EPS

Sve porodične, prijateljske i mafijaške veze elektroprivredne mafije Srbije

 

Iz fotelja na električne stolice

U senci poslovne katastrofe "Elektroprivrede Srbije" živi i deluje jedan širi klan ljudi - nezasitih, udaljenih od stvarnosti, dovoljnih samima sebi, zadovoljnih sobom i svojim ulogama u podeli pokradene dobiti preduzeća, ali i podeli važnih uloga u nomenklaturi ovog moćnog državnog preduzeća na čijem čelu stoji autentični izvršilac režimskih dužnosti, Dragomir Marković. O tome piše Tabloidov insajder iz njihovog najbližeg okruženja, nastavljajući prethodna istraživanja ovog dvonedeljnika, opisujući u ovom broju lažiranje navodno ostvarenog profita od 27 milijardi dinara i poguban uticaj DS-a na pljačkanje ovog javnog preduzeća

Inasjder E-7

Najveći uspeh "Elektroprivrede Srbije" u 2011. godini je postizanje (nedavno objavljenog) profita od 27 milijardi dinara. Javnosti je taj profit predstavljen oglasima u dnevnoj štampi pod naslovom "Uspeh se ne prašta"! Tu je rečeno i da će se ta dobit usmeriti u nove objekte i ostale investicije. Problem je u tome što je, iako knjigovodstveno tačan, navedeni profit posledica čisto računovodstvene kategorije i procene vrednosti osnovnih sredstava.

Naime, u 2011. je rađena nova procena vrednosti osnovnih sredstava, kada je vrednost osnovnih sredstava kompanije povećana sa sedam na 12 milijardi evra, a deo ovog povećanja prošao kroz bilans uspeha, i eto profita!

 To što EPS ima loš profit pre oporezivanja (EBITDA) - nije bitno. Od ovakvog računskog profita koristi će imati država (kroz 2,7 milijardi dinara poreza na profit), imaće zaposleni, jer će da podele deo profita kroz plate, i niko više.

Zadatak je bio da se kroz procenu vrednosti osnovnih sredstava podigne vrednost firme i obavezno iskaže profit, a šef radnog tima koji je to sproveo je "Rudnapov" čovek Boško Buha.

Kako je profit računovodstveni (dobijen ne radom nego pomoću olovke), poslovni partneri, kojima se trenutno duguje skoro 10 milijardi dinara (90 miliona evra), za ugovore na remontima iz 2011. još nisu isplaćeni, i ne zna se kada će, a remontna sezona 2012. je počela ovih dana, te nije teško pogoditi da i za ove remonte nema para, a negativne posledice će se videti u zimskoj sezoni 2012/2013. Dok današnji menadžment EPS-a nije bio na vlasti, sa izuzetkom godine posle bombardovanja (2000), ne pamti se da je EPS početkom aprila imao neizmirena dugovanja iz prethodne godine. Štaviše, već je imao zalihu para za početak remontne sezone. Zaposleni, kojima je krajem 2011. isplaćeno učešće u dobiti iz 2005 (?!), nemaju razloga za radost, jer para za isplatu dobiti iz 2011. nema, a nema ni za ostale potrebe. Prvo se neće plaćati dobavljači (sto se već sada dešava), a plate za zaposlene u EPS će se redovno isplaćivati do održavanja  izbora...

Dovoljno glup, a nije ni skup

Sramotno je koliko direktor ovakvog giganta kakav je EPS ne razume njegovo funkcionisanje. U poslovanje distributivnih preduzeća g. Marković se ne razume nimalo, finansije misli da razume i što je najgore, on misli da je genije za sve oblasti!

