Povodom

Kako rade profesionalni lovci na imovinu starih, nemoćnih, napuštenih i umrlih osoba

 

Njihove su žrtve već odavno mrtve

 

Tabloidov čitalac Nikola Spasić, podstaknut prethodnim tekstovima o kriminalnim radnjama radnika Odeljenja centra za socijalni rad Stari grad u Beogradu, a pre svega strašnom sudbinom primabalerine Jovanke Bjegojević, uputio je redakciji svoj prilog ovoj temi. Autor iznosi nove činjenice o pljačkašima tuđe imovine...

.............

 

 Kao građanin, odlučio sam da i ja dam skroman doprinos razotkrivanju pljačke, pokušaja otimačine imovine koji je počinilaNevena Crnobrnja-Letić, rukovodilac Odeljenja centra za socijalni rad Stari grad. 

Naime, ovde je reč o još jednoj od velikih baletskih umetnica, Ireni Kiš-Ocokoljić. Rođena 1. avgusta 1934. god. u Somboru, od ugledne porodice Janoša Kiša iz Sombora, bila je supruga glumca Dragana Ocokoljića i jedina balerina u tek osnovanoj baletskoj sekciji u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu 1947. godine.

 Irena je umrla 14. marta prošle godine, u Domu za smeštaj starih i nepokretnih lica "Senior plus" u Beogradu, gde ju je smestila njena starateljka Vanja Govorko, a pod neposrednim uticajem Nevene Crnobrnje-Letić, koja je intimni prijatelj vlasnika doma Nenada Simića...

 Naime, Irena Ocokoljić je stanovala u Beogradu, u Hilandarskoj ulici, u stanu od 48 kvadratnih metara, imala je ličnu penziju, a dobitnik je i nacionalne penzije za baletsku umetnost. Posle šloga koji je doživela, u besvesnom stanju je bila smeštena u bolnicu "Dr Borivoje Gnjatić", u Starom Slankamenu. Nevena Crnobrnja-Letić saznaje za ovu informaciju na osnovu dojave Jagode Dojčinović iz Subotice, koja se javlja Neveni kao staroj poznanici, a verovatno je učestvovala i u sastavljanju lažnog testamenta kako bi nasledila Irenu Ocokoljić!

Najbrže što je moguće, Nevena prebacuje Irenu u privatni dom "Senior plus", gde radi prekovremeno Mira Veljović, socijalni radnik Centra za socijalni rad...

Uzgred, gospođa Crnobrnja-Letić bila je upozorena od Odeljenja centra za socijalni rad Stari grad na nasilničko ponašanja vlasnika doma Nenada Simića i njegove supruge Tatjane, protiv kojih je isto odeljenje 2009. godine podnelo krivičnu prijavu, a javni tužilac podneo optužnicu. Naime, u vezi sa tim je u toku  postupak pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu. Krivična prijava je podneta zbog nasilnog vraćanja u dom Nadežde Mesarović. Ali, uprkos svemu, Nevena pomaže vlasniku doma i pokreće postupak za lišenje poslovne sposobnosti dva puta pretučene žene, koja od strane suda biva efikasno lišena poslovne sposobnosti.

Valja napomenuti da je Nevena Crnobrnja-Letić pokušala da smesti i balerinu Jovanku Bjegojević u dom "Senior plus", ali je ona to pametno odbila. 

Kad je čula da je Irena Ocokoljić preminula, Nevena Crnobrnja-Letić, u "velikoj brizi" za njenu imovinu, u pola noći odlazi u dom za stare "Senior plus". Trka za pljačkom je počela...   

Račun Irene Ocokoljić kod banke je efikasno očišćen, tako da bi samo uvidom, preko matičnog broja, moglo da se dođe do banke kod koje je imala račun, i koliki je bio ukupni iznos na tom računu.   

