Kontranapad

Rabrenović i Pantelić ruše Batu Kan-Kana?

 

Vojvodinaši ili mafijaši?

 

Fudbalska i nefudbalska posla oko kluba u koji su se zaklinjali čak i oni koji su ga sahranjivali više puta, opet su tema novosadskih klanova. Šta su ostavili Tole i Kole i koga danas jaše Cvetko Riđošić? Ko će danas da vikne "Opa, Bato" i sa kojim razlogom?

 

Miroslav Vislavski

 

Nakon sramnog ispadanja Vojvodine iz daljeg evropskog takmičenja od predstavnika Lihtenštajna koji je u revanšu na stadionu Vojvodine slavio sa 3:1, "navijači" (vođe navijača) nisu uspeli da kontrolišu navijače!

Revoltirani zbog nezamislivog poraza, sa prednošću od 0:2 ostvarenoj na gostovanju u zemlji koja je po broju stanovnika na nivou novosadske mesne zajednice Futog, navijači su skandirali "Uprava napolje, uprava napolje!"

"Milinković Zoran, Milinković Zoran!". Na navijačkim forumima ispoljavaju svoj bes i gnev zbog sramote koja je naneta u stogodišnjoj istoriji kluba.

To su isti oni navijači, koji su predvođeni "navijačima" i nelegitimnim direktorom Cvetkom Riđošićem pre pet godina preuzeli klub pod svoju kontrolu.

Sa većinskim članstvom u Skupštini kluba tada su najurili razne interešdžije među kojima su bili  i Miodrag Kostić Kole, Tomislav Karadžić Tole, Aleksandar Jevtić, Branislav Popović... Nedugo potom, na opšte iznenađenje pristalica Vojvodine, to društvo nagovara Ratka Boturovića, poznatog Batu Kan Kana, da prihvati ulogu predsednika Kluba.

 Deleći lekcije vojvodinašima kako se voli i poštuje klub, javnost je saznala i da Bata "najviše voli Vošu"!

Njegovi prvi nastupi su upamćeni po stavu: "Od danas, nema Upravnog odbora, nema Skupštine, za sve se ja pitam, za sve sam ja odgovoran!" Iste reči Buturović je ponovio dve godine kasnije kada je preuzeo od Vojislava Gajića da ponovo predvodi "Lale".

Kadrovska politika, Bati Kan Kanu nije jača strana.

U Upravnom odboru su ljudi koji u javnosti ne uživaju ugled ljudi od autoriteta ili "fudbalske krvi". Za potpredsednika Dušana Pajovića, novosađani znaju da je neostvareni fudbaler zabavljač, zanimljiv kozer, građevinski preduzetnik koji se nije pripremao u životu za građevinskog preduzimača. "Važan" čovek u Upravnom odboru je Dušan Vlaović, generalni direktor "Dnevnik Vojvodina pres", koji u novosadsku društvenu elitu ulazi sa rasturajući "Dnevnik" kao novinsko izdavačko štamparsku kuću!

Stevica Lalošević, penzionisani direktor u nekadašnjem DDOR je istinski vojvodinaš, koji zarad ljubavi prema klubu nije umeo da razlučuje šta je šta i gde mu je mesto u nekim kompozicijama koje voze Vojvodinu.

 Đerđ Balaton je vlasnik "Foto oko", od kojeg je ostalo ime, jer je većina saradnika napustilo firmu zbog velikih teškoća u poslovanju. Nije poznato da li su u upravljačkom telu, ali se nagađa da možda jesu: Dušan Sredanović, direktor predstavništva Poršea u Novom Sadu i Milenko Damjanić, vlasnik i direktor Dunavprevoza. Bez ulaženja u druge motive zašto (ako) su u rukovodstvu, pouzdano se tvrdi da im Vojvodina ništa ne znači!

 

Cvetkovo treće doba

 

Menadžment kluba koji je izabrao Buturović, pokazao je da nije sposoban za samostalna dela. Prelazni rok je potvrdio da bez Buturovićevog kapitala ili njegovih poteza na fudbalskom tržištu, "menadžeri" nemaju autoritet da dovedu kvalitetnijeg igrača. Recimo, dugo su se patili sa rešenjem na mestu golmana nakon odlaska dvojice: Brkića i Kesića.