Istina je da Marković razume deo mašinstva, jer je nekada radio u TENT-u. Navedene osobine u kombinaciji sa ličnom nezainteresovanošću, izraženom sujetom, depresivnošću, autističnošću, tromošću i neorganizovanošću potpuno eliminišu bilo kakve strateške vizije u njegovom radu. Markovićeva aktivnost se svodi, pre svega, na ispunjavanje želja onih koji su ga postavili i angažovanja oko nekih stvari, koje su mu lično interesantne - ukoliko bilo šta podržava i trudi se da završi. Možda je imenovanje Markovića, koje su svesrdno podržali samozvani zapadni eksperti (Radojko Tika Simović) i domaći tajkuni (Šekerevski, Lazarević), za cilj imalo urušavanje EPS-a kao sistema. Podsećamo da je Radojko Tika Simović, o kome smo u ranijim brojevima dosta pisali, kao savetnik u Ministarstvu energetike 2001-2004. zagovarao donošenje Zakona o energetici, koji bi predvideo potpunu liberalizaciju tržišta električne energije i gašenje EPS-a kao jedinstvenog sistema (tu ideju je podržavala i EAR preko Jana Brauna, kao i Svetska banka preko Kori Udovički i Slobodana Ružića). Tajkuni su podržali imenovanje Markovića da bi isisavali novac iz EPS-a, što je u apsolutnom iznosu manja šteta nego aktivnosti na poslovnom urušavanju EPS-a koje Marković intenzivno sprovodi.

Najnoviji potez, koji će kroz dokumenta trasirati raspad EPS-a, jeste u organizaciji Aleksandara Vlahovića i "EKI investmenta". Reč je o konsultantskim aktivnostima u iznosu od skoro dva miliona evra, čime je Aleksandar Vlahović i zvanično (imenom i prezimenom) ušao u EPS kao konsultant. Rukovodilac tima za praćenje studije je Slobodanka Krčevinac (rešenje broj 641/11-12) koju je u EPS doveo kabinet predsednika Republike, a zanimljivo je da je svekar Slobodanke Krcevinac bio član Upravnog odbora Ekonomskog instituta.

Poslovni potezi koji vode urušavanju EPS-a, a koje sprovodi organizovana grupa u sastavu Dragomir Marković, Dubravka Mitrić-Visković, Gavrić, Litvinenko, Mitrović, Milan Jakovljević, Aleksandar Jakovljević, Grigorjev, Šekeljić, Lukić, Čeperković, Krčevinac, Lutovac, Stanić, Vlajčić, Buha, D. Živković, P. Kenzević (TENT), Dragan Jovanović (Kostolac) i još neki izvršioci iz jata Aleksandra Jakovljevića (čitaj Aleksandra Vlahovića), u nekim zemljama nazivaju se veleizdajom!

Dobavljači EPS-a nemaju čemu dobrom da se nadaju, pošto je naplata (iako zvanični podaci govore suprotno) loša, tako da je prenos para od distribucija ka elektranama slab i nema tendenciju poboljšanja. Polovinom marta 2012. Upravni odbor EPS-a je dvema najlošijim distribucijama (Beograd i Niš) naložio da svaka podigne kredit od tri milijarde dinara, kako bi izmirile dugovanja prema elektranama. Direktor "Elektrodistribucije Beograd" oteže sa izvršenjem ovog naloga, pošto se, kako kaže njegov sindikat, buni protiv toga. Istovremeno grad Beograd "Elektrodistribuciji" duguje dve milijarde dinara, pošto je sav novac preusmerio u novi, nedovoljno iskorišćeni most.

Gde visi gospođa Visković?

Direktor "Elektrodistribucije Beograd" malo mnogo sluša gradonačelnika, koji ga je 2009. zadržao na mestu direktora, pa ne sme ni da pomisli a kamoli da pokuša da naplati potraživanja od grada, a plaši se i Sindikata... Jedino se ne plaši direktora EPS-a koji mu je jedini formalni šef, a ne plaši ga se pošto ga ovaj nije ni postavio, nego gradonačelnik. A postavio ga je da grad ne bi plaćao račune za utrošenu električnu energiju, i da bi preusmeravao investicije na, za njega lično - interesantne projekte. A što bi Beograd plaćao, kada Jagodina ne plaća već godinama svoj dug prema elektrodistribucijama.

