Do koske

Sa humanitarnom pomoći iz Rusije, u Srbiju je stigla i poruka da nismo više bez zaštite

 

Konvoj nade

 

Srpska vlast je ćutke posmatrala odlazak humanitarnog konvoja Ruske Federacije na Sever Kosova. Predsednik Tadić i njegova kamarila verovali su, i tome se unapred radovali, da će i ambasador Konuzin ostati na administrativnoj granici koju srpski pregovarač sa Prištinom Borko Stefanović, po Tadićevom nalogu, ugovorom označava kao državnu. I bi tako. Ali, onda je imperija uzvratila udarac, oni iz Evropske unije su podvili rep i 25 kamiona je Srbima sa severa Kosova, osim hrane i namirnica, donelo i nadu da nisu bez zaštite. Ruska vlada sada otvoreno štiti nacionalne interese Srbije, koje je Tadićeva kamarila deceniju rasprodavala

 

M. Brkić

 

Kada je pre deset dana humanitarni konvoj Ruske Federacije zaustavljen od Euleksa na administrativnoj granici Pokrajine Kosova i Srbije, ruski ambasador Aleksandar Konuzin se nasmejao. Odbio je da traži dozvolu za ulazak na Sever Kosova, podsećajući evropske okupatore Južne pokrajine da je on ambasador na celoj teritoriji Republike Srbije!

Vlast u Beogradu je seirila, uverena da će se Rusi povući, da će, kao i oni, na kolenima moliti tamo neke kurvine sinove iz Brisela.

Ruska vlada je odmah postavila ultimatum Briselu. Nema više nikakvih pregovora, ni ekonomskih dogovora sa onima koji sprečavaju kretanje njihovim humanitarnim konvojima. Istog dana iz Evropske unije odgovoreno je ruskom premijeru Putinu da nema nikakvih smetnji da kamioni uđu u Kosovsku Mitrovicu i da se Srbima podeli humanitarna pomoć!

U nastavku pregovora između Evropske unije, čiji najuticajniji predstavnik je Nemačka, i Ruske Federacije, potvrđeni su dogovori o strateškoj saradnji Rusije i EU!

Posrnuloj privredi Unije i njenim bankama, Ruska Federacija je ponudila kredit od 20 milijardi dolara. Za početak, kažu upućeni, jer Rusija u svojim rezervama ima preko hiljadu milijardi evra! Evropska unija je glatko odbila ponudu Kine i onih čije su pare u kineskim rukama, da im ova azijska država dodeli 200 milijardi dolara kredita! Ruski novac draži je članicama Evropske unije od kineskog! Samo se vlasti u Srbiji gade ruskih milijardi dolara.

Da li su, iz držanja ambasadora Konuzina i ruske vlade, pigmeji iz Beograda išta naučili?

Njihovo ponašanje ukazuje da nisu ni svesni šta rade.

Predsednik Srbije prvo obećava da će se u naredne dve godine još teže živeti, a odlazeći potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić tvrdi da od kandidature za članstvo u Evropskoj uniji nema ništa, pogotovu ne u martu sledeće godine. To priznaje i Ivica Dačić, pa i sam Tadić, tvrdeći da je u poslednjim trenucima pregovora postavljen i zahtev da Srbija prvo prizna nezavisnost Kosova, pa tek onda da se razmišlja o njenom statusu kandidata, ali opet uporno tvrdi da je naša jedina šansa ulazak u Evropsku uniju i da ćemo sigurno u martu biti kandidati za članstvo! Ko o čemu, Boris o Evropskoj uniji.

Srbija je na kolenima, Srbija je u bankrotu. Srbija je opelješena, prezadužena, bez infrastrukture, bez puteva i železničkih pruga, u Srbiji su sela pusta, fabrike su zatvorene, deca se ne rađaju. U Srbiji se masovno boluje i umire.

Srpski predsednik i njegova klika ne pominju da već tri godine imaju na raspolaganju milijardu evra koje im je odobrila Vlada Ruske Federacije. Tadić se gadi ruskih para, jer ne može da od te svote uzme deo za sebe. Kada on ide u Torino, on ne kaže da ide da obiđe svoju, danas posrnulu Unikredit banku, u koju je uložio dve milijarde opljačkanih srpskih para.

Tadićeva kamarila je preko svake mere zadužila Srbiju. I nastavlja da to i dalje čini. Predsednik obećava nekoliko milijardi investicija iz SAD, iz zemalja Evropske unije! Znamo da ovaj čovek, nažalost, nije uračunljiv, ali slične ludosti pričaju i njegovi ministri, i koalicioni partneri, koji se nisu razdružili sa pameću.

Srbija nije više sposobna da isplaćuje ni minimalne plate policiji, nema para za Vojsku, penzioneri, za nekoliko meseci, mogu da zaborave na ček!

Upadljivo je da se, osim iz Iraka, administracija SAD sa svojim interesima povlači i sa Balkana, prepuštajući ovaj prostor interesima Rusije i Nemačke, da svojim prisustvom i investicijama pomognu oporavku ovog razorenog regiona.

Držanje ambasadora Aleksandra Konuzina, njegovo odmereno državničko ponašanje i zaštita srpskih nacionalnih interesa, a da se pri tom ne meša u unutrašnje odnose u Srbiji, pokazuje da imperija poput Rusije, kada štiti svoje prijatelje, čini to na dostojanstven i efikasan način.

Humanitarni konvoj koji je Srbima na Severu Kosova dopremio hranu, odeću i lekove, velika je nada našim, od vlasti u Beogradu ostavljenim, sunarodnicima da i oni imaju nekog ko će da stane iza njih i njihovih legitimnih zahteva.

Jedan američki državljanin saopštio je mom pomoćniku da je shvatio da su Rusi već u Srbiji, ali da to samo srpske vlasti ne primećuju.

Ako Nemci sa Rusima sarađuju na svim poljima, zašto bi Srbi trebalo da se plaše te saradnje? Zar smo mi veći i značajniji narod od Nemaca?

Sa ruskim konvojem, ne samo na Sever Kosova već i u ostali deo Srbije, stigla je i nada da će neko i nama pomoći da se uspravimo.