Kontranapad

Zvezdina i Lukićeva osma ofanziva

 

Likvidacija diktatora kao putokaz

 

Ovako kako radi, Vladan Lukić neće imati zadovoljštinu i nesalomivi Tole nastaviće svoju vladavinu do redovnih izbora

 

Miroslav Vislavski

 

    Stara izreka u našem narodu - da se đubre čisti prvo u svom dvorištu i ispred svoje kuće - odavno je potisnuta iz svesti naših upravljača. Ma gde da su oni: u strankama, državnim institucijama, nadgradnji, u sportu... Sadašnji uvek optužuju druge za neuspeh svoje politike, projekata, rada i rezultata. Demokratija za koju nam kažu da je stupila na srpsko tle nakon promena 2000. sa uveženim ekspertima, političkim disidentima, neostvarenim ili marginalnim komunističkim kadrovima, drugim ološem koji danas upravlja Srbijom i njenim napaćenim građanima, samo je verbalna maska njene filozofske i teorijske suštine. Za njom kao argumentom poseže se tada kada nečija nemoć da se ostvari preraste u prostačke uvrede, nekontrolisane napade ili glupe ponude.

Ovih dana je rukovodstvo Crvene zvezde na čelu sa Vladanom Lukićem pokrenulo osmu ofanzivu prema srpskim kadrovima u FSS i nasrnulo po ko zna koji put na "nedodirljivog" Tomislava Karadžića. Nevešto su "upakovali" obrazloženje za skidanje Toletove glave, za potrebe spasavanja srpskog fudbala. Zbog toga su pokrenuli inicijativu za vanredne izbore u Fudbalskom savezu Srbije. Sva argumentacija se svodi na Toletove grehove i, kao, "zbog toga je srpski fudbal pred ponorom"! Srljajući bez pravog koncepta i vizije šta se želi postići, osim opravdanja za rezultatsku neostvarenost Crvene zvezde u minulom periodu svoje vladavine, Vladan Lukić i drugovi prenebrežu istorijska iskustva koja kazuju o prilikama u nekoj zajednici nakon što su likvidirani diktatori.

 

Svakom svoj kolač

 

Danas mnogi Rumuni kažu da je pod Čaušeskuom bilo bolje! Zar bivši

Jugosloveni ne dozivaju Tita? Slično je i u pojedinim zemljama nekadašnjeg "istočnog lagera". Ništa drugačije neće biti  kada se radi o svežim primerima pojedinih afričkih zemalja, čije lidere skidaju oni koji za sebe tvrde da su model svetske demokratije i "savest čovečanstva". Konačno, nije li istina da mnogi Srbi koji su šetali devedesetih sa pištaljkama i šerpama tražeći Slobinu likvidaciju, danas pokajnički govore o svom revolucionarnom zanosu?

Tomislav Karadžić je grešan. Ali njegovi gresi ne oslobađaju odgovornosti druge koji su današnji protagonisti u fudbalskom sportu. On je na čelu, ali put kojim on korača ne zaobilaze drugi koji su u organima fudbalske organizacije, uključujući klubove, operativce i rukovodstva, pa i same igrače. Svi imaju svoj kolač odgovornosti za stanje u ovom sportu. Možda pozamašno parče najviše pripada državnim institucijama. Kada bi Ministarstvo sporta i omladine, Ministarstvo unutrašnjih poslova, organi pravosuđa, tužilaštva i sudovi, agencije za borbu protiv korupcije, izvršavali svoje obaveze u raščišćavanju prljavština, tada bi i fudbalski "autoriteti" imali sužen prostor za svoje marifetluke.

Dakle, Lukićev i Zvezdin napad na organizaciju i samog Tomislava Karadžićа bio bi smislen tada kada bi sadašnji vladari najuspešnijeg srpskog fudbalskog kluba izašli u javnost sa položenim računima o svom radu i poslovanju, kada bi javno govorili o svojim propustima i promašajima. A njih ima ništa manje nego kod drugih, pa razume se i u FSS.  Ali, pitanje je interesa da se o tome govori.

Ako bi Lukić i njegova ekipa iskreno čistili stvari iz prošlosti koje su dovele Zvezdu u podređenu situaciju u odnosu na Partizan, a ne samo uživali u vladavini, hvalili svoje poteze i podvige, optuživali Partizan i Fudbalski savez Srbije, kao i sve druge na ovome svetu koji su "krivi" zbog Zvezdinog rezultatskog podbačaja, možda bi i njihov atak na čelnika FSS imao ozbiljnije dejstvo. Vladan Lukić je u raskoraku između autoriteta velikana kluba i svoje karijere, veličine i istorijskog značaja Crvene zvezde i svoje uloge kao čelnika takvog giganta. U saradničkom sastavu su mu marginalci Zvezdine istorije i današnjice, pored kojih njegov autoritet biva naglašeniji i izražajniji.

