Pljačka

U Evropskoj Srbiji radnici Komgrapa sto jedanaest meseci bez plate, doprinosa i zdravstvenog osiguranja

 

Ko nije umro, dobio je otkaz

 

Najveći građevinski gigant u bivšoj Jugoslaviji, korporacija Komgrap, nalazi se pred potpunim uništenjem. Komgrap je izgradio mnoge reprezentativne objekte u regionu, u Evropi i šire, zapošljavao je 14.000 radnika, a danas je pred likvidacijom posle privatizacije. Poslednji Mohikanac koji pušta u javnost glas o čerečenju ovog giganta je Rade Stoković, predsednik sada već ugašenog Nezavisnog Sindikata Nezavisnost Komgrap Makiša. Radnici ovog nedavno likvidiranog preduzeća nisu primili plate sto jedanaest meseci

 

Nikša Bulatović

 

Otvoren je predstečajni postupak i nad Komgrap stanom, poslednjom preostalom firmom u sastavu holdinga koja je još uvek aktivna i koja će po svemu sudeći u aprilu 2012. biti likvidirana. Čitav Komgrap je na izdisaju. Prethodno je imovina Komgrap Makiša pripojena imovini Komgrap stana, a Komgrap Makiš ugašen zbog dugova.

Dvadesetak zakupaca prostorija Makiša i dan danas doprinose oko dva miliona dinara, međutim, umesto radnicima, sve ide na bahanalije generalnog direktora holdinga Draška Pašića i njegove svite oligarha iz centrale na Terazijama.

 

Beli okovratnik

 

Početkom devedesetih Komgrap je radio u Jugoslaviji i van nje, ostvarivao ogroman profit, zapošljavao hiljade radnika. Rukovodstvo je videlo dobru priliku da se obogati i krenulo sa pljačkom firme. Bezbroj zloupotreba, štetnih ugovora i teških krađa ipak je u početku ostao u senci pune uposlenosti i velikih prihoda. Kralo se mnogo, ali se i radilo mnogo. Sada se ne radi, već samo krade. Zapravo, ne krade, nego pljačka, i to nemilice, brutalno, siledžijski.

Prema imovinskima kartama velikog broja rukovodilaca, reklo bi se da su radni vek proveli kod kakvog šeika, a ne u Komgrapu. Krali su sve što su mogli: cement, armaturu, okove za stolariju, stanove, lokale, garaže, radne mašine, vozila, kranove, razlike u ceni, stanove iz kompenzacije, zidali ljubavnicama kuće, vile i ostalo. Spisak je predugačak. Jedno po jedno zavisno preduzeće počelo je da tone i posluje nelikvidno. Veliki doprinos tome davali su direktori zavisnih preduzeća, ali i direktor korporacije, koji je svesnim zalaganjem postigao da firma upadne u poslovne probleme i to je trajalo do 2000. godine.

Potom je po šemi organizovanog kriminala „belog okovratnika", holding korporacija Komgrap, sa svojih 11 zavisnih preduzeća ušla je 2006/07. godine u proces tenderske privatizacije. Nakon toga je potpuno opljačkana i danas je pred potpunim zatvaranjem. Od privatizacije su geometrijskom progresijom počele da se gase proizvodne aktivnosti u svim zavisnim preduzećima. Draško Pašić je oterao u  stečaj najveće zavisno preduzeće Komgrap gradnju, a onda je nagrađen za to i postao generalni direktor Holding korporacije.

Komgrap Makiš, jedno od zavisnih preduzeća, ugašen je pre nekoliko meseci. Bio je u predstečajnom postupku i da ne bi otišla u likvidaciju, robovlasnici iz uprave sa Terazija, dogovorili su se da tu firmu ugase, a da imovina bude prebačena na Komgrap stan, jedino zavisno preduzeće koje koliko toliko posluje.

Komgrap više nema nijedno gradilište. Pravosuđe, policija i inspekcija su zatrpani krivičnim i prekršajnim prijavama, ali od toga ništa.

