Tabloid je pozvan

Faraoni južne pruge: Vile na Dedinju, stanovi u Parizu i Londonu, kuće u Grčkoj... (3.) Tabloid je pozvan

Lešinari iz maminog gnezda

 

Posle prvog teksta u Tabloidu o pirotskom gigantu Tigar, počelo se u ovom gradu, umesto šaputanja, otvoreno govoriti o organizatorima najsurovije pljačke u ovom delu Srbije, o njihovim pomagačima, kumovima, vilama, stanovima, preduzećima i milonima evra u kešu, tako i na inostranim računima, o njihoj deci koja se školuju u Americi, o onima koji su žrtve ove razularene bande na čijem je čelu Dragan Nikolić zvani Tata, dojučerašnji direktor komapnije Tigar. Tako je na površinu isplivao i do sada, u tajnosti držan aneks ugovora o iznajmljivanju poslovnih prostorija po kome će Tigar da plati tri miliona evra za objekat koji mu ne treba. Sektor za istrage korupcije magazina Tabloid poverio je dalje prukupljanje podataka odeljenju za koruptivne istrage iz Niša, čije rezulate objavljujemo u nekoliko nastavaka

 

Milan Glamočanin

Milan Malenović

 

 

   Nastavlja se posrnuće pirotske fabrike guma Tigar.  Francuska kompanija Mišelin odlučna je u nameri da povrati uložena sredstva koje je rukovodstvo Tigra proćerdalo, tako da su na red došle kadrovske vrteške, a uskoro bi trebalo i tužilaštvo da počne da radi svoj posao.

   Dragan Nikolić (poznat i pod nadimcima Tata i Faraon), dugogodišnji generalni direktor Tigra, konačno je odlučio da bude samo penzioner, bar formalno. Početkom jula ga je na mestu generalnog direktora zamenila Jelena Petković (zvana Mama), njegova verna saradnica u prikrivanju ranijih pljački, čiji je mandat ograničen na godinu dana. Mamin novi miljenik Goran Jovanović (radnici ga zovu Zlatna Patka) avanzovao je na mesto predsednika Nadzornog odbora kompanije Tigar.

   U suštini ništa se bitno nije promenilo, jer Tata i dalje upravlja iz pozadine, budući da je pitanje njegove egzistencije u bukvalnom smislu vezano za zataškavanje silnih afera kroz koje su za njegov i račun njemu bliskih ljudi iz Tigra izvučene milijarde evra.

Još devedesetih godina, Tata Faraon je kupovao zaštitu tako što je policijskom vrhu Srbije davao milione maraka na ruke, navodno za sponzorstvo nad Balkanskim policijskim igrama. Tradicija kupovine nedodirljivosti pred zakonom nastavila se do današnjih dana, samo što se rang zaštitnika spustio na načelnika policije Pirot, Slavoljuba Madića.

   Vremena kada su mogli da se podmićuju ministri i direktori policije predstavljaju prošlost, pošto iz Tigra više ne može da se izvuče dovoljno para da se podmire kako apetite Faraona i njegove klike, tako isto i njihovih moćnih zaštitnika. A pojavili su se i neki nepodmitljivi ljudi u pravosuđu i policiji, fenomen na koji rukovodstvo Tigra nije naviklo.

   Počele su da se naziru i prve pukotine u do juče monolitnom bloku pljačkaša pirotskog giganta, tako da Tužilaštvo za organizovani kriminal sve više računa na informacije insajdera, budućih zaštićenih svedoka...

 

Lele, ženče moje, će me utepaju!

 

 Prvi koji se uključio u trku za ovo prestižno mesto je penzionisani direktor Tigrove fabrike Hemijski proizvodi i kum Dragana Tate Nikolića, Milan Džunić. Po jednoj policijski verifikovanoj i tužilaštvu prosleđenoj izjavi on je rekao kako Nikolić mora da ga sluša, jer on (Džunić) ima previše kompromitujućeg materijala protiv njega.

   Džunić je godinama za Tatu Nikolića bio u službi perača para, pa mu je to postao i nadimak. Javno tužilštvo je u toku dosadašnje istrage protiv njega utvrdilo da na računu poseduje samo 70.000 evra, stan u Pirotu i u Nišu, dok se stan u Inđiji vodi na njegovog sina Mirka Džunića, koji su u pojedinim slučajevima označava i kao njegov saučesnik.