Velikani poput Džajića i Stojkovića su mu potrebni bez obzira na probleme koje nose iz perioda rukovođenja klubom u prošlosti i zasluge koje su doprinele da Zvezda danas bude u podređenom položaju u odnosu na najvećeg rivala. Druge značajne ličnosti iz Zvezdinog života Lukić nije ubedio da je on pravi format za klupskog čelnika. Zato ih nema u Klubu i zato na njegovu inicijativu o vanrednim izborima u FSS i smeni Tomislava Karadžića ne reaguje niko iz redova legendarnih zvezdaša, a oni koje Zvezda ne priznaje da su njeni kadrovi u FSS, poput Vladimira Petrovića Pižona, Duleta Savića, Mitra Mrkele ili Aleksandra Jankovića, ne podržavaju novi udar Vladana Lukića na vrh Fudbalskog saveza Srbije i Tomislava Karadžića.

 

Naizmenični prvaci

 

U vreme kada je pisan ovaj tekst, zakazana je sednica Izvršnog odbora FSS, na koju je pozvan i Vladan Lukić, a na kojoj će se raspravljati o Zvezdinoj inicijativi za vanredne izbore u fudbalskoj organizaciji. Bez obzire na ishod sednice, gotovo je izvesno da do vanrednih izbora neće doći pre nego dođe vreme za redovne, koji su na redu sledeće godine.

U međuvremenu pojedine Zvezdine pristalice razvijaju teze da je državni vrh stao zajedno sa Fudbalskim savezom Srbije iza Partizana i njegove rezultatske dominacije u srpskom fudbalu? Takve besmislice su lansirane iz crno-belog tabora u vreme kada je Zvezda dominirala sedamdesetih i osamdesetih godina. Tvrdilo se da je Zvezda podržavana u srpskom državnom rukovodstvu, zbog njenog nacionalnog atributa koji je nosila kao "najsrpskiji klub". Koliko su teze o državi kao garantu nečijeg sportskog uspeha na unutrašnjem planu osnovane, veoma je ilustrativan period u prvoj polovini šezdesetih kada je Partizan dominirao u jugoslovenskom fudbalu i bio četvorostruki šampion, dok se Zvezda domogla samo jedne titule. Tada su u međusobnim duelima crveno-beli bili neuporedivo uspešniji od Partrizana koji je u to vreme bio jedan od najboljih klubova Evrope! Ali, to je sportska priča i potvrda da je tako bivalo u istorijskim periodima u kojima su se najveći rivali smenjivali u dominaciji u našem fudbalu.

Da  takvoj manipulaciji ima mesta, da li bi Boris Tadić i Ivica Dačić, lični prijatelji Vlade Divca i Save Miloševića dozvolili svojim savetnicima da podrivaju i konfrontiraju se Tomislavu Karadžiću? Da li bi Snežana Samardžić Marković imala u tom slučaju opravdanje da nedvosmisleno drži poziciju Tomislavu Karadžiću, a ne na primer Savi Miloševiću? Ili su možda Vlade Divac i Savo Milošević protivnici Partizana kada javno manifestuju svoju netrpeljivost prema Tomislavu Karadžiću, a Divac u nekom periodu i prema ministarki?

Ipak, ako bi se ova teza prihvatila u slučaju fudbalera, onda je pitanje da li se to odnosi i na ostale sportove u kojima su sportisti Partizana dominantni. Košarka, vaterpolo, rukomet, ženska košarka, odbojka, hokej, rvanje, tenis... U svim ovim sportovima su dominantni klubovi sa imenom Partizan! Da je to državni projekat, ne bi neki od ovih klubova grcali u finansijskim nedaćama. Primer su rukometaši, vaterpolisti, odbojkaši... To što i zvezdaš Dragan Đilas staje u službu podrške vrhunskim vrednostima kakve čine košarkaši Partizana, samo je logičan rezon i potez iole razumnog i racionalnog političara.  Đilas sigurno nije deo "državnog projekta" po imenu Partizan. Uostalom, "demokratske" vlasti nisu pokazale drugi smisao za projekte sem svojih buđelarskih interesa.

