Amerika

Republikanci traže kandidata koji će poraziti Baraka Obamu na sledećim izborima

 

Vlast se osvaja sa punim buđelarima

 

Urušavanje američkog finansijskog sistema, pogrešna ideologija i slabljenje institucija doveli su do toga da trka među republikancima za predsedničkog kandidata postane neizvesna. I upravo oči dobrog dela Amerikanaca uprte su u buđelare onih iz Republikanske partije koji se bore za šansu da se na sledećim izborima suprotstave sadašnjem stanovniku Bele kuće, Baraku Obami. O ovoj aktuelnoj američkoj temi piše Milan Balinda, urednik Tabloida i dugogodišnji novinar američkog Majami heralda

 

Milan Balinda

 

Prvi čin pokreta Okupiraj Volstrit je završen. One šatore koje nije zabranila policija, oterala je zima i visok sneg. Drugi čin započeo je u kišovitom San Francisku. Na meti su specifične korporacije kao što su Vels Fargo i Bank of Amerika, kao i realne teme: sprečavanje finansijskih ustanova da oduzimaju stanove i kuće čiji vlasnici zaostaju sa plaćanjem mesečnih rata, pristupačna medicinska zaštita i obrazovanje. Osim hladnoće i snega nije se mnogo promenilo: pokret OV je živ i rita se, demonstranti ispisuju parole, a policija hapsi. Neko je zapisao 198 različitih načina nenasilne akcije. Protest pod šatorima bio je prva od tih akcija, sada je ostalo 197 da se slede i još 500 koje će se osmisliti i dopisati.

Jedna mlada žena ističe natpis na kome stoji: Vratite nam naše kuće. Priča te mlade žene jedna je od tipičnih: Moji su roditelji imali kuću u Južnoj Kaliforniji. Oduzeta im je jer nisu mogli redovno da plaćaju... Nisu mogli da plaćaju zbog medicinskih troškova. Moja majka ima rak dojke, otac je preživeo srčani udar. Rečeno im je da napuste kuću u roku od dve nedelje, a kuća je prodata na licitaciji. Od tada žive u iznajmljenom stanu, ali kako im je kreditna sposobnost uništena, morali su da plate depozit tri puta veći od normalnog...

Jedan stariji gospodin držao je u ruci poster sa natpisom Vratite nam naš grad. Izgledao je kao da ne pripada pokretu OV. U neku ruku i nije bio tipičan demonstrant. Radilo se o Varenu Lengleju, 69, bivšem šefu velike finansijske firme Pacifik stok eksčenjdž. Pridružio se protestu jer smatra da buduće generacije neće imati iste mogućnosti koje je imala njegova dok su bili mladi. Ima dva unuka i dve ćerke i ubeđen je da je pokret Okupiraj Volstrit "prava stvar".

Nisu se svi na demonstracijama ponašali "gospodski". Grupa mladića uzvikivala je policiji: "Jebite se, svinje", "Robovi", "Svinje, idite kući", "Služite korporativnim gazdama"... Očigledno je bilo da ti uzvici nisu bili nikome simpatični, ali ih isto tako niko nije upozorio da retorika Crnih pantera nije više u modi, a i nije baš delotvorna.

  

Gorak ukus u ustima birača

 

Sjedinjene Države ne bi bile najsnažnija zemlja na svetu kad bi tamo živeli samo siromašni i oni koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Ima u Americi i dobrostojećih, i bogatih, a i super bogatih. Ovih dana oči dobrog dela Amerikanaca uprte su u buđelare onih iz redova Republikanske partije koji se takmiče za šansu da se na sledećim izborima suprotstave aktuelnom stanovniku Bele kuće, Baraku Obami. Neki od njih su bogati, dok drugi i ne baš toliko.

Na vrhu piramide stoji Mit Romni čija se neto vrednost procenjuje između 85 i 264 miliona dolara. Romni, bivši guverner države Masačusets koji trenutno nema stalni posao, pravi novac novcem - investicijama. Sve do prošle nedelje nije hteo da tokom kampanje na uvid da podatke o plaćenom porezu. Ipak, nakon što je izgubio od Njutna Gingriča u Južnoj Karolini, shvatio je da bi za njega bilo bolje da obelodani koliko zarađuje. Tako su svi mogli da potvrde glasine da Mit Romni plaća porez između 14 i 15 odsto od zarade. To je sve po zakonu, jer dobit na investicijama se oporezuje duplo manje nego na platu, ali takođe ostaje gorak ukus u ustima birača ako se još uzme u obzir da je svoj novac čuvao u stranim bankama, na Kajmanskim ostrvima.

