Feljton

Slučaj Pukanić: Ubistvo sa potpisom države

 

Zakon ćutanja glavu čuva

 

Koje su najmračnije tajne u poslednjih 20 godina na Zapadnom Balkanu? Ko je likvidirao Ivu Pukanića, vlasnika hrvatskog lista Nacional, i kakve veze njegova likvidacija ima sa ubistvom Zorana Đinđića? Kako je kriminalni klan Osmani preuzeo balkansko kriminalno podzemlje? Ovo su neka od pitanja čiji se odgovori nalaze u knjizi Slučaj Pukanića - Ubojstvo sa potpisom države, autora Domagoja Margetića, novinara iz Zagreba, a u nekoliko nastavaka prenosi ih Tabloid

 

Domagoj Margetić

 

Nakon što se Pavić požalio Mesiću, T. Karamarko je preuzeo obavezu od Mesića da organizuje sastanak Kutle i Pavića. Na sastanku je Kutle tražio povratak celog duga, a kompromisno su dogovorili da bi Pavić to vraćao kroz mesečne rate od 700.000 evra. Kutle je to prihvatio, no nakon druge rate Pavić je rekao da to ne može izdržati jer ulazi u investicije. Iza toga je napravljen novi ortački ugovor Pavić - Kutle - Pašalić oko suvlasništva u HAAC-u.

Nakon toga je Pavić osigurao od I. Todorića pozajmicu za učešće u kupovini HAAC, stoji u obaveštajnom izveštaju. I iz ovog detalja vidno je do koje je mere Karamarko bio umešan u Aferu Hypo, pogotovo u uništavanje tragova pranja novca, prodajom Hypo Alpe Adria Bank Consultants Ninoslavu Paviću i partnerima.

"Posebno je interesantno što je Krešimir Starčević informisao Tureka o Iviću Pašaliću i njegovim poslovima s HAAB, te o Ivi Sanaderu, Željku Žužiću, Renatu Obranoviću i Vladimiru Zagorcu.

Za Ivića Pašalića je Krešimir Starčević preneo Tureku sledeće: Pašalić da je tajni član nadzornog odbora u HAAB i da zbog toga i količine novca ima povlašćeni status koji može uzdrmati Zagorec.

Krešimir Starčević smatra da je preko Sanadera i Granića inostrano zaduživanje RH dovelo državu u poziciju da je HAAB postala jedan od najvećih stranih verovnika hrvatske države, te najveći verovnik kojem su izdana jamstva za kredite. Tako je HAAB postala banka hrvatske političke elite. Ona je u stvari hrvatska državna banka jer je stasala znatnim delom i novcem prikupljenim 1990-ih, koji se sada isplaćuje u projekte i u korist nove hrvatske oligarhije", stoji u izveštaju.

 

Status pokajnika

 

Vidljivo je kako je Afera Hypo zapravo ugrozila same temelje tranzicijske Hrvatske, političke i ekonomske centre moći u Hrvatskoj, ali i vrlo moćnu hrvatsku tranzicijsku oligarhiju, koja kako se to dobro vidi iz ovog izveštaja, izvaninstitucionalno upravlja državom, uticajem na sve ključne institucije sistema. Dakle, bilo kakvo ugrožavanje Hypo banke, direktno ugrožava tranzicijski poredak moći u Hrvatskoj, čak i šire na Balkanu.

Radi se o aferi znatno dalekosežnijih razmera, koja obuhvata i funkcioniranje niza kriminalnih organizacija na Balkanu, posebno onih za krijumčarenje duvana, cigareta, kokaina, heroina, ljudi i oružja. Novac od tih kriminalnih aktivnosti takođe je završavao u lancu pranja novca preko Hypo banke.