U spisima predmeta Centra za socijalni rad Stari grad nalazio se originalni tekst testamenta Irene Ocokoljić, za koji je Srpska pravoslavna crkva, odnosno Saborna crkva saznala neposredno od socijalnog radnika odeljenja, posle dva meseca od sastavljanja zapisnika koji je obavljen u njenom stanu. Zapisnik je sačinila komisija Odeljenja centra za socijalni rad u Beogradu.

Prema testamentu, Irena Ocokoljić je stan i vikendicu na Dunavu ostavila Sabornoj crkvi u Beogradu. Ali, zapisnik o njenoj imovini, pravo svojine na stan, popis pokretnih stvari koji se nalazi u Centru i testament - nikada nisu dostavljeni Prvom osnovnom sudu u Beogradu, pred kojim se vodi ostavinski postupak, prvobitno zaveden pod brojevima O6541/11 i O4753/11, i sada je kao predmet objedinjen.

Dokumentacija o troškovima sahrane, novčanim sredstvima i nakitu Irene Ocokoljić ne nalazi se u spisima predmeta, mada se opravdano očekuje da je novac plaćen za smeštaj u dom višestruko veći od cene smeštaja.

Naravno, ovo je samo jedna od mnogih malverzacija ljudi zaposlenih u odeljenjima Centra za socijalni rad u Beogradu, a pod zaštitom Snežane Stošković.

U prilogu, kao jedan od dokaza mojih tvrdnji, dostavljam Krivičnu prijavu Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenja Stari grad, predatu Drugom opštinskom javnom tužilaštvu protiv Nenada Simića i njegove supruge Tatjane.

 

 

 

Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu      

 

Krivična prijava

 

Gradski centar za socijalni rad Odeljenje Stari Grad, kao nadležan organ starateljstva, postupajući u predmetu zaštite interesa Mesarović Nadežde iz Beograda, ul. Brankova br.2, došao je do saznanja da postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo nad imenovanom od strane:

Simić Nenada, vlasnika Doma za negu starih i nepokretnih lica "Senior plus", Beograd, Lipovački put br.13 i Simić Tatjane, supruge vlasnika Doma Mesarović Nadežda, sa navedene adrese, je ostarelo lice, rođena 9. 4. 1932. godine, koja je svojom voljom bila smeštena u Domu za negu starih i nepokretnih lica "Senior plus" u Beogradu, Lipovački put br. 13 (dalje: Dom).

Dana 11.09.2009. godine u ovo Odeljenje pristupila je Mirjana Lazarević, zaposlena u Domu "Senior plus" kao socijalni radnik i navela da se u tom Domu "nešto čudno dešava", jer je Mesarović Nadežda bežala iz Doma u nedelju 06.09.2009. godine, ali da je vlasnik Doma Simić Nenad istog dana vratio u Dom.

Imenovana je bila u Domu do 09.09.2009. godine, a kada je Mirjana 10.09.2009. godine u jutro došla na posao, tamo nije zatekla Nadeždu, a vlasnik Simić Nenad nije hteo da joj kaže gde je. Kako joj se to sve činilo sumnjivim odlučila je da se obrati ovom Centru za socijalni rad, radi zaštite interesa Mesarović Nadežde.

Povodom ove prijave, stručni radnici ovog Odeljenja, Lidija Todorović, dipl. socijalni radnik, Jasna Krvavica, psiholog, i Danica Demonja, dipl. pravnik, istog su dana otišli u taj Dom. Tamo nisu zatekli Nadeždu, obavili su razgovor sa vlasnikom Doma Simić Nenadom, koji je izjavio da je Nadežda otišla u posetu kod prijateljice Danice, njene komšinice, ul. Brankova br.32.

Dana 14.09.2009. godine stručni radnici stupili su u kontakt sa imenovanom (vratila se u svoj stan dana 12.09.2009.god.), posetili je u njenom stanu i od iste uzeli izjavu na zapisnik. Nadežda je dala izjavu na zapisnik i dana 16.09.2009. godine u ovom Odeljenju.

U svojoj izjavi navodi da je bila na smeštaju u Domu "Senior plus" kojeg je vlasnik Simić Nenad, ali da je glavna gazdarica njegova supruga Tatjana.

