Šabac

Uoči konačnog obračuna sa doktorom za pljačku budžeta

 

Čovek koji je izbegavao tendere

 

Dosadašnji predsednik skupštine grada Šapca, dr Slobodan Mirković, član UO KCS, član Glavnog odbora DS-a, bivši predsednik opštinskog i okružnog odbora DS-a i smenjeni direktor Zdravstvenog centra Šabac, ovih dana smišlja načine kako da izbegne krivičnu odgovornost za  kriminalne radnje koje je počinio tokom svoje vladavine gradom i važnim gradskim ustanovama. Istovremeno, ovaj čovek vrlo samouvereno, pokušava da opstane "na vrhu". No, mahinacije kojima se bavio, nikako neće proći nekažnjeno. Na neke od njih, podseća i ovo istraživanja

 

M. Hadžić

 

Istaknuti šabački "demokrata" dr Slobodan Mirković, već godinama je poznat kao čovek koji je nameštao tendere pribavljajući za sebe veliku materijalnu korist. Svoje malverzacije pokrivao je time što je govorio kako "...o svojim poslovima obaveštava" tadašnjeg ministra Dušana Petrovića! Dok je druge u to uveravao, i sam je poverovao da je nedodirljiv!

Tako su vremenom njegova osornost i politički bestijalizam kulminirali. Rasla je njegova željom za sve većom vlašću i dominacijom, a počeo je da zapada u teško licemerje, paranoidne reakcije, želju za kontrolom medija, za sve većim bogaćenjem. Naravno, spopala ga je i strast ka primeni sile! Godišnji budžet Zdravstvenog centra u to vreme je iznosio 1,6 milijardi dinara, od čega je 400 miliona odlazilo na javne nabavke i održavanje...

Tender za lekove vredan preko 120 miliona dinara nameštao je šabačkom Medikomu prema kriterijumu dostava leka za 15 minuta i tu je davao najviše poena. Pojedini ugovori su sklapani pre zasedanja tenderske komisije, a bilo je i dobavljača koji su nudili dvostruko povoljnije uslove i cene, ali nisu mogli da dobiju posao. Na tenderima su uglavnom prolazila ista preduzeća (Medikom, Paroko, Globex, Zanat).

 

Neću donaciju, hoću proviziju!

 

Postavljenjem v.d. direktora Zdravstvenog centra dr Milorada Mićića i novog Upravnog odbora 2007. godine od strane Vlade Srbije, formirana je komisija koja je ispitala malverzacije dr Slobodana Mirkovića. PU vezi s tim, do danas nije izdato zvanično saopštenje, ali...

Upućeni znaju da je on, kao predsednik skupštine grada, potrošio čak 200.000 evra iz budžeta, za gradnju fontane na Trgu slobode! Projektant iz Slovenije uradio je njen nacrt pre 20 godina i poklonio je gradu. No,  Mirković je ipak plaća sa idejom da otme proviziju!

Mirković je umešan u uzimanje provizije za "amortizaciju ekspresnog rušenja" nacionalnog vodotornja za koju su Slovenci platili 80. 000 evra, pre gradnje Roda centra, a radove je izvodila firma legendarnog Radeta Bosanca, Interkop.

Prethodno je nameštena prodaja bolničkog  zemljišta u površini od skoro 1,5 hektara na kojem je sada Roda centar. Prodaju je obavio Mirković i njegov tadašnji Upravni odbor Zdravstvenog centra, a tadašnji predsednik UO dobija stan u Šapcu (Benske Bare) kao nagradu za lojalnost.

 

Krečenje, farbanje i pranje

 

Dr Mirković je na banalan način pljačkao bolnicu preko nezakonitih nabavki. Recimo nabavka video - laparoskopske opreme, tačnije nabavka argonskog elektrokautera Erbe Vio za hirurgiju. Njegova "ukupna vrednost" sa svim pratećim elementima, bila je oko 5 miliona bez PDV-a ( oko 70 000 evra).

