Mafija

Svi donovi srpskog pravosuđa: prava mafija sedi u državnim institucijama (5)

Crna trojku čeka sudska straža

Doba partijskog jednoumlja vratilo se punom žestinom u sve institucije Srbije, a posebno u pravosuđe i tužilaštvo, koje dosledno prati sunovrat režima lažnih demokrata i njihovog Voljenog Vođe Borisa Tadića, čiji kabinet donosi ili povlači optužnice i presude, vrši postavljenja sudija i tužilaca, njihove smene i tumači pravila lojalnosti njegovoj stranci i njemu lično

Milovan Brkić

 

Kada se saznalo da je nekadašnji komunistički ministar za kulturu u Crnoj Gori, narodni heroj Andrija Mugoša, ispraznio muzeje na Cetinju, odnevši sve vredne slike, pesnik Matija Bećković je polemišući sa njim napisao stih - Čuva straža ministra Andriju, al ne čuva muzej od Andrije.

Ministarku pravde Snežanu Malović, tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala Višeg tužilaštva u Beogradu Miljka Radisavljevića i predsednicu Vrhovnog (i) kasacionog suda Natu Mesarović, kao i članove njihovih porodica, čuvaju jake policijske snage. Ali, straže ne čuvaju građane Srbije, sudije i tužioce od nasilja ove četvoročlane bande u kojoj je i advokat iz Niša Boško Ristić, zvani Boca, koji je takođe, kao predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, član Visokog saveta sudstva.

Gospođe Malović i Mesarović i gospodin Radisavljević uselili su se u novu zgradu, u stanove od po 200 kvadrata! Da budu tu, na kamari, radi lakšeg obezbeđivanja. A i zbog njihovog komfora.

Podsećamo da je predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović dobila već dva stana - u Vlajkovićevoj ulici u Beogradu od 120 kvadrata, ali nije bila zadovoljna stanom u strogom centru Beograda, ostavila ga je sinu Vladimiru, a ona se preselila u dobro čuvanu zgradu u Ulici Proleterske solidarnosti na Novom Beogradu, u stan od 140 kvadrata, takođe u elitnom naselju. Ni to nije pomoglo. Mala kvadratura. Tročlana banda je odlučila da se useli u zajedničku zgradu, u stanove od po 200 kvadrata, da budu stalno na okupu. (Fotografiju zgrade u kojoj stanuju objavićemo u sledećem broju.) Ministarka Malović je dobila stan u novoj zgradi u Golsvortijevoj, koji već dve godine danonoćno čuvaju policajci Policijske stanice Vračar, mada je stan prazan, jer je gospođa Snežana "zbog lične bezbednosti" preseljena u rezidenciju. Da bi joj Miljko bio bliži, stanovaće odsada u istoj zgradi.

Šta su to zgrešili Bogu i građanima Srbije Snežana, Nata i Miljko?

Zašto predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero, koja je do pre dve godine bila na čelu "kuće pravde", nije menjala adresu stanovanja? Zašto se nije preselila u tvrđavu? Zašto DOS-ovi ministri pravde Dušan Petrović i Zoran Stojković nisu tražili posebnu policijsku zaštitu, stanove-tvrđave...?

Bivši ministar pravde Dušan Petrović i danas putuje u Šabac, i živi u porodičnoj kući svoga oca. Ni bivši ministar Zoran Stojković nije odlazio iz stana na Banovom brdu. Njih dvojicu, kao ni gospođu Vidu Petrović-Škero, nisu vozili blindiranim kolima, uz pratnju, kao da je reč o američkom ili ruskom predsedniku.

Istine radi, treba podsetiti da su za vreme kada su pomenuta gospoda bili odgovorni za rad srpskog pravosuđa, donete presude optuženima za atentat na premijera Đinđića i za druga, najteža krivična dela, ali da to nije promenilo njihove živote.

Kojih se to svojih (ne)dela danas plaši crna trojka (Malović, Mesarović, Radisavljević)?