   Ono što tužioci nisu uspeli da otkriju jeste Džunićevo tajno skrovište u kome se ovaj nepravnosnažno osuđeni kriminalac krije. To je luksuzna kuća, nalik dobro utvrđenom zamku, na Staroj Planini, tačnije na ušću reke Visočice u Zavojsko jezero, u pravcu Pakleštice. Do ovog utvrđenja vodi samo kozja staza, tako da je materijal za njenu izgradnju morao helikopterima da bude dopreman. Za Džunića u ono vreme to beše samo sitan trošak...

   Džunić se od nedavno u svom zamku krije  i odatle telefonom komunicira sa suprugom Olgicom, kukajući "lele, će me utepaju", a trudi se i da ostvari kontakt sa tužilaštvom nudeći pare ili svoje usluge, samo da se spase robije i sačuva bar nešto od imanja koje je krađom stekao. Njegov advokat i stalni branilac svih Tigrovih mafijaša, Boško Ristić-Manulać iz Niša, slabo šta više može da učini za njega, pošto od nedavno nije predsednik Odbora za zakonodavstvo republičke skupštine, već samo običan funkcioner Demokratske stranke...

Da bi se prikrili marifetluci perača para Džunića, spaljena je 2003. fabrika Tigar hemijski proizvodi, ali je Džunić, potpuno se uživevši u ulogu Boga na zemlji, ostavio iza sebe više nego dovoljno kompromitujućih dokaza da bi bez problema mogao da bude osuđen na više od deset godina robije. On je toga, u međuvremenu, postao svestan, posebno od kada je prvostepeno osuđen na dve i po godine zatvora zbog afere "Kometa Šped".

   U posao sa ovim bugarskim preduzećem Džunić je ušao preko bugarskog državljanina, izvesnog Ivankina, i to još devedesetih godina prošlog veka, za vreme međunarodnih sankcija nametnutih Srbiji. Kometa Šped je za račun Tigra, navodno, trebao da organizuje marketinšku promociju na istočno-evropskim tržištima. Ustvari, opet se sve svodilo na najobičnije pranje para...

   Sve bi funkcionisalo tako što bi Džunić telefonom nazvao svoju vezu u Kometa Špedu i tražio da se pusti faktura na određenu svotu novca. Iako nije postojao nikakav pismeni ugovor, niti je Kometa Šped bilo šta činio u vezi neke promocije, Tigar hemijski proizvodi je uredno plaćao za "marketinške usluge". Posao je išao do kraja 2010. kada se u sve umešalo srpsko tužilaštvo...

 

Tatinog zeta brane odozgo

 

   U preciziranoj optužnici Višeg javnog tužilaštva u Pirotu od 12. oktobra 2011. godine, KT br. 13/08, navode se samo novčane transakcije iz perioda od početka oktobra 2003. do jula 2007. godine u ukupnoj vrednosti od 138.720 evra. Desetogodišnja saradnja Tigar hemijskih proizvoda i Kometa špeda, po saznanjima redakcije Tabloida, Džuniću je donela daleko više od milion evra.

   Tabloid je u posedu fotokopije liste naplaćenih faktura koju je ručno sastavio lično Milan Džunić i iz koje proizilazi da je on u periodu od maja do decembra 2010. na osnovu nepostojećeg marketinga od Tigra hemijskih proizvoda, a preko Kometa Špeda izvukao 72.170 evra. Bugarsko preduzeće je za sebe zadržavalo proviziju između pet i 15 odsto, dok je ostatak uplaćivalo na nerezidentni račun u Pireus banci u Beogradu.

   Beogradski saradnik ovdašnjeg predstavništva Kometa Špeda bi zatim podizao novac i, nakon odbijanja unapred dogovorene provizije, predavao ga lično Džuniću koji bi dolazio u Beograd, i to najčešće u ranim jutarnjim satima, ponekad i pre zore, iz straha da ga neko ne vidi.

