragani Jovanović se preti "batinom iz raja".

Sud se naziva korumpiranom i lako kvarljivom robom, koju advokati "drže pod kontrolom". Grupa advokata je, naime, prikupila harač od optuženih od po 10.000 evra radi podmićivanja sudija, što su ovi, navodno, s lakoćom platili, a zatim "odradila posao sa veštacima".

Tako je visina štete sa 65 miliona dinara najpre spuštena na 47 miliona, a potom na nešto iznad 15 miliona dinara. Advokati, naime, zbog toga osporavaju nadležnost Specijalnog suda i traže vraćanje u redovne sudove, tj. Prvi osnovni u kome imaju svoje ljude.

Veštaci su učinili teška krivična dela, zbog čega treba da budu uhapšeni i da se nad njima sprovede istraga, kao i nad advokatima koji su ih plaćali.

Stvarna šteta je, inače, mnogo veća nego što je u prijavi MUP navedeno i iznosi skoro milion evra samo u KBC Bežanijska kosa, gde je nabavljeni nameštaj plaćen nešto iznad 1,2 miliona evra. Samo psihički bolesni lopovi su mogli pomisliti da mogu neprimetno ukrasti milion evra, ako je vrednost robe samo nešto iznad 200.000 evra. Cene pojedinih artikala su uvećane čak pet puta, i to je neshvatljivo. Gradonačelnik Đilas je, naime, napravio komisiju koja je to potvrdila, nakon čega su direktori smenjeni. Jedna mini čajna kuhinjica s minimalnim nameštajem u KBC Bežanijska kosa plaćena je 750.000 dinara, ili u to vreme 10.000 evra, a nameštaj je proglašen medicinskim, što je lako dokaziva neistina, jer se takav nameštaj prodaje u salonima nameštaja u Italiji.

Danas su svi oni koji su to utvrdili - predmet podsmeha. Ova banda je, znači, našla advokatsku, a advokatska bandu veštaka i tako je pravda ometena i onemogućena.

Postavlja se pitanje da li je pogrešio MUP, tužilaštvo ili gradonačelnik Đilas. Ili su svi oni lagali, a ove osobe bile nevine? Postavlja se i pitanje kako je moguće da osobe koje su bile u višemesečnom pritvoru budu poslovodni organi, načelnici s posebnom odgovornošću, nastavnici na Medicinskom fakultetu i slično.

Kako to nisu bar suspendovani do okončanja sudskog postupka, kad im već nije, u skladu sa zakonom, prestao radni odnos? A bili su u zatvoru najmanje osam meseci.

Postavlja se pitanje kakvo je to veštačenje u kome nije zatražena ponuda od iste firme preko tzv. "uslužnog dobavljača", čime bi se utvrdilo da vrednost istog takvog nameštaja ne može preći 200.000 evra, što znači da je učinjena šteta građanima Srbije i budžetu Beograda od skoro 1.000.000 evra.

Postavlja se pitanje da li će neko realno proceniti nabavljeni nameštaj.

Pomenuti su bili učesnici i drugih pljačkaških akcija koje MUP odnosno tužilaštvo nisu ispitivali, kao što je, na primer, nabavka rendgenske opreme preko firme Vizaris iz Beograda, koja je svoje cene uvek bar dvostruko uvećavala zbog provizije, a "cena radova" prevazilazi 4,5 miliona evra.

Ova krivična prijava je imala za cilj da se nateraju MUP i tužilaštvo da pohapse i kazne one koji indirektnim radnjama suzbijaju pravdu i njeno sprovođenje. Da pre nego što se navedene službe obrate za obeštećenje po oslobađajućoj presudi moraju da spoznaju činjenicu prisustva javnosti i lakšeg utvrđivanja činjenica.

Nadamo se da će se svi vrlo brzo uveriti da u Srbiji ima pravde i da se sudovi više ne mogu kupovati kao na pijaci!

 

                                    Beograd, 28. decembar 2010.