Rade Stoković je bio nekoliko puta u policiji i tužilaštvu, rekli su mu: „Gospodine Stokoviću samo džabe trošite svoju energiju, vreme i novac, jer dok je ova vlast tu gde jeste, nemate šanse da bilo šta uradite."

Advokat malih akcionara Slavko Jelovac, podneo je krivičnu prijavu protiv direktora Draška Pašića za proneveru 150 miliona dinara uzetih na ime kredita. Priča se da je taj kredit dobio na falsifikovani završni bilans. Pare su nestale i navodno si završile u Kosovskoj Mitrovici u firmi Daka kod izvesnog Idriza Šljakua. Firmi Mek sistem iz Subotice dato je devet miliona dinara, zašto i kako, poslovna je tajna.

Radnici Komgrapa su gotovo listom izbačeni na ulicu, dobili otkaze, radni staž nije povezan, nemaju zdravstveno osiguranje, nisu plaćeni doprinosi, pa radnici ne mogu u penziju ni sa 42 godine staža. Ljudi sa godinu i po dve do penzije, dobili su otkaze, jer nisu hteli, a ni mogli da pređu iz Makiša u drugu firmu. Rukovodstvo ih je vrlo perfidno uputilo na rad u ugašenu firmu Komgrap Zanat. U toku jednog dana po tri puta su radnici dobiljali premeštaje. Zbog takvog šikaniranja mnogi su sami davali otkaze. Sedam radnika odbili su u aprilu da pređu iz Makiša u Komgrap Stan dok ne dobiju plate. Dobili su otkaze.

 

Uništiću vas sve

 

A kako je uništen Makiš? Pravosnažnim presudama zabranjeno je Komgrapu da raspolaže imovinom dok ne izmiri tražbine radnicima. Suprotno tome, oni su mašine u svim proizvodnim halama i zavisnim preduzećima prodali kao staro gvožđe Glas komercu iz Despotovca. Ali mnoge mašine nisu isečene, nego su odnošene čitave, na tovarnim sanducima kamiona i prodavane širom Srbije. Samo jedna presa vredela je nekoliko miliona evra. Rečeno je da se sve to prodaje radi isplate plata. Od tih para radnici nisu videli ni dinara. Kad su završili svoj pljačkaški pir nad najvećom fabrikom za proizvodnju građevinske stolarije na Balkanu, rukovodstvo je zapalilo ogormne hale u Makišu, kako bi sakrili svoje prljave lopovske radnje.

Kupac holdinga Slobodan Stanković, odnosno Integral inžerenjing iz Laktaša,  bio je obavezan da nakon privatizacije investira 4,5 miliona evra u proizvodnju. Ne samo što nije uplatio, nego je dovozio svoje mašine i kamione iz Banjaluke, registrovao o trošku Komgrapa i vraćao ih nazad. Za takva „majmunska posla" Agencija za privatizaciju dala je potvrdu da je Integral inženjering ispunio sve ugovorne obaveze.

Sam Stanković je bio predsednik UO u vreme donošenja odluke da se seku mašine uprkos pravosnažnim odlukama. Ali rečeno je da će se seći samo mali deo mašina. Ipak, isekli su sve mašine, a ne samo rashodovane. Stanković je obećao da će od tog novca svima koji imaju pravosnažne presude striktno isplatiti sva potraživanja, ali od toga nije bilo ništa. Pljačkao je Komgrap koliko je mogao.

Sama privatizacija bila je kriminalna. Firma PC konsalting je svesno umanjila vrednost firme napravivši lažni prospekt. Zgrada na Terazijama ima 3.243 kvadratna metra, a prikazano je 1.439, a zgrada u Kosovskoj ima 1.439 kvadrata, a prikazano je samo 182. Zgrade na Severnom bulevaru i Banovom brdu imaju 1.424, odnosno 3.800 kvadrata, a prikazano je nešto neznatno. Hotel u Sokobanji ima 1.834, a prikazano samo 100 kvadrata. Osmanaest hektara u Obrenovcu i Mislođinu je presečeno na pola. Makiš 8,7 hektara zemljišta i 25.000 kvadrata poslovnog prostora umanjano je na jednu desetinu. Hale u Železniku, Kijevu, Rakovici, šest fabrika betona, ležaji za radnike, apartmani na Kopaoniku, poslovni objekti, sve je to praktično dato u bescenje. Prodat je za 4,3 miliona evra, a vrednost mu je pre prodaje iznosila oko 130 miliona evra, kako je utvrdio ekonomista Branko Dragaš. Na pitanje zašto je Komgrap prodat tako jeftino, savetnik u PC konsaltingu je rekao: „Komgrap je mogao da se proda skuplje da je o tome odlučivala Komisija".