   Ovo je samo mali deo pljačke koju je sproveo Džunić. Ne treba zaboraviti da njegova supruga Olgica u Pirotu ima školu stranih jezika Lingvu, u koju su o trošku korporacije morali da idu svi funkcioneri Tigra, giganta koji je u srećnija vremena upošljavao  preko 5.000 ljudi. Uz to je Džunić, isto kao i ostali direktori, posedovao kreditnu karticu kod Rajfajzen banke, i to za račun na koji je korporacija uplaćivala novac za pokriće putnih i troškova reprezentacije. Ni posle više od dve godine po odlasku u penziju, Džunić pomenutu karticu nije vratio, već je i dalje koristi. Tako je sa tog računa podigao i više hiljada evra Tigrovih para koje je utrošio na opremanje ženine škole jezika.

   Ali, uprkos tome, Tata Nikolić je na sudu izjavio kako Džunić nije oštetio Tigar! Već iz ovoga se vidi koliko je jaka kumovsko-poslovna sprega njih dvojice, ali je sada sva prilika da će se oni naći na različitim stranama sudnice - jedan kao optuženi, a drugi kao zaštićeni svedok. Pod uslovom, naravno, da do Džunićevog zamka na Zavojskom jezeru policija stigne pre plaćenih ubica!

   Osim kuma, Tata Nikolić je na visokim funkcijama pozapošljavao i druge rođake. Muž njegove rođene sestre, izvesni Grgurović, direktor je Tigrove banke (!?) u Solunu, preko koje se odvija najveći deo sumnjivih transakcija iz navodnih uvozno-izvoznih poslova Tigra.

 Druga rođena sestra Neda Avžner, direktor je Javnog komunalnog preduzeća Pirot (zbog čega korporacija može da za komunalije duguje milione), a udata je za Marjana Avžnera, Tigrovog direktora marketinga. Protiv ovog Tatinog zeta pokrenuto je više od deset krivičnih postupaka, ali su svi stornirani naređenjem sa više instance!

   Inače, u pirotskom pravosuđu se iz mora korumpiranih sudija i tužilaca izdvaja samo nekoliko njih poštenih i nepodmitljivih, na prvom mestu zamenica višeg tužioca Sonja Nešić koja je najviše doprinela presudi protiv Džunića.

 

Tref uvek ima keca u rukavu

 

Policijsko-pravosudna zaštita funkcionera Tigra i njihovih "poslovnih"  saradnika vidljiva je i u slučaju Dragoslava Jocića, zvanog Joca Tref.

 On je nekada bio mehaničar u pošti, celu jednu deceniju se zvanično vodio na bolovanju, a danas je multimilioner, i to u evrima. Osuđivan je i protiv njega je vođen krivični postupak u preko dvadeset slučajeva, između ostalog i za drsko i siledžijsko ponašanje.

   Uprkos ovakvim referencama, tadašnji načelnik OUP Vračar u Beogradu, Miodrag Mare Marinković, Joci Trefu izdaje dozvolu za nošenje pištolja marke bereta.

   U međuvremenu je Joca Tref, naime, od beznačajnog poštanskog radnika avanzovao u značajnog poslovnog saradnika Tate Nikolića iz Tigra, pa se i nivo njegove zaštite od progona pravosuđa podigao. Svi predmeti protiv Joce Trefa su stornirani na inicijativu nekog veoma moćnog u pirotskom tužilaštvu, a poslove oko ovoga završava za takve mućke poznati pirotski stručnjak, advokat kome je nadimak Mimi.

   O poslovnom i mentalnom sklopu Joce Trefa najbolje govori sledeći podatak. On na sajmovima obuće po belom svetu za sitne pare kupuje izložene rasparene cipele, koje zatim u svom objektu Diskont Tref u beogradskom naselju Braće Jerković prodaje invalidima i to po jedan komad. Inače, Joca Tref ima preko 35 prodajnih objekata širom Srbije.

   Iako dobro zaštićen od strane moćnika u srpskom pravosuđu, Jocić je dospeo na nišan istražnih organa Evropske unije, a slučaj bi veoma lako i brzo mogao da bude predat domaćim vlastima. Joca Tref poseduje fabriku u Kini od koje za ovdašnje svoje prodavnice uvozi robu i to preko Mađarske. U Kini proizvedene patike koštaju 3,5 dolara po paru.

 Kad stigne kontejner Joca Tref kineskoj firmi plaća robu, ali sa dva različita računa. Manji deo, najviše do polovine cene, plaća sa svog računa u Mađarskoj, dok veći deo transferiše sa računa u Monaku, jer je tamo porez simboličan. Zatim carinskim vlastima prikazuje samo dokaz o plaćanju iz mađarske banke i time umanjuje carinsku osnovicu. Na ovaj način je Joca Tref do sada Srbiju oštetio za više miliona evra, ali su sumnjičave postale mađarske vlasti i pokrenule istragu.