To što grad Beograd, iako od svih gradova finansijski najbolje stoji, ne plaća svoje obaveze, nikog ne brine, ali kada neko o tome progovori onda to postaje problem. Pre nekoliko meseći su se u štampi pojavili natpisi koji su pominjali ovakvo ponašanje grada Beograda, a onda je, kako je direktor EPS rekao, iz kabineta gradonačelnika Đilasa stigao zahtev da se smeni PR direktor EPS-a Momčilo Cebalović, što je ubrzo i ućinjeno. Direktor EPS-a Marković pritom nije ni pomislio da treba naplatiti dug Gradske uprave u Beogradu, ali je poslušno smenio Cebalovića. A bilo je tu dosta poziva i za druge ljude ... Na insistiranje ministra Gorana Bogdanovića smenio je direktora direkcije za Kosovo i Metohiju Milan Vujakovića zbog njegovih nastajanja da naplati dugovanja za utrošenu električnu energiju porodice ministra Bogdanovića.

Smeni Cebalovića kumovali su i Dubravka Mitrić-Visković (direktor za ljudske resurse) i Bratislav Čeperković (izvršni direktor EPS-a zadužen za sve i svašta), a sada su na mesto Cebalovića postavili Milana Mirosavljevića. Imenovanje Mirosavljevića pokazuje da od zvanično podržavane departizacije državnih firmi nema ništa. Mirosavljević je kadar SPS-a, bio sef SPS-a u Užicu pre Petog oktobra i direktor "Elektrodistribucije Uzice", da bi 2009. dolaskom žuto-crvene koalicije bio interno unapređen, pošto nije prošao na konkursu za direktora ljudskih resursa EPS-a kada je na to mesto postavljena Dubravka Mitrić-Visković (kažemo postavljena, a ne izabrana jer je konkurs, kao i svi posle njega, bio samo forma a ne suština). Mirosavljević je zatim imao ambicije da postane član Agencije za energetiku Srbije, pa kada to nije uspeo, onda direktor preduzeća za maloprodaju EPS-a, koja nije formirana, da bi sada postao PR EPS-a! To što je po struci elektroinženjer (koji je svoj radni vek proveo u elektrodistributivnom sektoru EPS-a na raznim pozicijama) i što se nikada ranije nije bavio PR-om nije bitno, već je bitna partijska pripadnost, uz kombinaciju sa njegovom ličnom željom. Koju dobrobit za EPS može da donese čovek kome su do penzije ostale 3-4 godine i koji bi trebalo da radi posao koji nikada nije radio, stvar je procene direktora EPS-a, i uvek prisutne Dubravke Mitrić-Visković, direktorke ljudskih poslova EPS-a.

Dubravka Mitrić-Visković, o kojoj smo u proteklim brojevima Tabloida dosta pisali, počinje da biva netaktična, i svoju vešto skrivanu mržnju i komplekse prema ljudima koji joj nisu po volji počinje javno da  ispoljava. Posle objavljivanja poslednjeg broja Tabloida, u kome je pominjana, besno je u večernjim satima na mobilni telefon nazvala Srđana Dajića iz EPS-a, i rekla mu da ne mora da traži Tabloid po EPS-u, već će ona lično da mu ga donese, prekinuvši vezu. Dajić je verovatno pred nekim izrazio interes da pročita tekst iz Tabloida, a neka od Viskovićkinih vernih podrepnih mušica je to odmah dojavila. A i Viskovićka je izabrana na konkursu, i to zato što je član DS-a i supruga ambasadora Srbije u Nemačkoj Ive Viskovića. Ona je početkom aprila 2012. svečano u direkciju EPS-a primila 15-ak pripravnika, koji nisu uopšte potrebni, jer direkcije EPS-a iovako imaju preko 500 zaposlenih, od kojih je bar polovina višak, ali zato svi pripravnici imaju zuto-crveno obeležje. Od osobe kapaciteta kakav je Viskovićkin, koja jednostavno ne dobacuje, puko izvršavanje partijskih naloga jedino je što se očekuje, a Viskovićki se ostavlja prostor za lično zadovoljstvo krojenja sudbine zaposlenih na osnovu ličnih simpatija i omalovažavanja onih koji joj nisu simpatični, ali koji uživaju zaštitu drugih centara moći. Jedini koji je srećan jeste njen suprug, pošto zbog važnih državnih obaveza koje ima u EPS-u ona ne stiže baš često da putuje u Berlin, tako da profesor Visković može da bude na miru.

