Utaje

Pink: da li je veća imperija ili misterija o njegovom gazdi i gazdinom poslovanju

 

Nema takvih rajskih ostrva kao što je ovo pakleno kopno

 

Pošto je uz pomoć vlasti u Srbiji opljačkao šta je mogao, Željko Mitrović sada izvlači pare i iz sopstvenih preduzeća spremajući se za skoro bekstvo iz zemlje. Bogato razuđen spisak zavisnih preduzeća koje kontroliše, i uz pomoć zavisnih osoba, njemu omogućuje da posluje mimo fiskusa, pa i da tako ostvaruje ekstra profit

 

Voja Vladimirović

 

Nije nikakvo iznenađenje što su vlasti Srbije Željku Mitroviću, kao nacionalnom dobru, udelile za dalju prodaju tri-četiri nacionalne televizije, nekoliko regionalnih i lokalnih, i desetak radio-stanica. Ako je već bio od koristi Miri Marković i Vladimiru Bebi Popoviću, prirodno je što je osvojio i sve one koji su došli posle njih. Željko je jedini vlasnik najveće medijske korporaciji u Srbiji Pink International Company DOO (PIC). Ružičasta televizija je lansirala i 11 satelitskih kanala.

 

Neinteresantni monopol

 

Na dan 31. decembra 2010. ružičastom jatu su pripadale sledeće kompanije: Pink BH DOO, Sarajevo, matični broj 420122480002, gde Željko ima 51 odsto vlasništva, a njegov PIC ostalih 49 odsto; Pink M Company, Podgorica, matični broj 02369249, gde je PIC jedini vlasnik; City Records, Beograd, matični broj 17167308, čiji je jedini vlasnik Željko Mitrović; Air Pink DOO, Beograd, matični broj 17195298, gde Željko ima 95 odsto vlasništva; Pink Digital System DOO, Beograd, matični broj 17586327, jedini vlasnik Željko; Media sistem DOO, Beograd, m.b. 06706215, jedini vlasnik isto Željko; Mgum Technology DOO, Šimanovci, m.b. 20059591, gde Željko ima 80,5 odsto vlasništva; FTV SEE DOO, Beograd, m.b. 20475722, jedini vlasnik PIC; Pink Shopping DOO, Beograd, m.b. 20488719, gde PIC ima 51 odsto vlasništva; Industrija vode Aqua com DOO, Beograd, m.b. 20315920, gde Željko ima "samo" 50 odsto vlasništva, ali generalni direktor PIC-a Svetislav Milićević drži još 10 odsto; Pink S, Ljubljana, m.b. 3531627000, jedini vlasnik PIC; Media prime time DOO, Beograd, m.b. 20428341, Željko jedini vlasnik; i Pink films international studios DOO, Šimanovci, m.b. 20649682 u kome PIC ima 100 odsto vlasništva.

Po konsolidovanom finansijskom izveštaju poslovanja PIC-a u 2009. godini, završenom 30. aprila 2010, a dostavljenom Tabloidovoj redakciji, PIC je ostvarivao između 40 i 45 odsto od ukupnih prihoda marketinga u Srbiji. Konsolidovani finansijski izveštaj za 2010. godinu, sastavljen 29. aprila 2011, pokazuje da PIC realizuje više od 40 odsto ukupnog prihoda marketinškog tržišta u Republici Srbiji. Zadivljujuća liderska pozicija, na granici monopolističkog položaja, koja nikog u Srbiji - ne interesuje.

 

Sve u pravo vreme

 

Željko Mitrović je rođen 31. maja 1967. godine. Iz braka sa Hani Mitrović ima dvoje dece, a i sa drugom suprugom Milicom Mitrović, sadašnjom muzičkom urednicom kompanije Pink, takođe ima dvoje dece. Karijeru je počeo kao basista grupe Oktobar 1864. Željko Mitrović nije samo gospodar srpskog neba, već i ojađenih srpskih duša. Dok je on ovde primer uspešnosti, Srbija nema čemu da se nada. On nikada nije dozvolio da ga višak pameti sprečava u uspehu u životu. Bio bi čak i tada dostojan divljenja da je Pink televizija njegovo delo, a ne državni projekat sistem(at)skog zaglupljivanja Srba, da bi s njima mogao da radi bukvalno šta god ko hoće.