   Poslovno partnerstvo Joce Trefa i Tate Nikolića počelo je pre mnogo godina. Tigar, između ostalog, preko preduzeća u vlasništvu Joce Trefa kupuje sportsku opremu za radničke sportske igre, koju zatim funkcioneri sindikata dele svojim članovima kupujući tako socijalni mir. Fakture za isporučenu robu su naduvane, a razliku Joca Tref deli sa Tatom Nikolićem, a ponekad i sa sindikalnim liderima.

   Joca Tref je skoro sve firme registrovao na svoju decu, ali je u jednoj ipak ostao i vlasnik i direktor. Upravo preko tog preduzeća je odrađen posao koji bi Tigar, ako se dotle ne umeša pravosuđe, na kraju trebao da košta više od tri miliona evra koji će da završe u džepovima Joce Trefa i Tate Nikolića.

Tigar u Beogradu poseduje dosta poslovnog i stambenog prostora. U Resavskoj ulici broj 2 ima 600 kvadratnih metara neiskorištenog, kompletno opremljenog poslovno-stambenog prostora. Na Terazijama kompanija ima još salonski stan od 300 kvadrata koji koristi Maja Marinković, ćerka bivšeg generalnog direktora Tigra Radmila Marinkovića. Maja inače živi u stanu u Resavskoj 29 u Beogradu, koji je o trošku Tigra kompletno renovirala firma Polet iz Pirota, sada u sastavu Tigrove građevinske operative. Tu su još i objekti u Francuskoj ulici i u blizini čuvenog restorana Stara Hercegovina, dakle svi u najstrožem centru Beograda.

   Pored svega toga, Tata Nikolić je odlučio da od Joce Trefa iznajmi prostor na Novom Beogradu. Za proveru ovog posla formirana radna grupa u kojoj su bili stručnjaci Tigra, preporučila je da se objekat u Bloku 24, Lamela C1 ne iznajmljuje, jer ne odgovara predviđenoj nameni za salon automobila i opreme. Uprkos tome, Tata Nikolić i Joca Tref 1. marta 2007. zaključuju Ugovor o zakupu poslovnih prostorija.

   U pomenutom ugovoru se navodi kako prostorije imaju ukupnu površinu od 1.224 kvadratna metra, plus terasa od 132,08 kvadrata. U stvarnosti ne postoji nikakva terasa, ali se za nju ipak po ugovoru mesečno plaća 7,5 evra po kvadratu, dok se za poslovni prostor mesečno plaća kirija od 15 evra po kvadratu! Svakog meseca je Tigar preduzeću Joce Trefa za iznajmljivanje ovog prostora, u kome se u međuvremenu smestila vulkanizerska radnja, plaćao 19.350 evra koje su složno delili Tata Nikolić i Joca Tref.

   I pored toga što je cena kvadratnog metra već bila drastično uvećana, a poslovanje u ovom objektu potpuno besmisleno, Tata Nikolić i Joca Tref 21. aprila 2008. zaključuju aneks ugovora kojim je cena kvadratnog metra poslovnog prostora dignuta na 20 evra po kvadratu, a nepostojeće terase na 10 evra po kvadratnom metru. Od tada mesečna zakupnina iznosi 25.800 evra, odnosno 309.600 evra na godišnjem nivou. Pošto je ugovor zaključen na deset godina, to znači da će Tigar Joci Trefu ukupno da plati oko tri miliona evra...

Da nešto mnogo nije u redu sa ovim poslom, pokazuje i činjenica da je pomenuti aneks glavnog ugovora do nedavno bio najstrože čuvana tajna i o njegovom postojanju osim samog Nikolića u Tigru niko nije znao. Aneks čak nije pokazan ni finansijskoj službi koja je plaćanja uvećane kirije vršila na osnovu Tatinog naređenja.

   Ni sam osnovni ugovor iz 2007. nije manje sumnjiv. U tački 7. se tako određuje da će zakupac, odnosno Tigar, o svom trošku izvesti potrebnu adaptaciju prostora. To je i urađeno, a samo za novu ventilaciju je pirotska firma potrošila 80.000 evra. U stvari, toliko je plaćeno, a kolika je stvarna vrednost radova i gde je završila razlika u novcu biće poznato tek posle policijske istrage.

