Smak sveta

Zemlja je pozornica planetarnog cirkusa

 

Od Holivuda do Bolivuda

Malo pomalo, evo stigosmo i do poslednjeg dopisa u 2011. godini. Ostaju nam još dvadeset četiri broja Tabloida i onda - ćao đaci, adio Mare, odosmo svi bestraga. Ako je verovati pojedinim nadrispecijalistima i priučenim prorocima, dogodine na današnji dan ima da nas nema. Za tačno 12 meseci predviđena je propast sveta. Ako, ako, nije šteta. Ovakav kakav je, svet možda ni ne zaslužuje bolju perspektivu

Mile Urošević

dopisnik iz Pariza

 

Od tragične eksplozije Islandskog vulkana i atomske katastrofe u Japanu, pa preko tragikomičnog hvatanja i isporučivanja generala Mladića, do ubistva pukovnika Gadafija u Libiji, masovnog letnjeg streljanja dece u Norveškoj i decembarskog rimejk puškaranja u Belgiji, usput su se dogodila takva čuda koja ni lud ne bi mogao da zamisli. Ko bi se nadao prvom arapskom ustanku u kome je izginulo mnogo naroda i napravljena velika zaliha oružja za Al Kaidu. U prohujaloj godini se u čaši udavila Ejmi Vajnhaus, i to nakon neuspelog beogradskog koncerta. Opet Srbi krivi za sve.

U skoro minuloj 2011. godini beše i lepih momenata, nije da nije. Pogotovo u glavnim ljudskim delatnostima, tenisu ili odbojci, na primer. Za nas i na ovim prostorima godina je obilovala skakanjem uvis i vrištanjem ispred televizora. Nole kao osveta za bombardovanje, Nole genije, Nole kandidat za Nobelovu nagradu iz sporta, Nole predsednik, samo ako se kandiduje. Jedini problem je što od sada pa do penzije i svog zadnjeg časa, naš Nole nacionale ne sme da izgubi ni jedan jedini meč. Inače ima da ga ispljujemo od kačketa do patika. U godini koja se skljokala bilo je ipak najviše mesta za komične filmove, kao na primer:  Spasavanje Grčke, Arapsko proleće, Sarkozi ide u rat, i, naravno, hit hitova - ubistvo i bacanje u vodu Bin Ladena. Ovakav film se verovatno već negde snima i to pod radnim naslovom: Suva krpa na dnu mora. Kao i superprodukcija o ostavci direktora Svetske banke, koja uskoro treba da se pojavi pod naslovom: Zabranjeno pušenje u Njujorku. Ovo mora da bude dobar pornić, u režiji francuske tajne službe i sa Stros-Kanom u glavnoj ulozi. Ali ni to nije sve. Da je Volt Dizni živ, sigurno bi za novogodišnje praznike izbacio jedan dugometražni crtać o Pepeljuzi Kejt i Vilijamu careviću. Ova supersvadba je zapravo bila najgledanija TV emisija u proteklih 365 dana, pa bi verovatno imala uspeha i kao crtać. Ako nekom srećom uskoro dođe do medijski vrlo poželjnog razvoda braka, onda bi to čak mogla biti izvanredna TV serija sa svim intrigama i pranjem prljavog carskog veša. Onako kako to vole velike producentske kuće, od Holivuda do Bolivuda. Na socijalnim kanalima Interneta sve ove teme su takođe veoma prisutne. Ali, ni to nije sve.

Dogodilo se, ne ponovilo se

Treba odati počast bankarima i svim špekulantima koji su nam celo leto pravili grčku tragediju i spasavanje od krize, koja se danas pretvorila u evropsku glavobolju. Pisali smo dosta o tome, kao i o francuskoj predizbornoj kampanji koja traje od drugog dana Sarkozijevog mandata 2007. godine. Tema za pet godina. I ne samo u Francuskoj.

Danas na svetu ima preko milijardu ljudi, koji su međusobno povezani Fejsbukom. Teme njihovih internet razmena su zapravo prava top-lista svetskih nadrealističkih dogodovština koje zabavljaju planetu. Tako je napravljena ova lista VIP događaja iz 2011. U stvari, ako gledamo globalno, postoji onoliko lista koliko ima država na svetu. Svaka ima svoje omiljene teme. Ono što su kod nas barikade na Kosovu, u Americi su nove igrice virtuelnog rata broj 3 koje su nedavno izašle na tržište. Ubijanje ljudi i bombardovanje gradova za klince sa Zapada najveća su dečja radost. Najbolja škola. Kao da su na licu mesta u Avganistanu ili Iraku. Iza virtuelnog rata na hit parade dogodilo se u protekloj godini najviše se pominje američki fudbal i, naravno, nenadmašni Superbol. Derbi na brdu je nula u odnosu na derbi Jenkija. Amerika bi lako mogla bez Aljaske ili Kentakija, ali ne i bez Superbola.