Insistiranjem na slučaju Zagorec, kako se to navodi i u samom obaveštajnom izveštaju iz novembar 2007. godine, Ivo Pukanić je, kao jedan od izvaninstitucionalnih savetnika Stjepana Mesića, i ne znajući ugrozio celu konstrukciju oko Hypo banke. To dokazuje i deo izveštaja u kojem obaveštajni operativci navode kako su Pukanić i Bagić uticajem na Mesića da nastavi insistirati na slučaju Zagorec, zapravo došli u sukob sa svima drugima upravo jer su pritiskom na Zagorca ugrozili "zakon ćutanja" u Aferi Hypo.

"Nakon razgovora sa osobom od poverenja Stjepana Mesića, utisak je da je došlo do blagih nesuglasica između njega i njegovih savetnika. Mesićevi najbliži savetnici se ograđuju od njegovih poteza sa Zagorcem i komentarišu da je u slučaju V. Zagorec on pod velikim uticajem Željka Bagića (svog bivšeg savetnika) i Ive Pukanića.

Njih dvojicu permanentno forsira Hrvoje Petrač, a Mesić to nekontrolisano prihvata. Očito je da su obaveštajni krugovi identifikovali upravo Pukanića kao jednog od ključnih igrača, koji je svojim uticajem na Mesića ugrozio konstrukciju oko Hypo banke i dogovor ćutanja u Aferi Hypo.

Naime, vršenjem pritiska na Zagorca, Mesić, Bagić i Pukanić su, i da nisu znali, isprovocirali mogućnost da Zagorec pred austrijskim pravosuđem kao svedok pokajnik, uz zaštitu austrijske države i jemstvo imuniteta, svedoči u Aferi Hypo i razotkrije tajne operacije hrvatske elite preko Hypo banke i povezanih banaka i preduzeća.

Strogo poverljivi obaveštajni izveštaj iz 2007. godine otkriva kako je austrijsko pravosuđe u istrazi u maju 2007. godine ponudilo Vladimiru Zagorcu status pokajnika u Aferi Hypo, što je moglo ozbiljno da ugrozi ne samo političku i ekonomsku elitu u Hrvatskoj nego i s njima povezano organizovano kriminalno podzemlje i njihove operacije preko Hypo grupe.

"Krešimir Starčević je u maju 2007. godine dobio informaciju iz Beča da je V. Zagorcu Zemaljski sud za kaznena dela ponudio da bude zaštićeni svedok u slučaju HAAB, a za uzvrat bi dobio politički azil.

Navodno mu je ponuđeno da bi trebalo teretiti četiri osobe iz HAAB-a i Jorga Haidera. Zagorcu je njegov advokat Krsnik savetovao da tu ponudu prihvati i da se makne od hrvatskih spletki jer će izgubiti glavu", stoji u obaveštajnom izveštaju iz 2007. godine.

Sama činjenica da je odmah po saznanju za mogućnost da Zagorec bude pokajnik u Aferi Hypo Pašalić reagovao intervencijom oko izbora advokata za Zagorca, dovoljno govori sama za sebe.

"Ivić Pašalić je u redovnoj komunikaciji s V. Zagorcem.

Na sugestiju Pašalića Zagorec je prihvatio za advokata Z. Hodaka jer Pašalićeva osoba od poverenja je Ljerka Mintas Hodak. Procena je kako odluči Pašalić, tako će se u Austriji ponašati V. Zagorec, a to će mu preneti Hodak. Za sada je Pašalić mišljenja da Zagorec kaže o Haideru samo ono što se već zna, ali da ga ne tereti krivično. Pašalić je mišljenja da su Austrijanci i Nemci bitni saveznici RH i da se Zagorec ne sme zaletati, već treba da zadovolji obe strane jer ulog je prevelik", opisuju operativci u obaveštajnom izveštaju iz od 8. novembra 2007. godine.

Porodica Hodak je, dakle, baš kao što je to bio i Ivo Pukanić, bila usko povezana s Aferom Hypo, odnosno iz ovog obaveštajnog izveštaja jasno proizlazi kako je Pašalić angažirao Zvonimira Hodaka da bi sprečio Zagorčevu nagodbu s Austrijancima, odnosno austrijskim pravosuđem, te kako bi nadzirao o koordinirao Zagorčevo postupanje u vremenu do izručenja Hrvatskoj.