Romnijevi podaci o plaćenom porezu pokazuju da je tokom dve poslednje godine zaradio 45 miliona dolara i platio 6,2 miliona poreza. Sve je to legalno, ali za tako nisku stopu poreza na kapitalni prihod Varen Bafet, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, optužuje američki Kongres. Bafet, koji već više godina predvodi krstaški pohod da se bogatima uveća porez, tvrdi da će biti prvi koji će svojim novcem doprineti smanjenju državnog duga. "On pravi svoj novac na isti način na koji ja pravim moj", izjavio je Bafet. "On pravi novac ne podmećući leđa, ne odlazeći na posao, ne čisti toalete ili bilo šta drugo slično tome..." U podacima o plaćenom porezu Mita Romnija i njegove supruge En može se uočiti da su oni dali sedam miliona dolara u dobrovoljne priloge, od toga 4,1 Mormonskoj crkvi kojoj oni pripadaju. Jedna od stvari koje ne idu Romniju u prilog za osvajanje kandidature Republikanske partije je i taj što je mormon i što mnogi tvrde da crkva kojoj pripada nije prava hrišćanska crkva. Potom, mnogi republikanci misle da on nije dovoljno konzervativan, mada se on upire da pokaže suprotno.

Sledeći na listi koji bi hteo da bude kandidat Republikanske partije je takođe jedan bivši guverner, pedesetjednogodišnji Džon Hantsmen. Sada radi u porodičnoj firmi Hatsmen korporejšn i njegova neto vrednost se procenjuje na od 16 do 72 miliona dolara. Njegov otac je bio jedan od najbogatijih ljudi koji su svoje bogatstvo sami stvorili. Uložio je milijardu dolara za osnivanje univerziteta i centara za ispitivanje kancera.

Potom sledi Njutn Gingrič čije se bogatstvo procenjuje na sedam do 31 milion. Bio je predsedavajući Kongresa. Najviše prihoda mu dolazi od njegove kompanije Gingrič prodakšens.

Kongresmen iz Teksasa Ron Paul ima između 2,4 i 5,4 miliona dolara.

Rik Santorum, privrženi katolik i bivši senator iz Pensilvanije, jedan je od najsiromašnijih kandidata ove grupe. Procenjuje se da ima između jednog i tri miliona dolara. Rik Peri, aktuelni guverner Teksasa, spada među najsiromašnije sa kapitalom od jedan do 2,5 miliona dolara. Prima platu guvernera koja godišnje iznosi 132.995 dolara. Ima investicije u Pepsi, Ševron i Majkrosoft kompanijama.

Ovo su kandidati Republikanske partije koji su preostali i koji su se namerili na predsednika Baraka Obamu, koji i nije baš da sastavlja kraj s krajem. Predsednička plata iznosi 400.000 dolara godišnje, a neto vrednost Obamine imovine se procenjuje od 2,8 do 11,8 miliona. Kako je bivši profesor prava i bivši Senator zaradio toliki novac? Sve legalno - od knjiga. Njegove knjige Smelost nade i Snovi moga oca još uvek se nalaze u gornjem delu liste najprodavanijih knjiga. Za 2010. godinu porodica Obama prijavila je primanja od 1.728.096 dolara. A to je nešto manje od prethodne godine kada su se njegove knjige još bolje prodavale. Obame su dale 14 odsto od svojih primanja u dobrotvorne svrhe.

  

Komitet političke akcije

 

Bez obzira na to koliko novca politički kandidati imaju, ceh za kampanje plaćaju donatori - mnogi obični građani doniraju manjim svotama, a bogatiji umeju čak i da iznenade visinom priloga. Izbori iz 2008. bili su najskuplji zabeleženi, sa celokupnom sumom od 5,3 milijardi dolara. Ove godine čini se da rekord može biti oboren i to pre svega zbog novih pravila o izbornim novčanim donacijama. Donatori mogu da uliju neograničenu količinu gotovine građanskim grupama koje mogu taj novac da potroše u političke kampanje kako god hoće, uvek i kada njihove odluke nisu koordinirane direktno sa kandidatima. Mogu ili da podrže svog kandidata ili da napadnu protivničkog, a primenu klauzule da sve to ne bude dogovoreno teško je proveriti. Te grupacije, nakon odluke Vrhovnog suda o neograničenim donacijama, rastu kao pečurke zgusnute oko svojih kandidata i zovu se super -PAK (politikal akš komiti - komitet političke akcije).

