Nova 2011.

Sudeći prema političkim i ekonomskim prognozama, daleka budućnost biće još dalje

 

Spasa nam nema, propasti nećemo

 

   Nova hapšenja, stare prevare, evro 120 dinara, štrajkovi i protesti, smena Jeremića, povratak Šešelja, vanredni izbori, ulični obračuni i privatne armije, pad Tadića, gašenje G-17, nove stranke, to su mogući događaji koji će obeležiti tek započetu 2011. godinu u Srbiji

 

Nikola Vlahović

 

Predviđanje političke i ekonomske budućnosti na Balkanu, a posebno u Srbiji, nezahvalan je i krajnje neizvestan posao. Tu su brojni faktori poremećaja, šizofreno političko liderstvo, blato opšteg nemorala u državnim institucijama, i najzad, narod čiji je prag trpeljivosti umnogome različit od sličnog "nadražaja" koji imaju neki bliski narodi, poput Grka, na primer.

Osim toga, bagaž političkih i ekonomskih tegoba koji Srbija nosi na svojim leđima, neuporedivo je veći nego onaj kojim su drugi opterećeni.

U takvim okolnostima nemoguće je sa sigurnošću odgovoriti na pitanje šta će biti sa dinarom, ili, da li će biti uhapšen neki "haški begunac". Ako odgovor na prvo pitanje izgleda lakši od odgovora na drugo, to je samo privid. Jer sudbina dinara u odnosu na evro zavisi, takođe, od niza nepredvidivih faktora, te je moguće da će ova valuta izvršiti neku vrstu samoubistva bude li je država i dalje hranila infuzijom i održavala u životu na veštački način.

Isto treba očekivati i od Ratka Mladića. Već odavno važi verovanje u narodu da se on živ neće predati, a oni koji su ga bolje poznavali tvrde da će se zaista radije ubiti nego predati. Jedan poznati psiholog je siguran kako Mladić, nakon svih ovih godina u bekstvu, nema predstavu o realnom vremenu u kome živi.

Dakle, i Ratko Mladić, kao i srpski dinar, ima određenu upotrebnu vrednost sve dok je na tržištu najtraženijih. Ali, i dinar i Mladić imaju samoubilačkih namera. Država je u oba slučaja životno zainteresovana za njihovo dobro zdravlje, mada, prema svemu što čini današnja vladajuća hunta u Srbiji, pre bi se reklo da želi da ih ubije kako bi istina o dve decenije političkih i ekonomskih prljavština bila što dublje zakopana.

Sve to govori da će i 2011. godine potraga za jednim od najtraženijih ljudi na planeti biti sa neizvesnim ishodom. Veća je verovatnoća da će onaj drugi begunac, Goran Hadžić, biti uhvaćen u jednoj stranoj zemlji i biti isporučen Srbiji uz određene političke nagodbe.

Ako ima ikakve dileme oko toga kakve veze ima dinar s optuženima za ratne zločine, treba odmah podsetiti na to da je i ekonomska reputacija države i odsustvo stranih ulaganja, u dubokoj korelaciji s odvratnim imidžom koji Srbija na globalnoj sceni i dalje ima. To, naravno, ne znači da bi sa Mladićem u Hagu naglo procvetala srpska ekonomija, ali bi značilo jedan kamen manje oko vrata i ovog naroda i ove države.

Afere

 

Treba očekivati da će ubrzo, početkom 2011. godine, krenuti niz političko-kriminalnih obračuna u Srbiji i da će to promeniti, pre svega, izgled vladajuće koalicije i njene najveće partije, Demokratske stranke, koja je na poslednjim predsedničkim i potpredsedničkim izborima pokazala da organizaciono sve više liči na nekadašnji SRS uoči pada Slobodana Miloševića.

Naime, umesto demokratske procedure zaveden je "demokratski centralizam" sa unapred izabranim kandidatima, a ulogu Tadićeve Gorice Gajević, preuzela je u narodu duboko omražena Jelena Trivan, koja će verovatno 2011. godine biti zamenjena nekim pristojnijim (u suprotnom, treba računati da će ova žena biti jedna od važnih personifikacija političkog slepila i opšteg državnog sunovrata koji sledi).