Drugim rečima, Hodak je morao biti zadužen, barem tako proizlazi iz sadržaja strogo poverljivog obaveštajnog izveštaja iz 2007. godine, da kontroliše Zagorčeve iskaze i ponašanje kako ne bi ugrozio pozicije svih osoba povezanih sa Aferom Hypo.

Zagorčev advokat je tako preuzeo jednu od ključnih uloga u Aferi Hypo od 2007. godine do danas.

Problem je što, nakon ubistva Ivane Hodak, niko nije ovaj dokument i njegov sadržaj uzeo u obzir kod analize i istrage o mogućim motivima ubistva mlade advokatske pripravnice.

I u ovom slučaju, kao i u kasnijem slučaju Pukanićevog ubistva, istragom je rukovodio lično Tomislav Karamarko, koji je sve vreme usmeravao istragu, i na kraju je doveo do poznate i apsurdne konstrukcije o Mladenu Šlogaru, kao ubici i njegovom navodnom osvetničkom motivu.

 

Kriminalni novac u legalnim tokovima

 

Dakle, sudeći prema dokazima iz hrvatske obavještajne zajednice, tačnije procjenjujući na temelju podataka iz strogo poverljivog obaveštajnog izveštaja o Aferi Hypo, najozbiljniji motiv ubistava Ivane Hodak i Ive Pukanića mogla bi biti upravo Afera Hypo, odnosno organizirano prikrivanje ove afere, za koju se smatra kako može uzdrmati same temelje tranzicijske Hrvatske i tranzicijskog poretka moći na Balkanu, kako političkog i ekonomskog tako i poretka u organizovanom kriminalnom podzemlju.

Naime, nije tajna, a to potvrđuje i ovaj obaveštajni izveštaj, kako su i pripadnici organizovanog kriminalnog podzemlja preko Hypo Grupe i povezanih osoba prali novac stečen kriminalnim operacijama.

Tako je u operacije pranja novca preko tajnih računa u Hypo banci Klagenfurt i povezanim osobama bilo uključeno i kriminalno podzemlje, te se tajnim finansijskim operacijama preko Austrije prao novac od međunarodnog krijumčarenja cigareta, kokaina, heroina, oružja i ljudi.

Bankarski sistemi u balkanskim zemljama, a posebno u Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori, o Kosovu da i ne govorimo, te Makedoniji, postali su na određeni način ključni dio finansijskog krvotoka međunarodne kokainske mafije, ali i drugih kriminalnih organizacija.

Naime, danas se veliki dio operacija pranja novca stečenog ovim kriminalnim radnjama, dakle prljavog novca od međunarodnog krijumčarenja kokaina, duvana, heroina, oružja i ljudi, sprovodi i organizira preko banaka u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, na Kosovu i u Makedoniji.

Taj trag dalje uglavnom vodi preko austrijskih banaka na tajne račune u trećim zemljama.

Ali Balkan je postao ključna tačka međunarodnog organizovanog kriminala, ne samo u logističkom smislu za kontrolu i organizaciju krijumčarskih trasa i siguran tranzit kokaina, heroina, duvana, oružja i ljudi, nego je postao jedna od glavnih organizacijsko logističkih baza međunarodnog organizovanog kriminala za pranje njihovog prljavog novca.

Upravo preko Balkana, deo novca organizovanog kriminala završava u tzv. "legalnim" biznisima, najvećim delom u sektorima turizma, prometa, građevinarstva, dok drugi dio novca odlazi terorističkim organizacijama, kao kompenzacija za njihove usluge koje pružaju u logistici međunarodnog krijumčarenja droge, duvana, ljudi, oružja.