   Još nešto je sumnjivo kako sa osnovnim ugovorom, tako isto i sa njegovim aneksom. U oba dokumenta se kao matični broj preduzeća Joce Trefa navodi 7926456, koji ne postoji u Agenciji za privredne registre. U osnovnom ugovoru iz 2007. se preduzeće Joce Trefa naziva se Universico, dok se u aneksu iz 2008. na dva mesta piše kao Univers C.O. Da li je moguće da ni posle više od osam godina Joca Tref nije uspeo da nauči kako mu se zove preduzeće u kome je i vlasnik i direktor? U stvarnosti njegova firma ima matični broj 07926456 i zove se Univers-CO. Postavlja se i pitanje, kako su uopšte vršena plaćanja na osnovu nepostojećih imena i matičnog broja?

 

Iz Argentine preko Ćamila do švajcarskih računa

 

Nakon ovako uspešne saradnje na pljačkanju para kako od carine, tako i od Tigra, Joca Tref je sebe nedavno častio kupovinom novog Audia Q7 za koji je platio sitnicu od 200.000 evra!

   Najveću pljačku para po jednom poslu Tata Nikolić je sproveo izvozom guma u Argentinu.

   Direktor kadrovske službe u Tigru je početkom devedesetih bio Siniša Živković, koji je ostao upamćen samo po tome što je za zapošljavanje od kandidata pored para obavezno tražio i kantu tvrdog sira?!

Od 1992. do 1995. Živković je bio načelnik SUP-a u Pirotu, a posle povratka u Tigar Tata ga postavlja za šefa predstavništva u Resavskoj 2. Živković je već bio poznat kao potpuno nesposoban radnik, pa ga je generalni postavio na radno mesto gde neće moći da nanosi nikakvu štetu.

   U drugoj polovini devedesetih u predstavništvo u Resavskoj stiže neki vremešni Argentinac srpskog porekla, koji je u Južnu Ameriku emigrirao još oko Drugog svetskog rata i kome je želja bila da makar pred smrt učini nešto za svoju nekadašnju otadžbinu. Argentinac je Živkoviću predložio da Tigar u Južnu Ameriku izvozi gume i to preko jednog od njegovih of-šor preduzeća u Urugvaju.

Dogovor je brzo sklopljen i Tigar je za 2.500 američkih dolara otkupio pomenutu firmu i preimenovao je u Tigar Tajrs. Za direktora i Tigrovog predstavnika u Buenos Airesu, glavnom gradu Argentine, postavljen je Siniša Živković. Tamo je on dobio luksuzno nameštenu vilu sa poslugom, auto i kancelarijski prostor i odmah se bacio na posao - uvoz u Srbiju.

   Iako direktor predstavništva preduzeća koje proizvodi auto-gume i sličnu robu, on je iz Južne Amerike u Srbiju uvozio prehrambene proizvode: smrznutu ribu i pasulj "kršten" za domaće potrebe kao gradištanac i tetovac. Robu je distribuirao preko maloprodajnih objekata preduzeća Senjak u vlasništvu izvesnog Ćamila.

   U Argentinu Siniša nije poveo svoju ženu i decu, već Suzanu Mančić, poznatu televizijsku zavodnicu i glavnu zvezdu u dva porno filma domaće produkcije koja su se početkom veka pojavila na beogradskom tržištu. I tokom bombardovanja je Siniša mirno provodio dane u Buenos Airesu, ne brinući se mnogo za porodicu koju je ostavio u stanu u blizini svakodnevno bombardovanog brda Straževica u beogradskoj opštini Rakovica.

   Konačno, posle ukidanja sankcija Srbiji kreće i izvoz guma u Južnu Ameriku i to preko Soluna, gde je Tigrova banka preko koje se odvijaju sumnjive transakcije. A ova je bila ne samo sumnjiva, već i kriminalna.

   Ukupno je iz Pirota u Južnu Ameriku poslato guma u vrednosti od preko dva miliona američkih dolara i svaka je naplaćena, ali u Tigar od tog posla nije stigla ni žuta banka! Tigar Tajrs je sav novac od prodaje prebacio na račune Tate Nikolića i Siniše Živkovića u Švajcarskoj.

