Epizoda 46

 

Nismo mi od juče

 

Autor Zoran Milojević

 

 

Na međunarodni dan jezika, poznati kolumnista hvali moje romane: "Znači... ono kao... mislim, znači, čitao sam sve tri knjige... ono, znači... baš su ful!"

Drakče bakalin mu kaže: "Imaš sve odlike modernog novinara srpskog - ne znaš srpski a to neznanje i ne umeš da iskažeš". Na to mu "kolumnista" odgovara: " Znači, Drakče, mislim... opušteno!"

"Nije važno koji je konj, važno je da je iz naše ergele". Siguran sam da tako razmišlja porodica Kovač posle izbora pesme za Eurosong. Neka da Bog da pesma istrči galopom do finala. Sve ostalo nema veze sa srpskom muzikom.

"Zvezda rijaliti šoua" slučajno izbegla pogibiju u saobraćajnoj nesreći. Hvala Bogu. Njegovi obožavaoci, srpske "mrtve duše", mole se za zdravlje njegovog tela. A telo je talog duše!

Pegavog slatkiša Aćima, junaka mog detinjstva, nastalog iz čika Duškovih priča, zamenio je glavati, neuredno razbarušeni, sa majmunskom vilicom i velikim ustima, lutak Aćim. Od njegovog izgleda se uplašilo mitrovačko dete u meni i uteklo u zagrljaj "studiobeovskog" momka koji je potražio u mislima čika Duška i poslao mu svoje uplašeno srce, koje se plaši slike novog Aćima.

Na svetski dan socijalne pravde priča Mića Negotinac: "Nije pravda da mi Srbi budemo ovoliko siromašni, kad odavno radimo sa kompjuterima - četujemo preko dvesta godina". Odgovara mu kum Gavra: "Nije socijalno opravdano da ti imaš punu kutiju cigara, a ja nijednu cigaru. Daj bar jedan dim". "Ne dam", odbija ga Mića, "neću da me grize savest pred zakonom".

Ljudi se rađaju kako je Tvorac odredio, osim onih koje je donela roda. Ti doneti bivaju "nošeni" pa ispušteni" na neki odžak, na neko drvo ili pred nečiji kućni prag. "Ispušteni", kao "nošena lopta" bivaju odmah predati protivniku, da bi ovaj pobedio. "Ispušteni" time postaju članovi pobedničkog tima i vladaju nad onima rođenim kako je Bog zapovedio.

Rumunski parlament doneo odluku da mediji moraju da objavljuju najmanje pedeset posto dobrih vesti. Drakče bakalin kaže: "To bi u Srbiji značilo da svi mediji objave vest: Građani, pare nisu problem. Nema ih!"

Mića Negotinac doneo punu kesu: "Kupio sam plodove tora, zvane pragnjetina, iliti praseće i jagnjeće pečenje". Tića kafedžija dodaje: "Postoji i punjena pragnjetina, tj. praseće i jagnjeće punjeno piletinom!" Drakče bakalin vrti glavom: "Srbi vole da se omaste i zamaste, ali kad počne odmašćivanje, zvano "vađenje fleka", e tu počinje primena vekovnih srpskih navika: celovečernji tanak špricer, riblja čorba za ispiranje digestivnog trakta i, kao poslednji stadijum, podrigivanje koje dopire do komšiluka".

Na Kosovu ništa novo! Srce i mozak mi kažu da je izvesni Petrović, Srbin iz južnog Kosova, kolaboracionista, čak izdajnik! A mozak se pita: šta smo mi ostali učinili da on ne postane Tačijeva desna ruka? Lako je nama "preko Ibra", tamo smo svoji na svome, oni na jugu nisu svoji, iako su na svome. Zato me je i sramota što im se rugam. Rugala se rugi ruga, pa joj postala druga!

Sačuvajte osmeh na svom licu, obradovaće mu se brat kome je taj osmeh nedostajao.