Ti finansijski tokovi danas idu uglavnom preko balkanskih zemalja, zbog čega je međunarodnim agencijama i znatno otežana ikakva kontrola nad tim transakcijama, pa su znatno i ograničeni u akcijama i aktivnostima koje mogu preduzimati kako bi onemogućili te finansijske veze i sprečili finansiranje međunarodnog terorizma na ovakav način, ali i kako bi sprečili uopšte operacije pranja novca međunarodnog organizovanog kriminala na Balkanu.

Hypo je naprosto operacija osmišljena u tu svrhu.

Zato se otvaranje Afere Hypo nesretno poklopilo s planovima širenja poslova kriminalnog klana Osmani na Balkanu, te im je ugrozilo finansijsku infrastrukturu njihovih kriminalnih organizacija i operacija na Balkanu.

Upravo zbog toga, kriminalno podzemlje pod kontrolom klana Osmani našlo je zajednički interes s tranzicijskom elitom oko zaustavljanja Afere Hypo pod svaku cenu.

Uzmemo li u obzir da su u aferu na ovaj ili onaj način bili umiješani i Zvonimir Hodak i Ivo Pukanić, uz sve operativne obavještajne informacije iz izveštaja o kojem sam ranije pisao, vidna je veza Afere Hypo s ubistvima Ivane Hodak i Ive Pukanića.

Afera Hypo jedna je od retkih afera koja može stvarno uzdrmati višedecenijske kriminalne sprege i odnose političkih elita, finansijskih oligarha, organizovanog kriminala i obaveštajnog podzemlja na Balkanu, i time potpuno srušiti tranzicijski balkanski poredak kakav poznajemo.

I Hodak i Pukanić na dva su različita načina ugrozili ćutanje o Aferi Hypo i time počeli "ljuljati brod".

Tomislav Karamarko i Mladen Bajić moraju odgovoriti na pitanja koja se nameću sama po sebi.

Zbog čega niko u istrazi nije istražio veze žrtava s Aferom Hypo?

Zašto u istrazi povezanost sa Aferom Hypo nije uzeta kao mogući motiv ovih ubistava?

Gde su trenutno tajni dosjei POA i SOA o Aferi Hypo?

Pukanić je očito o Aferi Hypo znao previše, u svakom slučaju dovoljno da ugrozi kriminalni sistem izgrađen na Aferi Hypo na Balkanu, bio je jedan od najpoverljivijih Mesićevih ljudi i izvaninstitucionalnih savetnika u Aferi Hypo, posredovao je kod Mesića za Bajeriše Landesbank Munchen, bio je dakle insajder Afere Hypo.

U najmanju ruku je čudno da zbog svih tih činjenica koje su očito bile poznate i Tomislavu Karamarku i Mladenu Bajiću, niko nije ispitao moguću povezanost Afere Hypo i njezinih aktera na Balkanu, te u Austriji i Nemačkoj s ubistvom Ive Pukanića.

Ili je Karamarko, jednostavno, kako to u dosta detalja opisuje i ovaj obaveštajni izveštaj, "istragom" koju je proveo uništavao tragove koji bi doveli do stvarnih naručitelja ubistava?

Obaveštajni izveštaj iz novembra 2007. godine svakako baca novu sumnju na Karamarkove istrage ubistava Ivane Hodak i Ive Pukanića, te otvara nove tragove koji nas dovode do pitanja: nose li ubistva Hodakove i Pukanića zajednički potpis - ubistva potpisana Hypo?

 

Novi balkanski kriminalni poredak

 

Usprkos činjenici da je specijalna operativna grupa Sigurnosno-obaveštajne agencije neposredno nakon ubistva Ive Pukanića, objedinila svoja operativna saznanja o umešanosti kriminalnog klana Osmani u ubistvo, te je u tom smeru u SOA provedena sveobuhvatna istraga, ministar unutrašnjih poslova Tomislav Karamarko prikrio je postojanje ovog strogo povjerljivog dosjea SOA u istrazi MUP-a i Državnog pravobranilaštva.