Ne treba precenjivati Željka Mitrovića. On gotovo i ne zna u čemu je učestvovao i kakav je prelom u srpskom mozgu izazvao. Niko sa iole pameti od sramote ne bi ni mogao da odigra takvu ulogu. Nikad nije ni bio deo sveta koji je mislio svojom glavom. Iz svoje ružičaste stvarnosti gotovo i nije izlazio. A nije ni smeo! Svi njegovi drugovi i poslovni partneri dobili su metak, trunu po zatvorima ili su u bekstvu sa crvenim poternicama Interpola. On je ostao u Beogradu kao čuvar njihove zaostavštine, nalazili se oni na ovom ili su već na onom svetu.

U vreme višemesečnih demonstracija 1997, pošto su Slobodan Milošević i Mira Marković pokrali izgubljene lokalne izbore, Željko Mitrović je zgrabio kalašnjikov, otišao na kontramiting i zakleo se Miri da će da puca na neprijatelje, inače uglavnom gledaoce Pinka, čije su zvezde tada bili Kleopatra, Vidovita Zorka, Boris Bizetić, Ruška Jakić... Željko je tako postao Veliki Željko. Posle je zapalio studio, koji nije bio njegov, i preko Dunav osiguranja (pouzdana julovska veza Nebojša Maljković) dobio odštetu da izgradi velelepnu zgradu Pink televizije na Dedinju. Kad mu je zatrebalo još para, istim kanalom dobio je obilnu nadoknadu štete, jer mu je televizija tobože stradala tokom NATO bombardovanja zgrade CK, iako je, kao nacionalno dobro, na vreme bila evakuisana u zgradu Genexa.

 

Zemunski Holivud

 

JUL je stvarno bio cool za Željka Mitrovića, i za njegovog dugogodišnjeg poslovnog partnera Aleksandra Lupšića. U bivšoj Jugoslaviji, taj Lupšić je radio kao predstavnik vojne špijunske organizacija Ina-turs u Beču. Prodavao je naftu i oružje. Čovek takvog pedigrea bio je idealan za širenje slobode medija u despotskoj Srbiji, da napravi novine koje će ličiti na opozicione. Aleksandar Lupšić je sa Manjom Vukotićem pokrenuo Blic, da bi se osudile demonstracije protiv Slobodana Miloševića. To je Lupšića preporučilo još više za poverljivog čoveka Vlajka Stojiljkovića i Radeta Markovića. Nije ispunio zadatak da Vlajkova simpatija Jadranka Jovanović zapeva u bečkoj operi i probije sankcije, ali verovatno jeste neke druge. Nije on bio loš ni sa korumpiranim opozicionarima.

Vladimir Beba Popović organizovao je sastanak Željka Mitrovića, Milana Beka i Milorada Vučelića, na kome je odlučeno da Lupšić isplati Mariji Milošević pet miliona maraka za TV Košavu, a da će mu se to kasnije nadoknaditi. Kad je načuo za to, Zoran Đinđić je pobesneo, pa je Lupšić stupio na stranu Koštunice i dve godine vodio kampanje protiv Đinđića kao mafijaša i švercera cigareta, koji sa Čumetom asfaltira puteve po Srbiji. Nije iznenađenje što je, kao nagrada Lupšiću, nacionalna frekvencija dodeljena porno televiziji Košava. Željko Mitrović, koji je ranije Mariji Milošević napravio televiziju, bio je dužan da pomogne i Lupšiću, koji se u međuvremenu u Srbiji afirmisao kao uspešni producent porno filmova za zapadno tržište.

Kada je Željko Mitrović krenuo da osvoji Holivud, zadužio se nekoliko desetina miliona evra i počeo da gradi džinovske studije u Šimanovcima. Kada nije više mogao da plaća rate kredita, počeo je u tim hangarima da proizvodi žvake, čekajući povoljan trenutak da proda svoje udele u televizijama Košava i Avala, koje je, sa Lupšićem i Dankom Đunićem dobio na RRA lutriji. Ugledni Njujork tajms objavio je tada da je njegov ključni poslovni partner Greg Stivens umro u Holivudu od "loše srpske droge". Zemunci su se brinuli o raspoloženju Grega Stivensa, koji je i njima obećavao da će da ih vodi u Holivud, pošto su postali preveliki za Srbiju.