Od ostalih realnih tragedija, najveća bol beše smrt genijalnog i bezobzirnog Stiva Đžobsa, oca ajfona ili ajpoda. S ove strane velike atlantske bare, u Francuskoj, seksi državi, glavna tema godine je naravno bio  seksualni život Dominika Stros-Kana. Odmah iza su pedofilija, silovanje žena i dece, kao i ubijanje dotičnih iz istih pobuda i niskih strasti. Glamurozno rođenje male Đulije Sarkozi tako je gotovo prošlo bez ikakvog odjeka jer se stalno dešavalo nešto za nezasite medije mnogo unosnije. Čak ni humanitarni rat Francuza u Libiji ovde se nije mnogo pominjao iz razumljivih razloga. Više se pisalo o karijerama Britni Spirs, Rijane, Dženifer Lopez, Snupi Doga, Mešapa Džermanija ili Dejvida Geta koji su u protekloj sezoni bili najpopularniji među mladima i tako zgrnuli gomilu dolara. Normalno, jer u svetu omladine 21. veka ima najviše onih koje ništa ne interesuje sem spavanja, duvanja i đuskanja.

I tako svaka država ima svoj krug interesovanja koji je drugačiji od našeg. Dok se mi uglavnom pitamo kad će već jednom da odu s vlasti, u Nemačkoj je opet nešto sasvim drugo, a u Engleskoj opet nešto treće. Oni neće u Evropu. Ukapirali su koja je to mafija. Cela Evropa sa svoje strane opet ima neku zajedničku razonodu. Duet Merkezi plaši narod kako je kriza smrtno napala svet, pa ga onda spasava, grle se i ljubakaju. Da čovek stvarno poveruje u bajku o nekoj krizi. Ne daju ljudima da veruju u Boga, već moramo svi da verujemo u krizu. O svemu tome verovatno i sami znate jer uporno o tome pišemo.

Srećna Nova i poslednja

Razni ljudi razne ćudi. Svaka zemlja ima svoje najvažnije događaje koje slavi ili oplakuje. Tamo daleko, preko sedam mora, u garavoj Australiji i obližnjem Novom Zelandu najvažniji događaj veka nije strašni požar koji je pojeo šume, već nedavno prvenstvo sveta u ragbiju. Za njih je ragbi što za srbe tenis. Za Japan se već zna, sumo, gejše i cunami. Ko o čemu, oni o centralama. I tako tragedijama nikada kraja, na opšte zadovoljstvo svih svetskih medija koji u svim tragedijama vide svoj hleb nasušni i jedini razlog postojanja.  Jer šta bi bilo da nije tako? Da nema zagrevanja planete i promene klime, da nema Irana ni Pakistana i da nam neko zameni Tadića. Zamislite samo da nam nova godina donese neki vid blagostanja. Šta bismo radili da odjednom sve legne na svoje mesto ili da nekim čudom uđemo u Evropu (pre Hrvata)? Da u isto vreme na celom svetu nestanu prirodne katastrofe i sve crne hronike. Da nestane onih toliko simpatičnih, ljudskih izdaja, korupcije ili humanitarnih NATO ratova?

Zamislite Dnevnik koji vam kao udarnu vest daje količinu dnevnog iskopa iz rudnika Trepča ili površinu zasejanih polja Vojvodine. Zamislite da nam toliko skoči standard i da više nijedan Srbin ne ostane bez posla, jedino ako mu se baš ne radi pa više voli da živi od nekih bednih par hiljada evra mesečne socijalne pomoći.

U jedno sam siguran: tada bi i Crnogorci i Albanci promenili mišljenje o nama, pa bi došli da se izvine i mole da ih ponovo primimo na državne jasle. Boka Kotorska bi bila svečano prekrštena u Boka Srpska, a Vojvodina bi nakon prvog mitinga voljenog nam predsednika ponudila da uzme novo ime: Srpsko Ravnopolje. Možda je to taj kraj sveta koji očekujemo?

Sva sreća da se i u narednoj godini predviđa vrlo bogat repertoar strave i užasa. Perspektive rata u Siriji ili bombardovanja Irana, kraj Evropske unije i dolazak Putina na vlast. Novi požari velikih razmera i katastrofalni zemljotresi, avioni koji iskaču iz šina, potonuli vozovi i ko šta još planeta neće da pretrpi - pre nego što je klepi neki asteroid i ode u paramparčad. Naravno, pre ovog finalnog rešenja za planetu, vrlo lako može da se dogodi i definitivno rešenje za neke manje delove Zemljine kugle: Kosova, Sandžaka ili Vojvodine, kao i proglašenje nezavisnog Beogradskog pašaluka.

Po mnogima sve ovo nije više utopija ni tema humorista. Nešto nam se crno valja po horizontu. Možda je to ipak samo novogodišnja noć. Bilo kako bilo (a tako jedino i može biti), za koji dan izginuće mnogo mladih prasića i biće zaklano nebrojeno jaganjaca, ćurki ili mladih pilića, u zavisnosti od veštine snalaženja svakog od vas. Treštaće muzika pre nego što zagrmi jednoglasno - Srećna Nova godinaaaaaaa! Tada počne ono ljubljenje i grljenje u, kao fol, pijanom stanju. Konfete i šiljate kape, prskalice i pena šampanjca. Zato, neka vam bude svima srećna i uspešna nadolazeća Nova 2012. godina, pa makar ako je slavili uz TV sa pilećim batakom i flašom piva. Kad je bal, nek je bal. Ako je poslednja luda noć, neka bar ona bude kako valja pa da vaskresnemo tamo gde nam i jeste mesto kao nebeskom narodu, tamo gde nam ne može biti gore nego ovde među silnicima koji nas toliko maltretiraju i prave budalama.