Tako su svi podaci do kojih su došli agenti SOA o umešanosti Osmanijevih u ubistvo Ive Pukanića istražiteljima MUP-a i Državnom pravobranilaštvu ostali nedostupni, što je otvorilo mogućnost novim Karamarkovim manipulacijama u ovoj istrazi. Kao sastavni deo ovog tajnog dosjea, prikriveni su i podaci o istrazi koju su agenti SOA sprovodili o krijumčarenju cigareta preko kriminalne mreže pod kontrolom Vlade Brkića.

 "Prema operativnim saznanjima o organizovanom švercu cigareta u aranžmanu TDR-a i preko nekadašnjeg TDZ-a, organizovano krijumčarenje cigareta pod kontrolom kriminalnih grupa koje je koordinirao Vlado Brkić, započelo je još 1992. godine, i to uz znanje i prećutanu suglasnost nekadašnjeg ratnog premijera Franje Gregurića, koji je odobravanje šverca cigareta opravdavao "potrebom stvaranja dvostrukog proračuna države i finansiranja specijalnih potreba".

Međutim, po našim saznanjima, sav novac od šverca završavao je u privatnim rukama, od čega je deo isplaćivan pripadnicima tadašnjeg političkog vrha.

"Upravo iz tih razloga su Gregurić i kasniji rukovodioci i sproveli strogo kontrolisan preobražaj i privatizaciju TDR-a i TDZ-a kako bi zadržali dominantnu ulogu na crnom tržištu duvanskih proizvoda na Balkanu", rekao mi je Z.K., penzionisani pripadnik Sigurnosno obaveštajne agencije koji je i sam učestvovao u istrazi protiv tzv. duvanske mafije u Hrvatskoj.

"Zbog te sprege sa vrhom vlasti i višeg interesa kako su tada objašnjavani poslovi prodaje duvanskih proizvoda na crnom tržištu, svi krijumčareni proizvodi uvek su bili označeni legalnim poreznim markicama Ministarstva finansija Republike Hrvatske, zbog čega je bilo i očito da se cijeli "posao" odvija pod pokroviteljstvom vrha političke vlasti u Zagrebu", tvrdi moj izvor u SOA.

"Kasnija kaznena prijava koju smo primili i obrađivali u službi, negde 2007. godine, potvrdila je naše ranije sumnje, pa smo sledom podataka u toj kaznenoj prijavi i dokumentaciji mogli detaljnije utvrditi količine krijumčarenih proizvoda po pojedinim godinama, a što je potvrđeno i proverom proizvodnih pokazatelja i raznih internih podataka i dokumenata Adris grupe, tokom naše istrage.

Tako je, recimo, prema tim podacima, preko Brkićeve krijumčarske mreže u 1992. godini na crno prodano čak 202 hiljade 55 kutija cigareta dnevno; u 1993. godini ta se količina popela na 311 hiljada 302 kutije cigareta dnevno; u 1994. godini ta je količina iznosila 107 hiljada 912 kutija cigareta dnevno; u 1995. godini 153 hiljade 55 kutija cigareta dnevno; u 1996. godini 186 hiljada 712 kutija cigareta dnevno; u 1997. godini 262 hiljade 876 kutija cigareta dnevno; u 1998. godini 256 hiljada 505 kutija cigareta dnevno; u 1999. godini 286 hiljada 986 kutija cigareta dnevno.

Posebno je zanimljivo da su svi podaci ukazivali na to kako je u 2000. godini došlo do značajnog porasta prodaje duvanskih proizvoda na crnom tržištu, odnosno do značajno većeg prometa krijumčarskog lanca tzv. duvanske mafije u Hrvatskoj.

Na to su nam ukazali ne samo podaci iz kaznene prijave koju smo obrađivali 2007. godine nego smo te podatke potvrdili istragom, o čemu smo već početkom 2008. podneli opširni izveštaj direktoru SOA  (Tomislavu Karamarku, op.a.).