Da bi opravdali milione evra koje troše na svoje stanove, plate, luksuzan život, putovanja, obezbeđenje, i da ublaže oštre kritike koje na njihov račun dolaze iz Brisela i međunarodnih institucija, crna trojka pravi pokazne vežbe kako su, navodno, iz pritvora Okružnog zatvora u Beogradu - pritvorske jedinice u Ustaničkoj ulici, dvojica optuženih za najteža krivična dela (Željko Milanović i Sretko Kalinić) pokušala bekstvo! Šanse da se pobegne iz ovog zatvornog prostora, ravne su bekstvu iz zloglasnog Šošenka. To potvrđuju i rukovodioci Ministarstva prave Srbije, ali računaju da su višegodišnjim manipulacijama i lažima ubili u građanima zdrav razum. Čak su za pomaganje u bekstvu dvojice pritvorenika uhapsili i trojicu stražara. Navire logično pitanje - zašto bi stražari pomagali u bekstvu optuženima, dobro znajući da je iz ovog zatvora praktično nemoguće pobeći?! Da li se to pravosudna mafija poigrava sa našom inteligencijom, žrtvujući i slabo plaćene čuvare u svojim providnim paradama.

Zašto je pravosudna mafija pokušaj nemogućeg bekstva predstavila kao prvorazredni događaj, važan za nacionalnu bezbednost Srbije. Zašto bi građane zanimao neuspeli pokušaj bekstva dvojice pritvorenika? To, valjda, ostaje kao unutrašnja stvar u zatvoru. Pri tom, treba se prisetiti sa kakvo pompom je najavljivano svedočenje "begunca" Sretka Kalinića, kao ključnog svedoka da je Vojislav Koštunica inspirator atentata na premijera Đinđića. Čak je ovaj čovek, optužen za desetine najsurovijih ubistava, opisivan ako "snažna ličnost", kako bi kao takav bio kredibilan da se Koštunica strpa u zatvor. Od tih lažnih optužbi nije ostalo ništa, ali danas pravosudna mafija ponovo preti "saučesnicima u pokušaju bekstva". Verujem da gađaju, opet, na Koštunicu, ili na advokate koji su odbegli od Voljenog nam Vođe. Važno je da se stalno građani drže pod strahom od onih koji su u zatvoru.

Pravosudna mafija do mišljenja građana, sudija i tužilaca drži kao do lanjskog snega, njima je stalo samo do mišljenja koje o njima i njihovim zaslugama ima Voljeni Vođa.

Na sednici Visokog saveta sudstva, održanoj 19. oktobra prošle godine sa početkom u 14 sati, prema zapisniku sa ove sednice, Nata Mesarović je istakla da je na proslavi Bezbednosno-informativne agencije predsednik Republike Srbije Boris Tadić, u pozdravnom govoru zahvalio za uspešno sprovedene reforme pravosuđa i borbi protiv korupcije, što je pozitivno ocenjeno i u izveštaju Evropske komisije, kako je ona navela.

Da li predsednik Srbije ima ustavna ovlaščenja da se meša u sudsku vlast? Ko je on da ocenjuje uspešnost reforme pravosuđa? Ako je ovakvu ocenu izneo na proslavi u Bezbednosno-inormativnoj agenciji, da li je onda reforma pravosuđa sprovedena uz učešće ove agencije i uz njeno direktno mešanje u rad Visokog saveta sudstva. Po svemu sudeći, a to potvrđuje izjave gosođe Mesarović, optužbe (i dokazi) koje su izneli Društvo sudija Srbije i Udrženje javnih tužilaca Srbije na račun lažnih ''dosijea''  koje je BIA dostavljala o sudijama i tužiocima, dobijaju potvrdu.

   Svojevremeno je ministarka pravde Snežana Malović izjavila da su neizabrane sudije ostale bez posla, jer je BIA o njima dostavila izveštaje Visokom savetu sudstva (prošlog savziva). Predsednica VSS Nata Mesarević je, odmah potom, demantovala tvrdnje ministarke pravde, navodeći da BIA nije dostavljala nikakve podatke o sudijama i tužiocima. Koja od njih dve laže?