   Tadašnji magacioner u Tigru je od strane rukovodstva bio prinuđen da potpiše izjavu kako su sve gume već bile trule i da su ih na brodu izgrizli miševi?! Kao nagradu je prebačen u pravnu službu, ali je od posledica pretrpljenog maltretiranja da da pomenutu izjavu ubrzo umro. Ceo posao je posle toga zaboravljen, a Siniša Živković povučen iz Južne Amerike.

   Po povratku u Srbiju on u Tigru dobija otkaz kao dokazani nesposobnjaković, ali mu posle zarađenih miliona za vreme boravka u Buenos Airesu posao više nije ni trebao. Ubrzo on sa bivšim premijerom Srbije Zoranom Živkovićem otvara zajedničko preduzeće za proizvodnju vina, ali ni u tom poslu ne uspeva. Bio je neko vreme i advokat, propao je i tu, a danas je u Sloveniji gde radi kao - kuvar!

   I sam Milan Džunić na jednom mestu posao sa Argentinom naziva najvećom pojedinačnom pljačkom svih vremena u Tigru!

   Poslednja krađa para u Tigru koju je sproveo Tata Nikolić odnosila se na 20 miliona evra koje je Mišelin dao da se otkupi propala drvno-prerađivačka fabrika Polet, čije se imanje graniči sa Tigrovim. Preduzeće je, istina, otkupljeno, ali se ništa više nije uradilo po pitanju izgradnje pogona Tigar 3 za koji su Francuzi bili zainteresovani, a i novac je u međuvremenu potrošen.

   Običnom smrtniku je teško i da zamisli u kakvom luksuzu su živeli i to još uvek čine funkcioneri Tigra. Svi oni decu na studije šalju na najskuplje i najprestižnije američke univerzitete, gde im obezbeđuju i boravak u luksuznim vilama, umesto u studentskim domovima. Perverzije u kojima uživaju pojedinci obuhvataju i dvospratne apartmane u zgradi koja se nalazi blizu Atine, na steni iznad samog mora, tako da joj temelje zapljuskuju morski talasi.

   Sadašnji direktor Tigar obezbeđenja, Dragan Tošić, bivši načelnik kriminalističke policije u Pirotu i penzioner, odjednom je postao dovoljno bogat da na mestu nekadašnje udžerice sazida višespratnu zgradu sa stanovima koje izdaje pod kiriju ili prodaje.

   Svi direktori Tigra, računajući i one u inostranstvu, imaju pravo na besplatno letovanje na nekoj od egzotičnih destinacija, gde im se o trošku preduzeća obezbeđuje luksuzna vila sa bazenom, auto sa vozačem i lično obezbeđenje. Jedino ako bi u prethodnoj godini napravili poslovni propust koji Tigar košta više od 20.000 evra Tata Nikolić im je za kaznu oduzimao pravo na plaćeni bazen.

   Kada bi se konačno pravdi priveli svi oni koji su opljačkali i uništili Tigar, i kada bi im se shodno zakonu oduzela protivpravno stečena imovina, u srpski budžet bi se slilo između dve i dve i po milijarde evra, sasvim dovoljno da ove godine budu isplaćene sve penzije i socijalna davanja najugroženijim stanovnicima.

 

 

 

Pismo iz Pirota

 

Patkin Jajčar i drugi hajduci

 

U vezi Vaših hrabrih članaka u brojevima 261-"Tigar od papira" i 262- "Mamu i Tatu štiti načelnik policije", šaljem Vam još nekoliko činjenica koje će biti od koristi da se što pre razotkrije istina, a počinioci privedu pravdi...

Naime, Tabloid br. 261 je otkupljen na dan izlaska u ranim jutarnjim časovima, i to sa svih prodajnih mesta u Pirotu od strane Gorana Jovanovića zvanog Zlatna Patka, kako građani Pirota ne bi mogli da saznaju detalje iz članka, te je navedeni list morao da se naručuje iz Niša i Beograda. Inače, da je bilo hiljadu primeraka odmah bi se prodalo, jer je za Vaš list i ovu temu ogromno interesovanje.

Prvi članak je razotkrio tajkune iz Babušnice i "trojku" iz Tigra: Mamu,Tatu i Patku. Međutim, u tom lancu nikako ne treba ispustiti  Dragana Kostića-Jajčara, diektora Zone u Pirotu, čija se privatna imovina meri u desetinama miliona evra!

