Beli kriminal

Pajtićeva vojvođanska Kolubara

 

Za doktore prugaste mantile

                                                                     

Doktor Dragan Drašković je direktor Kliničkog centra Vojvodine, iako je nedavno spakovao stvari i oprostio se sa saradnicima sa namerom da bude ministar zdravlja Vojvodine. Dragoslavu Petroviću nisu  kockice bile dobro sklopljene, pa je potegao za ucenom Bojana Pajtića i doveo Atilu Čengerija da on i Dragan Drašković podele pljačku u zdravstvu na jednake delove, mada Atila Čengeri nikad nije bio sklon  pljački i kriminalu

 

Arpad Nađ

 

Čiji je igrač bivši direktor za nabavke u zdravstvu Pokrajine Boris Kopilović niko ne zna, i svi peru ruke od njega - čak i bivši ministar zdravlja dr Miloš Lučić, ali ovaj čovek koji je pre nekoliko meseci otpušten  sada radi za "Simens" i na miru završava svoju kuću od 5.000.000 evra, iako je u Pokrajini imao platu od 60.000 dinara mesečno!

Boris Kopilović je posle pisanja Tabloida otpušten sa poslova u Izvršnom veću Vojvodine i sada kao "Simensov" zastupnik radi užurbane nabavke za Onkološki Institut u Sremskoj Kamenici gde direktor dr Dušan Jovanović (čovek Nenada Čanka) nema šta nije nabavio od opreme, dok se citostatici koji ostanu prodaju od mrtvih pacijenata živima, a kobajagi ih pojedini doktori nabavljaju iz inostranstva. Ovo se posebno odnosi na 5-fluorouracil koji Tijanićev tabor stalno spominje preko TV-a.

U Pokrajini narod umire jer bolest kosi kao snoplje, a strašne afere i prizori nezavršenih zgrada u zdravstvu kao aveti upozoravaju dokle su nas Pajtićevi pajtaši i njihova pljačka doveli! Maligne bolesti su u strašnom porastu, a rezultati lečenja sve lošiji zbog nestašice lekova, trgovine listama čekanja i nekvalitetnih zdravstvenih kadrova.

Na klinici za ginekologiju koja je u sastavu Kliničkog centra Vojvodine, umrle su dve bebe, a jedna žena jedva sačuvala glavu, izgubivši matericu, zahvaljujući činjenici da lekar koji je uzeo novac za porođaj tih dana nije radio, dok ostali lekari nisu bili zainteresovani za porodilje jer rade isključivo na pogodbu, za evre... Dragan Drašković je tim povodom komentarisao da ničija nije gorela do zore, a njegova će sigurno goreti do podne! Kako i ne bi kad je njegova rođaka Zagorka Dolovac predsednica Državnog veća tužilaca, pa je on sa okamenjenim krvnim sudovima srca zaštićen posle pljačke 15 miliona evra pri gradnji Kliničkog centra Vojvodine.

Zgrada "Kamenice 2" je pred novim, trećim po redu predizbornim otvaranjem, iako svi zaposleni znaju da ju je Bojan Pajtić već dvaput otvarao, a jednom je čak doveo i sadašnjeg ministra zdravlja! U toj zgradi samo mačke danima mjauču, a klima-uređajima koji su basnoslovno koštali istekla je trogodišnja garancija, a da za ovo niko nije odgovarao.

Od odlaska Ninoslava Radovanovića, za vreme upravljanja direktorke Nade Čemerlić-Adžić (2006. godina), Institut je neizmerno devalvirao, a umesto stranih pacijenata i onih sa prostora bivše Jugoslavije, sada pacijenti dolaze sa "najveće" destinacije koja se zove selo Kać ili Budisava!

Svi sa prostora stare Jugoslavije su prestigli ovu instituciju u domenu struke, a Nada vodi Institut maestralno, kombinujući muziku Gudača Svetog Duje i ''psiho-kardiologiju''. Od onoga što se danas radi u razvijenom svetu, zapravo nema ništa... Kolika je pljačka za to vreme bila, dovoljno je pogledati prazne hodnike "Kamenice 2" i sumu koja je nestala na ovom gradilištu!

Inače "Kamenica 2" nema ni pristupne hodnike staroj zgradi, a unutra sve zvrji prazno. Simptomatično je da Bojan Pajtić ne otvara novi CT na Institutu za KVB koji košta više od 2,5 miliona evra, dakle više od sve tri fabrike metli koje je otvorio! To je, inače, šesti po redu CT u krugu od 100 metara! Poznato je ipak da se i pored svih tih uređaja, pacijentima veoma često postavljaju pogrešne preoperativne dijagnoze.

Na Institutu, unazad nekoliko meseci, neki kardiolozi broje debele novce, jer istovremeno privatno rade u kardiološkim ordinacijama "Viktorija grupe", iako pacijenti i zaposleni znaju da se svi pregledi i laboratorijske analize vrše u Institutu u Kamenici, a naplaćuju u ordinacijama "Viktorija grupe". Zbog ovog i sličnih poslova i Ružica Đinđić se preselila u Novi Sad gde je na prestižnoj lokaciji kupila ogromnu novosagrađenu kuću.

U Kamenici se na test opterećenja čeka po osam meseci (mnogi dotle umru), dok pastorak direktorke za kardiologiju za vreme dežurstava i preko vikenda vrši privatne usluge pacijentima koji žele da prežive čekanje.

Nabavke srčanih zalistaka, stentova i običnih pejsmejkera nisu interesantne, jer se na njima ne dobija velika provizija. Umesto toga kupljeno je oko 100 CRT defibrilatora po ceni od po 15.000 evra jer se na njima uzela velika provizija, a kad će biti ugrađeni - to ni proroci ne bi znali reći!

U Kamenici nedostaje oko 105 zalistaka, i pojedini pacijenti umiru čekajući na nešto čija je cena par stotina evra! Inače, obični pejsmejkeri koji nedostaju koštaju oko 350-400 evra po komadu, ali niko ih ne nabavlja jer direktorkin savetnik smatra da nisu potrebni budući da je provizija od dobavljača mala.

Pošto je nestašica opreme i repromaterijala ogromna, zaposlene teraju da koriste slobodne dane i godišnje odmore, a direktorka Nada Čemerlić-Adžić veselo oblači svoju omiljenu "Šanel" kolekciju sa kariranom mini-suknjicom i ide kod direktora Fonda za zdravstvo, gde je ponudila otpuštanje 10 odsto svojih omiljenih neprijatelja ako nema ništa od para i materijala, na šta je direktor fonda dr Vuksanović negativno odgovorio, sa začuđenim i prekornim pogledom na garderobu u kojoj je došla, a koja ne priliči njenim godinama.