U to vreme, 2006. godine, za nabavku vrednu preko 2,5 miliona raspisan je i tender. Ali, da ne bi kupovina išla na tender, Mirković je zajedno sa firmom Paroko iz Novog Sada dogovorio da se uređaj nabavi "u više akata". Tako što je podelio aparat i opremu na delove i sumu na više iznosa, koja ne podleže tenderskoj proceduri!

To ispada kao da je kupio gaće, a lastiš naknadno, ili levu pa posle desnu cipelu! Potpisao je četiri odluke u različitim vremenskim razmacima sa specifikacijom zahteva.  Pod takvim uslovima Paroko šalje najpovoljnije ponude koje prolaze u dogovoru sa Mirkovićem uz dobru proviziju.

Da zlo bude veće u svemu ovome, predsednik Gradskog odbora URS-a, Nemanja Pajić (budući isposlovani kradonačelnik sa završenom višom farmaceutskom školom- Fabus) i Branko Vujković lekar opšte prakse, odradili su posao sa Hemofarmom pred izbore vredan 11,8 miliona dinara, navodno za krečenje internog odeljenja u šabačkoj bolnici! I za sve je ovo Mirković znao, misleći da će ga postaviti na mesto direktora bolnice!

 

Pitanja za tužilaštvo

 

Zašto je nabavka reverzne osmoze 2001 godine, bila pretplaćena i zašto nije išla na tender, kad je uveliko prelazila cifru od dva miliona dinara?  Zašto i gde je potrošio ogroman novac (400.000 evra) za izgradnju krova na hirurškom bloku, a sve to je odobrio predsednik Upravnog odbora?

Zašto je sistem za pripremu vode 2004. godine pretplatio u vrednosti 2,2 miliona dinara, i zašto ga dobija firma Lad Grup ispred PTM-a koji je imao najnižu cenu, a rok isporuke Lad-u je bodovan najviše? 

Zašto je Zanat, inače firma bivše direktorke finansija Zdravstvenog centra i kućne Mirkovićeve prijateljice, Gordane Lukić (i njenog muža), kreči ambulantu u medicinskoj školi za 1,5 miliona dinara?

 

Zašto bivša-smenjena direktorka finansijskog sektora Zdravstvenog centra, Gordana Lukić uz saglasnost Mirkovića 28. decembra 2006. godine prebacuje bolnički novac, milion dinara (12.000 evra) na račun firme Zanat, a potom tu istu sumu u roku od 24 sata ponovo vraća na bolnički račun, što se može videti sa platne kartice ustanove? 

Zašto Gordanu Lukić posle svega, Mirković unapređuje na mesto finansijskog kontrolora u opštini, gde je danas obrt novca preko 3,5 milijardi dinara u budžetu?

Zašto je holedohoskop plaćen firmi Paroko skoro milion dinara a vredeo je u to vreme upola manje?  Zašto Mirković ne pravi tender za nabavku elektrokautera za operacioni blok (1,5 miliona dinara), holedohoskopa (746.130 din), elektro stetoskopa (149.640) i aparata za anesteziju Dreger (skoro 2 miliona)i kako ga je dobila Mirkovićeva firma? Gde je završilo 100 bolesničkih kreveta koji su poslati u firmu Sfinga na popravku?   

 

Paun u zatvoru, a doktor na slobodi

 

Velike mahinacije Mirković je u bolnici radio sa firmom Makler. Predstavnik te firme je bio jedan popularni lik po nadimku Paun (koji je sada u zatvoru), sa kojim je sarađivao na veliko.

Recimo samo da je Mirković kupovao i plaćao biohemijske analajzere Paunu po ceni od 20.000 evra, a oni su vredeli 12 000 evra!