Promenio je dosta partija, bio član JUL-a, a sada DS-a. U Zoni radi i njegov badža, Neško Madić zvani Smrad, ranije isteran iz SPS-a. Jajčar je smicalicama uoči izbora, promenio predsednika SNS-a u Pirotu Gorana Mančića, i postavio svog čoveka iz Tigra, a prvog pomoćnika  Zorana-Batka Petrovića, takođe bivšeg člana JUL-a gurao za predsednika SO.

Jajčar svakodnevno pijanči sa sadašnjim predsednikom opštine Vladanom Vasićem, a o njihovim prevarama i pljačkama može da se napiše roman.

Dragan Nikolić-Tata je iza zavese, a pustio je Jajčara i Vasića da operišu i otimaju. Glavna otimačina im je 100 ha zemljišta u Zoni u vrednosti koju je lako sabrati: 1.000 000 kvadratnih metara po 40 evra/m2= 40 miliona evra, sa jedne i druge strane Zone, i trenutno su došli do fabrike "Prvi Maj".

Tako su uništili firme "Feroks" ,"Progres","Polet","Dragoš","Vino- Voće", ostavivši 6.000 radnika bez posla, a Zoni pripojili zemljište, objekte, mašine...

Negde su, mahinacijama, uzeli za džabe, a negde za bagatelu, tako da su prodajom zatečenih  mašina napravili i dobit, a zemljište im ostalo "na poklon". Ovu igru Jajčar igra sa predsednikom Vasićem, uz saglasnost Tate, pa je tako da budu zaštićeni, i Opština postala akcionar u Zoni sa 20 odsto, akcija, otevši od Progresa, na ime fiktivnog potraživanja za korišćenje gradskog-građevinskog zemljišta, oko svih zgrada u Pirotu, a kada Progres i zvanično hoće da to prebaci , oni ne dozvoljavaju, kako bi mogli fiktivno da fakturišu koliko im treba.

Nisu dozvolili Progresu da na svom zemljištu kod ED-Pirot od 30 ari gradi, ali zato naplaćuju kiriju za 200 postavljenih garaža. Na lokaciji "Tjubing" veličine 10 ha , a koju je otela Zona i SO Pirot,  nalaze se i 2 hale od po 2.500 kvadratnih metara, i koje su sudskim izvršenjem pripale radnicima "Progresa".

Međutim ova dva moćnika ucenjuju tadašnjeg izvrsnog sudiju Jocu Spasića odpustanjem kćerke iz Tigra, koji poništava ovo rešenje, a Jajčar i direktor katastra Zoran Jovanović nelegalno, bez dinara, upisuju ih kao vlasništvo Zone (rešenje katastra).

U javnosti Jajčar već desetak godina lažno upošljava veliki broj firmi i radnika, a, ustvari je istina da je isključivo njihovom krivicom i otimačinom otpušteno 6.000 radnika.Ovih dana na placu Zone uvode i firmu D company da im bude blizu Tigra, a čiji je vlasnik Beli, o kome ste već pisali u prošlom broju.

Znajući da su im ruke prljave do lakata, svaku otimačinu su pokrivali odlukama -glasanjem odbornika, gde su se i odbornici pitali zašto to rade..

 

Progon direktora HK "Progres"

 

Ovakvoj njihovoj otimačini, suprostavio se direktor  HK Progres  Zoran Kostić, jer nije hteo da bude u njihovom kolu, već se, kako na sastancima, tako i na javnim mestima, u svakodnevnom životu, distancirao od njih i njihovih nedela.

Evo, u skraćenom obliku, šta su mu napravili, kako bi prikrili istinu...

 Najpre su ga ucenjivali kod kupovine stanova. Onda su nastupile i druge metode...Nedavanje građevinsih dozvola i poništaj postojećih dozvola. Svakodnevne inspekcije i pisanje prijava i kazni, pa je tako u samo jednoj nedelji napisano saobraćajnih kazni za kamione u visini od 700.000 dinara!

 Propisivanje duplog poreza za zgradu Lam.C N.Tesla, pa tako porez iznosi 60 odsto od prodatih stanova (finansijski inspektor  Spasa Vasov, zbog čega se vodi spor kod Ustavnog suda, i uvođenje firme u blokadu kako ne bi učestvovali na tenderima. Neplaćanje situacija od strane fonda (Momčilo Antić) i uvođenje firme u blokadu i nemogućnost učešća na licitacijama.