Doći će 2011. godine na red i ona pitanja iz upitnika Evropske unije koji je svečano uručen Srbiji pa je brže-bolje sakriven pod tepih kako građanstvo ne bi saznalo sve nezapamćene gluposti, bedastoće i neodržive protivrečnosti koje će biti upisane u ovu "knjigu kraljeva i budala", koju treba uredno s odgovorima vratiti dostavljaču, kao srednjoškolski spomenar.

Niz velikih skandala krenuće potezanjem pitanja dosijea i lustracije. Niko sa sigurnošću ne može da garantuje šta se s tim dešavalo poslednjih deset godina, i lako je posumnjati da se ovoliko čekalo da bi posao "doterivanja" ili po potrebi "nagrđivanja" nečijih dosijea bio dovršen kako treba. Uopšte nije isključeno da će ovo biti uzrok nove zle krvi u Srbiji, ukoliko taj posao budu radili politikanti i diletanti.

Veliki obračun među izabranim novobogatašima već duže vreme pokušava da zapodene vladajuća koalicija. Problem je u tome što je dobar broj njih u službi tih novobogataša pa je lanac teško pokidati. Ponekad ni novac ni vlast ne mogu pomoći da zarobljeni umovi i ucenjeni drugovi izađu iz svog brloga.

 

Protesti i štrajkovi

 

Već početkom proleća 2011. godine treba računati na stalne političke proteste u svim većim gradovima Srbije. Organizatori (uglavnom SNS) ubrzo će biti zamenjeni nekim svenarodnim, spontanim pokretom, koji će nastati zbog sveopšte materijalne bede i stare poslovice da nada poslednja umire. U međuvremenu će biti osnovane barem dve nove stranke socijaldemokratskog profila, pa je moguće da i jedna nova frakcija Demokratske stranke krene u samostalnu političku avanturu.

Druga varijanta te političke prognoze govori da se narod neće odazvati protestima u velikom broju i da će svoj bunt pokazivati masovnim građanskim neposlušnostima.

Od prvog pa do poslednjeg radnog dana 2011. godine, trajaće radnički protesti i štrajkovi, negde manjeg negde većeg intenziteta. U pobuni će se naći par hiljada ljudi iz kragujevačke auto-industrije koji su proglašeni tehnološkim viškom, ali i još toliko njih iz građevinske industrije koncentrisane u Beogradu, koji će tokom godine biti i bez posla i bez plate.

 

Nasilje

 

Srbija će u 2012. godini zbog ekonomske katastrofe u kojoj se nalazi postati poprište najkrvavijih porodičnih obračuna, masovnih tuča među školskom omladinom, novih-starih sukoba navijačkih grupa i policije, ponovljenog uličnog rata povodom sledeće gej parade, razbojništava i pljački...

Ni najnovija policijska tehnologija neće pomoći u takvim okolnostima pa nije isključeno da svoje prvo ratno iskustvo, nova srpska plaćenička armija doživi baš u obračunu "na svom terenu".

Ojačaće privatne milicije, naoružane stranačke falange i fizičko-tehnička obezbeđenja, a politička vrhuška će svoje pretorijanske garde opremiti novim i skupim vozilima, sredstvima komunikacije i naoružanjem.

Jednom rečju, snage sitih i snage gladnih polako će postavljati liniju razgraničenja i liniju fronta, te će, tehnički gledano, stvarni rat biti sasvim moguć. Treba znati da u ovakvim okolnostima nijedna politika i nijedna ideologija neće dobro proći bude li se angažovala na bilo koji način. Godina 2011. pokazaće svom snagom posledice socijalne provalije između bogataša i siromaha. Sadašnja vlast će sa svoje strane pokušati da skrene pažnju sa pravih problema u pravcu afera, intriga, skandala, međusobnih optuživanja, sudskih procesa, širenja paranoje i lažne solidarnosti sa građanima.

 

Diplomatija

 

U sopstvenu stranku razočarani ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ima tri izbora. Jedan od njih je da napravi svoju stranku od ljudi iz Demokratske stranke koji bi krenuli za njim. Drugi je da u okviru Demokratske stranke polako pravi pripreme za puč. Treći je da nastavi da radi kao i do sada, i da što pre zaboravi način na koji je poražen tamo gde se najmanje nadao.