U svemu tome, nepoznanica je zašto bi Boris Tadić, čovek koji odlučuje o svim pitanjima u Srbiji, otišao da podrži Zvezdu na njenu slavu - dvadeset godina od titule u Bariju i to nakon skandaloznog odnosa Zvezdinog severa prema predsedniku Srbije! Sveže je pamćenje na scene u kojima mu je pevana Slobina i Koštuničina pesma: "Spasi Srbiju i ubi se...", a istovremeno priređene ovacije ruskom premijeru Vladimiru Putinu... I pored toga Tadić lansira jedan od svojih brojnih bisera - on nema ništa protiv da Crvena zvezda i Partizan budu - naizmenično prvaci! Kao da to do sada nije slučaj od raspada ex-Jugoslavije. U takvim željama predsednika Srbije krije se i koncept njegove politike po kojoj je Srbiji dovoljan Beograd! Konačno, da li je moglo da se desi da Crvena zvezda bude počašćena posetom Vladimira Putina, bez državnog vrha Srbije. Ili, da li je samo Petar Škundrić, koji jeste deo državne organizacije iako nije više ministar energetike, bio dovoljan da Gazprom neft podupla svoj sponzorski ulog u Zvezdu ili se tu umešao i neko drugi iz državne organizacije? Zar Telekom Srbija nije sponzor Crvenoj zvezdi? Ova kompanija nigde ne ulaže gde mu ne kaže Država! Dakle, poturanja po kojima država radi protiv Crvene zvezde u korist Partizana su najobičnija glupost i alibi nemuštim i nesposobnim iz crveno-belog tabora. Jer da je to tako, kako bi se Aleksandar Boričić, predsednik Sportskog društva Crvena zvezda tako visoko kotirao kod ministarke sporta Snežane Samardžić Marković kao najsposobniji sportski funkcioner i primer koji treba da bude uzor drugim sportskim funkcionerima koji su na čelu nacionalnog saveza ili sportskih organizacija.

 

Selektivno hvaljenje

 

Ovako kako radi, Vladan Lukić, utisak je, neće imati zadovoljštinu i nesalomivi Tole nastaviće svoju vladavinu do redovnih izbora. Bez obzira što u argumentaciji koju je formulisao tim Zvezdinih pravnika ima više razloga koji su činjenjem Karadžića naneli štete srpskom fudbalu. Najveće su one koje ga optužuju da "nije ništa učinjeno povodom svedočenja o nameštanju rezultata", zatim, "na polju unapređenja sistema takmičenja, jačanju klubova, gledanosti i poboljšanja infrastrukture na stadionima", potom: samovoljno zaključivanje "enormno visokog ugovora" sa Radomirom Antićem, kao i njegova smena sa velikim materijalnim štetama... Takođe, podbačaj u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, neuspešna kadrovska rešenja na mestu selektora mlađih kategorija kao što je slučaj sa Dujkovićem, Đorićem, slaba organizacija završnice finala Kupa Srbije sa nezapamćenim skandalom u istoriji našeg fudbala usled prekida utakmice i izostanka disciplinskih mera za odgovorne...

Međutim, da je Zvezda osvojila samo jedan naslov, svi napadi na Toleta bi otupeli, sve bi se stavilo pod tepih kao "argument" do prvog neostvarenog ustupka koji bi se postavio pred FSS. Podsetimo se samo kako se ponašao Vladan Lukić u slučaju izdavanja privremene licence Robertu Prosinečkom, koji nije imao uslove da sedi na klupi Crvene zvezde. Tada je Karadžić (zlo)upotrebio svoj autoritet i izdejstvovao dozvolu za rad Zvezdinom treneru. Lukić je tom prilikom javno zahvaljivao Karadžiću. Takođe, kada je davana pozajmica (možda bespovratna) Crvenoj zvezdi iz budžeta FSS, bez odluka (ili sa odlukama, svejedno!) nadležnih organa, a da pri tome drugi klubovi nisu imali takvu privilegiju, Karadžić je bio hvaljen!

 

 

 

Radujko duva Karadžiću u vrat

 

Tomislav Karadžić treba da položi račune fudbalskoj organizaciji i javnosti za svoj rad i rezultate koji su vidljivi s jedne strane, kao što su finansijska konsolidacija FSS, sagrađena Nacionalna kuća fudbala, odnosi sa FIFA i UEFA, odnosi sa državnim organima, ali i sa druge strane - zbog navoda koji se odnose na sadržinu inicijative Zvezdinog pravnog tima za vanredne izbore u fudbalskoj organizaciji. To će se desiti ako ga zdravlje i krštenica posluže na vanrednim (manja je verovatnoća), ali sigurno na redovnim izborima. Videćemo! A možda je čitava ujdurma u akciji Crvene zvezde postupak pripreme da se na mesto Toleta instalira novo lice fudbalske scene po imenu - Branko Radujko. Izvori tvrde da je to gotova stvar i da će se vojnik Demokratske stranke i  Predsednikov dečak prekomandovati iz Telekoma na vrh piramide Fudbalskog saveza Srbije. On je, izgleda, za sve sposoban. Mislim na naše prilike.