Pravi Džejms Bond nije bio devojčica

Nikola Litvinenko, direktor unutrašnje kontrole EPS-a, nastavlja da formira unutrašnju kontrolu EPS-a dovođenjem odanih kadrova. Tako je u unutrašnju kontrolu EPS-a iz "Kolubare" dovedena Slavica Jevrosimić-Basta. Slavica se i u "Kolubari" jedno vreme bavila unutrašnjom kontrolom, kada je premeštena na drugo radno mesto, zbog sukoba interesa. Naime, Slavica je vlasnica male SZR koja pravi pidžame, donji veš i drugu trikotažu, i njena firma je konkurisala na jedan od tendera u "Kolubari", ali nije prošla. E, onda se Slavica setila da kao inspektor unutrašnje kontrole u "Kolubari" ispita tu javnu nabavku, podigla se prašina i tadašnji direktor "Kolubare" Dragan Tomić je premešta na drugo radno mesto. Slavica je Litvinenka   "kupila" predanim angažovanjem tokom afere "Kolubara", a ranije joj nije padalo na pamet da te nepravilnosti otkriva, već je pretnjama unutrašnje kontrole pokušavala da progura svoju firmu za donji ves. Navedeni kvaliteti, ispostaviće se, dovoljni su da je Litvinenko dovede u unutrašnju kontrolu EPS-a. Za uticaj politike na kadrove u EPS-u Litvinenko je dobar primer. Pošto je rođak Nebojše Čovića, član DS-a i ostalih "potrebnih" institucija, rešenje o imenovanju za sefa unutrašnje kontrole EPS-a dobio je istog dana kada je obavio razgovor sa članovima komisije za njegovo imenovanje. Drugi kandidati nisu ni pozvani na razgovor, a najmanje dva kandidata su imala jače znanje, formalizovano završenim ispitima za revizora. Litvinenko, inače, nije pošteno uradio nijednu kontrolu u EPS-u, ali je zato uradio mnogo zataškavanja. O ličnosti Litvinenka govori i činjenica da je insistirao da se broj njegovog mobilnog telefona završava sa 007, jedino što je pravi Džejms Bond poznat kao zavodnik ženskog sveta, a Litvinenko obožava muški. (Pre dve-tri godine, u svojim pedesetim godinama, oženio se da bi prikrio svoju sklonost, jer mu je skrenuta pažnja da i pored svih predispozicija, na neko važno mesto u EPS-u homoseksualnost predstavlja ozbiljnu smetnju.)

Dok je 2003-2004. bio direktor "Elektrodistribucije", tender za strujomere - o kome smo pisali u ranijim brojevima Tabloida - i dalje je na čekanju. Naime Vojin Lazarević iz "Rudnapa" i direktor EPS-a Marković su posle odbijanja EBRD-a da dozvoli nameštanje tendera, zaustavili isti. Jan Braun, zadužen za ovaj tender u EBRD-u, naglo se povukao iz saradnje sa Markovićem i priklonio stavu centrale EBRD-a iz Londona, a o Braunovoj ulozi u nečasnim radnjama svetskih centara moći na razbijanju EPS-a pisaćemo u sledećem broju Tabloida.