Pre nekoliko nedelja jedan od tih komiteta po nazivu Pobeđujemo za našu budućnost, grupacija koja podržava Njutna Gingriča, dobila je ček od pet miliona dolara. Ček su napisali Šeldon i Miriam Aldeson, vlasnici lanca kockarnica u Las Vegasu. Po Forbsovoj listi Šeldon je naveden kao osmi najbogatiji Amerikanac. Tim novcem Gingrič je platio svoje TV napade na Mita Romnija. Inače, bračni par Aldeson otvoreno lobira da se američka ambasada preseli iz Tel Aviva u Jerusalim. Gingrič je već u jednom momentu rekao da će premeštanje američke ambasade biti prva stvar koju će da uradi.

Bračni par Peri, Bob i Dojlin, vlasnici jedne od najvećih građevinskih firmi u zemlji, takođe podržavaju republikanske kandidate. Za ove izbore do sada su se ispružili sa 3.337.600 dolara.

Porodica Kacenberg, Džefri i Merilin, priložila je do sada 2.173.100 dolara i to za Demokratske kandidate. Džefri, koji je bivši direktor filmske divizije Volta Diznija, a sada je glavnokomandujući kompanije Drim vorks animejš, na prošlim izborima pomogao je kampanju Baraka Obame sa dva miliona dolara.

Na prošlim izborima, a čini se da će i ovog puta biti slično, najviše novca za kampanju imao je aktuelni predsednik. Bez obzira na to što bogati donatori favorizuju republikanske kandidate, Barak Obama dobija više priloga od običnih građana, a ti prilozi pojedinačno uglavnom ne premašuju sumu od 10 ili 20 dolara.

Trka među republikancima može da bude duga i neizvesna jer se nijedan od kandidata u prve tri države gde su se održali izbori nije odvojio. Krucijalni mogu da budu izbori u Floridi, koja nosi veliki broj glasova, ali o njima još nemamo podataka jer se tamo glasalo u utorak 31. januara, dana kada se ovaj broj Tabloida već vrteo na štamparskoj mašini. Znamo da je Ron Paul najavio da neće učestvovati u kampanji u Floridi, osim na TV debatama, jer za tako skupu državu, sa velikim brojem TV stanica i dnevnih novina, nema dovoljno novca. Inače u državi Florida, po njihovim pravilima, za kandidata su mogli da glasaju samo pre-registrovani republikanci.

 

Glasanje   

 

U raznim državama razlikuju se pravila glasanja na partijskim skupovima. U nekima od njih svi mogu da glasaju nezavisno od toga kojoj partiji pripadaju, ili kako su se izjavili za koga bi potencionalno glasali. Takav je slučaj u 13 država. U nekima samo registrovani glasači mogu da glasaju na partijskim izborima one partije za koju su se opredelili. Nezavisni glasači mogu da glasaju na izborima samo jedne partije. U nekim državama samo članovi partije mogu da glasaju. A u nekim državama partije su same odlučivale koja će biti pravila, pa onda jedno važi za jednu partiju a drugo za drugu.

Aktuelna promena raspoloženja kod nezavisnih glasača može da kreira probleme Baraku Obami. Taj nezavisni segment glasača doneo je Obami pobedu na prethodnim izborima, ali taj segment može ove godine da ga napusti. Iz te grupe predsednika podržava 31 odsto glasača, ali dve trećine smatraju da Obama nije znao da upravlja ekonomijom. Druga je stvar što su ti glasači takođe skeptični kada su u pitanju kandidati iz Republikanske partije. A među glasačima za republikance 70 odsto širom zemlje tvrdi da bi oni voleli da imaju veći broj pretendenata, među kojima bi mogli da izaberu. Na prošlim izborima Obama je dobio 52 odsto od nezavisnih glasača, a bez njihove podrške teško je pobediti na predsedničkim izborima.