 

                                      Srpski antikorupcijski tim

 

 

Zdravstvena mafija

Video sam, postoji

"Pozovi da te ubiju za 80 evra", Tabloid 221 od 9. decembra 2010.

...

 

Kao vaš redovan čitalac i građanin Srbije, želim da vas podržim u vašem osnovnom cilju - borbi protiv mafije. Tako treba da shvatite i ovo pismo.

Moja ćerka provela je mesec dana u bolnici GAK u Višegradskoj ulici u Beogradu, gde je lečena pod dijagnozom vanmaterične trudnoće. Odmah nakon prijema na odeljenje dobila je injekciju metotreksat (citostatik) a da je tek trećeg dana potvrđena dijagnoza vanmaterične trudnoće, što nije imunološko oboljenje da bi se dao citostatik. Treba naglasiti da pacijent nije informisan o primenjenoj terapiji, niti je s pacijentom obavljen razgovor o načinu lečenja odnosno prihvata li lečenje citostaticima ili operativni zahvat, jer je vanmaterična trudnoća druga po hitnosti u medicini.

Na naše pitanje zašto citostatik, sledi odgovor: konzervativno lečenje je bolje od operativnih zahvata. Međutim, terapija citostaticima nije dala rezultate tako da je posle mesec dana morala da se obavi operacija. Znači, organizam je podvrgnit delovanju citostatika, čije dejstvo ima niz nepovoljnih uticaja na mnoge životne funkcije u organizmu čoveka. Ovome treba dodati ogromnu opasnost kojom je život pacijenta bio izložen, jer su posledice u toku vanmaterične trudnoće mnogostruke. Iz ovog može se zaključiti da je reč o eksperimentalnom lečenju i da je moje dete bilo nezakonito izloženo delovanju metode lečenja koja nije verifikovana u medicinskoj nauci odnosno bila je "kunić" eksperimentalnog lečenja koje se nezakonito sprovodi na toj klinici. Ovu konstataciju potvrđuje otpusna lista, u kojoj nema podataka o primenjenoj terapiji citostaticima.

Takođe, još jedan neobičan primer iz prakse medicinskih ustanova u Srbiji, a reč je o vakcinaciji novorođenčadi. Po rođenju deteta sprovodi se vakcinacija protiv hepatita B kao zakonska obaveza, kao i revakcinacije u kasnijem dobu deteta. Međutim, na kartonu novorođenčeta o vakcinaciji stoji da je majka nosilac antigena hepatita B i da zato svako novorođenče čija je majka nosilac prima vakcinu. Ovo je potpuna laž, jer moje dete nikada nije bilo zaraženo, što je potvrđeno analizama pri porođaju. Na moje pitanje zašto to stoji na kartonu, sledio je odgovor "da su kartoni štampani ranije za one majke koje su pozitivne, pa je to tako ostalo, dok su sada svi po zakonu obavezni da prime".

Moja dilema ili pitanje je: zašto to stoji na kartonu kad nije tako! Nije li to neka vrsta obmane pacijenta ako dođe do komplikacija posle primljene vakcine, što se često događa, čak i fatalnih posledica.

Iz ova dva primera, koja sam doživeo i koja su potpuno istinita, a verovatno ih ima veoma mnogo ako se primeni na celu populaciju pacijenata u našim bolnicama, sledi zaključak: postoji organizovano delovanje pojedinih struktura u zdravstvu kako u prometu lekova, tako i metodologiji lečenja koje se nalazi u kriminalnoj sferi. Reč je o mafiji koja nesmetano radi pored državnih organa koji ne rade svoj posao.

Zato molim za diskreciju u pogledu mojih generalija, jer u ovoj državi nema organizovane energije za zaštitu pojedinaca.