Marković tada donosi odluku da se ne raspisuje tender EBRD-a za koji EPS ima operativna sredstva i pokušava da raspiše tender za strujomere iz domaćih para, u iznosu šest milijardi dinara i sa avansom 30 odsto, ali ima problema da pribavi potrebna finansijska sredstva pošto domaće banke, bar privremeno, ne žele da prezaduženom EPS-u, koji nema bilo kakvu likvidnost, pozajmi toliko novca. Novo je to što je od početka operativnosti kredita, pa do kraja marta, EPS po osnovu odobrenih a nepovučenih sredstava, treba da plati kamatu od skoro 300.000 evra!

Indus bez para i španski separatisti

U nizu memoranduma o razumevanju, koje EPS u predizbornoj kampanji potpisuje sa svim i svakim, provukao se i jedan opasan. Naime, EPS je sa kompanijom "Hitachi Power Europe" potpisao memorandum za izgradnju termoelektrana "TENT B3" i "Kolubara B". Za "Kolubaru B" u igri je italijanski "Edison", iza koga stoje Vlada Šekrevski (trenutno nedostupan organima gonjenja Srbije) i Ljubo Miškin, a "Edison" nema znanja za kotlove na lignit, dok ih "Hitači" ima. Kinezi ne poznaju ugalj kao što je naš, a Hitači zna ... Međutim, bitno je i naglasiti (što je i rečeno u saopštenju EPS-u povodom potpisivanja memoranduma) da je glavni lokalni partner EPS-a firma "Rudnap" (tj. Vojin Lazarević). I tako opet sve ostaje u porodici...

Izvršni direktor EPS-a Bratislav Čeperković je nedavno u SANU organizovao sastanak sa španskim investitorima. Ovaj put je bio pametan, pa svog pajtosa Stefana Restla, stručnjaka po potrebi i vlasnika firme "Vatpik", sa kojom EPS ima vise memoranduma, i koji je autor EPS-ove "bele knjige" (poslovni partner pravi strategiju EPS-a iz oblasti u kojoj ima poslovne odnose sa EPS-om!), već je doveo neke likove iz separatisličke Katalonije! EPS kao državna firma gaji odnose sa Katalonijom, koja u Španiji pokušava da ostvari slične poteze kao Kosovo u Srbiji... Nama španska država daje podršku oko Kosova, nije ga priznala, a EPS gaji odnose sa njihovim separatistima! Međutim, na skupu koji je u stvari bio predstavljanje malih španskih firmi (koje su neki od prisutnih na skupu zlurado nazvali "samostalnim zanatskim radnjama" ili "potkivačkim radionicama") prisustvovao je predsednik SAN-u, akademik Hajdin, kao i plejada političara u naletu predizborne kampanje, kao što su Duško Petrović (kakve veze on ima sa španskim firmama iz energetike - nema ali je kampanja, a on je i drugar sa Ceperkovićem!), savetnik premijera Škundrić (SPS), agencije za energetiku Ljubo Macić (DS)...

Kada smo već kod Macića, bivši ministar energetike Naumov bio mogao da odgovori kojim ga je to  kvalitetima dojmio ovaj ćutolog i nekreativni poslušnik da ga kao člana tada opozicionog DS-a, 2005. postavi za predsednika Agencije za energetiku.

O Agenciji za energetiku i genezi prijema ljudi sa posebnim vezama sa Kori Udovički i Janom Braunom pisaćemo u narednom broju. Čeperković je sa jednog skupa u Briselu, a pre toga iz Ciriha, najavio dolazak Katurije, američkog investitora indijskog porekla, koji će doneti investicija za oko 4 milijarde dolara. I to su prenele sve novine u Srbiji. Međutim, taj isti Indijac je u nedeljniku NIN, marta 2012, izjavio da on nema te pare!