 

Laka odbrana

 

U velelepnoj zgradi televizije Pink najčešće je boravio Vlada Budala. Kad su dolazili Čume, Dušan Spasojević, Bagzi i Kum Luković, bili su to holivudski spektakli, pa su se Željko i Milica nudili da ih, kao drage goste, lično poslužuju. Svi oni optuženi su za atentat na premijera Đinđića. Stotine miliona evra ovog klana nikad nisu pronađene, pošto ih niko nije ni tražio - u televiziji Pink.

Petog oktobra 2000. godine, Pink televizija nije radila. Šestog oktobra ujutro, u studiju ove televizije pojavio se Mlađan Dinkić u ugodnom razgovoru sa Željkom Mitrovićem. Bio je to znak da su ovom JUL-ovcu gresi oprošteni. Televizija Pink na jaslama novih vlasti živi još bolje nego u milosti Mirjane Marković.

Posle Miloševića, Mitrović se stavlja na raspolaganje Goranu Vesiću, Čedi Jovanoviću, a Ljubiša Buha Čume organizuje konkurse za izbor gologuzih devojčuraka. Kada nije bio zadovoljan programom, Čume je sa naoružanim telohraniteljima ulazio u Pink. Veći deo novca koji je zaradio naplaćivanjem u kešu od gostovanja u njegovim emisijama, Mitrović je ustupao glavarima. Kada je Vojislav Koštunica izabran za premijera, Mitrović podilazi (preko svoje žene) šefu kancelarije za informisanje Vlade Srbije, Srđanu Đuriću, pa mu se tako oprašta šurovanje sa demokratama.

Posle Petog oktobra profesor Čedomir Čupić predlagao je da se zgrada Pinka sruši, kao bespravno podignut objekat. Posle atentata na premijera Đinđića, Nebojša Čović je tražio da se u Sablji uhapsi Željko Mitrović, jer mu je bilo sumnjivo šta je petljao sa mafijom. Željko se lako odbranio od ova dva usamljena napada.

 

Otkuda, kako?

 

Vlasnik televizije Pink nekada je u jednom dnevnom listu tvrdio: "Težak sam milijardu dolara".  Danas u drugom dnevnom listu najavljuje da će preko dodatnih investicija PIC uskoro da vredi najmanje dve milijarde evra!

Iz odluke broj 000075846732 nepoznatog datuma, koju je potpisao lično Željko Mitrović, proizilazi da je on samom sebi odredio isplatu neto dobiti iz 2009. godine u visini od 728.090.000 dinara, odnosno oko 7,5 miliona evra. Kvaka u ovome je jedino to što je konsolidovani finansijski izveštaj utvrdio da je neto dobit PIC-a u 2009. bila za preko tri miliona evra niža od sume koju je Mitrović pokupio.

Kada nema koga drugog Željko, očigledno, potkrada i sopstvenu kompaniju!

Potpuno otvoreno ostaje i pitanje da li je Željko za ove i slične uplate ikada u Srbiji platio porez na dobit, ili je raznim marifetlucima taj novac samome sebi isplatio preko nekog od poreskih rajeva.

Istovremeno kada je Željko samome sebi delio dobit, po dugoročnim obavezama PIC je dugovao dve milijarde i 665.920.000 dinara.  Godinu dana kasnije, odnosno na dan 31. decembra 2010, dugoročna dugovanja Željkove imperije narasla su na 3,57 milijardi dinara, dok su obaveze iz tekućeg poslovanja sa 3,04 milijarde dinara u 2009. skočile na 5,14 milijardi dinara u 2010. godini.

Teško bi, zato, bilo objasniti na kakve milijarde to Željko Mitrović misli kada priča o svojoj vrednosti, osim ako se to ne odnosi na novac koji je izvukao iz svojih kompanija i mimo državnih institucija mirno prebacio na daleka ostrva.

 

 

Željko sam sebi dodeli dobit od 7,5 miliona evra. Ne bi to bilo neobično da finansijski izveštaj istovremeno ne kaže kako je profit cele kompanije - tri miliona evra manji od te sume.