 

                                       Autor poznat redakciji

 

 

 

 

 

Institut Batut na niskim granama

 

Smučilo bi se i Marku Polu

 

Želimo da još jedanput ukažemo na jedan opšti trend koji je zahvatio čitavo naše društvo, pa i naš Institut, a to je da je mnogo važnija stranačka pripadnost, nego stručnost, pa tako naša direktorka osim pripadnosti G 17 plus, nema ni jednu drugu kvalifikaciju za posao koji evo već nekoliko godina obavlja. Po našem mišljenju - vrlo neuspešno za Institut, vrlo uspešno - za sebe.

Naša se direktorka dovozi na posao i odvozi s posla službenim autom, a onda ode na blagajnu Instituta i podigne nadoknadu za prevoz koja se u našoj kući isplaćuje ne markicom za prevoz, već u gotovini. Da li je to zloupotreba položaja, prekoračenje ovlašćenja ili "samo" nedostatak morala? Ima li ovde mesta za finansijsku policiju ili makar za etički komitet Srpskog lekarskog društva?

Na našem Institutu paranoično se zaključavaju sva sporedna vrata, dok direktorka besomučno putuje po svetu, a mi smo samo republički Institut za javno zdravlje.

Na našem Institutu se smenjuje šef voznog parka, iako je pripadnik zaštićenih grupacija, gej i romske, zbog dela koje je učinio, iako je svima jasno da se to nije moglo bez dozvole odozgo.

Ministar zdravlja nedavno reče, a povodom devet decenija Medicinskog fakulteta, da je to jedna od najvećih nacionalnih vrednosti. A ista takva institucija lagano, ali sigurno, pred njegovim očima propada. Tomica je tu samo kad treba da se slika sa zavrnutim rukavom kako prima vakcinu protiv svinjskog gripa, a da prošeta malo Institutom i pogleda u kakvim uslovima se radi i sa kakvom opremom, o tome nema ni govora.

Stručni sastanci direktora regionalnih zavoda i našeg održavani su ranijih godina jednom mesečno i tu su pravljeni planovi i davane smernice za dalji rad, jer je naš Institut osnov sistema zdravstvene zaštite u Republici. Sada toga više nema, možda zbog toga što su iz Batuta najureni svi stručni ljudi, ljudi koji su bili formalno i faktički stručniji od direktorke, ili zbog toga što se na našem stručnom kolegijumu više priča o direktorkinim cipelama i tašnama donetim sa "stručnih sastanaka" po inostranstvu nego o stručnom radu.

Stručni časopis, Glasnik Instituta, više ne izlazi. Da li zbog toga što nema ko da piše ili direktorka "nema vremena". I naziv institut naša ustanova nosi po inerciji, iz ranijih vremena - sada za tako nešto nema više opravdanja, jer tu više nema stručnjaka koji bi opravdali takav naziv.

 

Rezultati dve ankete sprovedene među zaposlenima na Institutu o njihovom "zadovoljstvu na poslu", primedbama, predlozima i drugom, nikad nisu objavljeni, a vrlo je lako pogoditi zašto.

Ne nabavljaju se potrošne hemikalije i reagensi... Ne popravljaju se pokvareni aparati... tako da uzorci za analizu, do kojih se teško dolazi, odlaze u druge kuće na rad, a najčešće u Realab, gde radi načelnik centra za ekologiju Instituta, a priča se da je i direktorka tu neki "konsultant".

Nedavna dešavanja oko zagađenja Dunava prouzrokovanog havarijom u Mađarskoj pokazala su na kakve niske grane je pao naš institut pod rukovodstvom direktorke Tanjice, a uz pomoć ministra Tomice. Nema više mobilnih ekipa, u Batutu je jedino direktorka mobilna, spremna da u svakom trenutku odleti u Bangkok, Istanbul, London, Njujork... Za nju su Jovanča Mićić i Marko Polo zajedno - mala deca.

Šta u vezi s navedenim može da učini rukovodstvo G 17 Plus, iza kojeg se ovi kriju ne hajući za ugled stranke, već isključivo brinući o svom interesu.

Ima li tu uopšte pomoći?

                     Grupa zabrinutih radnika Instituta Batut

                    poznata redakciji