Poznati po lopovluku, krađama sudijskih i tužilačkih radnih mesta, i nadaleko čuveni po raznim prevarama i smicalicama koje se serviraju, kako Komisiji Saveta Evrope - poznatijoj kao Venecijanska komisija, tako i pokušaju poturanja Evropskoj komisiji da se postupak revizije bivših nosilaca pravosudnih funkcija "dvija po evropskim standardima" Visoki savet sudstva se nalazi u totalnom rasulu. Ne mogu da se pobroje sve zakonske povrede koje su do sada izvršili i koje uporno čine i dalje. Naime, toliko su ogrezli u sopstvenoj bahatosti, da njihovo sadašnje egzistiranje podseća na beskrajni tamni i strasni lavirint po kome bezuspešno tumaraju međusobno se sudarajući o brzoplete i političke izjave iskazane na njihovom sajtu  putem "saopštenja za javnost" i izjava njihovih dojučerašnjih članova, onih poštenih koji su dali ostavke, ili naprasno proglašeni za kriminalce i pritvoreni ''do daljeg''. Koga time misle da prevare, osim sami sebe, ko im još veruje, ko čita takve bajke? U čije ime se to saopštava, ko se ispoljava kroz njih, čija je to volja, ko je režiser i naručilac takvog programa? Ko drži dirigentske palice i diktira da se pravosuđe skroz podredi izvršnoj vlasti? Da li će neko i kada odgovarati zbog toga?

Nisu svi članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca krivi za zlodela počinjena u takozvanoj reformi pravosuđa. Ima među njima još poštenih sudija i tužilaca, samo je trenutak kada će kap da prelije čašu. Ma koliko bili podložni političkom sistemu koji guši svaku iole samostalnostalnu akciju i ugrožava opstanak ovih pravosudnih tela, sudije su ipak sudije. Svejedno što to sada izgleda i sa distance deluje da se oni samo tako zovu, a sve odluke povodom usvajanja prigovora ne donose oni, već crna trojka: Ristić, Mesarović i Malović  pripomognuta praznoglavcima u vidu advokata Ćirica i profesora Dimitrijevića - ipak negde u krajičku njihove svesti tinja onaj plamičak koji ih opominje i upozorava da će crna trojka uskoro nestati sa političke scene, a oni ostaju i dalje nosioci pravosudnih funkcija. Možda im neko i nekada oduzme funkciju članstva u VSS, ali im stručnost i struku ne mogu oduzeti. Jednoga dana će stati pred ogledalo i upitati se: "Šta ću pričati unucima kada me budu pitali kako to da su za tebe važili jedni kriterijumi kada si reizabran i kada si kao član VSS odlučivao o svom kolegi? Kako to da su tvoji predmeti po kojima si postupao bili beskrajno savršeni, perfektni, bez ijedne procesne greške, bez ijednog prekoračenog roka, a svom kolegi si zameravao upravo to?!

Šta previđa crna trojka (Boško, Nata, Snežana)?

Da li misle da su izborom novih 837 sudija, njihove dece, dece njihovih prijatelja i članova vladajuće (žute) partije, dobili poslušnike, glave bez jezika, koji će bespogovorno donositi presude koje se od njih traže? Da li previđaju da će i ovi mladi ljudi, po njihovim zakonima, već krajem ove godine morati da idu na "reizbor". Jer po isteku roka od tri godine, novoizabrane sudije podležu "proveri". Da li su ih doveli u neugodan položaj, i znaju li da će novi Visoki savet sudstva, kada nakon izbora bude formiran, učinak njihovih izabranika oceniti lošim i poslati ih na biro rada?

