Krici i odjeci

Subotica: �rtva revan�izma DOS-ove kominterne traži pravdu duže od decenije

 

Samo su deponije večne

 

Kao u vreme osmanizma, kad se podrazumevalo da pobedniku pripada pravo na pljačku, tako je u potonjem srpskom prevratu od 5. oktobra 2000. godine, talasom revan�izma i pljačke, obuhvaćen i veliki broj nevinih građana i pripadnika bivše vladajuće partije. Jedan od njih sam i ja, samo zbog članstva u SPS-u. U međuvremenu se moja stranka "pobratimila" sa Demokratskom strankom. Ali, to "pobratimstvo" nije promenilo moj život,

U programu jedne stare akcije iz devedesetih godina, pod nazivom "U novi milenijum, u novom stanu", koju je ondašnja Vlada Srbije zamislila kao način da stambeno zbrine bračne parove i stručnjake sa visokom školom, stan veličine 64 kvadratna metra dobio sam i ja. Trebalo je da se uselim, sa jo� 89 porodica, u zgradu koja je inače trebalo da nikne na mestu postojeće deponije na teritoriji Mesne zajednice "Ker" i na samo 500 metara od gradske bolnice.

Ali, gradnja je zaustavljena odmah posle petooktobarskog prevrata, i to odlukom tadašnjeg gradonačelnika Subotice Jožefa Kase. Razlog je bio političke prirode: revanšizam prema SPS-u!

Kao bivši direktor građevinskog preduzeća "Košut" iz Bajmoka, Baji� je dobio informaciju od izvođača radova da je samo u temelje te investicije uloženo tadašnjih 200.000 nemačkih maraka (po sadašnjim cenama 400.000 evra)!

U to vreme je Oliver Duli� postavljen za načelnika Severnobačkog okruga, ali ja verujem da je on tada bio mlad i neiskusan političar, te nije mogao da spreči gradonačelnika Kasu u očiglednoj nameri da unesreći svih 90 porodica, ali i ceo grad, jer zgrada nije završena, a ostala je deponija u neposrednoj blizini gradske bolnice...

Ogorčen na ovakav sadizam Jožefa Kase, ali i na punih dvanaest godina ćutanja o ovom slučaju, ja sam kao dugogodišnji član Socijalističke partije Srbije odlučio da javnost Srbije podsetim na činjenici da je upravo Jožef Kasa, bivši gradonačelnik Subotice, "...valjao i Slobodanu Miloševiću, i Vojislavu Koštunici, i Zoranu Đinđiću, i Zoranu Živkoviću, a sada valja Borisu Tadiću, Mirku Cvetkoviću i Ivici Dačiću".

Kako sam se oslobodio bilo kakvih predrasuda, na sam dan ...istorijskog pomirenja Demokratske stranke i SPS-a, u zgradu Glavnog odbora SPS-a na Studentskom trgu u Beogradu, doneo sam predmet od 14 strana u kome je detaljno opisano kako je sprovođen revanšizam Saveza vojvođanski Mađara, G17 i Demokratske stranke, te kako mi je oduzet stan u izgradnji, kao i dva posla, automobil marke opel vektra star 15 godina... Predmete sam predao i ministarki pravde Snežani Malovi�...

Naravno, od toga nije bilo ni�ta. Od države jo� nisam dobio nikakvu nadoknadu za nanetu materijalnu i nematerijalnu �tetu, te sam odlučio da sve predmete koje ima predam zameniku tužioca za ratne zločine Brunu Vekariću, kako bi neko konačno utvrdio kakve je to "zločine počinio" i zbog �ega je bio �rtva brutalnog revan�izma takozvane nove vlasti.

Uzgred, pribavio sam i potvrdu da sam u kritično vreme bio �lan Upravnog odbora Centra za socijalni rad opštine Subotica kako bi se Specijalni sud "lakše orijentisao".

Nažalost, od dana "istorijskog pomirenja" Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, moj slučaj nije bio smetnja konačno uspostavljenoj ljubavi ove dve stranke. Naime, svi sporovi koje imam zbog politike revanšizma DOS-ove kominterne, i dalje stoje. Mada nisam bio nikakav "jurišnik" niti sam devedesetih učestvovao u političkim obračunima, ve� punih 12 godina plaćam tuđe grehe.

Kad sam upoznao predsednika svoje partije Ivicu Dačića sa svojim problemima, on mu je uljudno odgovorio:

"...Poštovani, pažljivo sam pročitao izvode iz Vaše predstavke. Žao mi je, kako se iz hronologije događaja vidi, da ste imali brojne neprijatnosti od onih koje se, kako navodite, odnose na gubljenje radnog mesta, usled stečaja i likvidacije firme u kojoj ste radili, zatim, nedodeljivanja stana u zgradi koja je započeta a nikada nije završena, do neprincipijelnosti prilikom izbora na konkursu Ministarstva trgovine, turizma i usluga, i do, kako navodite, pretnji i pojačanih pritisaka koji su proteklih godina na Vas vršeni.

