Udruživanje

Prvi korak u obnovi zamrlih srpsko-francuskih odnosa

 

Kako je Žan Kristof postao Lepi Jova

 

Uprkos neprijatnim senkama najnovije istorije, tradicionalno prijateljstvo Srba i Francuza uvek nalazi načina da se obnovi. Ovom prilikom jedan francuski novinar opčinjen šarmom Beograda postao je član Udruženja novinara Srbije. Impresije o njegovom četvorodnevnom gostovanju u Beogradu prenosi Tabolidova saradnica iz Pariza

 

Piše: Jovanka Lazarov-Đorđević 

 

 Četiri dana u Beogradu, gradu koji je, u stvari, glavni junak u najnovijoj knjizi francuskog novinara i pisca Žan Kristof Buisona bila su za njega više od obične posete.

 „To je za mene bio praznik. Do sada sam voleo Srbe i Srbiju, a eto sada ih i poznajem", kaže Žan Kristof za Tabloid, po dolasku u Pariz, i nastavlja:

"Razlog moje posete srpskoj prestonici bio je poziv Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam član postao 18. februara 2011. godine. Datum kada mi je esnafsko udruženje odalo priznanje za mene je od izuzetnog značaja. To je ujedno i priznanje magazinu Figaro za koji pišem. A govorim istinu, borim se za pravdu, istrajno, nepokolebljivo.

Kada su me dvoje kolega, dopisnika iz Pariza, predložili za članstvo u UNS, a čelnici udruženja, Ljiljana Smajlović i Nino Brajović prihvatili predlog počela je jedna lepa srpsko-francuska priča.

Sa svojim prijateljem i kolegom Milanom Đorđevićem, Francuzom srpskog porekla u čijoj sam kući u Malom Mokrom Lugu boravio, upoznao sam još jedno lepo lice Beograda, sreo značajne i interesantne ljude.

Sa Batom Živojinovićem, legendom jugoslovenskog i srpskog filma, proveo sam divno beogradsko popodne u njegovoj gostoljubivoj kući i večerao u Čuburskoj lipi, vlasnice Milice Prline, inače Parižanke. Tamo sam progovorio srpski, dobio priznanja Asocijacije Azbuka koja neguje ćirilicu u Parizu. Delovi moje knjige Roman o Beogradu, koji je na srpski prevela jedna mlada studentkinja Dina, naći će se i na francuskoj maturi.

Obišao sam i Muzej automobila Brace Petkovića, a veliku „završnicu" imao sam u Grockoj u ateljeu vajara Dragana Radenovića, koji je nedavno izlagao u Luvru i Gran Paleu u Parizu.

Najzad, na svečanom ručku u Radmilovcu, primljen sam u udruženje Srpski krivak, govori Žan Kristof Buison, koji je još na polasku iz Pariza dobio nnadimak Lepi Jova. I pored raskošnog francuskog jezika i odličnog poznavanja srpskog, Buisonov prevodilac nije našao adekvatan prevod za srpski krivak, već je primenjen opisni prevod.

Živopisno vajarsko delo Dragana Radenovića, klip kukuruza izliven u bronzi s amblemom Beograda,  gostu iz Pariza predao je predsednik Udruženja Božidar Radenković, čime je Buison ušao u krug besmrtnika, jer to udruženje okuplja intelektualnu elitu.

"Događaji i doživljaji u Beogradu vrede za tri života", govori nam Žan Kristof alias Lepi Jova.

Urednik kulturne rubrike magazina Figaro tokom svog boravka u Beogradu održao je predavanje u Domu novinara pod nazivom Medijsko promovisanje srpske kulture u Francuskoj - moje iskustvo i odgovarao na brojna pitanja novinara i gostiju.

Govorio je Buison i o reportažama u kojima je pisao o Srbiji. Napravljen je i jedan veliki intervju sa sveštenikom SPC, ocem Savom Janjićem iz manastira Visoki Dečani, objavljen u januarskom broju magazina Figaro, koji je izazvao žestoke reakcije. Naime, dvojica Albanaca su, između ostalog, tražili da se obračunaju sa Buisonom, pretili direktoru novinske kuće i tražili da se taj broj povuče iz prodaje jer je prosrpski!

Novinar Žan Kristof Buison je autor knjiga Ukus Beograda, Roman o Beogradu, Zvao se Vlasov, Čovek koga su izdali prijatelji (romansirana biografija generala Draže Mihailovića), a reportaže u magazinu Figaro  o ličnostima, gradovima, običajima i događajima u Srbiji doprinele su da u svet ode prava slika o nama, jer nas prilično dugo obavija medijski mrak.

Pero francuskog novinara zlata vredi, a značaj njegovih reportaža i knjiga nadvisio je Ajfelovu kulu, poručuju pariski Srbi Aleksandar Protić, Ilija Trifunović i Nikola Janković.