Na licu mesta

Zrenjanin: I pozorište pretvoreno u partijsku administrativnu ustanovu

 

Od žutih ni žute banke

Umetnost u Zrenjaninu, ne tako davno raskošnom bastionu kulture Vojvodine, u "sigurnim je rukama" ravnodušnih suflera propasti iz redova aktuelnih lokalnih vlasnika "demokratske" vlasti. Ignorantski odnos najobičnijih političkih praktikanata prema obećanom "buđenju demokratske duše" sugrađana, proizveo je - teatar okrutnosti

Zoltan Horvat

Trijumf nekulture nad kulturom i nad prebogatim nasleđem, uz duhovno zagađenje raspamećenih Zrenjaninaca, koje vlast svojata i krsti ih predizbornom ruljom, razara i Narodno pozorište Toša Jovanović, najstariju scenu na Balkanu. Jedan od najlepših baroknih pozorišnih enterijera bivše Jugoslavije, sem hroničnog nedostatka sredstava iz gradske kase, na startu nove pozorišne sezone izgubio je identitet, nema plan i program, nema repertoar. Nema ni novih predstava, a nema ni glumaca za par starijih predstava koje se ionako retko igraju. O odgovornosti prema publici, koja je prestala da dolazi na predstave ispod nivoa prosečnog provincijskog pozorišta, da i ne govorimo.

Ali, ima nagomilane birokratije i činovnika u prenatrpanim kancelarijama (trenutno čak 77 zaposlenih od kojih dve trećine čini administracija), koji, to i vrapci znaju, predstavljaju utreniranu predizbornu vojsku pozorišnih drugova i drugarica sa prefiksom DS, predvođenih direktorkom Tatjanom Paskaš. Tužna istina o krahu demokratskog pozorišta u Zrenjaninu sakriva se samohvalospevima o ovdašnjim glumcima, prvacima dramske scene (svaki od malobrojnih glumaca je nosilac neke titule prvaka), favorizovanjem repertoara, poput mračne predstave Crna rupa (gledalo je svega stotinak Zrenjaninaca), hvalisanjem nagradama na festivalima (isključivo zbog bogate tradicije zrenjaninskog pozorišta pokoja nagrada pripadne i nekom ovdašnjem glumcu), stupidnim smanjenjem broja zaposlenih (otišli preko potrebni glumci-proizvođači, došao duplo veći broj administrativaca), "domaćinskim poslovanjem" u teškim vremenima za kulturu... 

Što manje to duže

Naravno da se pred blentavim sugrađanima sakriva činjenično stanje.

Krenimo redom. U potkrovlju pozorišta se već dugi niz godina nalaze funkcionalni apartmani predviđeni za besplatan boravak dramskih reditelja i drugih gostujućih poslenika kulture angažovanih od strane pozorišta. Za razliku od pokojnih bardova Steve Žigona i Radoslava Zlatana Dorića, koji su boravili u apartmanima za vreme rada u Zrenjaninu, Egon Savin i mnogi drugi koristili su usluge hotela Vojvodina (novi vlasnik je "legendarni" Matijević). Račune merene desetinama miliona proćerdanih demokratskih dinara prethodnih godina direktno plaćaju građani Zrenjanina iz gradske kase, a gradska DS-vlast uporno ponavlja kako za pozorište sredstava nema pa nema. Ko se, kako i koliko utalio u silne milione, odgovor bi trebalo tražiti od izvikanih demokratskih direktora u poslednjih desetak godina (Rajačić, Ibrajter, Paskaš...)

U "racionalno" poslovanje spada i samoreklamerska "proizvodnja domaćih glumaca". Međutim, pozorište je u nedostatku neposrednih proizvođača predstava spalo na obično tezgaroško društvo. Jugoslav i Sanja Krajinov, bivši članovi ovdašnjeg ansambla, trenutno uhlebljeni u Novom Sadu, u nedostatku glumaca redovno dobijaju pozamašne honorare za klasične pozorišne tezge u Zrenjaninu. Njima fiksni honorari odmah, a drugi, poput nekolicine sveže penzionisanih glumaca (Selimir Tošić, Prvoslav Zakovski, Miloje Buca Ivanović...), mesecima čekaju na svoje daleko, daleko manje iznose.

Neverovatno je da, kako rekosmo, trenutno u pozorištu ima čak 77 zaposlenih, pri čemu više od dve trećine čini administracija i pomoćno osoblje. "Pomoćnici", najčešće sa minimumom obrazovanja, valjda su najbolji kadar za ovdašnje uterivanje kulture u narod i pravi saradnici na razvijanju predizborne mreže u svim zrenjaninskim ustanovama. O tome bi možda najbolje mogao da govori predsednik upravnog odbora Narodnog pozorišta Vojislav Došen, čovek koji se, poput svojih partijskih saboraca na DS funkcijama, "žestoko razmahao" razgranavši sigurnu mrežu komunikacija (sa debelom naplatom) kao vlasnik privatne firme Localnet. Najzanimljivije su povremene sednice upravnog odbora pozorišta gde se nakon retkih ozbiljnih prozivki zbog krajnje diletantskog rada zaključuje, citiramo, "kako da pokrenemo bilo kakvu odgovornost bilo koga od nas, kada sami sebi odgovaramo za rezultate (ne)rada, što automatski znači da nam ne pada na pamet da sami sebe kažnjavamo, nedajbože smenjujemo, pa mi smo večni i večiti demokratski kadrovici kulture".