Čepreković se lepo provodi i putuje o trošku EPS-a, a javnost u Srbiji veruje u gluposti koje on i njemu slični iznose. Nisu oni krivi nego mi koji to trpimo! Inače, Cepreković je, sudeći prema njegovoj imovinskoj karti, i savetnik ministra Dačića!

 Važan čovek u EPS-u je i Mihailo Gavrić, koji je direktora Markovića, nekoliko dana pre postavljenja na mesto direktora EPS-a, ponovo učlanio u Demokratsku stranku (jer je Marković, kada mu je to odgovarao, "zaturio" partijska dokumenta). Gavrić se na poslu pojavljuje dva dana nedeljno, a ostalim danima navodno radi "važne poslove u ministarstvima" (koje važne poslove niko ne zna, ali je zato vrlo angažovan kada treba učiniti neku uslugu funkcionerima DS-a, a pošto je ekologija univerzalna nauka, tu mogu da se zaposle sve struke, čak i oni bez struke)...

Nema uglja, a ima ajvara!

Nedavno je u EPS zaposlen mikrobiolog koji se preziva Tadić, a pre njega supruga jednog državnog sekretara iz vrha DS-a, kojoj je to vrlo bitno u životu, pošto na posao dolazi džipom marke "Honda CRV", koji košta kao njena petogodišnja plata i koji je najskuplji auto na parkingu.

O Slobodanu Mitroviću, glupom, lukavom i podmuklom, s tim što je u međuvremenu uspeo da raspiše tender vredan 14 miliona evra za neku rudarsku opremu koja nije potrebna. Taj projekat je od iniciranih 40, narastao na 140 miliona evra, jer je cilj kupovina opreme, a ne dobrobit EPS-a. Njegova pozicija kod direktora EPS-a Markovića je čvrsta i zbog činjenica da mu kuva (nabavlja) zimnicu. Upućeni kažu da mu je avjar, koji je prošle zime nosio generalnom direktoru Markoviću, bio odličan (ne ovo nije šala, nažalost istina je). To što u "Kolubari" nedostaje ugalj za termoelektranu u Obrenovcu nije bitno, bitno je da se ugovara, tj. da se stvaraju obaveze kako bi starost mogao da provede na miru, sa svojom voljenom  sekretaricom Gocom. Ovaj izraziti stručnjak rudarske struke je na sav glas govorio kako novi Zakon o rudarstvu nije dobar i kako će on da ga obori, a onda je sa svim svojim intelektualnim naporima uspeo da napiše cele dve strane primedbi.

Jedan od sličnih je i Milan Vučetić, direktor pravne direkcije, koji je učestvovao u izradi Zakona o energetici. Onda mu se taj zakon nije svideo pa je napisao ni manje ni vise nego 42 strane primedbi. Direktor EPS-a Marković mu je naložio da izdvoji samo najvažnije primedbe na desetak, kako bi se EPS na njih fokusirao. Ali Vučetić, pošto nije mogao da se odrekne svog kapitalnog dela (koje u stvari i nije njegovo delo jer drži gomilu penzionera pod ugovorom o delu, i koji rade posao njegove direkcije), pa je samo smanjio prored teksta, veličinu slova, i takvu "skraćenu" verziju poslao u ministarstvo... A njegovi ugovori iz vremena kada je u "Elekrodistribuciji Beograd" bio zadužen za ugovaranja su i dalje na sudovima. Naročito je interesantan jedan ugovor za softverske usluge milionske vrednosti u evrima!

Ovom prilikom moramo da naglasimo da u EPS-u ima i časnih izuzetaka, kao što su ljudi u rudarskom sektoru, i to njihov šef Nebojša Ceran, direktor "Kolubare"Top of Form 1

!

