Tabloid je pozvan

Novi Sad: istina o privatizaciji Novkabela

 

Oko Novkabela bodljikava žica

 

   Ko je omogućio Ist-Pointu sa Kipra, tj. Zoranu Drakuliću da kupi Novkabel Novi Sad za 101.514 eura, iako je realna cena 200.000.000 evra pitaju se radnici Novkabela

***

Posle najnovijih dešavanja u Novkabelu želimo da upoznamo javnost i sve nadležne organe Republike Srbije kako je kupio i šta sve radi novi vlasnik Ist-Pointa Kipar sa ovom nekad najvećom novosadskom fabrikom za proizvodnju kablova, užadi i kablovske opreme.

1. Period restrukturiranja

U ovom periodu država je pomogla Novkabelu da do privatizacije smanji broj radnika sa 2.300 na 750, i to radi bolje privatizacije. Procenjena je vrednost imovine i opreme Novkabela koji se prostire na više od 43 h i 11,5 h u proizvodnim halama i zgradama. Tu procenu su obavile velike svetske firme Nomura, Deloj ili druge i sve su to platili radnici Novkabela iz sopstvene proizvodnje. Niko osim generalnog direktora Avramova i predsednika sindikata ne zna na koliko je procenjena imovina Novkabela, niti koliko je za tu uslugu plaćeno. U tom periodu ističe mandat Skupštini, upravnom odboru i generalnom direktoru Gavri Avramovu. Umesto da organizuju izbore po statutu, skupština (kojoj je istekao mandat 7. juna 2007) 8. oktobra 2007. nelegalno, sama sebi, produžava mandat bez izbora, bez predlaganja kandidata po fabrikama, sektorima i DOO društvima. Izglasavaju promenu statuta Novkabela da bi oni doveli fabriku do "uspešne" privatizacije. Ne bira se ni novi upravni odbor ni generalni direktor, sve ostaje po starom.

Novkabel uspešno posluje, povećava se proizvodnja i fakturisana realizacija, što ne prati i povećanje zarade zaposlenih. Novac se pred privatizaciju ulaže u određene investicije kao što su CCV linije, tri bunara, zaštita svih krovova na objektima i slično. Sve to prati otpuštanje radnika (tri puta se proglašava tehnološki višak) da bi onima koji ostaju bilo, navodno, bolje.

Rukovodstvo pravi investicioni program, a sindikat socijalni program u cilju zaštite zaposlenih posle privatizacije, kojim je predviđeno da radnici koji eventualno budu tehnološki višak dobiju najmanje 400 evra po godini radnog staža. Pri tom se polazilo od činjenice kolika je vrednost Novkabela, kao i toga da su radnici ostali bez akcija zahvaljujući prethodnom sindikatu i generalnom direktoru.

Kompletnu igru povodom privatizacije vodio je generalni direktor Avramov i Agencija za privatizaciju. Nisu dozvolili da se pojedini delovi Novkabela prodaju odvojeno bez obzira na to što nemaju vezanu proizvodnju i postojanje zainteresovanih kupaca, s izgovorom da mora da ide sve u kompletu. Generalni direktor je često odlazio u Beograd u Agenciju za privatizaciju sve radi bolje privatizacije, u tom periodu kupio je dva stana i više hektara zemlje u Despotovu i Ravnom Selu.

Isto tako, u tom periodu u Novkabelu se dešavaju velike krađe repromaterijala, kablova i drugih proizvoda, a da počinioci nikada nisu pronađeni, niti su rukovodstvo ili odgovorna lica odgovarali za to.

Sindikat je posebna priča. Šta je uradio sindikat Novkabela na čelu s predsednikom Milutinom Lošićem?

Sve do pred potpisivanje kupoprodajnog ugovora s novim vlasnikom sindikat je branio svoj socijalni program koji su doneli radnici Novkabela. Predsednik sindikata samovoljno bez odluke odbora sindikalnih organizacija u Novkabelu potpisuje nekakav socijalni program gde nije regulisano ono najvažnije - plata zaposlenih i otpremnina. Umesto da ne bude otpuštanja prve tri godine, on dogovara jednu godinu i sve to, kaže, u interesu radnika Novkabela. Sa potpisanim programom nikada nije upoznao radnike. Sve je to radio svesno u svom interesu.