Tako je preko krijumčarske mreže koju je koordinirao Vlado Brkić u 2000. godini ilegalno prodano 459 hiljada 247 kutija cigareta dnevno; u 2001. godini ta se količina popela na 519 hiljada 692 kutije cigareta dnevno; u 2002. godini 465 hiljada 480 kutija cigareta dnevno; u 2003. godini 412 hiljada 474 kutija cigareta dnevno; u 2004. godini 459 hiljada 544 kutije cigareta dnevno, a u 2005. godini 540 hiljada 380 kutija cigareta dnevno", navodi moj sugovornik.

Zanimljivo je da su pripadnici SOA u svojoj istrazi, zapravo, u celini potvrdili podatke koje su u svojoj kaznenoj prijavi Državnom pravobranilaštvu, još u junu 2006. godine podneli radnici Tvornice duvana Zagreb.

Na upit radi li se o toj krivičnoj prijavi koju su obrađivali pripadnici Sigurnosno-obaveštajne agencije, moj izvor je odgovorio potvrdno.

"Upravo tako, to je prijava koju smo obrađivali i potvrdili sve podatke i navode iz prijave, ali i došli do novih saznanja o krijumčarskoj mreži iza koje stoji Adris grupa, a koju operativno koordinira Vlado Brkić.

Podaci koji su izneseni u navedenoj krivičnoj prijavi u našoj su istrazi potvrđeni i bili su nam jedan od glavnih tragova u operativnoj obradi krijumčarskog lanca pod Brkićevom kontrolom", tvrdi moj izvor u SOA.

Izračunato po godinama, a kako se to navodi i u kaznenoj prijavi od 8. juna 2006. godine, koju su Državnom pravobranilaštvu podneli radnici Tvornice duvana Zagreb, vidljivi su pokazatelji astronomske zarade Adris grupe i interesnih grupa iza te kompanije, od prihoda ilegalne trgovine cigaretama.

Tako je, prema dostupnim podacima, u 1992. godini preko krijumčarskog lanca pod kontrolom Vlade Brkića i njegove mreže ilegalno prodano 44 miliona 750 hiljada kutija cigareta; u 1993. godini 113 miliona 625 hiljada kutija cigareta; u 1994. godini 39 miliona 125 hiljada kutija cigareta; u 1995. godini 55 miliona 865 hiljada kutija cigareta; u 1996. godini 68 miliona 150 hiljada kutija cigareta; u 1997. godini 95 miliona 50 hiljada kutija cigareta; u 1998. godini 93 miliona 625 hiljada kutija cigareta; u 1999. godini 104 miliona 750 hiljada kutija cigareta; u 2000. godini 167 miliona 625 hiljada kutija cigareta; u 2001. godini 189 miliona 687 tisuća 500 kutija cigareta; u 2002. godini 169 milijuna 900 tisuća kutija cigareta; u 2003. godini 150 miliona 553 hiljada 108 kutija cigareta; u 2004. godini 167 miliona 733 hiljade 588 kutija cigareta i u 2005. godini 197 miliona 237 hiljade 123 kutije cigareta.

Još sredinom 2006. godine, Vlado Brkić i Ćazim Osmani, zvani Feliks, dogovorili su se o Osmanijevom preuzimanju vrednog, ilegalnog duvanskog biznisa, ali je Brkiću, uz navodno pozamašnu naknadu, ostala uloga koordinatora duvanskog šverca preko Balkana i za zapadnoevropske zemlje, ali i druga tržišta, dok je Osmani ilegalne duvanske operacije prebacio u proizvodne pogone u Iranu, koju je investiciju svojim vezama omogućio Adris grupi.

"Balkanske operacije duvanske mafije našle su se pod povećanim interesom zapadnih obaveštajnih i policijskih službi, pa su Osmanijevi između ostalog preuzeli biznis kako bi njegovo središte dislocirali i prebacili izvan Balkana", tvrdi moj sagovornik u SOA koji je učestvovao u istrazi protiv Brkića i Osmanijevih.

 

                                                                                                                                        

                                                                       Nastaviće se