Raspoloženje u zemlji možda dobro ilustruje izjava jedne šezdesetogodišnje domaćice: "Ne kažem da Obama nije uradio ništa dobro i možda nije fer okriviti njega ili administraciju, ali jednostavno mislim da je bilo više očekivanja za poboljšanje našeg ekonomskog stanja. Pošteno govoreći, ako bi trebalo da glasam danas, ne bih glasala."

Jedan drugi Amerikanac misli da republikanci imaju problem jer samo govore o tome kako da pobede Obamu na izborima, a ne šta bi oni uradili u Beloj kući. Inače, Republikanska partija će potvrditi svog kandidata na skupštini koja će se održati od 27. do 30. avgusta u gradu Tampa, na Floridi. Demokrate će glasati za svog kandidata 3. septembra u gradu Čarlote u državi Severna Karolina.

  

Stanje Unije

 

U utorak 24. januara predsednik Obama iskoristio je svoje poslednje izlaganje "Stanje Unije" da bi ispred oba doma Kongresa praktično zacrtao svoj program za reizbor. Započeo je izlaganje tradicionalnom rečenicom: "Stanje Unije sve je snažnije". Potom se hvalio da se ekonomija poboljšava i da je on vodi sa idejom "sagrađena da traje", za razliku od drugih čije su ideje i dovele zemlju u probleme. Predsednik je takođe odgovorio republikancima na optužbe da podvaja naciju naporima da u Americi stvori fer situaciju za sve građane: "Vi možete koliko hoćete da to zovete klasnom borbom, ali bi većina Amerikanaca to nazvala zdravim razumom". Obamin predlog za reformu poreza na zaradu, samo nekoliko dana nakon što je Mit Romni obelodanio da on plaća samo 13,9 odsto od svoje zarade na porez, podrazumevao bi da najbogatiji plaćaju više nego što je to slučaj sada.

U zvaničnom odgovoru Republikanske partije na predsednikov govor, guverner Indijane Mič Danijels podvukao je sledeće: "Predsednik nije izazvao ekonomsku i fiskalnu krizu koja se i večeras nastavlja u Americi, ali je on izabran na osnovu obećanja da će to popraviti i ne može se reći da je u poslednje tri godine učinio ništa više nego da pogorša stanje".

Pored ovog zvaničnog i tradicionalnog odgovora opozicije, odmah nakon predsednikovog obraćanja naciji oglasili su se i progresisti (levičari) koji su u svojim glasilima tvrdili da je Obama mogao sve da iznese u 10 minuta. Makar su tako govorili naslovi članaka. Potom su naveli listu problema na kojima su stajale stavke kao što su nezaposlenost, niska primanja, deficit, zdravstvena zaštita i nacionalna sigurnost. Nisu baš objasnili kako se ti problemi rešavaju u jednoj zemlji s demokratskim uređenjem gde i druga strana ima pravo na svoje ideje, bez obzira na to koliko one mogu da budu pogrešne.

Svoj odgovor na predsednikovo izlaganje imale su i novine širom Unije. Urednički članak Njujork tajmsa istog jutra pokazao je da nisu zadovoljni Obaminim govorom, da predsednik mora snažnije da se bori za svoje ideje. Njujorški dnevnik insistira da novac mora da se ulaže za otvaranje radnih mesta i za edukaciju, a ne kako to hoće republikanci, za vraćanje državnog duga. Uvodnik u poslednjem redu podvlači da je Americi sada potrebno snažnije vođstvo.

 

 

 

 

Niko ne bi glasao za Džordža

 

Kada bi se danas očevi nacije (Džordž Vašington, Džon Adams, Tomas Džeferson i Džejms Medison) kandidovali za republikanskog predstavnika na predsedničkim izborima - ne bi pobedili. Ni blizu. Niti bi bili dovoljno konzervativni, niti dovoljno religiozni. Svi su oni smatrali da je vera privatna stvar. A u svoje vreme Amerikanci su glasali za one koji su bili skeptični po pitanju suštinskih dogmi hrišćanstva - Sveto trojstvo, Isus kao sin Božiji i porođaj Device.

