Na licu mesta

Nekad veliko, danas ruglo 

 

Oteraše PIM u PM

 

Preduzeće Ivan Milutinović je nekada bilo jedno od najvećih i najuspešnijih u Jugoslaviji. Onda su na njegovo čelo počeli da dolaze nelegitimno postavljeni rukovodioci, čiji je jedini cilj bio da preduzeće privedu nekom od tajkuna

 

Milica Grabež

 

Preduzeće Ivan Milutinović (PIM) već više od pet godina je u restruktuiranju, pripremnoj fazi za privatizaciju, mada ovde sve liči na likvidaciju. I to za račun dobro poznatih tajkuna.

Na čelo preduzeća 2005. došli su Miodrag Popović, kao direktor, Nikica Radoman i Besalet Hajdarpašić, a ubrzo im se pridružila i nova načelnica pravnih poslova Bojana Žižić.

Prava uloga Žižićke videće se već u sudskom sporu sa Kapital bankom MB bankom - Niš, pravnim naslednikom Kapital banke, nekada u vlasništvu Đorđa Nicovića. Više miliona teški spor je, naravno, PIM izgubio u korist ovog poznatog tajkuna.

U trenutku dolaska novog rukovodstva, PIM je još imao i nekih sredstava na računu, 46 miliona dinara, ali je njihova sudbina ostala nepoznata. Na plate ove pare nisu potrošene, jer su radnici dobijali samo 7660 dinara mesečno, i to sa zakašnjenjem, a ni doprinosi im nisu uvek uplaćivani. Još 2006. je vlada obezbedila socijalni program za 1.000 radnika koji su napustili PIM.

Isto tako je nepoznata i sudbina vladinih nepovratnih subvencija iz 2005. i 2006. godine u ukupnom iznosu od 40 miliona dinara. Ne zna se ni šta se desilo sa iračkim dugom koji je iznosio 25 miliona dolara, jer je u knjigovodstvu evidentirano samo 3,5 miliona dolara.

Odmah po dolasku novo rukovodstvo kreće u uništavanje PIM-a kako bi se stekli uslovi da ovo nekada veliko preduzeće za sitne pare dopadne nekom tajkunu. Zato biva potpuno nepotrebno, iz čiste obesti, raskinut ugovor o izvođenju građevinskih radova u Rusiji čija je vrednost bila 65 miliona dolara. Od ovog ugovora, najvećeg koji je u poslednjih 10 godina potpisala jedna firma iz Srbije, samo sa jednom ekipom od sedam radnika PIM je za dva meseca pravio zaradu od 1,5 miliona dolara.

Svi radnici koji su vraćeni iz Rusije ubrzo su najureni iz firme. Valjda da ne bi huškali druge radnike pričajući im o propuštenoj šansi da se PIM spase. Na ova otpuštanja nije reagovao ni sindikat, koji je sve mirno posmatrao kao da se radi o nečem tuđem.

A i zašto bi sindikalci reagovali, kada je samozvani vođa sindikata Nezavisnost Miodrag Milojević bio više nego zainteresovan da se ne talasa? Milojević je od direktora dobio putnički automobil sa svim plaćenim troškovima i uvećanje lične zarade od 200 odsto. Posle toga ovaj navodni borac za radnička prava postaje najverniji saradnik vrhuške i daje saglasnost da se krene u likvidaciju firme.

Razlog za likvidaciju je navodni, nikada do kraja rasvetljeni i dokazani dug PIM-a prema poveriocima u visini od 118 miliona evra. Zbog toga se donosi predlog da se PIM ne privatizuje na tenderu, već da se proda samo kao nepokretna imovina, pa koliko se zaradi. Uz nepokretnu imovinu, naravno, ne idu radnici koji će svi morati da napuste preduzeće.

Ako nisu potrebni radnici, jeste rukovodstvo koje ostaje da dokusuri ono malo što je ostalo od PIM-a. Za te potrebe se sklapa preko 20 ugovora štetnih po PIM i isporučuje roba u vrednosti od preko 200 miliona dinara bez ikakvih garancija plaćanja. Zbog toga ova potraživanja nikada nisu ni naplaćena.

Konačno krajem 2009. Ustavni sud ukida privremene mere u PIM-u, pa tada mora da se iznova konstituišu organi uprave. Pošto radnici nisu poslali svoje delegate na skupštinu preduzeća, formalno-pravno ni ostali organi nisu mogli da budu izabrani. U Srbiji je, međutim, sve moguće.

Predsednik UO koga je postavila vlada, Radan Ilić, sa mesečnim prihodom od 160.000 dinara za obavljanje ove funkcije, obmanjuje radnike tvrdnjom da je iz Ministarstva ekonomije i Agencije za privatizaciju naređeno da radnici ne moraju da biraju svoje predstavnike u skupštini, pa su vladini predstavnici tako sami sebe izabrali.

Pomenuto Ministarstvo, međutim, u svom dopisu od 8. oktobra 2010. izveštava radnike da protiv rukovodilaca treba da se podnesu krivične prijave. Radnici to i čine, ali se dalje ništa više ne dešava.

Februara ove godine, radnici udruženi u Udruženje deviznih poverilaca PIM-a obraćaju se Agenciji za borbu protiv korupcije i traže samo dve stvari: da se smeni nelegalno rukovodstvo i izabere novo, legalno, kao i da Agencija za privatizaciju traži pokretanje obnove postupka protiv presude koja je doneta po tužbi pravnog sledbenika Kapital banke iz Niša.

Možda će posle ovoga konačno da zazveče lisice na rukama onih koji su Preduzeće Ivan Milutinović opelješili i doveli do bankrota?

 

 

 

Samo sa jednom ekipom od sedam radnika PIM je u Rusiji za dva meseca pravio zaradu od 1,5 miliona dolara.