Ali će srpska spoljna politika 2011. godine, sa ili bez Vuka Jeremića, dobiti priliku da politički kapitalizuje istražne radnje izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima nad kosovskim Srbima.

Ipak, sve govori da će taj posao umesto nje obaviti administracija u Moskvi i Briselu, a na kraju, i u Vašingtonu koji će to predstaviti kao "čišćenje u svom dvorištu".

Upadljivo je da spoljna politika Rusije nakon što je Srbija priznala Eulex na Kosovu nije naklonjena srpskom državnom i političkom vrhu, nego određenim ekonomskim i kulturnim grupacijama u Srbiji sa kojima sarađuje. Tu treba računati i na određene frakcije Srpske pravoslavne crkve koje se protive ideji stvaranja neke buduće (autokefalne?) arhiepiskopije na Kosovu.

Spoljna politika Amerike prema Srbiji neće se promeniti i treba očekivati da će američka administracija u početku koristiti svaku priliku da diskredituju istraživanje Dika Martija o zločinima nad kosovskim Srbima, te raditi na daljem priznavanju nasilne nezavisnosti Kosova. S druge strane, ma koliko to paradoksalno zvučalo, treba očekivati da upravo SAD u datom trenutku uklone svog čoveka na Kosovu (Hašima Tačija), jer nikada nijedan sluga ove imperije nije bio omiljen, a najveći broj njih je završio tragično prema projektu svojih frankenštajnskih tvoraca.

 Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić biće sve manje poželjan Americi i njenim saveznicima, ali i srpskom predsedniku koji ga je na poslednjim stranačkim izborima doslovno "pustio niz vodu" imenujući za potpredsednika stranke u narodu omraženu Jelenu Trivan.

Zato, takođe, treba očekivati kraj Jeremićevog ministarskog mandata pre isteka 2011. godine.

 

Hapšenja

 

Nema nikakve sumnje da će i 2011. godina biti obeležena spektakularnim "televizijskim" hapšenjima pojedinih javnih ličnosti. Neka su već najavljena i imaju veze sa još uvek neuspelim hvatanjem Ratka Mladića i "opstrukcijom" koju su neimenovani državni službenici sprovodili tim povodom.

Ako predsednik Tadić ili ministarka pravde Snežana Malović i u 2011. godini pomenu da "niko nije jači od države", treba verovati da je reč o šifrovanoj poruci koja glasi: "Hapsi dalje po spisku!". Problem je u tome što će barem jedno od tih hapšenja, bude li se desilo, zauvek promeniti i njihovu političku sudbinu. Jer, uopšte nije isključeno ni to da najznačajniji ljudi viđeni za "lišavanje slobode", takođe, imaju svoje spiskove ili neko tajno knjigovodstvo koje govori o dubokoj korumpiranosti današnjih vlastodržaca.

Kako je reč o tome da je 2011. godina predizborna, treba se nadati najprljavijim obračunima.

 

MMF, Vlada Srbije, evro

Svako preduzeće u Srbiji je u 2010. godini izgubilo u proseku oko 56,5 miliona dinara na kursnim razlikama, a ove godine će izgubiti još dva puta toliko, jer je neminovno da kurs evra dostigne i 120 dinara. Korupcija, inflacija, dalje divljanje državnog aparata od vrha do lokalne birokratije, to je ekonomski ambijent koji neće privući nijednog stranog investitora. I u 2011. godini će nadležni ministri i predsednik vlade lažno predstavljati takozvani stand by aranžman sa MMF kao odraz uspešne ekonomske politike.

Šešelj

 

Povratak Vojislava Šešelja iz zatvora u Hagu mogao bi da se desi na početku 2011. godine, što ne mora da znači da će "vojvoda" prestati da bude sužanj, jer postoji verovatnoća nekog sudskog procesa protiv njega i u Srbiji. Ali, čin njegovog povratka neće imati onu snagu koju je mogao da ima pre raspada Srpske radikalne stranke, niti je ta stranka više u mogućnosti, sa Šešeljem ili bez njega, da ima brojnost koju je nekada imala. Neke prognoze govore da na sledećim izborima neće ni cenzus preći.

Ali, ukoliko Šešelju ne bude suđeno u Srbiji, te ako on bude imao slobodu političkog delovanja, sve je moguće, no ne treba očekivati da će on izaći iz svoje kože, niti da će promeniti svoju ćud i navike.

