Do koske

Da li ćemo prestati da odlazeće bandite ubuduće slavimo kao svece

 

Glasajmo rano i često!

 

Izgleda da nam se voljene vođe spremaju na put. Put ne vodi na gubilište, ali je situacija tužna, te bi oni koji su im verno služili, kao ljudi prefinjenih evropskih manira, trebalo da skinu gaće i da se sa njima oproštajno izljube - bez tuge, bez bola, jer kako nas naša slavna istorija uči, svaka nova vlast ima autoritativnu zadnjicu koja čezne da bude voljena, tvrdi naš saradnik, pesnik iz Kanade Slavko Drinski

 

Slavko Drinski

 

Odlaze povređenoga ponosa, ucveljeni, čudeći se kako to da su oni bez časti, kada se zna da smo mi u prošlosti imali i gorih bandita, pa ih opet danas slavimo; imamo škole sa njihovim imenima, ulice, a nekima se molimo kao svecima...

Srednjovekovni kraljevi su tretirali narod kao privatnu svojinu, koju su prodavali, kupovali i poklanjali zajedno sa zemljom kao stoku. Vadili su jezik i oči, sekli ruke kome su hteli, i imali strane plaćenike kao vojsku da ih od njihovog naroda brane. Ipak, eno ih naređanih u crkvenom kalendaru...

Većina srpskih vojvoda je bez ispaljene puške napuštala krvavo osvojene položaje - kada bi im Turci poslali lubenicu, pažljivo ispražnjenu a onda napunjenu dukatima, pa su opet postajali neprikosnoveni narodni junaci iz naše slavne prošlosti!

Ali-Paša je, kao poklon Milošu, udavio Vojvodu Petra Molera, a Miloš mu je zauzvrat poklonio kneza Simu, da bude obezglavljen. Knez je od srpskih devojaka (14-16 godina starosti!) napravio harem, a onda ih sa sve decom, silom i dukatima, udavao za druge ljude. Tako smo valjda svi mi sa dubokim korenima u Beogradskom pašaluku, poreklom - kopilad Obrenovića. Ipak se on računa u pravog oslobodioca Srbije...

Ovo potvrđuje sveto pravilo vladanja, zahvalnosti i pokornosti: kada čovek oslobodi ženu koja je godinama prebijana i silovana, onda on stiče sva prava da je tuče i siluje, a njena je dužnost da ga slavi kao svog osloboditelja i bude mu zahvalna do večnosti.

Svi narodi, počevši od naših prvih komšija, od svoje bede, gluposti, sramote i užasa napravili su slavnu prošlost. Ono što može da nas kao narod uzdigne, to je da ne čekamo budućnost, već da od današnjih buzdovana, ovog trenutka, napravimo velikane - na šta oni imaju istorijsko pravo.

Kleptokratija jednako demon-kratija

Srbija je bogata zemlja; ima puno ludnica, đubrišta, grobalja, javnih nužnika i kupleraja, dovoljan broj i za imena budućih vlastodržaca, pa čak da preteknu i za nerođene generacije krvopija...

Istina je da se napori za pravu demokratiju stalno čine, ali ih crni mrak pojede odmah pošto se izlegu. Vrlo retko i mrak napravi propust, ali tada zapadne sile, veliki anđeli-čuvari slobode i demokratije, momentalno postave nekakvog Pinočea na vlast koji se otarasi problema. Demokratija, što bi bilo vladavina naroda, realna ja koliko i šarena laža. Svetom upravlja plutokratija - vladavina bogatih. U duhovnom smislu to bi se zvalo vladavina demona, to jest demon-kratija. Doduše, u našim uslovima radi se o kleptokratiji, sto bi bilo vladavina lopova - sa ozbiljnom završnom fazom vladavine razbojnika.

Prokleta je Amerika...

Svetom se širi nemoćna mržnja protiv Amerike. Da li je to prava mržnja protiv ove zemlje, ili je to skrivena mržnja koju imamo protiv samih sebe zato što smo je slavili?

Sećam se sebe prilikom svog prvog boravka u Americi. Ne, nisam imao slatke iluzije o njenom političkom sistemu, ali nisam znao ni istinu. Jednostavno sam bio oprezan, jer se ova zemlja napadno samohvalila, a zna se da je žena koja se stalno hvali svojom čestitošću gotovo uvek kurva.

 Imao sam razgovor sa svojim učiteljem engleskog jezika. Tema je bila glasanje u jednoj od malih zemalja gde su postojale sumnje o varanju na izborima. Naglasio sam da je to nemoguće jer su tamo bili američki posmatrači. Čovek je imao problema da prestane da se smeje mojoj naivnosti.