                                         (Nastaviće se)

                                                                                                                                   

 

Pismo radnika EMS-a

 

Poštovani gospodine Brkiću,

Ovo pismo Vam piše nas nekoliko radnika "Elektromreže Srbije" (EMS), sa ciljem da Vas upoznamo sa veoma čudnim poslovnim potezima generalnog direktora naše firme gdina Miloša Milankovića, kao i njegovih najbližih saradnika.

EMS je u redovnoj proceduri, putem javnih nabavki, tokom prošle godine sa firmom "Jugotrade" Dragoslava Srejovića 1, Beograd zaključio dva ugovora za kupovinu strujnih i naponskih mernih transformatora napona 110 i 245 kV u vrednosti od oko 550.000 evra, koji do danas nisu isporučeni iako je ugovoreni rok davno istekao.

Sa istom firmom je potpisan ugovor za kupovinu 239 komada strujnih i naponskih mernih transformatora napona 110 kV u vrednosti od oko 900.000 evra, sa rokom isporuke mart 2012. godine, koji evidentno neće biti održan.

Prema našim saznanjima osnovni problem za neispunjenja ugovornih obaveza je u tome što je proizvođač mernih transformatora fabrika "Energoinvest - Rasklopna oprema" iz Istočnog Sarajeva, Republika Srpska, nakon provedene očigledno neuspešne privatizacije od strane "Jugotrade"-a, u veoma teškoj situaciji. Fabrika ne radi od kraja decembra 2011. godine,radnicima nije isplaćeno 19 ličnih dohodaka, dugovanja dobavljačima, državi i bankama su dostigli zabrinjavajuće iznose - blizu 9 miliona evra,već tri meseca u fabrici su isključeni voda, struja i gas.

Prema informacijama naših dugogodišnjih poslovnih prijatelja iz fabrike, minimalne su šanse da se obnovi proizvodnja i da fabrika ispuni bilo kakve ugovorne obaveze, tim pre što su fabriku poslednjih godina napustili stručni kadrovi i vrsni majstori.

Ubeđeni smo da je Miloš Milanković, direktor "Elektromreža Srbije", kao i njegovi najbliži saradnici upoznati sa navedenom situacijom u fabrici "Energoinvest", odnosno u "Jugotrade"-u, potpisnikom ugovora i većinskim vlasnikom proizvođača mernih transformatora, pa nam nije jasno zašto nije u ime EMS-a postupio u skladu sa članovima potpisanih ugovora - aktiviranje menica za povrat isplaćenih avansa, aktiviranje menica za garancije za dobro izvršenje posla i na kraju i raskida ugovora.

Umesto toga, od javnosti skrivaju pravo stanje stvari, najverovatnije pod direktnim pritiskom iz Ministarstva za infratrukturu i državnog sekretara iz tog ministarstva g. Mrakić Dušana, bivšeg radnika "Jugotrade"-a i bivšeg radnika "Energoinvesta - Rasklopna oprema". Naš generalni direktor je čest gost generalnog direktora "Jugotrade"-a g. Rajka Ubiparipa u restoranu "Madera", gde se verovatno, uz bogato gošćenje, dogovaraju kako da i dalje pravdaju katastrofalno stanje u vezi sa (ne)ostvarenjem navedenih ugovora.                                                                           

Ubeđeni smo da nije potrebno, pored očiglednih mešetarenja sa ostvarivanjem ugovornih obaveza, posebno naglašavati da neispunjenje isporuka ovolikih količina mernih transformatora, jednog od veoma bitnih aparata u našem poslovnom sistemu, može dovesti EMS u veoma velike probleme sa nesagledivim posledicama za njegov pouzdan i efikasan rad.

G. Brkiću, pokušali smo da Vas upoznamo sa kriminalnim potezima našeg generalnog direktora, uz prezentaciju nesumnjivih činjenica i podataka, i iskreno se nadamo da ćete Vi i vaši saradnici profesionalno istražiti sve navode iz našeg pisma i da ćete u duhu poslovne politike Tabloida o tome informisati javnost.

                                (Grupa radnika EMS-a)