 

Evropska unija - Srbija

 

Koliko se slučaj Ratka Mladića provlači kroz svaki korak Srbije na spoljnopolitičkom i ekonomskom planu najbolje se vidi u vezi s pokušajam kandidature za članstvo u Evropsku uniju. Naime, uporno i bez imalo razuma nekoliko srpskih ministara na čelu s predsednikom već par godina govore kako će se to (kandidatura) desiti baš 2011. godine. A svaki zvaničnik Evropske unije ne propušta priliku da napomene: možda, ako uhapsite Ratka Mladića!

Olako date izjave poput one Tadićeve da bi Srbija mogla 2016. godine da uđe u Evropsku uniju ukoliko bude, olimpijskim rečnikom rečeno, pretrčala stazu u rekordnom roku, samo odmažu i stvaraju lažnu predstavu o realnom stanju u državi i o tome koliko je Srbija zaista daleko od zajednice u kojoj želi da se nađe. Najzad, možda bi realnije bilo da neko u državnom vrhu kaže nešto slično onome što je hrvatska premijerka Jadranka Kosor rekla svoje "pučanstvu" da evropska unija nije idealna i ne rešava sve njihove probleme, ali idu tamo jer nemaju drugih rešenja.

 

Skupština i poslanici

 

Nizaće se novi dokazi i u 2011. godini da je Srbija država porobljena od sopstvenih političara. Politička klasa vodi lagodan život, a najpoželjnije zanimanje u ovoj zemlji jeste posao narodnog poslanika.

Skupština Srbije će svoju dalju autonomiju pojačati skoro jednom milijardom dinara koje će potrošiti od januara do decembra u vidu svog budžeta, a veći deo treba da ode na plaćanje skupštinskih TV prenosa koje RTS na čelu s Aleksandrom Tijanićem naplaćuje bez ugovora (prema tvrdnji sekretara Skupštine, Veljka Odalovića). Da li će Skupština biti pametnija od Tijanića u 2011. godini pa će krenuti sa svojim skupštinskim TV kanalom očerupanim poreskim obveznicima ništa ne znači.

 

Stranke

 

Početkom 2011. godine desiće se najmanje dve svečane konvencije novih političkih partija socijaldemokratske orijentacije, od kojih jedna gaji nadu da će je podržati sindikati, a druga da će je podržati sadašnje vlasti kao spasonosna karika u nekoj budućoj koaliciji.

Prvi put posle dugo vremena, Demokratska stranka Srbije Vojislava Koštunice, imaće priliku da izađe samostalno na izbore, jer je već odavno jasno da je njegova moguća koalicija sa Srpskom naprednom strankom završila kao nemoguća!

Svakako najpristojniji političar u današnjoj Srbiji, Rasim Ljajić, na vreme je obavestio svoje koalicione partnere da će biti katastrofalno poraženi na izborima koji su sve bliže. No, oni u to ne veruju. Godina koja sledi pokazaće autodestruktivnu snagu takvog političkog slepila, pa treba očekivati i to da se u okrilju Demokratske stranke stvori nova frakcija, ako ne i nova partija.

Gašenjem "brenda" pod nazivom G17, i do sada nesmenjivi ministar Mlađan Dinkić kreće u jednu političku avanturu s neizvesnim ishodom. Da li je reč o pokeraškom blefu i potezanjem za poslednjim argumentom, hazarderskom srećom, pokazaće upravo 2011. godina.

Srpska radikalna stranka bi mogla povratkom Vojislava Šešelja da se vrati u život, ali samo u slučaju da njen neprikosnoveni lider odustane od nasilja koje kultom sopstvene ličnosti vrši nad članstvom, i prepusti mlade i talentovane političare da rade svoj posao. To se po svemu sudeći neće desiti (sudeći prema "telefonskoj" smeni perspektivne Marine Raguš), i treba očekivati da i ova stranka i njen vođa postanu deo političke istorije.

Skoro je sigurno da će Socijalistička partija Srbije biti jedna od retkih stranaka (ako ne i jedina) koje će od sveopšteg političkog brloga napraviti za sebe neki kapital. Jer, narod koji je glasao protiv SPS deset godina i nadao se boljem video je da "sa ovima" nije bolje, nego da je u mnogim stvarima još gore!