Džordž Vašington je nominalno bio anglikanac, ali je lično najverovatnije pripadao deizmu. Stavovi deizma danas nisu popularni u narodu. Taj sistem veruje u Boga, ali ga ne vidi kao nekoga koji se meša u život ljudi. Bog deizma je bio Bog koji je sve pokrenuo, Tvorac, "vrhunski arhitekta", koji se, nakon što je stvorio čitav svemir, povukao nezainteresovan za sled događaja. Ne upliće se u detalje svoje tvorevine. Vašington je gledao na religiju kao potrebu u pitanju morala, ali nije prihvatao crkvene dogme. Retko kada je na bogosluženjima ostajao do pričešća. Priče da se Vašington pred odlučujuće bitke molio klečeći u snegu su - izmišljotine, priče su nastale nakon što je on umro.

Džon Adams, koji je bio predsednik nakon Vašingtona, bio je nominalno unitarian, jedna od grana protestantizma. Nije verovao u Sveto trojstvo i u božanstvo Isusa. U svojim privatnim beleškama Adams je pojasnio da neke hrišćanske dogme smatra neprihvatljivim.

Tomasa Džefersona je skoro nemoguće definisati po pitanju vere. Jednom je izjavio: "Ja sam svoja sopstvena sekta, koliko je meni poznato". Treći američki predsednik nije verovao u Sveto trojstvo, božanstvo Isusa, vaskrsenje, prvobitni greh i slične hrišćanske dogme. U jednom razgovoru sa Adamsom tvrdio je da će doći dan kada će priča o Isusu biti u kategoriji grčkih mitova, kao priča da Minerva izlazi iz Jupiterove glave. Ipak je Džeferson cenio Isusa kao moralnog vođu. Džeferson je takođe preuredio Novi zavet iz koga je izbacio delove o čudesima i božanskim delima, ostavljajući samo ljudskog Isusa čije je učenje cenio. Danas bi bio optužen da je masakrirao Bibliju. Nešto slično tome uradio je kasnije i Lav Tolstoj.

Džejms Medison takođe ne bi mogao biti izabran. Nominalno anglikanac, istoričari ga smatraju deistom. Bio je striktno za razdvajanje crkve od države. Protivio se da država plača sveštenike u Kongresu i pri vojnim jedinicama. Kao predsednik nije dozvolio da se federalni posedi ustupaju crkvama. Danas bi Medison bio napadnut kao antireligiozni fanatik koji se opire zvaničnim molitvenim danima čak i tokom ratova.

 

 

 

Soroš najavljuje smak kapitalizma

 

Džordž Soroš, 81, milijarder koji podržava pokret Okupiraj Volstrit, upozorio je sredinom prošle nedelje da globalni ekonomski sistem može da se uruši i da su nemiri na ulicama Amerike neizbežni.

Soroš je uporedio današnje stanje sa vremenom kada se urušavao Sovjetski Savez - ljudi zaista ne shvataju šta se događa. Tvrdi da evro mora da preživi jer bi u protivnom pad evra sa sobom u bezdan povukao čitav svet. Kupio je evropske obveznice u vrednosti od dve milijarde evra.

Soroš, baziran na Menhetnu, tvrdi da su državni odgovori na proteste u Americi opasniji i od samih mogućih nemira. On takođe podržava predsednika Obamu i veruje da bi Obama "prijatno iznenadio" zemlju pobedivši na ovogodišnjim izborima.

Podvukao je da je najgori scenario urušavanje finansijskog sistema, ali je takođe rekao da Evropa još može da se izvuče iz krize i da Sjedinjene Države moraju da "ojačaju institucije".

A u svojoj redovnoj kolumni od 22. januara u Njujork tajmsu Pol Krugman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, tvrdi da je "stanje ekonomije strašno". Upozorava na opasnost koja preti iz Evrope i, mada ukazuje na izvesna poboljšanja, tvrdi da se Sjedinjene Države ne mogu brzo oporaviti, te da se stopa nezaposlenosti neće vratiti na normalu u neko dogledno vreme. Krugman smatra da bi kresanje federalnih troškova još više pogoršalo situaciju, a da je to put koji je za sada izabrala Evropa, i time pravi strašnu grešku. Krugman završava tu kolumnu upozorenjem da ako bi na ovogodišnjim izborima pobedila "pogrešna ideologija", Amerika može da se oprosti od oporavka.