Kao što Vam je dobro poznato, ni ja, ni Socijalistička partija Srbije, u to vreme nismo bili u prilici da Vas za�titimo.

Što se tiče Va�eg prigovora na presudu sudova u predmetu vezanom za oduzimanje putničkog vozila, napominjem da su sudovi u svom radu samostalne instance i da se ne me�amo u taj rad, niti tu imamo kompetencija. Sugeri�em Vam, ukoliko ste ubeđeni da je sudska presuda nepravedna, da pravdu potražite u redovnoj proceduri na vi�im instancama u nadležnim sudovima...".

Ali, od ovih Dači�evih "pouka o pravnom leku" nije mi bolje. Naprotiv, sve mi je gore! Toliko o politici kao najstarijem zanatu... A ja kako se snađem.

                                     Radovan Novaković

                                    ekonomista iz Subotice                                                                 

                                                                                                         

 

 

BusPlus: kriminalna sprega gradske vlasti i lokalnih prevaranata

 

Čovek bez imovine pljačka u domovini

 

            Poštovani, u jednom ranijem izdanju Tabloida predstavili ste svoje viđenje priče o pljački građana Beograda kroz sistem BusPlus, koju sprovodi trenutna gradska vlast, a u sprezi sa lokalnim prevarantima (biznismenima). Naime, preduzeće WP tim sistem d.o.o., koje je većinski vlasnik preduzeća Lanus d.o.o., u neformalnom je  vlasništvu Nenada Kovača.

Marija Šuljagi�, koja se vodi kao vlasnik i direktor na datom (očigledno zastarelom) linku (www.pirs-srbija.rs/Subject/Profile/3616/wp-tim-sistem), bivša je radnica Nenada Kovača i njegovih bivših firmi.

Nenad Kova� je poznat kao vlasnik preduzeća Roaming d.o.o., čija je osnovna delatnost bila trgovina mobilnim telefonima, a koje je izgleda konačno ugašeno. Dotično preduzeće je bilo u ogromnom carinskom i poreskom prekršaju, zbog švercovanja nelegalnih mobilnih telefona. Kako je taj postupak završen, ja nemam saznanja. Nenad Kova�, kao vlasnik, takođe je bio u nekoj vrsti postupka (prekršajnog ili krivičnog), međutim verovatno je uspeo da se provuče uz manju kaznu, ali i uz velike donacije raznim strankama.

Vreme je da napomenem sledeće, zbog jasnoće: današnje preduzeće Roaming Electronics d.o.o. formalno nema veze sa Roaming d.o.o., ali je svima jasno o čijoj se firmi radi, a pomenuti Nenad Kova� to danas i ne poriče.

Poučen iskustvom sa prethodnom firmom, stari lisac i bivši (a verovatno i sadašnji DB-ovac) više se nije dao prevariti i registrovati preduzeće na svoje ime.

Roaming Electronics je registrovao na kumu svoje bivše žene i njegovu ljubavnicu Mariju Simi� iz Beograda. Isto tako, za svaki naknadni posao koji je trebalo obavljati (otvaranje nove maloprodajne radnje, počinjanje nove delatnosti ili čisto radi učešća na nameštenim tenderima u Telekomu Srbija), dotični je otvarao novu firmu.

Skoro svaka maloprodajna radnja se vodila na drugu firmu, nabavljala robu od Roaming Electronics-a, a marže Roaming Electronics-a su bile u tim poslovima minimalne, da bi što manje para ušlo u nju zbog straha da će je neko povezati sa Roamingom.

Tako dolazimo ponovo do WP tim sistema. Možda je firma osnovana 2002. godine, prema podacima sa sajta APR, ali je sa delatnošću počela u decembru 2004. godine.

Otvorena je maloprodajna radnja, tako što je WP tim sistem uzela u zakup isti prostor u Bulevaru kralja Aleksandra broj 70, koji je u zakupu imala i firma Roaming d.o.o, a zahvaljujući vezama u tadašnjoj JIK banci (koliko se sećam) u rasulu, koja je posedovala taj prostor. Tada je firma prebačena na gore spominjanu Mariju Šuljagi�. Do tada je dotična osoba bila radnica Roaming electronics-a. Jedno vreme, WP tim sistem je bio i zvanični uvoznik za Motorola mobilne telefone. Inače, kao telefon za kontakt WP tim sistem naveden je broj 011/3093-730, koji je zvanični broj Roaming Electronics-a.

Takođe, Nenad Kova� je redovno viđan u kabinetu Dragana Đilasa (podatak sa prijavnice Skupštine grada!). Bio je član raznih stranaka, a i potpredsednik OO Rakovica u DHSS-u. Ako biste proverili dotičnog Nenada Kovača, verujem da bi ispalo da nema ni stan, ni auto, da je nezaposlen i da ima samo nekoliko godina radnog staža. Ipak, njegovi se poslovi danas prostiru po čitavom Balkanu. Ja sam mislio da je jadnu Srbiju ostavio na miru, jer ima druga tržišta.

 

                                         (Autor poznat redakciji)