Revizorska kuća Konfida Finodit iznela je stav da je privatizacija Komgrapa jedna od najuspešnijih u Srbiji. Istina je da je to jedna od najuspešnijih pljački.

Samo zgrada na Terazijama, vredi desetine miliona. Zgrada u Kosovskoj koju je prepisao na sebe Integral inženjering, takođe. Kada je Komgrap radio poslove za Univerzijadu u Beogradu, iznenada je stigao izveštaj da je napravio gubitak na tim poslovima 3,5 miliona evra. Slobodan Stanković ponudio je da tobože pokrije taj gubitak, a potom na ime navodno pokrivenih 3,5 miliona, samo preknjižio zgradu u Kosovskoj na Integral inženjering.

Predsednik UO Darko Matijašević i direktor Draško Pašić su uglas poručivali da su došli da Komgrap podignu na najviši nivo i da će firma biti neverovatno uspešna i savršeno poslovati. Od toga ništa. Radnici su dovedeni do toga da sami sebi oduzimaju život, jer nemaju od čega da žive. Pašić je govorio Stokoviću: „Šta, da ti damo platu, a ti si tužio firmu?!" Uzalud je Stoković govorio da je on te pare zaradio i da pravo na tužbu zastareva za tri godine. Draško Pašić je poručio radnicima: „Sve ću da vas  uništim! Sve koliko vas ima!" To je i sproveo u delo. Radnicima Makiša se duguje za 111 meseci, plate, doprinosi zdravstveno... Četvorica su umrli, čekajući milost Draška Pašića. Peti je na samrti. Ko nije umro, dobio je otkaz.

Radnici su bolesni, ne mogu da se leče. U gradskom prevozu redovno problemi. Đilasova kontrola ih hvata, izbacuje i piše kazne. Nekoliko desetina puta Stoković je pisao zamolnice GSP da te ljude ne procesuiraju, neki put to naiđe na odobrenje, neki ne. Neki su osuđeni prekršajno. Nemaju od čega da plate kazne i verovatno će da ih odsluže. Imaće bar hranu triput na dan. Ne mogu da plate komunalije, infostan, struju, jer nemaju dinara. Seku im struju gde stanuju i mala deca. Frižideri ne rade, hrana se kvari, pa im stalno prete infekcije, trovanje i slično.

A Draško Pašić i rukovodstvo voze najluksuznije automobile. Do pre nekoliko meseci vozio se u mercedesu 600 S. Verovatno sada kada je počelo da pada u oči da se gasi firma, zamenili su auta nešto jeftinijim oktavijama. Rukovodstvo po raznoraznim gradskim restoranima pravi terevenke na račun Komgrapa, žderu i loču po restoranima, a ljudi nemaju, ne za hleb, već ni za mrvice. Para ima, ali ne daju ih. Daju se samo na luksuz, zabavu i za poslušnike. A radnici traže samo svoje plate.

 

 

Advokat malih akcionara Slavko Jelovac, podneo je krivičnu prijavu protiv direktora Draška Pašića za proneveru 150 miliona dinara uzetih na ime kredita. Priča se da je taj kredit dobio na falsifikovani završni bilans.

 

 

Radnici Komgrapa su gotovo listom izbačeni na ulicu, dobili otkaze, radni staž nije povezan, nemaju zdravstveno osiguranje, nisu plaćeni doprinosi, pa radnici ne mogu u penziju ni sa 42 godine staža.