U najboljim godinama zrenjaninskog pozorišta kojim su direktorovali Ćuk, Tutorov, Damjanović... ansambl glumaca brojao je do 27, uz 15 preostalih zaposlenih. Nažalost, danas se i na sceni jasno vidi ko nosi DS člansku knjižicu, a u retkim predstavama uočava se rezigniranost i odsustvo usavršavanja aktuelnih nosilaca drame u Zrenjaninu, Snežane Kovačev, Dragana Đorđevića, Jovana Toračkog, Jovice Jašina, Milana Kočalovića, Mirka Pantelića... Narodno pozorište je tim povodom postalo i predmet podsmeha u Zrenjaninu, uz pitanje da li se radi o administrativno-partijskoj ustanovi ili o glumatanju za male pare. Gledalac na zrenjaninskoj sceni vidi glumca, a ne lik koji on tumači, što je više nego žalosno, komentari su retkih gledalaca koji dolaze ne bi li videli bilo kakav pomak nabolje u najizvikanijoj zrenjanininskoj ustanovi kulture.

"Crna rupa" dovoljna

Takođe je poražavajuće što se na tezgaroškoj osnovi, sem glumaca i šminkera, dovode i vlasuljari i frizeri. Nedavno je bilo u opasnosti i izvođenje jedne od predstava, jer zbog neisplaćenih honorara nisu došli vlasuljar i frizer iz Beograda i Novog Sada. Spas u poslednjem trenutku pronađen je u improvizaciji jednog od domaćih dežurnih zaljubljenika, koji, naravno, nije tražio, a nije ni dobio preskroman honorar od - 500 dinara.

Lutka-scena se, za razliku od dramske, daleko bolje kotira, jer je, uz talentovan, respektabilan i kompaktan tim glumaca, vode provereni zaljubljenici i osvedočeni balkanski majstori glume za najmlađe. Bilo je ružno videti kako su čelnici kolektiva uz gradske drmatore nedavno oterali u penziju višedecenijskog direktora Lutka-scene Vladimira Grubanova, retko poštovanog čoveka evrolutkarstva, kojem je jedini greh uterivanje preko 300 prestižnih nagrada ovoj zrenjaninskoj ustanovi kulture. Na sreću najmlađih Zrenjaninaca, na Lutka-sceni ostao je sa svojim mlađim kolegama Denis, provereni majstor igre za najmlađe.

Zrenjaninska publika je na poslednjoj dramskoj premijeri (jedva dve po sezoni) najbolje odgovorila na pitanje za koga se zapravo prave sve besmislenije predstave sa skupim gostujućim rediteljima i drugim trošiteljima narodnih para. U svečanom prvom redu, sa propusnicama, sedeo je sve sam go lokalni funkcioner do funkcionera. U drugom i trećem redu partera sedeo je izbor prvog reda, njihovi poslušnici i podanici. Sledeći redovi u parteru poluprazni, u otmenim galerijama gotovo nikog.

Ubicama duha i identiteta grada Zrenjanina, po svemu sudeći, dovoljna je samo jedna predstava - Crna rupa. O vapaju sugrađana za komedijama i poverenju domaćim stvaraocima, domaći gavrani, vlasnici ovdašnje kulture, imaju pravi, đavolski odgovor. Nije sve tako crno kao što izgleda, rekoše, i redom poskakaše u (žuto) brašno.

 

Ni "Ponekad" ne može zauvek - za džabe

I zrenjanininski lokalni mediji su čudo. Ubiše se od ponavljanja demofraza, a izdaje ih minuli rad podložan svakoj rigidnoj vlasti. Retko popularna emisija "Ponekad nedeljom" legendarnog Miće Jankovića Fleša, omaž gradu i istaknutim Zrenjanincima od pre 20, 30, 40 godina... uz evergrin hitove, sve do nedavno išla je na talasima regionalnog Radio Zrenjanina svake nedelje od 12 do 15 časova. Emisija već mesecima ne ide, jer poslušne partijske gazde radija, na čelu sa direktorkom Ljiljanom Popović, već godinama ne isplaćuju honorar popularnom voditelju od svega nekoliko hiljada dinara mesečno.

Na adresu Popovićke i preostalih partijskih radio-poslušnika stiglo je na stotine protestnih pisama i poziva ogorčenih slušalaca. Upućeno je i javno protestno pismo sa pitanjem ko se tako drsko usuđuje da prekine sa emitovanjem najbolje emisije Radio-Zrenjanina sa petogodišnjim stažom. Gospođa Popović je u šturom odgovoru saopštila da je ovih dana isplaćen manji deo obaveza na račun popularnog voditelja, da radio nema dovoljno sredstava, ali je obećala i da će "Ponekad nedeljom" nastaviti sa emitovanjem od septembra.

Direktorsko obećanje se, naravno, izjalovilo, a da stvar po čelnike zrenjaninskog radija bude još gora, sponzor emisije, vlasnik elemirskog jogurta pet plus, insistirao je da sredstva prebaci isključivo za snimanje i emitovanje "Ponekad nedeljom". Mića Janković od sponzorstva nije video žutu banku, a poslušni krojači ružne medijske slike u i o Zrenjaninu ne mogu da speru ovu retku sramotu prema armiji Mićinih slušalaca i svih poštovalaca koji od odgovornih traže samo jedno, da vole svoj grad i pokažu to na delu, ili da beže glavom bez obzira.