Nerizabrane sudije, njih oko 200, pre 18 meseci podneli su aplikacije za kršenje ljudskih prava  Evropskom sudu u Strazburu, ukazujući da se politika uveliko uplela u njihove sudijske karijere, što se u praksi svakim danom sve više potvrđuje, i očekuju da će njihove tužbe uskoro da stignu U Beograd, da se država izjasni. Tek je nedavno zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u medijima stidljivo prokomentarisao da, između ostalog, i nerizabrane sudije tuže državu za kršenje ljudskih prava, ali da do njega još nisu stigle takve predstavke. Stići će, ne brinite! A onda će Srbija, iz budžeta, morati da odvoji velike pare da nereizabranim sudijama isplati odštetu. Već u junu ove godine doći će do promene vlasti u Srbiji. Da li će država da tu ošteti isplati od para koje će oduzeti crnoj trojki, koji su, po volji Voljenog nam Vođe, sproveli ove monstruozne čistke u pravosuđu?

Kao posledica tajnosti rada Visokog saveta sudstva, preuzeta kao relikt prethodnog saziva VSS (navike se teško menjaju) najsvežiji je primer regrutovanje mlađanog sudije Vladimira Mesarovića u Odeljenje specijalnog suda za organizovani kriminal. To ne bi bilo začuđujuće jer smo već navikli na činjenicu da ovaj mladi čovek ne mora ništa da radi, i da je imao katastrofalne sudijske rezultate, posmatrano u trogodišnjem periodu za rada sudija, počev od 2006. do 2008. godine, shodno kom mu je prosečna norma za taj trogodišnji period bila, verovali ili ne, svega 40,10 odsto, procenat ukinutih odluka 24,00 odsto (maksimalno je dozvoljeno da sudije krivičari imaju 15 odsto ukinutih), ažurnost u radu u razmatranom periodu iznosila je 24,38 odsto (što je procenat veći i prelazi jednocifreni broj, to je ažurnost za sudiju nepovoljnija, a ova je katastrofalna).

Vladimir Mesarović je, inače, odlukom Visokog saveta donetoj na osamnaestoj sednici 19. oktobra 2009. godine izabran za člana radne grupe za izradu predloga Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti sudija!

U međuvremenu, iako je sa ovakvim rezultatima rada napredovao u Viši sud u Beogradu, to mu nije bilo dovoljno, jer su mu apetiti porasli neslućenom brzinom, pa je odlukom VSS raspoređen u posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal, što je privilegija samo odabranih, iskusnih, dugogodišnjih sudija.

Na sednici VSS od 16. novembra 2011 godine njega nema među nabrojanim sudijama, koje su takođe upućene na rad u takozvano specijalno odelenje, ne pominje se među njihovim imenima, iako je tada o tome doneta odluka, jer mora neko da ga izabere, ne može sam sebe. Međutim, njegovo ime je "slučajno" izostavljeno iz zapisnika, kako bi se od javnosti sakrio podatak da ga protežira mama, kao da će raditi pod staklenim zvonom, a ne pred strankama i advokatima, i kao da će to ostati večna tajna. Bez obzira na to što on po statističkim rezultatima, koji su bili veoma bitni u postupku preispitivanja odluka za sve nereizabrane sudije, (osim za njega), daleko zaostaje za svojim nereizabranim kolegama i teško da bi mogao da ih dostigne ni u referadama namenjenim sudiji osnovnog suda, jer po ostvarenim rezultatima nije dorastao ni jednom nereizabrnom sudiji.

Ako se jednako postupalo prema svakom sudiji, ili se tvrdi da se postupa u postupku revizije reizbora, kako to da su se sudije sa boljim prosečnim rezultatima našle na ulici. Uzgred, od Mesarovićevih rezultata  ne postoje lošiji u Srbiji. Zašto taj čovek dozvoljava da ga mama pravi debilom, ako se "provukao" u reizboru sa totalno lošim - najlošijim sudijskim rezultatima. Mogao je proći neprimećen u masi sličnih, da se nije drznuo da bude čak unapređivan, prvo u Viši sud, a sada bi u specijalno odeljenje, za koje su po pravilu potrebni veoma visprene, stručne i iskusne sudije, a ne zabušanti i neradnici. Kakvu normu će da pokaže tamo, da li će i on čekati "da mu donesu presudu" a on da je pročita (da li uopšte ume da čita, sad smo svi s razlogom zabrinuti) ili će i to da mu obavi draga mama?!