Miodrag Pantelić, kao sportski direktor nema ni ovlašćenja ni kapacitet da vodi ozbiljnu stručno kadrovsku politiku. Da je drugačije, morao bi da odgovori na više ključnih pitanja iz takmičarskog programa ili selekcije igrača i struke.

Na primer, kako i zašto se olako odrekao usluga Zorana Milinkovića, koji je pokazao da uspešno vodi ekipu, afirmiše igračke vrednosti i drži komunikaciju na svim relacijama: sa igračima, strukom, upravom, navijačima, medijima... Njemu su navijači nakon debakla od Lihtenštajna skandirali ime, tražeći da se vrati u Klub! Na taj način su pokazali i šta misle o povučenim kadrovskim potezima.

Radisav Rabrenović, kao generalni sekretar Kluba, do poznatih dešavanja na Finalu kupa sa Partizanom, nije posebno istupao u javnosti. A nakon sramote srpskog fudbala, demonstrirane na finalu Kupa Srbije, razgalamio se na televizijama, radijima i u štampi, poručujući ni sam nije znao kome: "Ovako više ne može", "Neće proći", "Neće moći ove noći", "Nećemo tolerisati u buduće krađu", "Istupamo iz lige"...

Preteći Partizanu i svim "partizanima" u fudbalskoj organizaciji, Rabren je galamio i ostao smešan. Veoma brzo je reagovao i stavio tačku na sve nebuloze, Bata Buturović. Iznenada je odlučio da se pomiri sa crno-belima kako ne bi "imao nekoga na duši"! Najveća ironija "Slučaja Kup" je da su kažnjeni samo sudije i Bata Kan Kan! Ostalima koji su kažnjeni, dat je oprost!

Potom se Rabren raspisao. Pisao je "sitno pismo" fudbalskim klubovima koji pripadaju Novosadskom fudbalskom savezu, sa pozivom da sa smene rukovodstvo FS Novi Sad!

Mada je bio svedok, zaboravio je da je Vojvodina još pre deset godina zaključila Ugovor o međuklupskoj saradnji. Da ga je Rabren poštovao, kada već nisu razni diletanti na čelu kluba, od Kostića do Dragana Surdučkog, ne bi morao da piše "sitno pismo". Primenio bi odredbe Sporazuma. Ali za tako nešto, morala je Vojvodina više da poradi, da bude ozbiljna, odgovorna, poštena, da se brine i stara i o interesima drugih, slabijih od nje u fudbalskoj hijerarhiji.

Kontinuitet kluba u minuloj deceniji, na žalost je samo Radisav Rabrenović, bivši fudbalski sudija koji je uhvaćen u korupciji, kada je primao mito da režira rezultat!

Zbog toga je morao prekinuti nekada uspešnu sudijsku i veoma perspektivnu internacionalnu karijeru.

Uostalom, zar nije ilustrativan primer holivudske priče o napredovanju nelegitimnog direktora Vojvodine Cvetka Riđošića, koji je, kao magacioner u novosadskom Jugoalatu, nakon "jogurt revolucije" kao istaknuti Miloševićev jurišnik, izabrao uhljeblje u Vojvodini?

U međuvremenu je "napredovao" svakojako. Ali kao nesporno talentovan i pametan, pre par meseci je doktorirao na Alfa Univerzitetu, na kome je do nedavno funkciju Rektora obavljao višegodišnji visoki funkcioner prof. dr. Đorđe Mačvanin, inače naš zajednički prijatelj! Ta činjenica nije beznačajna za "materijalizaciju" Cvetkove pameti u trećem dobu njegovog života. Kažu da od jeseni treba da predaje na istom Univerzitetu.

Nema šta, na pragu šezdesete godine postati početnik u nastavi na visokoškolskoj instituciji je garancija kvaliteta koje takvi kadrovi mogu da podare mladosti u vidu znanja! Ali to je rezultat tranzicionih procesa u obrazovanju Srbije, manje fudbalskih prilika!

Minulih nedelja, Rabrenović bez znanja Buturovića, "ašikuje" sa jednom političkom strankom u novosadskoj vlasti na temu kako će Vojvodina dočekati svoj stoti rođendan! Sve bi bilo u redu da je to rezultat politike kluba! Ili da je njen visoki funkcioner u novosadskoj vlasti moćan i nameren da učini nešto za Vojvodinu, poput onoga što čini Dragan Đilas za košarkaše ili vaterpoliste Partizana, a pri tome nije partizanovac! Činjenica je da je ovde zaobiđen prvi čovek Kluba, da nije ni pozvan da učestvuje na tribini kojoj se odazvalo pedesetak znatiželjnika.