Mirkovićev pokušaj prevare veka bio je prodajom Zorka Farme Hemofarmu 2002. godine. Dogovor je bio da se prihvatanjem socijalnog programa u čijem sastavu je tačka 13. koja kaže da će kupac investirati 2 miliona evra za kupovinu dijagnostičke opreme šabačkoj bolnici od celokupne isplaćene sume. Međutim, navodno opština nije mogla da obezbedi adekvatan prostor za opremu (Zorkin dispanzer) i saopštava da bolnici više nije potrebna medicinska oprema,jer je kobajagi ona "kupljena", što iz sopstvenih sredstava, što iz donacija.

Mirković koristi situaciju i izmišlja priču o projektu "Bolnica pod jednim krovom", u koju bi se navodno uložio taj novac za gradnju. To je u stvari bila maska, preko koje bi se Mirković, tadašnji predsednik OO DS-a domogao gotovog novca. Potom, neverovatno, on traži da se te pare prebace na žiro račun koji će njemu biti dostupan!

Međutim, predsednik koncerna Hemofarm, Miodrag Babić to odbija i traži da Hemofarm sam kupi opremu i isporuči je šabačkoj bolnici, što Mirković, naravno, decidirano odbija na štetu građana...

Konačno, treba reći i to da bi nabrajanje Mirkovićevih prestupa stalo u jednu deblju knjigu, ukoliko bi tužilaštvo, policija i pravosuđe hteli da je ukoriče.                                                             

 

 

 

Ispravka

 

(Pismo Saveta za informisanje  Gradskog odbora Nove Srbije Šabac, povodom teksta pod naslovom "Konj koji se oteo", Tabloid br. 263)

 

 

Poštovani prijatelji,

 

Kao neko ko redovno prati, a preko različitih društvenih mreža i deli vaše tekstove, bili smo zaista neprijatno iznenađeni tekstom objavljenim u broju 263 pod naslovom "Konj koji se oteo" nekoga ko se potpisao kao A. Nađ. Konstatujući da je veliki deo teksta sličan ili istovetan stavovima koje je naš predsednik Božidar Katić iznosio na više KZN-a, konstatovali smo i određenu dozu nepoznavanja prilika vezanih za Novu Srbiju i naše izabrane predstavnike.

Moramo da primetimo samo najkrupnije neistine :

1. Nije tačno da je Božidar Katić počeo da radi kao spiker na TV Šabac posle izbora 2008. godine. Radio je na ovoj televiziji od 2005. godine. I svo to vreme, uz neke druge poslove (vođenje nekih drugih emisija), radio je  spikerski posao. Tri godine pre izbora svako drugo ili treće veče u 19 i 22 sata Božidar Katić je čitao Vesti, u to vreme jedine u gradu. Da je onaj ko je ovaj tekst pisao ikada prošao pored Šapca, to bi znao.

2. Nije tačno da je Novoj Srbiji trebalo vremena da reaguje na otimanje odbornika NS od strane Demokratski stranke. Nova Srbija bila je nemoćna jer se taj događaj "slučajno" desio u isto vreme kada i odluka Ustavnog suda Srbije da su odbornici vlasnici mandata.

3. Nije tačno da je Božidar Katić dobio drugi posao, od gradonačelnika ili bilo koga drugog kada se odrekao funkcije u Gradskom veću. Vratio se na svoj stari posao administrativnog radnika u OŠ "Vuk Karadžić" gde je, inače zaposlen od 31.08.2005. godine. Dok je bio član GV Šapca, radni odnos u ovoj školi je mirovao, kako to i propisuje Zakon o radu. Da se autor teksta raspitao znao bi ovo. A ako autor smatra da je nagrada za suprostavljanje DS-u, da vam plata umesto 86.000 dinara bude 22.000 dinara, onda ozbiljno ima problem sa matematikom.

4. Koliko je Božidar Katić rezervni igrač DS-a najbolje pokazuje to što ga od aprila više nema na TV Šabac, što više nema ni taj honorar i što sa nezaposlenom ženom i dvoje male dece živi od plate koja je u julu mesecu iznosila tačno 22.032

 

                     Savet za informisanje  Gradski odbor Nove Srbije Šabac  Đorđe Petrović, šef Saveta