Prilikom dolaska u Dom Nenadu je ispričala sve o sebi i svojoj imovini i da joj je Nenad rekao da može ostati kod njih u Domu, ali joj nije rekao koliki su troškovi smeštaja. Kad ga je to pitala on joj je odgovorio "imate vi penziju, a ostalo videćemo dalje kako će da bude". Napominje da je Nenad uzimao novac od njene penzije, da joj nije davao nikakve račune niti je spominjao bilo što vezano za njen boravak u Domu.

Kad ga je ponekad znala pitati kako će sve to rešiti da je kratko odgovorio "ne brinite, videćemo, sredićemo to".  Navodi da joj je neko vreme bilo dobro u tom Domu, ali da je u avgustu odlučila da se vrati u svoj stan, što je saopštila Nenadu i njegovoj supruzi Tatjani. Međutim, oni su tada odmah promenili odnos prema njoj, a Tatjana joj je rekla "dat ću ja tebi tvoj stan i tvoju kuću" i da su je odmah počeli tući, najpre je tukao Nenad, pa Tatjana, da su je tukli pesnicama svuda po telu - glavi, leđima, prsima. To se dešavalo u Domu, u njenoj sobi, s tim da je Nenad pre toga iz sobe isterao ženu koja je sa Nadeždom bila u sobi, po imenu Slavka i da je isterao sestru Daru, koja je dežurala te noći.

Kad su Nenad i Tatjana izašli iz sobe u istu je ušla Slavka kojoj je sve ispričala i koja je mogla čuti šta se dešavalo, jer je ona vriskala "ubiše me" što je ponovila više puta. Navodi da je sledećeg dana pobegla iz Doma, zna da je bila nedelja, otišla je kod bratanice Zorice u selo Stopanja kod Trstenika. Zorica je obavestila Dom i Nenad je istog dana došao kolima po nju i vratio je u Dom.

Sa njim su bili njegov radnik Slobodan i glavna kuvarica. Nakon nekog vremena Nenad je povadio njene stvari i strpao ih u dva džaka, na što mu je ona prigovorila, ali ju je Nenad dobro ošamario po desnoj strani lica, nakon čega je opet udario više puta od čega je ona pala, a on je šutirao nogom. Posle toga joj je ostala modrica na bradi i modrice po telu.

Nakon toga, misli da je bio četvrtak, Nenad joj je rekao da idu na jedno mesto, ali se ona bojala da će je baciti u jarak, a otišli su u neki restoran. Sa njima je bio advokat Pejović koji joj je dao račune i svoju vizitkartu. Navodi da je tu nešto potpisala, ali ne zna što.

Takođe napominje da je, jednom prilikom dok je bila u Domu, Nenad nju pozvao iz njene sobe i da je došla u hol Doma, gde je bio Nenad, advokat Miloš Pejović i još dvoje ljudi i da je tu nešto potpisala, ali ne zna što i da se tom prilikom potpisala na tri mesta.

U interesu je Mesarović Nadežde, jer  ima osnova, da se protiv Simić Nenada i Simić Tatjane podnese krivična prijava i pokrene krivični postupak, jer su tokom avgusta 2009. godine u Domu "Senior plus", više puta fizički zlostavljali imenovanu, udarali je pesnicama po glavi i telu, nanevši joj povrede - modrice i hematome.

Takođe postoji osnovana sumnja da je Simić Nenad, kao vlasnik Doma "Senior plus", zloupotrebio ostarelo lice Mesarović Nadeždu, za vreme njenog boravka u tom Domu i naveo je da potpiše neke pravne akte sa mogućim štetnim posledicama za imenovanu.

U skladu sa napred iznetim predlažemo da preduzmete mere gonjenja prema licima navedenim u krivičnoj prijavi.

 

                                                     Rukovodilac Odeljenja

                                                        Biljana Jovanović    

(Napomena: tekst ove krivične prijave prenosimo u originalu)