Lažna procena takozvanih privrednih inspektora (N.Georgijevskog, M.Jovanovića i D.Nikolića) za kvadraturu stambenog objekta Sedmi Jul u Nišu i poslovnog objekta Niskogradnja u Pirotu, kao obrazloženje za hapšenje i istražni zatvor kako direktora Kostića, tako i njegovog sina i dva poslovna saradnika.

Veštak iz Beograda i Niša (profesor fakulteta)u svom izveštaju navodi da je sve ispravno i zakonski, uništenje firmi, ostavljanje radnika bez posla, rušenje već postavljenih kranova("Dukat "i "Rasadnik") i neupošljenost 600 radnika, neizgrađenost 5000 kvadratnih metara godišnje, koliko je do tada firma isporučivala tržištu, otimanje lične imovine-Kuća u selu vrednosti 3.000 evra, i lokala supruge vrednosti 12.000 evra sa obrazloženjem "reformisanog" sudije Z. Koleva da nema pokriće u primanjima za period 30 godina radnog staža...

"Reformisani" sudija Biljana Georgijev i zamenik tužioca Ivan Jankov oduzimaju pasoš Kostićevom sinu i stavljaju pod jemstvo kuću koju je nasledio od dede uz ogromne pritiske, lažna svedočenja i iskonstruisane laži.

Metode zastrašivanja koje su primenjivali: hapšenje, pisanje krivične prijave sinu i saslušanje supruge za navodno ometanje službenog lica da bi policajac Boban Stojanov  sutra dan tražio od sina 2000 evra da ne piše krivičnu prijavu, pretres kuće, stresne situacije prouzrokovale smrt majke i šlog tašte, za sahranu majke ne pustaju Kostića iz pritvora da prisustvuje, i niz drugih svakodnevnih tortura.

Od momenta progona do današnjeg dana, a skoro će dve godine, od proizvodnje ni pomaka, izigrani poverioci (radnici, kupci stanova, država za porez), gradilišta u korovu (Rasadnik, Ciglana, Dukat, Senjak) koja bi upošljavala najmanje 800 radnika a zatečena imovina se nemilice raznosi i pljačka, gde, učestvuju Vesna Kostić, zastupnica kapitala, Ninoslav  Georgijevski, takozvanui inspektor, Jovan Božović, detektivska agencija Bona Fide, Dragan Mihaljčić  iz Zemuna , takozvani kupac -učesnik prevare i Nenad Tošić  iz Pirota, učesnik prevare...

 

Ko je ko u Pirotu

 

Pored ove trojke iz Tigra, kao glavni tajkuni u samom gradu ističu se  Vladan Vasić, predsednik Opštine i  Momčilo Antić, bivši direktor Fonda. Svaki od njih ima  imovinu koja se meri u desetinama miliona evra. Lica koja ih štite i saučestvuju u njihovom mračnom-projektu su:  Zoran Kolev, VD predsednik Višeg suda u Pirotu, Saša Radenković, zamenik javnog tužioca, Slavoljub - Slavko  Madić, načelnik  Policijske uprave (kum Vladana Vasića!). Naravno, opet treba pomenuti i Dragana Kostića-Jajčara,direktor Zone,

Firme koje rade za njih u suvlasničkom odnosu: Kubik Trans-Pirot ( Božidar Minić), Eko pumpa- Pirot (kod Železničke stanice), Drumovi- Pirot (Denča i Aca), Zlatko Jovanović-Pirot, Virkom-Pirot, PZP i Niskogradnja -Niš.

 

 

Istraga

 

Odmah posle izlaska prošlog broja Tabloida,  u Policijskoj upravi Pirot održan je kolegijum, na kome je načelnik Slavoljub Madić prisutnima rekao kako, navodno, autora teksta ne može da tuži sudu za klevetu jer je to "jedan ovejani kriminalac koji je objavio tuđa pisma, pa tako ne može da bude tužen"?!

Na istom sastanku je dogovoreno da se u PU Pirot sprovede detaljna istraga ko piše pisma i šalje ih Tabloidu, te da počinilac posle toga bude disciplinski kažnjen.