Milojevićeve strane

Misterija: platforma za otimanje Platoa

 

Ko iza koga stoji, i zašto baš tamo 

 

Terazijski plato je srce poslovnog Beograda, a kada je srce u pitanju ni jedna cena nije previsoka. Bar za one koji su bi na tom mestu da zidaju nove objekte

 

Igor Milanović

 

Na adresi Terazije 26 u Beogradu već decenijama postoji Međunarodni kulturni centar (MKC), naslednik nekadašnjeg Jugoslovenskog bibliografskog informacijskog instituta. Na istoj adresi, isto tako, dugo boravi i Pedagoško društvo Srbije.

Srpska nauka, a o pedagogiji da i ne pričamo, živi u stalnoj besparici, tako da su pomenuta udruženja veliki poslovni prostor koristila po izuzetno povlašćenim cenama. Trenutni vlasnik zgrada na pomenutoj adresi je Republika Srbija, a imovinom upravlja Republička direkcija za imovinu.

Na istu tu adresu se 2008. useljava i jedan deo Narodnog muzeja Srbije, bar se tako mislilo, Centralni institut za konzervaciju (CIK). Kako je, međutim, Savet za borbu protiv korupcije kasnije zaključio, nemoguće je utvrditi odakle se pomenuti institut finansira.

Postoji, istina, Studija o izvodljivosti na osnovu koje je CIK formiran, i u kojoj se pominju mnoga zvučna imena kao donatori, između ostalih i Ministarstvo spoljnih poslova Italije. Ni iz te studije se, ipak, ne vidi ko tačno i koliko para daje, dok je Savet procenio da se radi o milionima evra. Bilo kako bilo, ono što je trebalo da postane samo jedno od odeljenja Narodnog muzeja Srbije potpuno se osamostalilo i otrglo kontroli.

U prostorije na Terazijama 26 CIK je ušao na osnovu sporazuma o saradnji između Narodnog muzeja i MKC-a, a onda je počeo sam da rovari dalje. Septembra 2009. CIK se obraća Republičkoj direkciji sa zahtevom da mu se na korišćenje ustupi poslovni prostor na adresi Terazije 26, i to, kako proizilazi iz pisma Direkcije od 13. oktobra 2010. upućenog Savetu za borbu protiv korupcije, celokupna zgrada o kojoj je reč.

Republička direkcija se tim povodom obraća ministarstvima kulture i za nauku pitajući šta se dešava sa MKC-om i Pedagoškim društvom. Ministarstvo kulture zatim februara 2010. podržava zahtev CIK-a da na korišćenje dobije celu zgradu. Pošto ni jedno ministarstvo nije podržalo MKC i Pedagoško društvo, jula 2010. na predlog Republičke direkcije Komisija za raspodelu službenih zgrada i poslovnih prostorija celokupnu nepokretnost dodeljuje CIK-u.

Da bi cela priča bila još komplikovanija, Republičkoj direkciji se juna 2010. obraćaju i Ministarstvo nauke, kao i Ministarstvo kulture i ovog puta potvrđuju da sa Pedagoškim društvom imaju višedecenijsku saradnju i da je neophodno da ono ostane u dotadašnjim prostorijama. Zašto su samo nekoliko meseci ranije tvrdili suprotno, nisu objasnili.

Republička direkcija je, istina, od pomenutih ministarstava tražila razjašnjenje ovih protivrečnosti, ali do danas nije dobila odgovor. Zbog celokupne nastale situacije Direkcija je, ipak, odlučila da zastane sa sprovođenjem prinudnog iseljenja MKC-a i Pedagoškog društva. CIK, međutim, nije odustajao.

Na čelu CIK-a se već dve godine u statusu v.d. direktora nalazi se dr Mila Popović Živančević. Odmah po donošenju odluke Komisije ona angažuje privatno obezbeđenje koje naoružano patrolira po zgradi u kojoj posluju još i stari zakupci. Kako smo saznali, to obezbeđenje presreće posetioce MKC-a i upozorava ih da više ne dolazi, a neko je jednom i obio prostorije ove međunarodne kulturne ustanove.

Bez obzira što je Republička direkcija prekinula prinudno iseljenje MKC-a i Pedagoškog društva, dr Popović Živančević 30. septembra 2010. pismeno upozorava Pedagoško društvo da mora odmah da napusti prostorije, pod pretnjom prinudnog izvršenja, jer će biti renovirane za potrebe CIK-a. U međuvremenu je i izvesni Ranko Savić u ime CIK-a zapretio MKC-u da će im biti isključena struja, iako, po našim saznanjima, svi računi još uvek glase na MKC, zbog čega CIK odbija da ih plati.

Na stranu ovog čudnovatog instituta stali su i neki pojedinci iz Ministarstva kulture, kao što je izvesni pravnik koji se MKC-ovim saradnicima predstavio samo kao Nikola i koji je otvoreno pretio "moćnim i uticajnim donatorima CIK-a" o kojima čak ni Savet za borbu protiv korupcije ništa nije uspeo da sazna.

Jedino što su i Savet i MKC do sada uspeli da saznaju je to da je neki od domaćih tajkuna bacio oko na Terazijski plato na kome bi da zida nove objekte, zbog čega prethodni zakupci moraju da budu iseljeni. Posle će i CIK da nestane, isto onako volšebno kao što je i nastao.

Inače, još 2003. je Ministarstvo kulture pokušalo da iseli MKC iz pomenutih prostorija i to iz istih, pohlepnih razloga, ali je izgubilo sudski spor. Da li će i reformisano srpsko pravosuđe imati hrabrosti da postupi na isti način?