Novosadska čaršija prepričava Rabrenove bisere o svom predsedniku koji na sva usta, zajedno sa legendom Kluba Ilijom Pantelićem, ogorčeno govore po kuloarima o Bati Boturoviću. A on im je garant statusa. Rabrenu radnog, a Panti današnjeg statusa u Vojvodini, uprkos penzije koju uživa.

Istina je da je Boturović u više navrata najavljivao u neformalnim razgovorima da će "najuriti" Rabrenovića i Miodraga Pantelića!

Očigledno je da Bata za tako nešto nema ili srca, ili snage! Plasiraju se razne intrige koje kruže po gradu. Jedna recimo optužuje da je  isisano 800.000 evra iz kluba u Batine firme, ili da je i zadnjih 70.000 dinara klub morao da plati hotelu Park za usluge FK Vojvodina, nakon čega je bio u blokadi. Kada se takve priče pojave i hrane po kuloarima, onda se mora doći do njihovih kreatora i protagonista da se stvari ne izmaknu kontroli!

"Neprijatelji" Vojvodine tvrde da je protiv Milana Čabrića, komesara za bezbednost FK Vojvodina, podneto 17 krivičnih prijava koje stoje u sremskomitrovačkom sudu! Navijači kažu: imamo novog direktora marketinga, od koga još ne vidimo neke rezultate. Čekamo! A tu je i Aca Vlaškalić koji je došao iz kulskog Hajduka. Ne razumemo kakav kvalitet on donosi. Da li je on to pojačanje za uspešnu i gospodsku Vojvodinu na kojoj insistira njen predsednik i ponavljaju njegovi nameštenici?

A onda, umesto da se na upravnom odboru raspravlja o porazu od Lihtenštajna, da se povlače potezi i preduzimaju mere, rukovodstvo kluba se putem nemuštog saopštenja razračunava i objašnjava sa kritičarima klupskih rezultata i prilika.

 Članovima Foruma navijačkog sajta, rukovodstvo upućuje pitanje: Dušebrižnici zašto se krijete? Iz saopštenju poručuju: "Mi sebe u ovom porazu vidimo kao veliki klub. Gubili su i veći od nas, od slabijih ekipa nego što je Vaduc, ali nas boli naše i nećemo praviti nikakve paralele".

Nazdravlje, ako treba izgubiti od diletanta da bi shvatili da su veliki klub.

 

Na kraj sela, kuća vesela

 

"Uprava napolje!" To je odvajkada bilo ozbiljno upozorenje nosiocima funkcija u sportu i podrazumevala je radikalne poteze, do smenjivanja najodgovornijih.

Setimo se kada su predsedniku Crvene Zvezde, legendarnom Draganu Džajiću "Delije" poručili "Džajo odlazi". Moralan i veliki sportsmen je to odmah učinio, uprkos nepromišljenom zahtevu izmanipulisanih navijača.

Nepromišljenom i zbog toga što Crvena Zvezda posle Džajića nikada nije bila ono što je do tada značila i predstavljala u našem fudbalu.

Kada su "Grobari" istrajavali u zahtevu da se povuku sa pozicije ljudi koji su stvorili moćan Partizan, jači od svog najvećeg rivala, otišli su Ivan Ćurković, Žarko Zečević i Nenad Bjeković! Ali ostali su postamenti politike i ljudi iz senke koji su i dalje povlačili poluge na kojima se zasniva Partizanova liderska pozicija.

Kome su navijači Vojvodine uputili "uvredljivu" poruku?

Da li Upravnom odboru koji se ništa ne pita i ni za šta nije odgovoran, takvom koji nije sposoban da vodi klub? Menadžmentu koji nema kompetencije ni potencijala? Malo je verovati da se na njih mislilo! Oni koji su ubedili najvećeg autoriteta da se lati teškog posla spašavanja Vojvodine, oni koji su često pevali navijačku pesmu "Na kraj sela čađava mehana..." koja završava sa poskočicom "opa Bato", sada pevaju drugu pesmu. I to je poruka: "Bato menjaj se" ili "Bato menjaj" da u završnici ne bi bilo klizanja, padanja i kliktanja: "OPA BATO!"