 

2. Period privatizacije

 

Vrlo brzo posle potpisivanja kupoprodajnog ugovora - 23. januara 2009. godine predsednik sindikata Lošić otkupljuje stan (30. 6. 2009) od 30 kvm za 354.000 dinara, za koji se ne zna ni zašto ga je dobio, niti je bio objavljen konkurs za taj stan.

Kao i u periodu restrukturiranja, Novkabel ima redovnu proizvodnju i redovnu isplatu zarada koje su daleko ispod proseka grada u kojem živimo. O povećanju plata niko ne sme ni da pita, a sindikat ćuti. Generalni direktor koji je uspešno vodio firmu iznenada odlazi. Razlozi nisu poznati.

Postavlja se novi direktor, Dragan Cvetković iz Zajačara, koji očigledno ima zadatak da polako rasprodaje imovinu Novkabela i otpušta radnike. Umesto investicija i povećanja proizvodnje prave se spiskovi za otpuštanje. Prvo je isečena ogromna količina drveća oko i u krugu fabrike. Šleperima je odneto mnogo kubika drveta u nepoznatom pravcu. Prodaje se vozni park i 200 mašina (najviše iz Mašinoremonta) gde je sve očišćeno. Izdaju se delovi fabrike drugim pravnim licima, a radnici iz tih sredina skupljaju lišće po krugu. Ni traga od investicionog programa koji je obavezan po kupoprodajnom ugovoru. Navodno je Agencija za privatizaciju dozvolila izmenu investicionog programa. Na to je, konačno, reagovao nelegalni sindikat odlukom od 9. 3. 2010. godine gde se traži izmena socijalnog programa ili raskid kupoprodajnog ugovora. Od toga ništa jer nelegalni sindikat to ne želi.

Kažemo nelegalni, jer je krajem 2009. godine sindikatu istekao mandat, pre potpisivanja kupoprodajnog ugovora, ali pošto je započeo igru s poslodavcem pokušava bez izbora (kao i rukovodstvo) da produži sebi mandat još četiri godine. Pokušava to da uradi nestatutarnim odlukama, ali nezadovoljni radnici traže izbore ili da se registruje drugi sindikat. Dva puta statutarni odbor metalaca Srbije na zahtev radnika nalaže višim organima sindikalne organizacije metalaca Srbije, pokrajine i grada da organizuju izbore u Novkabelu, ali od toga ništa. Predsednik sindikata sam bira poverenike koji njega biraju za predsednika i sve to verifikuje predsednik Sindikata metalaca Srbije i pokrajine. Sve to je u suprotnosti sa statutom i za šta se krivično odgovara. Zahtev grupe od 250 radnika upućen Ministarstvu za rad i socijalna pitanja za registraciju novog sindikata ne rešava se. Nelegalni predsednik, sekretar i poverenici dobijaju koeficijente uvećane za 0,2 što im je verovatno nagrada zato što ćute. To predsedniku sindikata daje snagu da i dalje ćuti i pored narušavanja radničkih prava i prodaje imovine, kao i pravljenja spiskova bez ikakvih kriterijuma.

Novi vlasnik nastavlja i dalje sa prodajom mašina i opreme Novkabela - metalurgija i fabrika metalnih užadi - da bi od tih sredstava isplatio "tehnološki višak". Dana 24. 9. 2010. godine 175 radnika dobija otkaz i otpremninu od 200 evra po godini staža koja se isplaćuje od prodaje mašina, bez odluka sindikalnih podružnica, bez pregovora i bez socijalnog programa. Na taj način, sledećom prodajom jednog dela fabrike, mogu se otpustiti i isplatiti i preostali radnici. Sve je to ta "uspešna" privatizacija na koju Agencija za privatizaciju nema primedbi.

Fabrika, čiji je kapacitet 5.000 radnika, prodata je sa 750 radnika, s obavezom investiranja od 11.376.000 evra, što podrazumeva zapošljavanje novih radnika, polako se gasi. Čiji je interes da se fabrika stvarana decenijama nekom Zoranu Drakuliću proda za 101.000 evra, da niko od penzionera ni bivših radnika nema akcije, da otpušteni radnici odlaze na biro na teret države, da bi se stvorio prostor za dalju prodaju ogromne imovine? U narednom periodu vlast će morati da da odgovor na ta pitanja.

 

Grupa radnika Novkabela