Da crna trojka srpskog pravosuđa vodi računa o svojim tetkama, ujacima, rođacima, sinovima, kolegama sa studija i iz kancelarije, pokazuju izbori i mladih sudija i unapređenja u više sudove.

Visokom savetu sudstva se žuri da u punom sastavu, jer je Zaštitnik građana Saša Janković osporio legitimitet odluka VSS-a u krnjem sastavu, da postavi predsednike sudova u Srbiji, da na taj način osigura zaštitu u vremenima koja dolaze.

Miljenik vlasti Vuk Drašković i njegovi poslanici opstruišu rad Narodne skupštine Srbije, koja treba da izabere člana Visokog saveta sudstva, sudiju iz redova apelacionih sudija. Po svemu sudeći, u svim sudovima u Srbiji rukovodiće vršioci funkcije predsednika suda, koji ovu dužnost obavljaju od 1. januara 2010. godine, dakle suprotno zakonu!

Predsednica VSS-a i ministarka pravde žele da dovedu na mesto predsednika sudova svoje ljude. Sudija Višeg suda u Beogradu, drugarica sa studija ministarke Malović, treba da bude izabrana za predsednika  Prvog osnovnog suda u Beogradu. Ona je to zaslužila, odnosno odužila se ministarki koja je uspela da je unapredi u sudiju Višeg suda u Beogradu. Sudija Zorana Trajković je, na nalog Snežane Malović i Slobodana Homena, osudila Andriju Draškovića na deset godina zatvora zbog ubistva člana zemunskog klana Zvonka Plećića, koji je Draškovića napao u jednom lokalu, dok je večerao sa kumom i suprugom.

Da je reforma pravosuđa nasilna i divljačka, diskretno priznaje i Visoki savet sudstva, koji traži da se razmotri nova teriotorijalna organizacija sudova, jer se reformom, takoreći, građanima pravda učinila nedostižnom - zbog putovanja, sa advokatima, po stotinu kilometara do gradova u kojima su sedišta reorganizovanih sudova.

Sudovi koji su pod nadležnošću apelacioih sudova u Kragujevcu i Nišu, opasne su kriminalne organizacije. Više od 98 odsto presuda pravnosnažno se rešavaju u Nišu i Kragujevcu, što je omogućilo deliocima pravde da se bolje organizuju u kriminalna veća i poskupe usluge. U nastavku ćemo opisati zlodela sudija sa područja ova dva apelaciona suda.Pažnjićitalaca preporučujemo i razmišljanje advokata iz Beograda Vladimira Drecuna, koje objavlujemo u ovom broju, na stranicama 44 i 45

                                                                                                                                   

                                                             (Nastavak u sledećem broju)

 

 

 

 

1. Vladimir Mesarović reizabran za sudiju Višeg suda u Beogradu

 

2006. godina

ukupan broj predmeta na početku godine 246

od toga starih 135

Procenat ispunjenosti  59,75                                      

ukupno  147 

potvrđenih  59,1                           

ukinutih  13,6                 

preinačenih  27,3

rešeno

 

Norme

Urađenih odluka do 30 dana - 95

Urađenih odluka do 60 dana - 32

Urađenih odluka preko 60 dana - 32

 

2007. godina

ukupan broj predmeta na početku godine 231

od toga starih 145

procenat ispunjenosti  37,17                                      

ukupno 113

potvrđenih  41,2                      

      ukinutih  30,00               

preinačenih 15.00

rešeno

 

Norme                

Urađenih odluka do 30 dana - 66

Urađenih odluka do 60 dana - 27

Urađenih odluka preko 60 dana - 17

 

2008. godina

ukupan broj predmeta na početku godine 255

od toga starih 179

      procenat ispunjenosti  23,56                                      

      ukupno  77

      potvrđenih 71,4                               

      ukinutih  28,6                 

preinačenih  0

      rešeno

 

Norme                                   

Urađenih odluka do 30 dana - 37

Urađenih odluka do 60 dana - 6

Urađenih odluka preko 60 dana - 34