Objasnio mi je da je Amerika najveći majstor na svetu za falsifikovanje izbora; i da su posmatrači upravo oni koji organizuju da na predsedničkim izborima u toj zemlji dobije onaj koji će zastupati američke interese, a ne interese svoga naroda. Takođe mi je ispričao da je u samoj Americi, u to vreme, jednoj osobi bilo moguće da glasa više puta - onoliko puta koliko je menjao mesto stanovanja za poslednjih šest godina, i da je ljuta sirotinja to koristila da svoj glas proda ujutru za tri dolara, a za dolar po podne! To je se popularno zvalo "Glasaj rano i često!"

Naši izbori - naša bruka

Vladajuća klika, koja je više nego omrznuta od naroda, po logici i treba da izgubi. Plaćeni kriminalci na Kosovu mogu da izazovu nemire u samoj Srbiji. Neki manje važni repovi mogu da biti eliminisani, kao što je Đinđić eliminisan. Ovo bi moglo da da razlog NATO-u da stavi Srbiju pod svoj protektorat radi sprečavanja rata u regionu - kako se to kaže. Sve ove mogućnosti postoje, ali su suviše rizične. Radi se o beskrupuloznim ljudima koji su spremni na sve, ali ne i dovoljno veštim, a iz iskustva znaju da takvi potezi mogu da se otmu svakoj kontroli - sa velikom mogućnošću, da se i njima olupaju o glavu.

Sigurno je da su Srbiju zadužili do guše kako bi mogli da unajme najbolje svetske kompanije za lažiranje izbora. Ipak, sve miriše na to da su ove silne godine na vlasti proveli infiltrirajući ostale partije, špijuniranjem i potplaćivanjem, i da će se povući sa smeškom, a onda nastaviti da vladaju iz senke.

Političari ili politikanti

Teško je reči da na svetu postoje pravi političari, isto kao što je teško reći da postoje pravi demokrati. Bolje je nazivati ih politikantima. Kakva je razlika? Ista kao između muzičara i muzikanta.

Radi se o povlašćenoj klasi, a vrana vadi oči drugoj vrani samo u krajnjem slučaju. Njihovi javni sukobi su u najviše slučajeva namešteni da nas zavaraju. To izgleda kao kad se dve prostitutke svađaju optužujući jedna drugu za nemoral, a nama, običnom svetu, ostaje sloboda da presudimo koja je od njih devica.

Za koga glasati?

Bolje je reći: za koga ne glasati. Najopasniji su oni koji hoće da zemlju spale u užarenoj peći Evropske unije, i oni koji su naumili da je celu rasprodaju strancima.

Evropska unija je mafijaška organizacija, ili istureno odeljenje, jer ne treba zaboraviti da postoje korporacije, kompanije i banke koje su bogatije od cele Evrope, cele Amerike ili cele Rusije! EU već godinama nad narodima Evrope pravi monstruozan eksperiment - zemljoradnja potpuno upropašćena, razbucana industrija, postavljanje na čelo država najnesposobnijih poluljudi, davanje u pozajmicu fiktivnog novca i stavljanje naroda u večno finansijsko ropstvo...

 Ovo sve izaziva ogroman kriminal, razmešta i trajno upropašćuje porodice, dovodi do očaja stalno rastući broj nezaposlenih, glad, neuhranjena deca, rapidni rast broja beskućnika, nezapamćeni broj samoubistava u istoriji. I sve se ovo čini, navodno, u ime nekakvog prelaznog perioda posle koga će nam biti bolje. Evo, blizu smo da pocrkamo. Ostaje samo da nam kažu kako će i smrt biti prelazni period posle koga će nam biti bolje. Zbog toga svaki srpski političar koji hoće da nas uvede u EU treba da se osudi kao član kriminalne organizacije!

Domaći političari, bez obzira na urođeni dar za prevaru, jos uvek se uče visokoj perfidnosti od svojih zapadnih kolega. Zašto se mi ne bismo učili od birača na Zapadu? Da, činjenica je da oni bolje žive; mi smo do očiju u septičkoj jami, a oni su samo do grla, pa još uvek mogu da dišu. Ipak, oni imaju mnogo duže iskustvo sa prevarom koju đavo uporno krije pod imenom demokratija.

Zapadni birač nema političke idole, niti se bavi našom suludom idejom da postoje dobre partije. On zna da su one sve loše, ali isto tako zna da u njihovom zlu postoji izvesna gradacija. Zato pažljivo razmišlja, kako bi na kraju glasao za najmanje zlo.